Jump to content

Da li decu treba voditi na GROBLJE i SAHRANE

Оцени ову тему


Препоручена порука


Da li decu treba voditi na GROBLJE i SAHRANE: Šta kažu stručnjaci?
Kako da veoma mala deca razumeju smrt

Mnogi roditelji brinu da bi ovakva iskustva mogla biti traumatična za malu decu, te ih na neki način "štite" dok su još mali, kako im ne bi oduzeli bezbrižni i mirni deo detinjstva.


Prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, čak 48% roditelja izjavilo je da je neprikladno da deca mlađa od 12 godina prisustvuju sahranama.

Sa druge strane, dr Danijel Openhajm, psihijatar i autor knjige "Razgovori sa decom o životu i smrti", smatra da je "svako vreme pravo vreme za odlazak na groblje". On naglašava kako je odlazak na groblje prilika roditeljima da maloj deci objasne svrhu groblja: da je to mesto na kojem počiva voljena osoba koju ćemo nastaviti da volimo i da je to mesto ne kojem ćemo se ponovo povezati sa njom.

Preminula osoba više nije fizički prisutna u našem svakodnevnom životu, ali ona ostaje u našim mislima i uspomenama

On takođe ističe da roditelji nikada ne bi smeli da prisiljavaju dete da ide na groblje ako ono odbija.

- Budite oprezni! Dete ne sme da oseća krivicu zbog toga što ne učestvuje u procesu tugovanja - dodaje dr Danijel.

Sa decom je važno od malena razgovarati o smrti
Svi smo svesni činjenice da je smrt sastavi deo života i svi se mi u jednom trenutku susretnemo sa time da nam premine neko blizak. I koliko god da je to težak period, uvek je lakše za osobu ako ima podršku bliskih ljudi.
Stoga, važno je od malena sa decom razgovarati o smrti. Deca nepoznate situacije i nova iskustva mere i upoređuju prema reakcijama odraslih osoba. Zato je bitno da deca imaju podršku odraslih i od velike važnosti je kako te osobe reaguju kada se susretnu sa smrću.

Detetu uvek treba reći istinu!
Dr Miranda Novak, profesor psihologije, kaže da roditelji često ne razgovaraju o smrti jer se plaše da će takvim razgovorom povrediti dete, preplašiti ga, izazvati tugu, ili da dete to neće shvatiti na pravi način.

- Kada premine neko od bližih članova porodice, dete, čak iako je vrlo malo, ako je tek počelo pričati, iz reakcije roditelja osećaće energiju u kući i neverbalno će pokupiti ono što se dešava. Detetu uvek treba reći istinu! Treba mu reći ko je preminuo, šta se dogodilo i to mu objasniti kratko i na primeren način. Takođe, u procesu objašnjenja roditelj treba da iskaže svoju tugu, svoju zabrinutost oko toga, da da svoje mišljenje i da podeli svoje emocije sa detetom. Kada roditelj pristupi na takav način, onda omogućuje i detetu jedan prirodan i normalan proces tugovanja - završava dr Novak.

novosti.rs

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ja smatram da to treba činiti od najranijeg doba...deca , kao i sve ostalo, treba da nauče da je to potpuno normalna stvar, odnosno da je smrt sastavni deo života...tada će biti mnogo manje trauma...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На гробља да, када су помени(задушнице) . На сахране никако  не. Ја као дете имам,  могу рећи лепа искуства  са одласцима на гробље (помени, задушнице )Као деца, волели смо да идемо на гробља јер смо јели  много лепих колача  и слаткиша. То   је осим венчања и крштења био и један од начина да видимо неке блиске рођаке који су живели далеко. Некада смо се (дечија посла) и кикотали  за наручене, типа ваља се " нарицаљке ".  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Kada umre neko od bliskih članova porodice, dete, čak i ako je jako malo, ako je tek počelo pričati, iz reakcija roditelja oseća energiju u kući i neverbalno pokupi ono što se događa. Detetu uvek, ali baš uvek treba reći istinu. Treba mu reći ko je umro, šta se dogodilo, kratko, na primeren način, i jako je važno da roditelj izrazi svoju tugu, svoju zabrinutost oko toga, da svoje mišljenje i svoje emocije podeli s detetom. Kada roditelj postupi na takav način, onda omogućuje i detetu jedan prirodan i normalan proces tugovanja",

 

https://glossy.espreso.co.rs/porodica/roditeljstvo/161949/strucnjaci-su-dali-svoju-rec-da-li-decu-treba-voditi-na-groblje-i-kako-im-objasniti-smrt

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, JESSY рече

"Kada umre neko od bliskih članova porodice, dete, čak i ako je jako malo, ako je tek počelo pričati, iz reakcija roditelja oseća energiju u kući i neverbalno pokupi ono što se događa. Detetu uvek, ali baš uvek treba reći istinu. Treba mu reći ko je umro, šta se dogodilo, kratko, na primeren način, i jako je važno da roditelj izrazi svoju tugu, svoju zabrinutost oko toga, da svoje mišljenje i svoje emocije podeli s detetom. Kada roditelj postupi na takav način, onda omogućuje i detetu jedan prirodan i normalan proces tugovanja",

 

https://glossy.espreso.co.rs/porodica/roditeljstvo/161949/strucnjaci-su-dali-svoju-rec-da-li-decu-treba-voditi-na-groblje-i-kako-im-objasniti-smrt

 

Не треба ништа генерализовати, све зависи од случаја до случаја. Како  девојчици од три године рећи да јој је умрла мама ? Немогуће , на начин који си горе навела (болдовала сам ).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako ja lično ne razumijem (neprikladno mi je da kažem  ne volim, jer ne mogu shvatiti da to neko voli) naše običaje pri sahranjivanju, tako nisam ni na djecu prenijela navike vezano za taj čin. 
Vjerovatno zvuči čudno, ali mogu i objasniti. Prvo porodično iskustvo mi je bilo veoma traumatično. Odlazi jedan od užih članova porodice... šok, tuga. Trudim se da emotivno sastavim najbliže, borim se sa tugom moje porodice, a onda kreće stampedo meni stranih ljudi. Vaspitanje mi ne dozvoljava da pokažem kako se osjećam,  puna dva dana stojim kao marioneta uz repeticiju anemičnog odgovora - Hvala...
Krajem oka pogledam prema mjestu gdje još vrlo kratko stoji izloženo tijelo osobe koja će mi nedostajati dok sam živa. Običaji koji slijede me šokiraju. Kuknjava i lelekanje, drama i teatar... a neke od njih vidim prvi put. Ko su ti ljudi? Užas! Imala sam potrebu da pobjegnem, daleko od svega. 
Ne prihvatam to. Dovoljno mi je bila teška porodična tuga, i zaista nisam imala snage da tješim neku tetku zeta brata od strica, koju je naš gubitak pogodio više nego nas same, a do tada je nikad vidjela nisam... a takvih insana je bilo na stotine u tih dva dana.
Mišljenja sam da se sahrana treba obaviti isključivo u krugu uže familije, dostojanstveno, bez larme i kuknjave  i bez domorodačkog ludila. Djeca sve informacije mogu dobiti i doma, i ne treba im odlazak na groblje i stajanje po kapelama, kojih je bar desetak i iz svake se čuje lelek.
Možda ja nekome djelujem čudno, ali to je moj stav, zato ne idem na sahrane.
 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da li decu treba voditi na sahrane je toliko uopšteno da se na to gotovo ne može odgovoriti ni lako ni generalno. Da li ih treba voditi zavisi pre svega od uzrasta deteta, jer dete je i ono od 2 godine kao i ono od 9 a razlika je ogromna u pristupu. Zatim, zavisi od toga ko je umro. Nije isto ako se sahranjuje star ili mlad čovek ili daleko bilo dete. Pa onda stepen poznavanja umrlog. Koliko je tu kombinacija a za koju je svaku pristup potpuno drugačiji. Na primer, prvi slučaj - da li odvesti petogodišnjaka na sahranu njegovog druga vršnjaka ili mladjeg deteta nastradalog u nekakvoj nesreći a koga poznaje iz komšiluka ili vrtića, a drugi slučaj je desetogodišnje dete i sahrana strica. Apsolutno dve različite stvari. Različit pristup... Dete do treće godine uopšte neće shvatati o čemu se suštinski radi, konkretno na sahrani, a može da nosi bolne i teške slike i osećanja koja neće umeti da rastumači.  Nasuprot tome, može mu se objasniti da drage osobe više nema i da se odvede na groblje kasnije i objasni da je osoba sada tu... nije nužno da gleda ukop. Deci treba svakako objasniti i smrt i groblje, i prema svemu tome se treba pre svega ponašati normalno, kao prirodnoj pojavi a ne kao prema tragediji, ali nekada smrt zaista jeste tragična, kada je u pitanju pre svega mlad život i zato ako je dete malo treba biti obazriv. Tada je dovoljno da uopšte upozna tu činjenicu, nije nužno da prisustvuje činu ako je malo i izuzetno vezano za pokojnika. Tuga će ga svakako dočekati na nož, treba ih ponekad zaštititi da ih ne dokusuri i ošteti za sva vremena. Ako već nije nužno.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Ne samo hrišćani, ne samo zapadnjaci, već i mnogi ljudi iz različitih kultura zabrinuti su kada otkriju da se islamski prorok Muhamed oženio devetogodišnjom djevojčicom po imenu Aisha. Neki idu toliko daleko da optužuju Muhameda da je pedofil, koristeći tako emotivan jezik kao što je "zlostavljač djece" da opiše Muhameda zbog ženidbe s mladom djevojkom prepuberte.
      To je mnoge muslimane dovelo do toga da ili odbace tradiciju koja dokumentuje Aišinu mladost kada se udala za Muhameda ili da smisle neku vrstu moralnog opravdanja braneći Muhamedov brak sa maloljetnicom. Naš fokus ovdje je da ispitamo šta muslimanski izvori kažu o Muhamedovom braku s Aišom i također se pozabavimo uobičajenim muslimanskim argumentima koji se iznose ili u odbranu priče ili odbacivanje kao jednostavno pogrešne.
      Svoj ćemo odgovor podijeliti na dva dijela. U ovom prvom dijelu predstavit ćemo podatke iz priznatih muslimanskih izvora (prvenstveno sunitskih izvora) kako bismo vidjeli šta oni kažu u vezi s Aišinim godinama u vrijeme njezinog braka. Također ćemo pokrenuti neke druge točke koje se direktno ili indirektno odnose na pitanje Aishine mladosti u vrijeme njenog braka.
      U drugom ćemo dijelu pokušati stupiti u interakciju s tipičnim muslimanskim argumentima koji se često pokreću u vezi s ovom temom.

      Islamski dokazi
      Sada iznosimo islamske podatke koji pokazuju da je Aisha bila djevojčica od devet godina kada je Muhammad s njom sklopio brak. Sav podebljani, kapitalni i podvučeni naglasak je naš.
      SAHIH AL-BUKHARI
      SAHIH MUSLIMAN
      SUNAN ABU DAWUD
      SUNAN NASA'I
      SUNAN IBN-I-MAJAH
      IBN HISHAM
      AL-TABARI
      IBN KATHIR
      IBN QAYYIM
      MARTIN LINGS
      SAIF-UR-RAHMAN AL-MUBARAKPURI

      A evo i religiozne fetve koja spominje Muhammedove fizičke odnose s Ajšom:
      Sljedeća veza pruža neovisne dokaze da gornja fetva zaista postoji:
      U gornjoj vezi islamski učenjak dr. Ahmad Al-Hadž Al-Kurdi komentira dotičnu fetvu. On odgovara osobi koja pita da li fetva stvarno postoji ili nije i da li je Muhammad počinio ovu radnju ili ne. U odgovoru kaže da je Muhammad to najvjerovatnije učinio nakon što je sklopio brak u 9, a ne kada je imala 6 godina. Njegova rasprava se odnosi na to kada je Muhammad to učinio djevojčici, a ne da li je to učinio ili ne.
      Također čitamo:
      Evo još jednog:
      Odvratna akcija koju fetva opisuje dozvoljena je svim ostalim sunitskim muslimanima, što mogu vidjeti sljedeće tri fetve:
      Postoji i šiitska referenca koja odobrava praksu. U knjizi Ayatu Allah Al Khumaini, "Tahrir Al wasila," str. 241, broj 12, stoji:
      Aisha nije bila jedina mlada djevojka za koju je Muhammad imao oči:

      Rezime analiza
      Prema službenim sunitskim muslimanskim izvorima, Muhammad se oženio Aishom kada je imala oko šest ili sedam godina. Ovaj brak sklopio se tri godine prije Muhamedove migracije u ono što je na kraju postalo poznato kao Medina. Muhammad je vjenčao Aishu otprilike četiri godine kasnije, ili druge godine svog dolaska u Medinu, kada je ona imala devet godina.
      Muslimanski izvori općenito datiraju Muhamedovu migraciju u Medinu (poznatu kao Hidžra) 622.-23. A ovi izvori takođe kažu da je Muhamed rođen u godini slona, 570. godine nove ere. To znači da je Muhamed imao pedeset godina kada se oženio Ajšom i otprilike pedeset četiri godine kada je zapravo spavao s njom.
      Problem nije samo u tome što je Aisha imala devet godina kada se Muhammad oženio s njom, već u tome što je Muhammed bio čovjek koji je prešao pedesetu. Muhammad je bio dovoljno star da bude Aishin djed.
      Aisha je bila jedina djevica s kojom se Muhamed ikada oženio. Muhammed je dao sljedeći razlog za vjenčanje s mladim djevicama:
      Stoga Muhammedovi komentari ukazuju na to da je njegov razlog za ženidbu s Aišom dok je mlada djevica takav da bi mogao da je miluje i seksualno igra s njom!
      Muhammad je takođe imao oči za dojenčad, obećavajući joj da će se oženiti kad odraste. Ibn Ishaq smješta ovaj događaj u vrijeme bitke kod Badra 624. godine nove ere, kada je Muhammed imao otprilike 54 godine. (Guillaume, str. 310-312)
      Sada budimo velikodušni i pretpostavimo da bi Muhammad čekao da djevojčica napuni deset godina da bi se udala za nju, Muhammad bi u to vrijeme imao najmanje 62 godine! [1]
      Dakle, ovdje imamo dva slučaja kada muškarac koji ima preko pedeset godina baci pogled na dvije djevojke prepuberteta! Sad je ovo problem.
      Osim toga, Muhammad je umro kada je Aisha imala osamnaest godina, ostavivši je udovicom do kraja života. Ovo nas sada dovodi do našeg sljedećeg odjeljka.

      Muhammad: Milost za čitavo čovječanstvo?
      Kur'an tvrdi da je Muhammed milost za sva stvorenja:
      Slučaj s Aišom stvarni je dokaz da je Muhammed bio sve samo ne milost. Na primjer, prisjetimo se da je u gore navedenim tradicijama Muhammad ostavio Aishu bez udovice bez djece u dobi od osamnaest godina. Ono što ovo čini tako užasnim je to što je Muhammed prenio zapovijed kojom zabranjuje bilo kome da se ženi bilo kojom od svojih udovica!
      U vezi s ovim odlomkom Ibn Kathir je napisao:
      Jedna web lokacija Shia piše:
      A prema autorima knjige The True Guidance :
      Stoga ga je Muhamedova ljubomora dovela do "otkrića" zabranjivanja njegovim ženama da se ikad ponovo udaju. U tome je Muhammed u suprotnosti sa Svetom Biblijom koja kaže:
      Aisha nije jedina koja je doživjela ovu prilično nesretnu sudbinu. Muhammad se oženio Jevrejkom po imenu Safiyyah nakon što je ona ubila svoju porodicu u bici kod Khaybara:
      Prema muslimanskim izvorima, Muhamedov napad na hajbarske Jevreje dogodio se 630. godine. (7 Hidžri). (Uporedi Guillaume, str. 510)
      Kada je Muhammed došao u Medinu 623. godine. (AH 1), Safiyyah je bila mlada:
      Dakle, možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je Safiyyah bila još uvijek mlada, možda u srednjoj i kasnoj tinejdžerskoj dobi, kada se Muhammad oženio njom. Muhammad je umro 632. godine. (AH 9), ili otprilike dvije godine nakon vjenčanja sa Safiyyah. Jedna muslimanska web lokacija kaže da joj je bilo sedamnaest godina kada se Muhammad oženio, što znači da je imala otprilike dvadeset godina kada je umro:
      Drugim riječima, Muhammed nije samo uzeo Safiyu za suprugu nakon što je ubio njenu porodicu i muža, već joj je ostavio i mladu udovicu do kraja života!
      Da biste vidjeli šta je Muhammed učinio Safiyyinom suprugu, pročitajte ovaj članak .
      Muhammad je takođe imao "otkriće" kojim je zabranjivao svojim ženama da napuštaju domove:
      Evo, opet, komentara Ibn Kathira:
      Za više informacija o ovoj temi toplo preporučujemo ovaj članak o šiijatima .
      Prema muslimanskim izvorima, Aisha je umrla 678. godine nove ere, u približno 66-oj godini ( izvor ). Al-Tabari je napisao:
      To znači da je Aisha trebala ostati udovica bez djece, zaključana u svojoj kući, sve do dana svoje smrti. Aisha je živjela kao udovica 47 godina dok nije umrla!
      Daleko od toga da je to čin milosrđa, ovo je bila jedna od najgorih kletvi koje je mlada djevojka mogla doživjeti u svom životu. Misliti da žene kao što su Aisha i Safiyyah nikada nisu imale radost u odgajanju vlastite djece ili u mužu koji bi ih tješio i ispunjavao sve njihove potrebe do kraja života, u najmanju ruku je zaista iskidanje srca.
      Ipak, nažalost, sigurni smo da ovo neće smetati mnogim muslimanima, jer su navikli vjerovati da je sve što je Muhamed radio bilo božanskom inspiracijom. Oni pretpostavljaju da je on bio pravi prorok i tako da sve što je činio mora biti ispravno uostalom. Ali vjerujemo da i drugi muslimani koji su otvoreni za istinu mogu vidjeti da je Muhammed vjenčavši Aišu i Safiju prokletstvo s kojim su morali živjeti dok nisu umrli.
      Više o Muhamedovim brakovima i njegovim suprugama preporučili smo sljedeće članke:

      Ali pričekajte, ima još!
      Prije zaključenja ovog dijela, moramo spomenuti da Muhammed nije bio jedini kojem je Allah navodno "dao dozvolu" da se oženi prepubertetom. Čitaoci mogu biti šokirani kad otkriju da Kuran u stvari dozvoljava i drugim muslimanima da se vjenčaju sa djevojčicama prepuberteta! Pažljivo zabilježi šta kaže sljedeći stih:
      Okolni kontekst bavi se pitanjem perioda čekanja na razvod i ponovni brak. Kuran poručuje muslimanima da sačekaju određeno vrijeme prije nego što razvod postane konačan ili odluče odustati. Kuran potiče muškarce da pričekaju period od tri mjeseca u slučaju žena koje ili više nemaju menstruaciju ili čak nisu ni započele menstrualni ciklus ! Prema tome, islam dozvoljava muškarcima da se vjenčaju sa djecom prepuberteta i čak se razvode od njih ako tako odluče!
      U Sahih Al-Bukhari nalazimo sljedeću predaju:
      U vezi s ovim ajetom Ibn Kathir piše:
      I:
      Istaknuto salafijsko muslimansko mjesto navodi:
      Posljednja tačka povezana je s izvorima koje smo gore citirali, a koji su spomenuli Muhammedovu praksu "nabijanja" Aishe jer nije bila spremna za konzumaciju. Drugi članak na istoj stranici kaže:
      Uzimanje tobožnjeg tačnog stava kao datog znači da osoba zaista može angažirati djevojku od sedam godina u seksu pod uvjetom da ona to može podnijeti!
      Zapravo, ovo postavlja niz neugodnih pitanja: Tko odlučuje kada je spremna? Sudeći prema gornjim citatima, spremnost za snošaj očito je definirana na samo fizički način. Da li to jednostavno znači da je penis sposoban kliznuti, a da je ne rastrgne? Da li su uopće zabrinuti drugi biološki i psihološki aspekti zrelosti? Nadalje, kojom metodom suprug treba da testira da li je ona spremna ili nije? Koliko puta bi trebao pokušati prodrijeti u nju samo da bi otkrio da to još ne djeluje? Koliku štetu to nanosi djevojčici? Ovaj članak daje više informacija o različitim relevantnim aspektima zrelosti.
      Za više informacija o cijeloj ovoj temi, preporučujemo ovu diskusiju o diskusionim grupama .
      Ovo nije jedina muslimanska web lokacija koja priznaje da islam dozvoljava brakove sa maloljetnicima. Evo još jedne stranice koja to isto čini:
      Što je još važnije, Kur'an uči da ne postoji period čekanja za brakove koji nisu sklopljeni:
      Prethodno navedeno ukazuje na to da bi period čekanja mogao biti primjenjiv samo ako je muškarac stvarno spavao s mladom djevojkom prepuberteta! Drugim riječima, islam dopušta muškarcima seks sa maloljetnicima, zakonski sankcionišući pedofiliju!
    • Од JESSY,
      Na društvenim mrežama pojavili su se novi snimci zlostavljanja dece, ovog puta, navodno iz privatnog vrtića "Zamak" na Voždovcu.
      Snimke iz vrtića "Zamak" na Voždovcu, sačinjene mobilnim telefonom, na momente je mučno gledati. Na snimcima se vidi kako vaspitačica drži dete na podu i grubo ga s obe ruke diže u vazduh, na silu mu gura cuclu u usta, izvlači decu iz špajza u kom su zatvorena, viče na njih dok ona jecaju i još mnogo toga.
      Roditelji tvrde da im decu maltretiraju u ovoj privatnoj predškolskoj ustanovi, u Ulici vojvode Vlahovića. Mališani se iz obdaništa vraćaju istraumirani, a ujutro, bukvalno, preplašeni, mole da ih ne vode tamo.
      Na jednom od snimaka koji su se pojavili na društvenim mrežama, vidi se kako se vaspitačica "bori" sa trogodišnjim dečakom. Mališan je uplakan, jeca, dok mu ona svojim rukama drži obe ruke, dok mu sedi na grudima. Dečak inače, po tvrdnjama roditelja čija deca idu u taj vrtić, boluje od blažeg oblika autozma.
      Ovo je valjda jedini vrtić koji ima i zatvor, ali u pitanju nije nikakva dečja igra, već je to mala prostorija, neuslovna za smeštaj dece, gde završavaju ona koja nisu poslušna. Na jednom od snimaka vidi se kako vaspitačica iz tog zatvora, izvlači troje mališana koji su "odradili kaznu".
      Celo klupko počelo je da se odmotava kada su deca masovno počela da odbijaju da idu u vrtić, da plaču i mole roditelje da ih ne vode. Roditelji su kontaktirali jedni druge i uskoro je istina isplivala na videlo, da ta ustanova pre potseća na neki maloletnički zatvor.. Da bi imali manje posla, vaspitačice stavljaju pelene i deci koja su prestala da ih nose i to je jedna od zamerki. U vrtiću nisu želeli da komentarišu snimke koji su se pojavili na društvenim mrežama. Vlasnik je izjavio da nema većih propusta i da on ne zna ni za kakve primedbe na račun ponašanja vaspitačica.
      O celom slučaju je obavešten Sekretarijat za Obrazovanje grada Beograda, a odlučeno je da se u vrtić "Zamak" pošalje inspekcija koja treba da prekontoliše rad ove ustanove kao i uslove u kojima borave deca.
      UZNEMIRUJUĆE! SNIMAK IZ BEOGRADSKOG VRTIĆA DIGAO SRBIJU NA NOGE: Decu zatvaraju u špajz, vaspitačica se dere dok JECAJU
      MONDO.RS Na društvenim mrežama pojavili su se novi snimci zlostavljanja dece, ovog puta, navodno iz privatnog vrtića "Zamak"...  
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto:peintscreen [email protected] Ministarstvo prosvete Crne Gore očekuje da uprava Osnovne škole “Jugoslavija” u Baru sprovede novi disciplinski postupak protiv učiteljice Rade Višnjić, nakon što je nedavno roditelje i učenike te škole pozvala na javni verski skup, saopštili su iz resora na čijem je čelu Damir Šehović, a fotografije sa molebana i brojni komentari nezaustavljivo se šire se društvenim mrežama.
      Direktorka škole Biljana Vukmanović rekla je da će iskoristiti “sve pravne resurse nakon što se utvrde sve relevantne pojedinosti i činjenice i steknu uslovi za primjenu zakonske regulative”.
      Zbog postupka učiteljice reagovali su juče i iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava (MLJMP), uz poziv Vukmanović da razmisli o podnešenju ostavke.
      Učiteljica Rada Višnjić putem viber grupe V-2 odeljenja OŠ “Jugoslavija” pozvala je učenike te barske škole da 4. oktobra dođu na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira. Iz uprave škole pojasnili su da je u pitanju odeljenje kojem je Višnjić razredni starešina.
      “Draga deco, danas je moleban u Hramu Sv. Jovana Vladimira u 18č… za sretan početak škole… da se molimo za dobro učenje… Ja idem svake godine… I večeras ću biti tamo. Volela bih da mi se pridružite, ko može… Naravno ne obazirući se na to ko je koje vere”, piše u poruci koju je poslala Višnjić.
       
      Ona je u februaru dobila uslovni otkaz, nakon što je suspendovana, jer su njeni učenici na času likovnog crtali trobojke.
      Iz resora prosvete saopštili su juče da “nakon novog skandaloznog postupka iste osobe, škola mora da sprovede hitan novi postupak, u skladu sa zakonom”.
      “Kako bi se ovakvo nerazumno ponašanje na najstroži, pravno utemeljen način sankcionisalo. Jedino to bi bio jasan pokazatelj kapaciteta obrazovnog sistema da reaguje vrlo odlučno, odgovorno i profesionalno u svakoj situaciji i prema svakome, uključujući onoga ko je čitavoj javnosti pokazao da obrazovnom sistemu nema mnogo da ponudi, osim urušavanja ugleda, provokacija, dizanja tenzija i što je najgore, ugrožavanja zdravlja naših najmlađih”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.
      Kazali su i da je Višnjić, pozivom đaka na moleban, “na najbrutalniji mogući način ponovo uvela versku i političku indoktrinaciju u školu i prekšila svaki zdravorazumski moralni kodeks”.
       
      Prema Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, u javnoj ustanovi i u ustanovi kojoj je dodeljena koncesija za izvođenje javno važećeg obrazovnog programa obrazovanje i vaspitanje je svetovnog karaktera i “nije dozvoljeno religijsko delovanje, osim u ustanovama koje su licencirane kao srednje verske škole”.
      Iz Ministarstva prosvete dodali su i da je Višnjić, usred epidemije “drsko, bezobrazno i što je najgore – sa namerom, ugrozila zdravlje djece pozivima na javni verski skup”.
      Crna Gora je, kako su pre dva dana saopštili iz Instituta za javno zdravlje (IJZ), država koja je najviše pogođena epidemijom koronavirusa u Evropi i da je nedopustiva i proslava rođendana deci, kamoli druga okupljanja.
      Prema važećim naredbama Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti (NKT), na snazi je zabrana erskih skupova na otvorenim javnim mjestima, osim na površinama pripadajućih verskih objekata. Kako se navodi i na zvaničnom vebsajtu u vezi sa koronavirusom u Crnoj Gori coronainfocg.me, “verskim zajednicama se preporučuje da verske obrede vrše bez prisustva građana u verskim objektima”.
      Prema fotografijama koje su objavljene na društvenim mrežama i pojedinim medijima, molebanu u Hramu u Baru prisustvovalo je više desetina dece i odraslih, nije poštovana fizička distanca, niti su učesnici molebana nosili zaštitne maske.
      Poziv učiteljice đacima da prisustvuju verskom skupu, osudili su iz resora Mehmeda Zenke.
      Kazali su da je “neprihvatljivo da bilo koji pedagog u Crnoj Gori svoja lična politička i verska uverenja projektuje na djecu i nameće im teret podjela”.
      “Nije prikladno da se konkretna škola, u kontinuitetu, izlaže ocenama i komentarima koji odražavaju i podstiču podele. Decu treba zaštititi od toga, a u javnom školstvu ne treba dozvoliti prikrivenu versku indoktrinaciju. Uspostavljene kanale komunikacije između škole, dece i roditelja ne treba koristiti na dati način jer se može shvatiti, s obzirom na cilj formirane viber zajednice, da na određeni način, i škola, kroz lični postupak jedne učiteljice, stoji iza verskih aktivnosti, podstiče ih i promoviše”, saopštili su iz tog Ministarstva, dodajući da religiozni život dece treba prepustiti njihovim roditeljima i njima samima.
      “A škola i nastavni kadar treba da se suzdrže od aktivnosti s tim u vezi. U Crnoj Gori nije, još uvek, uspostavljena državna vera niti državna crkva”, navodi se u saopštenju tog resora.
      Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, iako, kako navode, nisu resorni organ, pozvali su direktorku OŠ “Jugoslavija” u Baru da “u cilju odbrane ustavnih, demokratskih i profesionalnih vrijednosti u crnogorskoj prosveti razmotri podnošenje ostavke”. Postupak Višnjićeve osudilo je juče i više političkih partija.
      Šta kaže Opšti zakon o obrazovanju
      Prema Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, radni odnos nastavnika može da bude prekinut ako “organizuje učenike, odnosno zaposlene u političke ili religijske svrhe”.
      Osim toga, nastavniku radni odnos može da bude prekinut i ako ne ostvaruje obrazovne programe u skladu sa propisanim standardima, zloupotrebljava svoj položaj, izaziva nacionalnu i versku netrpeljivost.
      Zakon predvđa i da nastavnik kojem je prestao radni odnos u slučaju da organizuje učenike u religijske svrhe ili izaziva nacionalnu i versku netrpeljivost, “ne može obavljati obrazovno vaspitni rad”.
       
      Učiteljica odvela decu u crkvu, a onda su klekli da se mole - NOVA portal
      NOVA.RS  
    • Од JESSY,
      Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu.
      Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta.
      Mala deca
      Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće.
      Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom.
      "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog.
      Deca predškolske dobi
      Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla.
      Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti.
      Deca školske dobi
      Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham.
      Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.
×
×
  • Креирај ново...