Jump to content

Пријави

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, данас је 28.11.21021. године, дао је видео саопштење на свом Инстаграм налогу поводом јучерашњих дешавања.
      Јуче сам са тугом пратио, како су међу нама, припадницима истог народа, али и грађанима Србије, независно од тога ком народу припадају, избили физички сукоби.
      На самом уласку у божићни пост, бијемо се међусобно песницама, моткама, каменујемо аутобусе, разбијамо главе једни другима, уништавамо имовину.
      Не желим да анализирам шта је повод, а шта прави узрок сукоба; ни ко је крив, а ко је невин.
      Они који стварају конфликте и управљају кризама и сукобима у свету, али исто тако и они који код нас поларизују, деле и сваку тему политизују да би стварали раздоре из себичних, парцијалних интереса, све то добро знају.
      Могу само да молим све, да апелујем, да чувамо једни друге, а не да се бијемо. Свако је свакоме потребан. Не можемо једни без других. Свако да поштује свакога, на то нас Бог позива.
      Молим се Богу да у данима божићног поста своје мисли, жеље и молитве Христу Богу, једином миротворцу, усмеримо ка општем добру, разумевању, љубави и поштовању према  ближњем, без обзира на чињеницу да су нам, по природи ствари, идеолошки, социолошки, политички и сваки други ставови различити.
      Период поста, у који смо закорачили нас подсећа и позива на неопходни мир. Међутим, морамо знати да се истински мир не може постићи без помирења и мира са Богом, то јест, без труда да, колико год је могуће живимо у складу са Христовим, јеванђелским системом вредности, које су сажете у тајни двоједине љубави, према Богу и према ближњем, што значи према сваком човеку. Морамо знати да немири, ма колико хтели да донесу мир, неумитно производе нове и нове немире.
      У том смислу, мир са Богом истовремено и безусловно подразумева ограничавање свога егоизма, самољубља, себичности, нетрпељивости, искључивости, једном речју ограничавање своје појединачне воље, и пружање права и простора другоме да изражавајући своју слободу и своје дарове и способности, на миран, цивилизован и демократски начин допринесе добру по свим питањима од општег значаја, како за садашњост тако и за будућност народа и државе.
      Са ових неколико мисли желим срећан и благословен божићни пост, који нас води миру који јесте Христос међу нама.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 23. по Педесетници када Црква богослужбено савршава молитвени спомен на свете славне и добропобедне мученике Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском храму Светог Архангела Гаврила, уз саслужење презвитерâ и ђаконâ Архиепископије београдско-карловачке.

        У славу Тројединог Господа једним устима и једним срцем појао је храмовни хор, а благољепију евхаристијског сабрања допринело је и учешће мноштва деце која су у стихарима прислуживала Његовој Светости и свештенству.
      После прочитаних светописамских чтенија Предтојатељ Српске Цркве је поучио сабрани народ и на почетку своје омилије указао на правилно разумевање Божићног поста, рекавши: Ево нас на почетку Божићног поста, поста који је Црква устројила пред радосни, велики и спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско, осим греха, заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Тиме је отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, правдом и вечношћу, има могућност да заједно са Њим седи и учествује у свему ономе што је божанско, поучио је Патријарх Порфирије и додао: Да бисмо изградили заједницу са Богом и били са њим, није довољно да имамо уверење да Бог постоји, него нас Црква позива нарочито у дане поста, да живот Христов учинимо својим животом, да оно што су заповести Христове постану правила нашег живота, заповести које јесу пут слободе, а не пут поробљавања, јер Бог изнад свега и пре свега јесте Бог љубави, а то значи Бог слободе, и ми људи по дару слободе јесмо икона Његова, рекао је Патријарх српски.
      Тумачећи прочитану јеванђелску перикопу о исцељењу човека који је био поседнут духом нечистим, Патријарх Порфирије је подсетио да се Бог не намеће и не чини ништа присилно, већ поштује слободу свакога човека. У данашњем Јеванђељу имамо једну драматичну слику, где Господ долази у земљу Гадаринску, где наилази на једног демонизованог, који је био опседнут бројним нечистим силама, и Господ те нечисте силе изгони из обузетог. Не би се очекивало да када је Господ учинио чудо, када је исцелио једног дугогодишњег болесника, да ће остали људи када виде то чудо једва дочекати да Господ уђе у њихове домове, али имамо изненађујући и неочекивани одговор: иди од нас.
      Подсетио је Патријарх на болну реалност коју нам предочава јеванђелски текст, и у наставку своје беседе наведену реалност је ставио у контекст нашег времена и живота: Онај који има потребу за спољашњим доказима и чудима, да их својим очима гледа како би прихватио живога Бога, тај само показује да је слабашан и да му је нејака вера, показује да има проблем са Богом, јер Бог је дат у Јеванђељу, Бог је дат у љубави, и нема тог срца људског које не може да осети у себи присуство Божије и благодат Његову и да га препозна само уколико више чезне за љубављу Божијом, него за афирмисањем себе без Бога.     
      На крају свог надасве поучног слова Патријарх Порфирије је упутио архипастирску поруку која је одјекнула у срцима верних: Како видимо једни друге, како видимо творевину Божију, зависиће од начина на који слушамо реч Христову. Сваке недеље упућујемо реч спасења и свакога дана је Јеванђеље Христово и као Црква и као књига доступна свима и свакоме. Не бави се Црква примарно ни социјалним ни економским, ни било каквим другим предметима, темама и проблемима, она се бави смислом постојања у сваком контексту и ситуацији. Црква шаље поруку Јеванђеља, поруку спасења, и зато у Цркву долазимо да бисмо дотакли тајну Христа распетог и васкрслог и тајну човека, као створеног за вечност. Када на правилан начин разумемо умом и срцем ту јеванђелску поруку и тајну, онда ћемо имати исправне ставове, на прави начин ћемо разумети и све друге теме, закључио је Патријарх српски Порфирије. 
        Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Доносимо видео запис поруке Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на почетку Божићног поста. 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 27. новембра 2021. године, у навечерје 23. недеље по Педесетници и у навечерје празника светих славних и добропобедних мученика Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, молитвено је присуствовао вечерњем богослужењу у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова на Православном богословском Факултету.

       
      Вечерње богослужење служио је презвитер Бориша Шањић, уз милозвучно појање студената Православног богословског Факултета и ученика Богословије Светог Саве. Параклис је био испуњен студентима и ученицима београдске Богословије, који се раме уз раме труде, да се са сваком ревношћу уче науци Божјој, припремајући се да васцело своје биће предају у службу Господу и Цркви Његовој, али пре свега да испуне духовни императив на који их текст богослужења подсећа, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предају. 
      Будући да се налазимо на прагу Божићне четрдесетнице, Његова Светост je пожелео свима срећно и Богом благословено молитвено-подвижничко путовање које нам предстоји, а кроз које се припремамо за празник Роджества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, трудећи се да преобразимо себе и припремимо дом своје душе за Господа.
      "Нека је срећан и благословен почетак поста, и да Бог дâ, да у духовној радости, обновљени, преображени дочекамо и славно рођење Господа нашег Исуса Христа, нека сте сви благословени", рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на крају вечерњег богослужења.  
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се 23. новембра 2021. године у Светоархангелском манастиру у Ковиљу са кардиналом Полом Галагером, секретаром Свете Столице за односе са државама. 
      Састанку су присуствовали Преосвећена господа епископи топлички Јеротеј и марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. др Сима Аврамовић и др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду.
      После састанка, бискуп Галагер је истакао:
      - Велико ми је задовољство што сам данас овде. Веома сам захвалан Његовој Светости Патријарху што ме је примио. Овде смо већ три дана, али свакако са становишта наших комуникација, наших односа са Српском Православном Црквом, ово је круна моје посете. Пренео сам поздраве и братску наклоност Његове Светости папе Фрање према патријарху Порфирију, кога он познаје, са ким се срео и према коме има велико поштовање. Обојица су људи велике вере и заиста је та вера била тема нашег јутрошњег разговора. Разговарали смо о дијалогу између наших Цркава, о односима између Цркава у свету, о општој политичкој ситуацији у свету, као и о регионалној и европској политици и другим темама. Мислим да је то била веома позитивна размена мишљења. То одражава велико поштовање које постоји између Римокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве. Мислим да је ово веома значајан корак напред који потврђује ангажман који је постојао на различитим нивоима, уз формалне дијалоге и размене ставова. Надам се да ће ово бити почетак даљег напретка који ће окупити хришћане, и православне и католичке традиције, у служби човечанства и проповедања Јеванђеља, што је и разлог нашег постојања као хришћанских Цркава.
      Изражавајућу радост због сусрета са високим гостом, Патријарх српски Порфирије је нагласио:
      - Ја сам радостан данас што нас је посетио секретар Ватикана - Свете Столице за односе са државама - ми бисмо то рекли једноставно министар спољних послова Ватикана - посебно што смо имали званични састанак данас овде у манастиру Ковиљу који је својеврсни символ мира. Наиме, манастир Ковиљ је настао на месту на којем су се помириле две војске, угарска војска и српска војска за време Светог Саве, који је посредовао у успостављању мира између две војске. Манастир је на овом месту никао као символ мира. Данашња посета и разговор су протекли у том духу, у духу Јеванђеља Христовог. Ми смо наравно разговарали о свим изазовима са којима се суочавају наше Цркве, а то су изазови модерног човека, као и о потреби заједничког сведочења Јеванђеља модерном свету. Константовали смо да је систем вредности које Јеванђеље носи и сведочи, а Цркве су позване да сведоче тај систем вредности, на неки начин другачији од многих других система које се нуде модерном човеку. Систем вредности, који ми као Цркве проповедамо и нудимо, једнако је модеран и данас, иако је стар две хиљаде година - и најпотребнији је модерном човеку. Сви који се суочавају са изазовима, било Цркве или народи, имају пре свега потребу за Христом који је носилац мира. Раздори међу државама, раздори међу људима, понекад и неспоразуми међу Цркавама и неспоразуми унутар једне Цркве, јесу последица тога што заборављамо Христа и покушаја да својим вредностима, својом голом људском памећу уређујемо свет. Није могуће постићи никакав мир уколико немамо мира изнутра у себи, а тај мир није могућ ако немамо заједницу и општење са Богом. Тек онда кад изграђујемо заједницу и општење са Богом ми можемо имати мир у себи, а онда тај мир ће се ширити и око нас, онда ћемо успоставити мир са другим људима, имати и мир са творевином, а онда неће творевина осветољубиво да нам узвраћа на наш потрошачки однос према њој. У том смислу видимо и многе еколошке проблеме, па и пандемију са којом се суочавамо. И ту нам се природа свети. Према томе, ма колико проблеми били материјални, ма колико се тицали нашег тела, увек у позадини свих проблема, или боље рећи решавања проблема, стоји духовно поље на којем треба да извојевамо битку, а та битка се не може извојевати без помоћи Божје. То је оно о чему смо разговарали и око чега смо се сагласили и разумели: да ради добра и појединца и једнога човека и добра читавог људског рода, читаве планете, морамо сарађивати, међусобно радити заједнички, пре свега ми хришћани. Није постребно да улажемо напоре да бисмо се као хришћани међусобно разумели. Наравно, морамо сарађивати и са људима који припадају другим религијама, али и са онима који осећају да немају потребу за Богом и декларишу се као неверници. Дакле, разумели смо и константовали оно на шта нас позива Јеванђеље и на шта нас позивају наше Цркве: нико не може без другога, а свакоме је потребан други, а то значи ближњи да бисмо могли да растемо као људски род и као човечанство.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...