Jump to content

Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба

 

 

 

Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”.

Вулин је поводом 15. годишњице смрти бившег председника Србије оценио да ће историја „бити много праведнија према Слободану Милошевићу него што су били његови савременици”.

„Нису сви пријатељи Слободана Милошевића били ни његови пријатељи, ни пријатељи Србије, али сви непријатељи Слободана Милошевића су били искрени непријатељи Србије и то је било непогрешиво, историја ће то потврдити”, навео је Вулин.

Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић преминуо је на данашњи дан 2006. године у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где је био оптужен за ратне злочине почињене у ратовима на простору бивше СФРЈ. На првим вишестраначким председничким изборима у Србији, децембра 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Србије.

За председника СРЈ изабран је у Савезној скупштини 25. јула 1997. и на тој функцији остао до 5. октобра 2000. године, када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима одржаним 24. септембра те године.

Милошевић се 7. октобра повукао с власти а ухапшен је у Београду 1. априла 2001. под оптужбом за финансијске малверзације повезане с царином. Тај процес није вођен јер је на Видовдан, 28. јуна 2001. изручен Хашком трибуналу.

Милошевић је пред Хашким трибуналом оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији, за ратне злочине и геноцид у БиХ и ратне злочине у Хрватској али је процес обустављен 14. марта 2006. године, пренео је Танјуг.

Милошевић је сахрањен у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

677z381_PO1.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 93
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

То што бизарним развојем геополитичких околности данас имамо заједничке непријатеље са комунистима, мене то не чини комунистом. Милошевић је био антинационалиста, антихришћанин, нека врста постко

Ништа не значи ово. И велики људи гријеше. Могу ти кренути набрајати брдо часних и добрих људи који презиру Милошевићеву власт и еру и опет ни то ништа не значи. Значе само чињенице да је на

Не знам шта је овдје горе - то што је оваква глупост изречена, или што је то изговорио Вулин. Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила 

Постоване слике

пре 8 часа, Bilbija рече

Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”.

Не знам шта је овдје горе - то што је оваква глупост изречена, или што је то изговорио Вулин.

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила ne_shvata

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Срндаћ рече

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила

Донт сај твајс...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pamtice Srbi Milosevica vekovima kao jednog od najvecih i najhrabrijih Srba koji nije zalio sebe i svoj zivot sve do samog kraja. I polozio  je svoj zivot  na Oltar Otadzbine.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Ćiriličar рече

Донт сај твајс...

 

Ништа не значи ово. И велики људи гријеше.

Могу ти кренути набрајати брдо часних и добрих људи који презиру Милошевићеву власт и еру и опет ни то ништа не значи.

Значе само чињенице да је након њега Србија изашла разрушена у сваком смислу и да се читав пад Србије, од економије преко друштва до геополитичког утицаја и територијалног интегритета, одиграо током његове власти и због његове политике.

То ни блаженопочивши Амфилохије са једне, нити било ко са друге стране не може промијенити, шта год ко мислио о Милошевићу.

Чињенице су непобитне.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Срндаћ рече

 

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила ne_shvata

Можда је својим држањем и одбраном у Хагу "откупио" део, али је заслужио да му српски народ у Србији суди за све што се догодило у време његове владе. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То што бизарним развојем геополитичких околности данас имамо заједничке непријатеље са комунистима, мене то не чини комунистом.

Милошевић је био антинационалиста, антихришћанин, нека врста посткомунисте који је доживео отрежњење након спознаје да нико осим Срба и Црногораца (!) не жели да буде Југословен и да очува Југославију.

Из моје перспективе, оличава све против чега сам се као млад човек политички борио и све против чега сам и данас. Чињеницу да су га свргли гори од њега самог и да је доживео да му се суди за све оно што је могао да буде, а није био никад (националиста и стваран борац за Велику Србију), доживљавам као врхунску иронију судбине. Поштујем његове лидерске способности, јак карактер и идеале иза којих је стајао, али бих био неискрен и према себи и према другима када не бих нагласио да ти идеали нису били моји. Апсолутно бих разумео и подржао југословенство као нешто прихватљиво, да смо у тој борби имали као савезнике и неке бројне Хрвате, Словенце, Бошњаке или Македонце који би се борили за Југославију, али у оном моменту када сви као стрвинари одвлаче свој комад лешине, ми да ту лешину проглашавамо за светињу - то ми је оно Бећковићево "Везивање за мрца".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тако је, Милошевић  је био про Југословен и то нас је све много коштало али није само он то био него и његова огромна странка која нам је пила крв али и огроман број срба чији је предсеник био. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад већ извлачите Амфилохија из буђелара историје, а знамо за многе његове промашене РЕЧИ - но које је многим добрим ДЕЛИМА потро, питајте и његовог брата Тасу шта мисли о Слоби. Сећам се да није хтео да долази на Саборе у БГ док је непоменик ту...

 

 

Што се мене тиче, ето вам светог Слобе и Бајатовића да стоје (као Мојсије и Илија) уз Дачића...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прерано је, људи, да се озбиљно прича о Слободану Милошевићу. Још увек су жива лична сећања наших генерација из младости или детињства на период распада државе у којој смо рођени и чије границе и данас боље знамо него географију државе у којој живимо. Мало је људи који могу уопште да размишљају о њему и његовој владавини без претеривања за или против. Прерано је.

С друге стране, можемо да заподенемо страствену расправу у којој је Милошевић само повод да претресемо кредибилитет наших позиција, да видимо ко је антикомуниста од родитеља антикомуниста, а ко је својим родитељима опростио чланство у партији, док другима просто не може. Да видимо на који начин се откупљује за грехе и највише да се забавимо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 45 минута, Просечан србенда рече

Тако је, Милошевић  је био про Југословен и то нас је све много коштало али није само он то био него и његова огромна странка која нам је пила крв али и огроман број срба чији је предсеник био. 

Ни у томе не видим ништа спорно - идеологија као идеологија и ја је заиста поштујем. Али не поштујем оно како је била презентована, као нешто једно и једино, без права на алтернативу.

Нису у време Милошевића сатанизовани ни Хрвати, ни Бошњаци, ни Албанци, као што му се судило. Сатанизовани су били националисти. Исто као што главна и ударна опозиција Милошевићу нису били они које данас зовемо "Другом Србијом" и који га данас једини и даље помињу, главна опозиција су му биле националне снаге. О чему даље причати, човек није давао држављанство избеглима из БиХ, Хрватске и РСК јер је знао да са том масом гласача губи прве наредне изборе. А и боље би по њега било да их је изгубио на време, и са власти сишао на време. Ове ратове нисмо могли горе изгубити (мада увек може горе!) и без њега, а сам би себе спасао онога шта га је сачекало у Хагу. Што, ако нисам јасно рекао, да нагласим, значи да је био фактички невин за све за шта му се судило и за шта га и данас оптужују из "сусједства". И то ми је непојмљива иронија да једног Туђмана и Изетбеговића, чије су реторике и акције буквално биле шешељевске, називају демократским лидерима младих демократија, а једног Слобу који је и речју и делом заступао и спроводио идеје мултикултуралности, космополитизма, антинационализма и антиклерикализма, данас називају националистом, па још "великосрпским".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Тражитељ рече

Ни у томе не видим ништа спорно - идеологија као идеологија и ја је заиста поштујем. Али не поштујем оно како је била презентована, као нешто једно и једино, без права на алтернативу

Не разумем како по теби није спорна идеологија ако нас је та идеологија довела до тога да живимо у истој држави са непријатељима српства а после и да ратујемо са њима.

Није било алтернативе јер народ није ни знао за другачије, нас је рат деведесетих изненадио, били смо не спремни јер смо веровали у југословенску идеологију, после је било касно за право деловање и родио се радикалски нездрави дух као лажна алтернатива.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил састао се 16. априла 2021. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру у Москви са министром спољних послова Србије г. Николом Селаковићем.

       
      У име Руске Православне Цркве састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион и његов заменик, протојереј Николај Балашов.
      Са српске стране састанку су присуствовали службеник Патријаршије Српске г. Дејан Накић и виши саветник Амбасаде Србије у Москви г. Бранислав Радојчић.
      Његова Светост је топло поздравио госта, уз напомену да се претходно састао са г. Селаковићем 2015. године, када је био министар правде Републике Србије. Честитајући г. Селаковићу именовање на садашњу функцију, Његова Светост му је пожелео успех на месту челника српског Министарства спољних послова.
      У наставку разговора, Патријарх је приметио да су се скоро све државе, укључујући Русију и Србију, прошле године суочиле са пагубном пандемијом коронавируса. „Наравно, ово намеће одређена ограничења, укључујући и друштвене активности“, рекао је патријарх Кирил. „Ипак, живот иде даље. Упркос пандемији, дешавају се многе добре ствари. Мислим да ово сведочи о томе да савремено друштво још увек има одређену резерву снаге, знања и образовања да се одупре таквим изазовима као што је епидемија“.
      Његова Светост је са жаљењем констатовао да је пандемија коронавируса однела животе многих људи, укључујући јерархе и свештенослужитеље. „С тим у вези, посебно бих желео да поменем блаженопочивше Патријарха српског Иринеја и митрополита Амфилохија, као и нашу осталу браћу Србе који су преминули од ове болести“, рекао је предстојатељ Руске Цркве. „Сећам се своје посете Србији 2014. године, сусрета са патријархом Иринејем и братског дружења са архијерејима Српске Православне Цркве“, наставио је Његова Светост патријарх г. Кирил. „С тим у вези, још једном бих нагласио да посебну важност придајемо односима са Српском Православном Црквом. Односи наших Цркава – Српске и Руске – веома су важан, можда и одлучујући чинилац који одређује добре односе наших држава. Баш због тога придајемо посебан значај развоју тих односа“.
      Његова Светост је такође посведочио да је вест о упокојењу блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, који је био веома вољен у Србији и широм православног света, примљена са осећањем дубоке туге у Руској Православној Цркви. „Патријарх Иринеј је свима нама био пример како се и у поодмаклим годинама живота може бити активан и физички јак и достојно представљати свој народ и своју Цркву“, рекао је Његова Светост.
      У фебруару 2021. године Српска Православна Црква је добила новог предстојатеља. Према речима Његове Светости патријарха Кирила, Руска Црква је са великим задовољством примила вест о избору Његовог Високо-преосвештенства Порфирија, Митрополита загребачко-љубљанског, на древни престо српских првојерараха. „Одмах, на дан избора, позвао сам телефоном Светејшег брата Порфирија. Имали смо срдачан разговор. Уверио ме је да ће се све што је исправно и добро, уграђено у темељ односâ између наших Цркава, развијати уз његово активно учешће“, рекао је Његова Светост.
      Обраћајући се Његовој Светости патријарху Кирилу, г. Селаковић је захвалио Предстојатељу Руске Православне Цркве за пријем. „Захвалан сам Вам на овом благослову да после више од пет година могу поново да се сусретнем са Вама, сада у својству министра иностраних послова. Наш први сусрет био је један од најважнијих у мом животу. Данас, као министар спољних послова, имам прилику да Вам пренесем најтоплије поздраве и жеље нашег председника Александра Вучића, који Вас је назвао великим човеком и великим пријатељем Србије и српског народа“, рекао је први човек Министарства иностраних послова Републике Србије. Он је такође захвалио Његовој Светости патријарху Кирилу на лепим речима о блаженопочившим јерарсима Српске Цркве, Патријарху српском Иринеју и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. „Патријарх Иринеј је имао особину која одликује и Вашу службу, Ваша Светости. То је борба за јединство Цркве и за јединство вере. Патријарх Иринеј је имао следећи обичај: када би се постављало неко питање, увек је питао шта ће о томе рећи сестринска Руска Православна Црква“.
      Како је истакао г. Селаковић, председник Републике Србије Александар Вучић и блажене успомене патријарх Иринеј су успоставили веома добре, стабилне односе између државе и Српске Православне Цркве. „Наш новоизабрани патријарх Порфирије ће наставити тим путем. Односи између Републике Србије и Српске Православне Цркве су онакви каквима их је успоставио патријарх Иринеј“, нагласио је министар спољних послова Србије.
      Говорећи о последицама пандемије коронавируса, г. Селаковић је изразио захвалност Руској Федерацији и председнику Владимиру Путину на помоћи пруженој српском народу. „Лични односи између председникâ наших земаља, Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина, у великој мери су допринели превазилажењу последицâ пандемије у Србији“, изјавио је г. Селаковић. „Од јуче је у нашој земљи почела производња Спутњика V. Блискост наших сестринских Цркава, Руске и Српске, у много чему доприноси добрим пријатељским односима између наших држава“, додао је.
      Током разговора је било речи и о питањима даље сарадње двеју Цркава у обнови низа црквених објеката у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Дотакнуте су и теме повезане са значајем традиционалних вредности у животу народâ Русије и Србије. Министар Селаковић је изразио дубоку захвалност за учешће Руске Православне Цркве, Русије и руских добротвора у украшавању Храма Светог Саве у Београду и изразио наду да ће његово свечано освећење постати догађај од великог значаја у животу српског народа.
       
      Извор: Информативна служба Одељења спољних црквених веза московске Патријаршије  (Патриархия.ru)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      После литургијског сабрања у храму Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио здање Главне поште у Београду где је, у молитвеном присуству директора Зорана Ђорђевића и запослених, служио чин благосиљања славског колача и жита поводом празника Благовести - крсне славе ЈП Пошта Србије.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду потпредседницу Владе Републике Србије и министра културе и информисања гђу Мају Гојковић. 

       
      Патријарх српски Порфирије је захвалио министарки Гојковић на честитки и присуству на његовом устоличењу у трон предстојатеља Српске Цркве, као и на данашњој посети током које су разговорали о продубљењу сарадње између Српске Православне Цркве и Министарства културе и информисања. Патријарх је нагласио да се заједнички рад на пројектима од националног значаја мора неговати и развијати.
      Потпредседница Владе и министарка културе и информисања је захвалила Патријарху српском на срдачном пријему и истакла значај црквеног културног и националног наслеђа. Министарка Гојковић је изразила спремност за сарадњу са Српском Православном Црквом на највишем могућем нивоу и по свим питањима која су у надлежности њеног ресора. 
      Састанку су присуствовали помоћник министра Данијела Ванушић, директор Музеја Српске Православне Цркве ђакон Владимир Радовановић, шеф и заменик шефа Кабинета министра Бранислав Маричић и Станко Благојевић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од obi-wan,
      Министру просвете, науке и технолошког развоја, Бранку Ружићу
      Ми смо се у српском образовању о много кога и о много шта огрешили. Греси нам баш иду од руке. Министри се мењају, по правилу: „Ко не буде добар, добиће Министарство просвете!“ Оде онај, дође овај, спрема се будући… и тако унедоглед. Кратко се задржавају и углавном у њиховом раду нема никаквог континуитета (што некада, нпр. сада и није тако лоше). Почињу реформе без краја и конца, а просветни радници се све жешће гурају на маргину друштва. Наде да ће се нешто променити, све је мање.
      Борба за то коме смо нанели највише штете, ипак има свог „победника“. Тешко да смо се огрешили о некога више, него о вероучитеље. Још од давне школске 2001/2002. године када је (најпре као факултативни), враћен предмет Верска настава (до 1946. године – Катехизис), ми ове људе малтретирамо. Читавих 20 година они раде на одређено време, упркос томе што је школске 2003/2004. године, предмет постао обавезан изборни! Нема тога ни у једном српском закону ни у Уставу, али кога још брига за те дебеле књижурине!? Мало-мало па неки министар одлучи да предмет укине, други се прави да не постоји, а један и то баш овај претходни је (ни мање, ни више, него) на Хиландару, српском патријарху, блаженопочившем Иринеју, обећао да ће решити радно-правни статус вероучитеља чим се укине Забрана запошљавања у јавном сектору! Реч министарска, баш ништа не кошта, а Шарчевић је вероватно претпостављао да пријем неће скоро моћи да се реализује или да тада више неће бити на најнежељенијој позицији у Влади, што се и десило. Кога сада да подсећамо шта је изјавио, заклео се, чврсто обећао?
      Знамо да је од јануара 2021. укинута поменута Забрана, мада, руку на срце, ни пре ње учитељи вере нису могли да реше свој статус.
      Пратећи овај проблем, схватили смо да је интересовање за решење изненађујуће мало и да се две деценије траже само добри (или лоши) изговори. Можда је време да бар један грех смањимо…
      Дакле, ако је предмет уведен и до сада опстао у нашим школама, ако је неко процењивао да треба да остане ту где је, апелујемо на Бранка Ружића да покрене процес примања вероучитеља на неодређено време! Нека бар нешто добро ова година донесе људима који су у великој неизвесности живели, исувише дуго трпели, били очајни јер не могу да збрину своје породице, подигну кредите и живе колико-толико заштићено од свакојаких уцена.
      Поштовани сви, министре и ини, 20 година рада на одређено време, ако је за вајду, доста је!
      Председник Уније СПРС
      Јасна Јанковић

×
×
  • Креирај ново...