Jump to content

Зашто је први интервју патријарха Порфирија – историјски

Оцени ову тему


Препоручена порука

У мору гнева, неукуса и ужаса које их запљускује са медија, грађани Србије имали су ту прилику и привилегију да у уторак увече послушају први интервју свог новог патријарха Порфирија.

И ништа у том обраћању Његове светости за јавни сервис Србије није ни личило на оно што свакодневно гледамо и слушамо са „паметних“ телевизора иако је он причао отворено, директно и без дипломатског ескивирања, баш о свим актуелним питањима и темама.

 

Није то ни био само интервју већ својеврсна проповед, али и лекција из толеранције, мере, доследности, чврстине, истинског патриотизма, демократске ширине, људскости.

 

За само сат времена, грађани Србије су из једног медијског хаоса, бруталног и закулисног рата који букти на све стране, могли да уплове у свет са јасним и разумним координатама, могли су да чују мирну и кротку реч, али и чврсту и непомерљиву истину. Могли су да се за тренутак врате у заборављену нормалност, па и радост.

 

Избијени сви „адути“ хистерицима

 

Благим осмехом и једноставним хришћанским порукама разоружао је све екстреме који су данима, недељама и месецима, површним и политикантским интригама, кидисали на цркву са жељом да унизе и укаљају изборе за српског црквеног поглавара, за првог међу једнакима.

 

Разложно, утемељено, мирно, избио је све „адуте“ хистерицима који су покушавали да докажу раздор у Српској православној цркви и да увуку и патријарха у свој политичко естрадни ријалити-брлог који се као смртносни канцер шири да би појео и последњу здраву ћелију српског друштва.

 

Непомерљиво, недвосмислено, бритко, патријарх Порфирије је изнова обновио и осветлио носеће стубове националних идеја и тако ућуткао квазипатриотска наклапања и „зилотска“ небулозна застрањивања да се спрема чак и нека врста издаје суштинских и темељних српских интерса и то са највише црквене позиције.

 

Чврсто и смирено, како бисмо требали сваки дан да понављамо, Његова светост је без икакве дневно политичке примисли и без изазивања међунационалне мржње, објавио непољуљану истину да је Косово срж Србије, да је то њена колевка и да је референдум о Косову одржан на Видовдан 1389. године.

 

Без осветољубивости и потпиривања демонских ватри, Његова Светост је проговорио о српским жртвама, о јасеновачком непојамном злу, али уз пружену руку суседима – за толерантан разговор и мирну будућност.

 

Без геополитичког фразирања, општих места и баналних парадигми, бранећи канон, патријарх је сведеним порукама јасно позиционирао СПЦ и у међународним изазовима и без устручавања аргументовано предочио да је она на страни Руске цркве у спору са Цариградском патријаршијом.

 

Без гуслања и кукања на неправду, Порфирије је дао очинску и заштитничку реч за српску цркву и вернике у Хрватској, Црној Гори, Македонији…

 

Као да је Србија ушла у нову епоху

 

Око свих крупних питања, као што је, на пример, евентуални долазак папе у Србију, о чему чаршија воли кафански да распреда, патријарх је инсистирао на континуитету у односу на своје претходнике као и на јединственом и саборном ставу цркве.

 

Али, показао је и свој печат, скромност, отвореност, аутентичност, оригиналност, утемељеност у модерном времену.

 

Чули смо заиста и једног новог патријарха, који ће бити једнако близак и новим генерацијама. Чули смо и атипичног патријарха који кад извлачи поенте о љубави, цитира потресну реплику из новог филмског ремек дела Теренса Малика – „Скривени живот“.

 

И све је некако било другачије током тог једночасовног интервјуа на Јавном сервису Србије. Симболички, као да је Србија окренула неку нову страницу и ушла у неку нову епоху у којој се неће стидети ни себе ни своје ширине према другима.

 

Патријарх Порфирије, у свом првом медијском наступу са трона Светог Саве показао је да је достојан.

 

Надајмо се да ће и Срби, за разлику од неких других времена, показати и да су достојни њега.

 

rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

mnogaja ljeta našem Patrijarhu, meni se samo nije dopao diplomatski odgovor oko korone. crkva se apsolutno katastrofalno ponela u ovoj situaciji, nemojmo da se lažemo niko (ili jako mali broj ljudi) poštuje mere u samoj crkvi, kao dokazuje se neka vera i ostale gluposti.

lično sam napustio crkvu u koju sam išao iz razloga histerije da je "sve ovo protiv nas hrišćana" i ostalih vrlo ne odgovornih izjava, dođem u drugu gde od cca 200 ljudi jedino ja nosim masku itd... umesto da se ljudima naglašava postojanje realne opasnosti i utiče na to da barem mi damo primer odgovornog ponašanja radi se sve upravo suprotno... ali opet sve ovo su plodovi teološke dimenzije koja na žalost nije dovoljno pojašnjena ljudima, a to je kako sad u narativ o "izvora života", "leku besmrtnosti" i "jedinom lekaru duše i tela" umetnuti realnu mogućnost zaraze...

nadam se da će naš Patrija imati snage da iznese ovu priču jaso i otvoreno kao što se nosi i sa svim ostalim izazovima koji ga snalaze i napraviti nove pomake u teologiji i našem shvatanju vere a na korist celom pravoslavlju

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, dragisa рече

mnogaja ljeta našem Patrijarhu, meni se samo nije dopao diplomatski odgovor oko korone. crkva se apsolutno katastrofalno ponela u ovoj situaciji, nemojmo da se lažemo niko (ili jako mali broj ljudi) poštuje mere u samoj crkvi, kao dokazuje se neka vera i ostale gluposti.

lično sam napustio crkvu u koju sam išao iz razloga histerije da je "sve ovo protiv nas hrišćana" i ostalih vrlo ne odgovornih izjava, dođem u drugu gde od cca 200 ljudi jedino ja nosim masku itd... umesto da se ljudima naglašava postojanje realne opasnosti i utiče na to da barem mi damo primer odgovornog ponašanja radi se sve upravo suprotno... ali opet sve ovo su plodovi teološke dimenzije koja na žalost nije dovoljno pojašnjena ljudima, a to je kako sad u narativ o "izvora života", "leku besmrtnosti" i "jedinom lekaru duše i tela" umetnuti realnu mogućnost zaraze...

nadam se da će naš Patrija imati snage da iznese ovu priču jaso i otvoreno kao što se nosi i sa svim ostalim izazovima koji ga snalaze i napraviti nove pomake u teologiji i našem shvatanju vere a na korist celom pravoslavlju

Sve zavisi od parohije do parohije ili eparhije. Ima I gde se postuju mere.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@dragisa Слажем се потпуно са вама. У мојој парохији се донекле поштује, више по сили закона, јер не живим у Србији. Али већина људи из цркве поистовећује ношење маски са одрицањем од Христа. Да не идем даље од тога, и не помињем вакцине, то је тек посебна прича. Неки чак демонстративно одлазе у друге храмове, где се ношењу маски више гледа кроз прсте. Све у свему, приличан хаос и велика поларизација. Било би добро чути став цркве, али мислим да и ту постоје разлике у гледању на ствари, па и Патријарх може можда само у своје лично име нешто да каже.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@ГорданаП

vrlo bi se radovao danu kada bi neko poveo crkvu novim putem (a u stvari starim, Hristovim putem ("ja sam put")) a to je da zaista shvatimo da je Hristos bio istinski čovek, da je i plakao i bolovao i sve kao i bilo koji drugi čovek... što bi rekli oci "da je Hristos došao u telu" ili kako NZ kaže da je "Logos postao telo"... dakle ubeđen sam da je kao čovek znao i da kija i da zeva kada mu se spava i sve kao i mi... svaki drugačiji magijski pristup je ustvari udaljavanje od Njega i poricanje Njegovog čoveštva, u krajnjem slučaju poricanje Njegovog spasonosnog dela koje upravo jeste u tajni njegovog čoveštava ali istovremeno i božanstva.

svakako da verujem u čuda, da je lečio, zapovedao vremenskim prilikama i mnogo toga drugog ... ali to ne znači da nije bio najobičniji čovek koji kada se poseče krvari ili kao što rekoh kada se prehladi proradi mu nos...

možda je magijski pristup veri imao svog smisla pre, i svakako da povremena čuda postoje (npr da sv.Damaskinu izraste odsečena ruka) ali čuda su izuzetci a ne pravila... ne možemo zasnivati veru na magijskom pristupu u smislu na ikoni virus "sigurno ne može" da opstane (da u crkvi ne važe pravila ovoga sveta). ukoliko želimo da novim generacijama predamo veru i propovedamo najveće čudo a ono je mogućnost jedinstva Boga i Čoveka u Ličnosti Sina, onda bi morali podjednako istrajavati na tome da čoveštvo i sve što nosi ovaj svet i dalje (sve vreme) OBAVEZNO ostaje na snazi ... a ne ići tim lakšim magijskim putem "sigurno ne može"... u tome i jeste tajna i čudo kako to jedinstvo funkcioniše, istovremeno i propadljivo i ne propadljivo, ali to je već polje ličnog opita i nadilazi racinalnu logiku gde bi 1+1 moralo biti 2 a ustvari je 1...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом величанствене прославе Спасовдана, славе првопрестоног Београда, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свим Београђанима, посебно свим учесницима величанствене Литије која је окупила више десетина хиљада православних верника, овим путем изражава највећу захвалност. 
      Повезане вести: 
      Молитва за Београд: Највећи молитвени скуп у историји престонице
      Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији
      Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

       
      У дугој историји престонице протекла прослава остаће упамћена као најбројнији молитвени и свакако један од најдостојанственијих скупова икада одржаних на њеним улицама и трговима. Наш народ је тако бројним учешћем у овој искључиво молитвеној прослави још једампут исказао своју верност и љубав према Српској Православој Цркви и према свом главном граду. Духовни вођа васцелог нашег православног народа посебно захваљује свим градским службама предвођеним градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и његовим сарадницима, Војсци Србије, Полицији, медијима и свима који су допринели да овогодишња прослава Вазнесења Господњег остане свима у најлепшем сећању.
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од haveaniceday,
      Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?
      Бранко Милутиновић и Мирослав Мишковић Унајмању руку је трагикомично што се данас у појединим српским медијима води кампања да се у исти кош трпају Бранко Милутиновић, власник чувеног „Нордеуса" , и Мирослав Мишковић, власник свега и свачега под именом „Делта". Реч је, заправо о покушају да се, колоквијално речено, „опере" биографија преко медија који се сматрају „угледним". Мирослава Мишковића, наравно. Не Бранка Милутиновића. 
      Први милион
      Да би се то постигло мора се замаглити суштина. А суштина је у такозваном „првом милиону".
      Почетна огромна и битна разлика је што је Бранко Милутиновић свој „први милион" зарадио измисливши и направивши нешто ново. Освојио је свет фудбалском игрицом „Топ илевен", која би могла да се преведе и као „једанаест величанствених".
      Екипа Нордеуса 2010. Мирослав Мишковић је свој „први милион" зарадио муљајући нешто старо и добро познато у доба хиперинфлације и санкција. Имао је тада не само приступ девизним резервама (на „штицовању" девиза се преко ноћи богатило) већ и монополима разних врста на затвореном тржишту. У Лондону га је деведесетих фасцинирао ланац кафића „Коста кафе", па нам је то донео у Београд. Ни оригинални ланац кафића није могао да смисли, али је успут уништио „Гринет". Што би се рекло, остало је историја. (Лично, стварно, не могу да разумем колеге новинаре - иначе веома критичне на разне економске теме - који без речи дозвољавају да им Мишковић сервира причу како се није обогатио у пословима са државом.)  
      Укратко, Бранко Милутиновић се обогатио знањем, а Мирослав Мишковић муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар, а други „лош" момак.
      Мирослав Мишковић Ви сад можете да кажете: „Ма и један и други су тајкуни који запошљавају људе и шта мене брига за њихово богатство". То је само донекле тачно. Тајкуни су - по дефиницији - изузетно богати пословни људи, који имају моћ и утицај. У моћи и утицају лежи зец.
      Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи" имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи"?
      Бранко Милутиновић „Милутиновићи", по правилу, ништа не траже од државе сем добро уређеног привредног амбијента, док  „Мишковићима" увек нешто од ње треба и то, по правилу, на штету друштва а у њихову корист. Даћу вам неколико примера.
      Курс
      Народна банка Србије (НБС) је при крају прве деценије овога века увела политику „клизајућег" девизног курса. То значи да курс динара дневно иде горе-доле у оквиру неког задатог распона вредности (рецимо, између 3-4 посто). У то време је у Србији инфлација била релативно висока (између 7 и 12 посто). То је, у таквој ситуацији, била најбоља могућа политика за државу Србију: подстицала је извоз, а дестимулисала увоз. И чувала девизне резерве од разних мешетара.
      „Милутиновићи" се тим поводом нису оглашавали. Али су зато „Мишковићи" кренули у офанзиву дискредитације руководства НБС по медијима, с обзиром да се њихов пословни успех заснивао на ономе што је тадашњи гувернер Дејан Шошкић, с правом, назвао транге-франге економијом. У суштини су свој профит правили на увозу робе широке потрошње и пласирали је на, релативно, затвореном тржишту. Често су били „ексклузивни" увозници овога и онога или заступници познатих страних фирми, што значи да су имали монопол продаје неке робе у Србији и убирали су монополску ренту. За то им је било јако важно да курс динара стоји у месту. Дакле, иако је за Србију „клизајући" курс био добар, за њих лично је био неповољан. На срећу нису извојевали победу све до промене власти на челу НБС (а када се инфлација смирила, политика „клизајућег" курса је донекле изгубила на значају). 
      Субвенције
      Други пример су субвенције државе. „Милутиновиће" никад нисам чула да траже субвенције. Чула сам их, на економским саветовањима, како кажу да им треба боље образовање младих у Србији. „Мишковићи", са своје стране, нису пропустили ни једну прилику да укажу како држава треба да им помаже да развијају своје приватне послове. Ево сад скоро, критиковали су политику субвенционисања страних инвеститора, називајући их „трећеразредним компанијама". Мисле да је боље подржати њих, мада они нису ни међу „десеторазредним компанијама". Што није најважније. Подстицању страних инвеститора се има шта замерити, али они ипак Србију стављају на мапу ланца снабдевања (supply chain) релативно познатих светских фирми. „Мишковићи" не нуде такве програме.
      За „Милутиновиће" се отимају страни инвеститори, без помоћи државе. После низа одбијених понуда да прими стотине милиона долара из иностранства да би развијао своју компанију (о чему је „Блумберг" писао), Бранко Милутиновић је ових дана, ипак поклекао и решио да прода „Нордеус", али његов тим наставља да управља компанијом. Из Србије.
      Ето, сад ви бирајте своје „добре" и „лоше" момке.
       
      http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/03/7290771_va9348.jpg Зашто је Бранко Милутиновић „добар“, а Мирослав Мишковић „лош“ момак?
      WWW.RTS.RS Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са преосвећеном господом епископима: бањалучким Јефремом, бачким Иринејем и рашко-призренским Теодосијем, примио је 4. јуна 2021. године, у Патријаршијском двору у Београду г. Мирослава Лајчака, специјалог представника Европске уније за дијалог између Београда и Приштине, и г. Метју Палмера, специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава за Западни Балкан.

       
      У дугом и отвореном разговору представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава су упознали Светејшег Патријарха и архијереје са активностима које предузимају ради наставка дијалога између представника Београда и Приштине. Истакли су и да се ангажују и на решавању проблема на нижем, општинском нивоу, као што је питање везано за статус и имовину манастира Високи Дечани, за захтев Приштине да се са листе угрожених споменика културе под заштитом Унеска уклоне манастири Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и Грачаница, као и црква Богородице Љевишке у Призрену, за право слободе кретања, као и друга питања од највећег значаја за свакодневни живот Српске Православне Цркве и верног народа на Косову и Метохији.
      Посебно су истакли да су древни манастири, као што су Високи Дечани, Грачаница и други, за њих живи организми, а не само споменици културе и да тако треба и да остане. Нагласили да они не носе никаква готова и унапред припремљена решења или притиске, него да разговори које воде са Његовом Светошћу и архијерејима сведоче да желе поштено и праведно решење.
      Његова Светост Патријарх г. Порфирије и епископи су захвалили представницима Европске уније и Сједињених Америчких Држава на ангажовању, које може битно да олакша тежак живот свештенства, монаштва и српског православног народа на Косову и Метохији. „Њихову мисију, с обзиром на то да је заснована на дијалогу, доживљавамо као јеванђелску, јер као хришћани, сваког човека видимо као брата, као ближњег и стога смо увек спремни на дијалог. За нас су Косово и Метохија, Република Српска и Црна Гора од животне важности“, поручио је Патријарх и истакао да није непознаница да Владу у Приштини дијалог суштински не интересује, што убедљиво потврђују проблеми манастира Високи Дечани, захтев упућен УНЕСКУ и свакодневне тешкоће наше Цркве и народа широм јужне српске покрајине.
      Највиши представници Српске Православне Цркве су подржали дијалог, али не под условом да на било који начин угрожава или доводи у питање интересе Цркве, верног народа и државе Србије. Став Српске Православне Цркве је добро познат: ради се о незаконитој сецесији дела територије и не постоји начин да неко наметне такво решење које ће прихватити незакониту сецесију. Патријарх Порфирије је изнео став да кроз дијалог треба ићи ка европском решењу, које је у духу Европске уније, где границе омекшавају и постају мање важне. Српски архијереји су нагласили забринутост због односа приштинских власти према Српској Православној Цркви која доследно поштује тамошње законе: „Очекујемо да институције поштују Цркву, да не насрћу на наше име, наш идентитет, и порекло наших светиња“, истакaо је патријарх Порфирије и нарочито указао да Цркву не чине само парохијски и манастирски храмови, свештенство и монаштво, него верни народ који је прогнан из својих кућа и који не види могућност да оствари своја имовинска права уколико то не може и широм културног света познати манастир Високи Дечани упркос правоснажним пресудама правосудних органа. Косово и Метохија су за Србе оно што је Јерусалим за Јевреје, а Пећка Патријаршија за Српску Православну Цркву оно што је Ватикан за Католичку Цркву.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Њeгова Светост Патријарх српски г. Порфирје захвалио је данас Њеној Екселенцији госпођи Маји Гојковић, министру културе и информисања Републике Србије, на одлуци да процедура доношења Закона о културном наслеђу буде закључена када са Српском Православном Црквом, највећим појединачним власником духовног, покретног и непокретног културног блага у Републици Србији, буде усаглашен текст овог, веома важног закона.

       
      У писму упућеном данас Министарству културе и информисања Патријарх истиче да одлуку гђе Гојковић, не види само као израз одговорности једног од највиших представника власти у нашој земљи, него и као лични чин интелектуалца и патриоте. Патријарх српски је става да се ради о гесту који заслужује највеће поштовање и може да служи за углед носицима различитих функција у држави и друштву. Српска Православна Црква ће уважавајући став  Министарства у најкраћем року одредити представнике који ће са  стучњацима из Министарства учествовати у брзом довршетку овог веома важног посла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Повезана вест: 
       Најава: Слава Града Београда - Спасовданска литија
×
×
  • Креирај ново...