Jump to content

Препоручена порука

пре 13 часа, Bokisd рече

Pa, ima i onaj jedan sv.Vasilije Veliki koji kaze da je dan 24h,... :0205_whistling:

Има и онај један Св.Јован Златоусти који каже у својој бесједи на идоле, да земља плута на води, и да онај стих из Јова како је земља објешена ни очем управо значи то да плута на води, што је чудесно дјело Божије будући да би обичан камичак потонуо ако би га бацио у воду, али оволика земљурина не потоне. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 490
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Razmišljao sam da li da uopšte detaljno odgovaram na ovaj tekst... možda nekom bude i od koristi... preskočiću stvari koje se ponavljaju i koje su irelevantne...    Logičan zaključak??? Ak

Ма...ајде дигресија већа од Атанасијеве...али брате дооста више око те ТЕ....па једно трилион коменатра на поукама има знаш сам. Волим ја да ти лепо разбуцаш атеисте, него...стварно је офуцана прича.

Постоване слике

пре 10 часа, Вукашин рече

Пајсијеве књиге у издању манастира Св. Стефана из Врања су благо, као и ова беседина издања о Старцу Порфирију. 

Разлика је само што се Пајсије бавио писањем, па имамо доста његових дела.

Мислим да су издали његово житије, 6 томова поука (записи са магнетофонске траке), једну књижицу са посланицама монахињама у Суротију и још његова житија: Св. Арсенија Кападокијског, Хаџи Георгија и књигу "Света Гора и Светогорци" са портретима стараца које је затекао на Атосу као млад монах.

То је стварно вредан издавачки подухват. Све наравно са благословом манастира Суроти, тј. лиценцом, пошто имају право на Пајсијева дела.

 

 

 

 

Odličan je Pajsije. Čitao sam sve sem Poslanica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Justin Waters рече

будући да би обичан камичак потонуо ако би га бацио у воду

:0120_angryy:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Вукашин рече

Разлика је само што се Пајсије бавио писањем, па имамо доста његових дела.

Kol`ko sam ukapirao, nista od onoga nije on pisao, nego su monahinje snimale, zapisivale, sakupljale svedocanstva i pisma vernika, pa napravile jednu zaokruzenu celinu, a onda je tematski podelile na 10 knjiga. Inace, jedna od najboljih edicija takve literature kod nas, citavo bogatstvo. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 часа, obi-wan рече

Svaka cast vl. Davidu ukupno uzev, ali ovde se izblamirao samo tako. I to od pocetka teksta, od prve recenice.

I sta sad ja treba da radim - da postavim tekst drugog episkopa koji tvrdi suprotno? Sta cemo onda?
Nece to tako da
ide, niti je ikad islo tako u Crkvi.

Gde su argumenti i obrazlozenja? U tekstu o. Save (ima ga na jednoj od prethodnih strana), sve je po principu koji je stalno ponavljao pocivsi patrijarh Pavle - "da vam reci budu blage, a argumenti jaki". Sve je zaokruzeno i pazljivo sroceno, a opet kratko i sazeto.

Medjutim, umesto argumenata, ovde tekst obiluje klevetom i uvredom - necim sto nijednom hriscaninu nikad ne pristaje, kamoli episkopu.

Jezivo. Narocito zato sto je vl. David bio profesor hriscanske etike i asketike.

Zato je, sve skupa, bolje da ne idem dalje u komentarisanje, bice mi tesko da se suzdrzim od teskih reci.

Кроз цео текст владике Давида се прожима очинско саветовање да се подржаоци т.е. мане ћорава посла јер уколико би наставили тако и даље боји се да би исти они пали у јерес. Исус Христос је Бог и Човек и Његово Тело и Крв немају ни трунку генетског материјала од тамо неког примата који се па опет као развијао од тамо неког микроорганизма већ искључиво и само искључиво има генетски материјал првоствореног Праоца Адама и његових потомака, дакле, људске врсте.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Плаво Небо рече

Кроз цео текст владике Давида се прожима очинско саветовање да се подржаоци т.е. мане ћорава посла јер уколико би наставили тако и даље боји се да би исти они пали у јерес. Исус Христос је Бог и Човек и Његово Тело и Крв немају ни трунку генетског материјала од тамо неког примата који се па опет као развијао од тамо неког микроорганизма већ искључиво и само искључиво има генетски материјал првоствореног Праоца Адама и његових потомака, дакле, људске врсте.

Kako da ne, uvrede i bacanje prasine u lice su bas ocinsko savetovanje.

A za ostalo - nauka je vec pokazala ono sto i Crkva tvrdi - da je covek mikrokosmos, i da u sebi u malom sadrzi sav stvoreni svet. U tome nije covekova mana, nego bas prednost, carsko i svestenicko dostojanstvo, unikatnost. Da, uzimanjem ljudske prirode na sebe Sin Boziji je uzeo na sebe upravo taj mikrokosmos, odnosno svu svoju tvar u malom, uljucujuci i svo moguce genetsko i uopste biohemijsko nasledje svega stvorenog.

Tako je Premudri svojom bozanstvenom ljubavlju obuhvatio svu prirodu u jednom svekosmickom dogadjaju svog Ovaplocenja, jer drugog nacina da sve bude spaseno nema i ne moze da bude. "Sto Hristovim ovaplocenjem nije obuhvaceno, to nije ni spaseno", kazu Oci.

Ili kako je to nas veliki bogovidac o. Justin Celijski izuzetno srocio: "priroda je bogojavljenje, covek je bogosluzenje".

Bog se ne stidi svoje tvorevine, za Njega nema niceg nedostojnog i necistog u njoj da bi od nje bezao i sklanjao se.

On je i njoj namenio vecnost, bas kao i nama. Odnosno - i njoj kroz nas.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Justin Waters рече

Има и онај један Св.Јован Златоусти који каже у својој бесједи на идоле, да земља плута на води, и да онај стих из Јова како је земља објешена ни очем управо значи то да плута на води, што је чудесно дјело Божије будући да би обичан камичак потонуо ако би га бацио у воду, али оволика земљурина не потоне. 

 

To je ovde, 7,8,9 :

 

WWW.NEWADVENT.ORG

Featuring the Church Fathers, Catholic Encyclopedia, Summa Theologica and more.

Komplikovano pitanje si postavio nevezano za temu, citam neki misle da je Zlatoust pisao o ravnoj zemlji na osnovu ovih citata dok neki misle recimo ovako :

John Chrysostom and Athanasius of Alexandria both expressed the idea that the earth floats on water, and this is sometimes seen as evidence that they believed in a flat world. However, these quotes are rather arguments for God as a creator, more than arguments for a flat earth, so that interpretation is somewhat more tentative.

But although some scholars seem to have argued for a flat earth from a theological standpoint, most christian scholars clearly thought the world was round.

Meni takodje deluje ovako, ali da kazemo da je Zlatoust mislio na ravnu zemlju na osnovu stihova iz Jova. U principu je vrlo tesko mesto za tumacenje i moze da se tumaci na razne nacine i ne mora da znaci da je Zlatoustovo tumacenje 100% tacno, to je njegova interpretacija tog mesta.

U vezi Vasilija i mesta na koje se poziva za 24h, jos nekoliko svetitelja se poziva na isto mesto i sa slicnim objasnjenjem :

"I bi veče i bi jutro, dan jedan." Zbog čega nije rekao prvi već jedan! Premda bi bilo doslednije da on, koji će kasnije navesti drugi i treći i četvrti dan, nazove prvim onaj dan koji im prethodi. Pa ipak, rekao je jedan. Možda da bi odredio granicu dana i noći i da bi spojio vreme dana i noći, da se vidi kako dvadeset četiri časa ispunjavaju period jednoga dana, odnosno da se pod danom podrazumeva i noć; tako da, i kad se u vreme Sunčevih obrata događa da jedno bude duže od drugoga, periodi i jednog i drugog omeđeni su konačno određenim vremenom. Kao da je rekao: Mera od dvadeset četiri časa čini period jednoga dana, ili: Vaspostavljanje neba iz ove tačke u tu istu zbiva se za jedan dan. Prema tome, koliko god puta da veče i jutro, pri obrtanju Sunca, obuhvataju svet, to se ne ispunjava u dužem vremenskom periodu negoli u periodu od jednoga dana.

Ima jos mesta i tumacenja koja ukazuju da su dani u Postanju slicni nasim, ali da ne sirimo temu. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, obi-wan рече

Kako da ne, uvrede i bacanje prasine u lice su bas ocinsko savetovanje.

A za ostalo - nauka je vec pokazala ono sto i Crkva tvrdi - da je covek mikrokosmos, i da u sebi u malom sadrzi sav stvoreni svet. U tome nije covekova mana, nego bas prednost, carsko i svestenicko dostojanstvo, unikatnost. Da, uzimanjem ljudske prirode na sebe Sin Boziji je uzeo na sebe upravo taj mikrokosmos, odnosno svu svoju tvar u malom, uljucujuci i svo moguce genetsko i uopste biohemijsko nasledje svega stvorenog.

Tako je Premudri svojom bozanstvenom ljubavlju obuhvatio svu prirodu u jednom svekosmickom dogadjaju svog Ovaplocenja, jer drugog nacina da sve bude spaseno nema i ne moze da bude. "Sto Hristovim ovaplocenjem nije obuhvaceno, to nije ni spaseno", kazu Oci.

Ili kako je to nas veliki bogovidac o. Justin Celijski izuzetno srocio: "priroda je bogojavljenje, covek je bogosluzenje".

Bog se ne stidi svoje tvorevine, za Njega nema niceg nedostojnog i necistog u njoj da bi od nje bezao i sklanjao se.

On je i njoj namenio vecnost, bas kao i nama. Odnosno - i njoj kroz nas.

Pa, Hristos je uzeo telo bez greha, nema nista prirodno i gresno u Njemu,  cak ce i priroda i tvar da se preobrazi na kraju, ne moze ovakva priroda kakvu je vidimo, greh, smrt, propadanje, da ima udela u bilo cemu Bozijem,  i nase telo na kraju mora da se preobrazi u netljeno telo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, obi-wan рече

Kol`ko sam ukapirao, nista od onoga nije on pisao, nego su monahinje snimale, zapisivale, sakupljale svedocanstva i pisma vernika, pa napravile jednu zaokruzenu celinu, a onda je tematski podelile na 10 knjiga. Inace, jedna od najboljih edicija takve literature kod nas, citavo bogatstvo. :)

Написао је житије Арсенија Кападокијског, житије Хаџи Георгија, књигу Света Гора и Светогорци (мислим да је ту и житије његовог старца Тихона Руса) и штампано је код нас његових 6 посланица монахињама. Вероватно има још нешто што је написао, а да није преведено.

Поуке су снимане, па је то прекуцавано.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Жика рече

Odličan je Pajsije. Čitao sam sve sem Poslanica.

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/poslanice-starac-pajsije-svetogorac/

Лепо изгледају књиге. Свиђа ми се што нема слика, икона и фотографија на корицама. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Bokisd рече

Pa, Hristos je uzeo telo bez greha, nema nista prirodno i gresno u Njemu,  cak ce i priroda i tvar da se preobrazi na kraju, ne moze ovakva priroda kakvu je vidimo, greh, smrt, propadanje, da ima udela u bilo cemu Bozijem,  i nase telo na kraju mora da se preobrazi u netljeno telo.

Hristos nije uzeo telo, nego kompletnu ljudsku prirodu, to kao prvo. Drugo, kompletnu prirodu, sa izuzetkom greha. Ta priroda nije bila unapred pripremljena bez greha, kao neki skafander, pa On samo zaseo, nego je bas On, usavsi u tu prirodu i uzevsi je na sebe, svojim bozanstvenim prisustvom uklonio greh i njegove posledice.

Tako je on postao kvasac nove preobrazene tvari, semen novog klijanja za Carstvo Bozije.

A sva tvar i priroda ce da se preobraze na kraju upravo zahvaljujuci (svetom) coveku (pre svih, naravno - najsvetijem, Bogocoveku, Novom Adamu), koji je kroz mirkokosmos sopstvenog bica uneo sveobnavljajucu blagodat Boziju u citavu tvar. Ne bi bilo nikakvog preobrazaja tvari da covek u sebi ne sadrzi (u malom) kompletno nasledje te tvari.

Covek nije otkinuto parce, nezavisno od ostale tvari, nego njen itegralni deo i njen prvosvestenik. Kruna svega stvaranja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Вукашин рече

Написао је житије Арсенија Кападокијског, житије Хаџи Георгија, књигу Света Гора и Светогорци (мислим да је ту и житије његовог старца Тихона Руса) и штампано је код нас његових 6 посланица монахињама. Вероватно има још нешто што је написао, а да није преведено.

Поуке су снимане, па је то прекуцавано.

Nisam mislio na ove knjige, za njih znam, nego ovaj novi komplet od 10 - u uvodnom slovu tih knjiga stoji ono sto sam napred kazao. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Вукашин рече

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/poslanice-starac-pajsije-svetogorac/

Лепо изгледају књиге. Свиђа ми се што нема слика, икона и фотографија на корицама. 

Nadam se samo da je kod ove nove edicije bolji povez, kod prve ("Jurodivi", "Sveta gora i svetogorci"...) mnogi listovi su poispadali. ne_shvata

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, obi-wan рече

Nisam mislio na ove knjige, za njih znam, nego ovaj novi komplet od 10 - u uvodnom slovu tih knjiga stoji ono sto sam napred kazao. :)

Да, то су поуке. Цела та едиција је штампану уз помоћ министарства правде Србије, иначе би тешко сам манастир Св. Архиђакона Стефана могао да покрије све финансијски.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговрена на Спасовдан, 10. јуна 2021. године, у храму Светог Саве на Врачару, на крају највеће литије у историји српског народа и његове престонице.
      Повезане вести: 
      Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији
      Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

       
      У име Оца и Сина и Светога Духа,
      Драга у Христу преосвећена браћа архијереји, уважени Градоначелниче, домаћине овога града и први међу слављеницима данашњег празника, као и сви они који су са Вама у Вашој пратњи у чину и реду, Преузвишени Надбискупе, браћо и сестре,
      Небо се данас отворило! Данас је оно што су пророци проповедали и оно што су биле наше најдубље жеље и потребе постало реалност. Бог, који је дошао међу нас, који је постао човек, који је пострадао, распет и умро на крсту, али и васкрсао, данас је нашу природу узнео тамо где су одувек били уперени наши погледи, на оно место за које је непрестано наше срце куцало. Данас је Бог, Син Божји, узневши се на небо заједно са собом узнео и нашу људску природу, узнео своју Цркву. Ми смо испуњени тим сазнањем данас, испуњени смо слављењем Бога, радошћу, безобалном неисцрпном, несагледивом и неразумљивом за пролазно око овог света; радошћу неразумљивом за онога који у центар читаве васељене ставља себе, свој его, своје самољубље, који у центар васељене ставља као основну потребу своју да све своје покори, да му све своје служи, за онога који у центар васељене ставља поглед на свет и философију која се зове антропоцентризам, а то је идеологија која хоће да живот човеков осмисли без смисла, која хоће да осмисли своје постојање без Христа, без Бога.
      На данашњи дан нама постају јасне речи Светог оца Јустина Поповића који наш поглед на свет назива богочовечанским погледом на свет. То је поглед не само на стварну природу и токове у њој, већ је то поглед на постојање, на смисао постојања ближњег, на смисао наших међусобних односа, свега онога што нас чини радоснима, што нас испуњава, али исто тако и на смисао у свим беспућима и урвинама овога света и онда када се налазимо на крсту, кад пролазимо искушења. Ми смо се, браћо и сестре, вечерас сабрали у једно, у овој Спасовданској литији, у крсном ходу кроз улице првопрестоног нашег града Београда. Сабрали смо се под куполом овог предивног храма који је посвећен нашем родоначелнику, првом Архиепископу и архипастиру нашем, светитељу Сави. Тим ходом, том литијом кроз улице града, и сабирањем у ову жижу, у овај центар нашег града и нашега народа, ми смо показали да знамо ко смо, да знамо одакле смо, али исто тако да знамо и куда идемо. Није нама потребно да нам било ко објашњава ко смо и шта смо. Знамо ми своје име и своје презиме, знамо ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци, знамо ко су наши светитељи! Знамо уосталом, браћо и сестре, ко је онај под чијим сводовима храма смо се нашли, храма подигнутом у његову славу. Знамо добро да је наше име и презиме Растко Немањић и да је то име и презиме преображено Христом постало наше име и презиме које се зове Свети Сава. То име, браћо и сестре, јесте наш заступник, али то име нас обавезује, то име нам налаже на наша бремена и плећа крст и јарам који нису тешки, крст, јарам и бреме који су благи, јер је то крст Христов. Светитељ Сава не би био нама оно што јесте и ми њим и у њему не бисмо били оно што јесмо да светитељ Сава није био Христов. Христос је његов почетак и крај, он је уобличио светитеља Саву, а он је Христом нас породио и уобличио подаривши нам пре свега савршену и чисту веру хришћанску, веру Христову.
      И гле чуда, баш на данашњи дан пре 800 година, у светој Жичи, у Дому Спасовом, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу. Тада се се баш као и вечерас овде у Београду, у Жичи сабрало небројено мноштво православних Срба, предвођених својим епископима и свештеницима да чују шта је аманет православном Србину; да чују Беседу о правој вери. Та Беседа јесте, браћо и сестре, аманет који је оставио светитељ Сава. Суштина и срж речи Савиних, упућених тада сабраном роду своме, и нама сабраним данас и овде, као и свима који ће се после нас сабирати, износе суштину нашега постојања, износе суштину Јеванђеља, износе шта је то што је нама насушни хлеб да бисмо разумели поруку данашњег празника; таквог празника који кида границе између Бога и човека, али кида и све границе које ми неретко вештачки успостављамо међу собом.
      Свети Сава је тада у Жичи изрекао истине праве вере, вере православне, и рекао да без истинске и праве вере није могуће достићи у потпуности истински прави и аутентични живот. Али, сa друге стране и да погрешан живот, живот у злу, живот који је промашен и који је промашај, не може одражавати и не може сведочити праву веру која дарује Христа. Примера ради, Јеванђеље каже: Љуби ближњега свога као самога себе, штавише вели: Љуби и непријатеља свога - не можеш употребити лоше методе да би постигао здрав и исправан циљ. А филозофија овог света вели: Опскрби се вештинама и немој да водиш рачуна о средствима ако хоћеш да постигнеш неки циљ. Сваки циљ оправдава средства макар та средства била, једном речју, антихумана и античовечна. Такав поглед на свет никада не може да обликује хришћанина. А заповест Божја, заповест јеванђељска, она на које је Свети Сава подсетио сабране у Жичи, вели: Љуби ближњега као самога себе, али пре тога и: Љуби Господа читавим својим бићем. То је двоједина заповест. Није могуће волети Бога ако не волиш човека, ако не волиш икону Његову. Ко вели и тврди да воли Бога а не воли човека, тај лаже себе, а другима је јасан. Ми, браћо и сестре, волимо Бога слаби, немоћни и грешни. Нема тог међу нама, који кад је најсавршенији и у највећем подвигу, неће рећи као што је рекао апостол Павле: Само сам недостојни слуга Божји. Али, баш због тога што знамо да смо недостојне слуге Божје и због тога знамо да је на Спасовдан Господ нас узнео на небо и наша ограничења покидао, која су резултат самољубља, егоизма, лицемерја, осуђивања, оговарања, искључивости и ограничења која не дозвољавају да у нашој близини буде било ко - Господ је нас обезграничио! Ми смо, браћо и сестре, у Њему постали без почетка и краја. Постали смо неограничени. Зато у нашем срцу, у нашој души, у нашем наручју, на нашим грудима, има места за свакога, јер се ми налазимо на грудима Савиним, а он је нас заједно са собом спустио на груди Христове. Отуда, браћо и сестре, Христом проширеним не пристајемо на то да прихватимо оно, што неки злонамерно, па нека буде и непознавајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви. Не пристајемо на то! Не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио и зато што у Њега верујемо вером јеванђељском говорећи увек: Верујем Господе, помози моме неверју, али и: Уздамо се у Тебе, слаби и немоћни, уздамо се у Твоју љубав!
      Зато, браћо и сестре, Савина порука јесте порука спасовданска. Ништа није случајно у нашем животу, па није ни случајно што је Свети Сава беседу о правој вери изрекао на Спасовдан, јер на тај дан ми смо разумели Христову реч и поручили да хоћемо да будемо једно са Христом. А       то значи да хоћемо да будемо једно са собом и да сви будемо једно. Уморни смо, браћо и сестре, од подела. Уморни смо од ружних и лоших вести. Песникиња је рекла: Дајте нам једампут лепу вест.  А има их, хвала Богу, милијарду пута више него лоших. Па, немојте онда од нас правити будале! Опростите ми на овој јеткој речи. Ми знамо чији смо и знамо да смо Христови. Стога имамо право да ово кажемо. Морамо да будемо једно, браћо и сестре, да границе, које носимо у себи унутра, покидамо. Пре свега, у Христу да превазиђемо схизофрена своја лична стања.
      Родитељи, да бринете о својој деци. Волите их, али немојте само да им испуњавате жеље, како вас не би заболела глава од њихових несташлука, да бисте ви имали свој комфор. Волите их љубављу Христовом, распињући се за њих. Децо, да слушате своје родитеље. Волите своје родитеље и да их служите нарочито кад постану стари. Немојте заборавити на сузу мајчину, на зној очев. Немојте зато што су вас снашли ваши проблеми заборавити на потребу ваше мајке и оца да вам само чују глас. Немојте говорити: Има времена за то. Има времена за све друго, али за то је увек мало времена.
      И немојмо непрестано тражити оправдања за своје незадовољство изван себе: криви су родитељи, крива су деца, крива је школа, криво је друштво, крива је држава, криви су други народи итд. Наравно све може бити боље, али немојмо тражити разлоге за мир, за радост, за хармонију, за љубав изван себе. Немојмо се правдати што све то немамо разлозима изван себе. Није нико други крив и нема кривца, само треба примити испружену руку Христову и хтети постати бољи и постати брат и сестра свима. Неверујемо ми - рекла је недавно једна наша православна Српкиња и лекарка светског формата овде у овом храму - да је човек човеку вук. Ми знамо да је човек човеку лек! И зато је нама свако оно како смо га ми дефинисали, а не обрнуто. Јер ми Христом знамо - и хоћемо због тога да чинимо добро - да нас Бог неће питати шта су нама други чинили, него шта смо ми њима чинили. Неће нас ни питати да ли су други постали бољи, него да ли смо ми постали бољи. Хтели бисмо често да сви око нас буду савршени, али само ми да не останемо преображени и останемо у овој летаргији.
      Браћо и сестре, нека је благословен и нека је радостан данашњи дан! Ја сам благодаран што су овде моја у епископству браћа Давид, Пахомије, Арсеније, Херувим, Георгије и Стефан, свештеници и монаси, али сам посебно данас радостан, а верујем да ћете и ви бити овог тренутка када кажем да су у овој молитвеној литији са нама узели учешће и игуман манастира Хиландара отац Методије, као и игуман манастира Студенице отац Тихон. Молим све њих да се моле за све нас. Молим посебно оце игумане да се са својом братијом моле за овај град и људе који живе у њему, за читав свет и да нам Бог подари што више молитвеника. Јер духовно здравље једног народа се мери по броју монаха у том народу. Молим их да се моле да овај град увек, као што на свом грбу има отворену капију, има не само отворене капије, него и отворена срца и душе и да се сви који дођу у овај град осете се као домаћи, као и да се сви људи, независно како се моле и ком народу припадају, осете не само да су добродошли, него да су наша браћа. Исто тако, нека сваки сукоб и свака невоља, сваки неспоразум између појединаца, заједница, народа и држава, крене путем умањења, како би нас онда Господ, који нас је узнео на небо и поставио с десне стране Оцу, учинио сапрестолнима Њему и тако наша срца учинио простором обитавања благодати Духа Светога, простором мира, љубави, истине и правде, како бисмо ми онда истим путем којим је Господ најпре сишао међу нас, а онда отишао ка Оцу своме, заједно са Њим, свакога дана се узносили у добру, у врлини, у лепоти, у радости.  У радости, јер је то наше назначење  и зато што смо у радости створени! Ако нисмо у радости, то знак је да ову тајну још увек добро не разумемо и да нам  треба додати вере. Додај нам Господе вере, како бисмо Те славили овде на Земљи, свакога дана и свакога трена свога постојања и онда том вером препознали у Теби нашега Спаситеља, коме нека је слава заједно са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова, амин. Срећна слава и Господ нека све благослови!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Владика Јоаникије, фото: Беране студио
      “Ја сам од премијера Црне Горе, захтијевао да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита Црногорско-приморског, што је у искључивој надлежности Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Такође је апсурдан предлог господина Кривокапића да се Темељни уговор потпише 30. октобра, што ја својеврстан политички маневар и не може се подвести под добронамјеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је рјешавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе“, рекао је за ИН4С владика Јоаникије.
      Пише: Мишо Вујовић
      На политичкој позорници апсурда синоћ је у Српској патријаршији одиграна трагикомична представа са премијером Црне Горе, Здравком Кривокапићем у главној улози. Кривокапић је у Београд, допутовао на потписивање већ усаглашеног Темељног уговора у пратњи министара Милатовића и Спајића и извесног Шикмана, саветника за правне послове, како незванично сазнајемо стручњака за безбедност.
      Понашање премијера Кривокапића приликом посете српском патријарху Порфирију и члановима Синода у најмању руку је било необјашњиво као и изјава након посете „да је са Његовом Светошћу договорено да се усагласи датум потписивања“, овог важног акта за српску цркву и њене вернике у Црној Гори.
      Како незванично сазнајемо Кривокапић се правдао да потписивање „коче“ Абазовић и Бечић те да ће уколико потпише уговор угрозити стабилност владе, чији опстанак после овог скандала, је под великим знаком питања. Уместо да са патријархом потпише Темељни уговор, премијер Кривокапић је дао себи за право да се уплиће у унутрашња питања СПЦ инсистирајући да је владика Јоаникије једини прихватљиви кандидат за упражњено место митрополита Црногорско- приморског.
        „Овакво понашање, премијера Кривокапића, само је медвеђа услуга владики Јоаникију и то у тренутку када је било све усаглашено и сада је већ извесно да ће се избор епископа на упражњеним епархијама пролонгирати за јесење заседање“, тврди извор из Српске патријаршије.
      Поводом изјаве премијера Црне Горе да је у Београд стигао да подржи владику Јоаникија за митрополита Црногорско – приморског, владика Јоаникије је за наш портал екслузивно изјавио:
      “Ја сам од премијера Црне Горе, захтијевао да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита Црногорско – приморског, што је у искључивој надлежности Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Такође је апсурдан предлог господина Кривокапића да се Темељни уговор потпише 30. октобра, што ја својеврстан политички маневар и не може се подвести под добронамјеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је рјешавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе.”
      Овај скандал црногорског премијера отвара читаву лепезу питања, али открива његов неискрен став према СПЦ што свакако највише одговара бившем режиму чији притисак, нарочито након избора у Херцег Новом добија нови замајац. Кривокапићу се спочитава и поданичка сервилност страним амбасадама, где се такође може пронаћи разлог за његову недоследност по многим питањима.
       
      ЕКСКЛУЗИВНО - Владика Јоаникије демантовао Кривокапића: Тражио сам да потпише Темељни уговор, а не да се мијеша у избор митрополита (in4s.net) 

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Владика Јоаникије, фото: Беране студио
      “Ја сам од премијера Црне Горе, захтијевао да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита Црногорско-приморског, што је у искључивој надлежности Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Такође је апсурдан предлог господина Кривокапића да се Темељни уговор потпише 30. октобра, што ја својеврстан политички маневар и не може се подвести под добронамјеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је рјешавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе“, рекао је за ИН4С владика Јоаникије.
      Пише: Мишо Вујовић
      На политичкој позорници апсурда синоћ је у Српској патријаршији одиграна трагикомична представа са премијером Црне Горе, Здравком Кривокапићем у главној улози. Кривокапић је у Београд, допутовао на потписивање већ усаглашеног Темељног уговора у пратњи министара Милатовића и Спајића и извесног Шикмана, саветника за правне послове, како незванично сазнајемо стручњака за безбедност.
      Понашање премијера Кривокапића приликом посете српском патријарху Порфирију и члановима Синода у најмању руку је било необјашњиво као и изјава након посете „да је са Његовом Светошћу договорено да се усагласи датум потписивања“, овог важног акта за српску цркву и њене вернике у Црној Гори.
      Како незванично сазнајемо Кривокапић се правдао да потписивање „коче“ Абазовић и Бечић те да ће уколико потпише уговор угрозити стабилност владе, чији опстанак после овог скандала, је под великим знаком питања. Уместо да са патријархом потпише Темељни уговор, премијер Кривокапић је дао себи за право да се уплиће у унутрашња питања СПЦ инсистирајући да је владика Јоаникије једини прихватљиви кандидат за упражњено место митрополита Црногорско- приморског.
        „Овакво понашање, премијера Кривокапића, само је медвеђа услуга владики Јоаникију и то у тренутку када је било све усаглашено и сада је већ извесно да ће се избор епископа на упражњеним епархијама пролонгирати за јесење заседање“, тврди извор из Српске патријаршије.
      Поводом изјаве премијера Црне Горе да је у Београд стигао да подржи владику Јоаникија за митрополита Црногорско – приморског, владика Јоаникије је за наш портал екслузивно изјавио:
      “Ја сам од премијера Црне Горе, захтијевао да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита Црногорско – приморског, што је у искључивој надлежности Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Такође је апсурдан предлог господина Кривокапића да се Темељни уговор потпише 30. октобра, што ја својеврстан политички маневар и не може се подвести под добронамјеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је рјешавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе.”
      Овај скандал црногорског премијера отвара читаву лепезу питања, али открива његов неискрен став према СПЦ што свакако највише одговара бившем режиму чији притисак, нарочито након избора у Херцег Новом добија нови замајац. Кривокапићу се спочитава и поданичка сервилност страним амбасадама, где се такође може пронаћи разлог за његову недоследност по многим питањима.
       
      ЕКСКЛУЗИВНО - Владика Јоаникије демантовао Кривокапића: Тражио сам да потпише Темељни уговор, а не да се мијеша у избор митрополита (in4s.net) 
    • Од Milan Nikolic,
      ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију 1999. године ослободио дуготрајне трауме, зато што покајање ослобађа.
      Текст под насловом "Извињавам се српском народу" објавио је на фејсбуку прес секретар председника Земана Јири Овчачек.
      - Разговарали смо са господином председником Србије Александром Вучићем о традиционалном чешко-српском пријатељству, које се манифестовало, на пример, 1938. године, када су нас издали западни савезници, а такође и 1968. године, када су нас издали наши источни савезници. Човек не бира. У оба случаја, српски народ нам је изразио подршку. А ми смо им одговорили бомбардовањем - рекао је Земан.
      - Због тога желим да искористим прилику да се у своје име извиним за бомбардовање тадашње Југославије. И волео бих, да као особа, тражим опроштај од српског народа. Сметало ми је све ово време - рекао је Земан.
      Земан је истовремено подсетио да је Чешка у време доношења одлуке о бомбардовању Југославије била чланица НАТО-а тек неколико недеља.
      - Били смо последњи (од земаља НАТО-а) који смо дали сагласност за бомбардовање и очајнички смо тражили да нам се бар једна земља придружи и супротстави нападу, али смо остали сами. Али то нас ипак не оправдава јер то је била манифестација недостатка храбрости. Овим извињењем и тражењем опроштаја ослободио сам се година трауме, јер покајање ослобађа и, како су Латини рекли, dixi et salvavi animam meam - "Рекао сам и спасао сам душу" - рекао је Земан.
      Чешка је примљена у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање тадашње Југославије од стране Северноатлантског савеза.
       
      ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"
      WWW.NOVOSTI.RS ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 12. маја 2021. године, на празник Светог Василија Острошког, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу и Чудитвирцу на Бањици. Саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Константин.
      „Налазимо се у Томиној недељи и за чудо црквени песник Томину неверу назива блаженом невером. Свети апостол Тома је у име свих нас проверио и уверио се у Христово Васкрсење. Проверио је и уверио себе и друге да то што је рукама додирнуо јесте васкрсло тело Господње и зато је благословена Томина сумња, не због тога што Тома негира Бога или што се претвара у атеисту. Напротив, он верује, али има унутрашњу потребу да има лични однос и заједницу са Богом. Христос не критикује ту жељу за зајединством, него критикује извор његове потребе, а то су чула“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о жељи апостола Томе да додирне ране Христове.
      „Чула пре свега морају бити у садејству и у хармонији са умом нашим. А ум и чула морају пре свега бити утемељени у срцу нашем, јер ту је центар нашег бића. И то не у срцу као телесном органу, него у срцу као центру нашег бића, као љубави којом срећемо наше ближње и даљне. Тамо где је срце као љубав центар ту нема потребе за никаквим медикаментима. Тај који има љубав има еликсир за постојање у свим околностима. Такву веру имао је и велики чудотворац и светитељ Василије Острошки кога данас славимо и молимо му се“, рекао је патријарх Порфирије.
      „Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима“„ истакао је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Константину саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Зоран Лазаревић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Беoграду протојереј проф. др Зоран Ранковић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Радомир Врућинић и ђакон проф. др Србољуб Убипариповић.   
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...