Jump to content

Препоручена порука

A vidiš, nauka nedvosmisleno pokazuje da je čovek nastao onako kako kaže Darvin u svojoj teoriji evolucije, da se život razvijao jako dugo, da je taj proces podrazumevao prvo spontatni nastanak organskih jedinjenja, aminokiselina, eukarioti, prokarioti, hordati, tetrapodi, sisari, primati itd itd, pa da je na kraju čovek nastao kao potomak stvorenja koji je bio zajednički njemu i majmunu. Eto, to je za početak direktno kontra od onoga što Crkva uči, a recimo dokazano je milijardu puta, empirijski, eksperimentalno, materijalnim dokazima.
Takođe, o dužini tih procesa svedoči jako veliki broj dokaza koji kažu da zemlja nije stara samo nekoliko hiljada godina već da je to mnogo duže. Opet kolizija sa dogmom, lako dokaziva. A ne znam da li iko to može da ignoriše.

Međutim, ovo je pre 500-1000 godina bilo nezamislivo reći, ali danas kako je nauka napredovala i kako se mnogo toga saznalo i uvidelo, te stvari su polako postale aksiom. Pa mene interesuje, ako neka buduća nauka bude diskvalifikovala ostale dogme, šta ćemo onda, kakvi će nam argumenti biti? 

"Све што доприноси обезличавању људског живота за мене је негативно" - šta ćemo ako ovo zapravo nije tačno i ne radi se ni o kakvom obezbličavanju ljudskog života, već o jednom normalnom evolucionom procesu u čovekovom životu?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 490
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Razmišljao sam da li da uopšte detaljno odgovaram na ovaj tekst... možda nekom bude i od koristi... preskočiću stvari koje se ponavljaju i koje su irelevantne...    Logičan zaključak??? Ak

Ма...ајде дигресија већа од Атанасијеве...али брате дооста више око те ТЕ....па једно трилион коменатра на поукама има знаш сам. Волим ја да ти лепо разбуцаш атеисте, него...стварно је офуцана прича.

Постоване слике

@Марек Колико ја знам, не постоји никаква црквена догма која тврди да је свет стар неколико хиљада година. Та прича о старости свемира од 6500 година је креационистичка измишљотина, настала у 20. веку. Сад, што је многи овде узимају за озбиљно то јесте проблем, али настала је међу екстремним протестантским круговима у САД. И самим тим не може бити званичан став било које цркве.

Исто, не зна се још увек тачно како је настао живот. Еволуција се тиме ни не бави, а још увек немамо јасно формулисану теорију из абиогенезе која би нешто рекла о самом почетку живота.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@GeniusAtWork Abiogeneza se bavi nastankom života, ali evolucija se bavi razvitkom organizama od prostih ka složenijim i njihovim razvitkom kroz duži vremenski period, što se nikako ne slaže sa onim što stoji u Svetom Pismu i da svet nije stvoren za sedam dana. Takođe, upitan je i raspored razvitka biljaka i životinja, u Pismu stoji drugačije od onoga što kaže dokazana teorija. Ja bih rekao da ne postoji niko ko je teoriju evolucije u crkvenim krugovima uzimao kao referencu, osim možda sv. Luka Vojno-Jasenjecki, svi ostali su kategorično protiv nje, prvenstveno zbog toga što kaže da su majmun i čovek imali istog pretka.

O starosti zemlje je pričao sv. Isak Sirin najopširnije, a posle ga je tumačio Serafim Rouz između ostalih. Ali takav je konsenzus i u ostalim krugovima crkve, znam to. Ako je zemlja stara nekoliko miliona godina, onda isključuje tradicionalna tumačenja Postanja, to je nedvosmisleno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Марек

Еволутивни процеси који су уочљиви не објашњавају сам извор живота на земљи, нити око тога постоји концензус у научној заједници. Дакле то је дотицање теме која је врло тешко доказива и као таква, остаје предмет религије колико и науке.

Што се саме еволуције тиче не знам како ти то тумачиш, али свакако каква год да је за мене као верника је то прожето промислом Божијим. Ако је Бог благоизволео да човека приведе у битак еволуцијом, ок нека буде какву то разлику прави? Циљ сваке еволуције, сваког развоја у човеку јесте обожење, охристовљење човека. А обезличавање живота односно самозатварање човека у самостворен свет технике и технологије и расцеп са творевином води самообожењу и никако не може да буде еволутвни корак у циљу обожења. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@sampaganini92 Opet smo počeli sa gluvim telefonima. KAŽEM, ja nigde nisam pominjao abiogenezu i poreklo života, već EVOLUCIJU živog sveta, koji činjenično diskvalifikuje predanje i zvanično učenje cele Pravoslavne Crkve. O poreklu ni reč nisam rekao. Ali evolucija sama dokazuje nešto drugo od onoga što Crkva kategorično tvrdi hiljadama godina.
Evolucija stoji kao kamen temeljac ne samo nauke, nego celokupne stvarnosti, sav živi svet oko nas, uključujući i nas same je dokaz o verodostojnosti te teorije, a Crkva pak tvrdi nešto drugo. Kako je to moguće da je Crkva toliko pogrešila? Da li su onda i ostala učenja pogrešna? Šta ćemo sa tim?
sampaganini, uporno sve stavljaš u kontekst religije, oboženja, duhovnosti, dok ti ja istovremeno postavljam pitanja koja, kad bi dao odgovor na njih, značila da možda to u šta ti veruješ nema veze sa istinom, to ti pričam.

Ne možeš na svako pitanje da daš odgovor u fazonu "to je promisao" ili "to je cilj oboženja" ili šta znam već. Ne možemo sve što ne shvatamo da okarakterišemo kao nešto što nas se ne tiče ili što je u vlasti više instance. Ti odmah krećeš sa polazne tačke vernika i sve stavljaš u taj frejming i onda na sve možeš da odgovoriš sa "a pa to je Božja volja, ja to ne znam, ali sigurno ima objašnjenje" i onda doviđenja dijalektiko, zbogom pameti.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, sampaganini92 рече

@Марек

Еволутивни процеси који су уочљиви не објашњавају сам извор живота на земљи, нити око тога постоји концензус у научној заједници

Ovo je ortodoksna neistina. Postoje i svi imaju ime, viševekovni istraživački rad iza sebe i temeljnu analizu. Ovo može da kaže samo neko ko u životu nije otvorio knjigu iz biologije 😨

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Марек Јеси ли ти верујући човек и које вероисповести или не? Чисто ме занима пошто већ тражиш од колеге форумаша да се изјасни о вери у теорију еволуције.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Марек рече

@sampaganini92 Opet smo počeli sa gluvim telefonima. KAŽEM, ja nigde nisam pominjao abiogenezu i poreklo života, već EVOLUCIJU živog sveta, koji činjenično diskvalifikuje predanje i zvanično učenje cele Pravoslavne Crkve. O poreklu ni reč nisam rekao. Ali evolucija sama dokazuje nešto što Crkva kategorično tvrdi hiljadama godina.
Evolucija stoji kao kamen temeljac ne samo nauke, nego celokupne stvarnosti, sav živi svet oko nas, uključujući i nas same je dokaz o verodostojnosti te teorije, a Crkva pak tvrdi nešto drugo. Kako je to moguće da je Crkva toliko pogrešila? Da li su onda i ostala učenja pogrešna? Šta ćemo sa tim?
sampaganini, uporno sve stavljaš u kontekst religije, oboženja, duhovnosti, dok ti ja istovremeno postavljam pitanja koja, kad bi dao odgovor na njih, značila da možda to u šta ti veruješ nema veze sa istinom, to ti pričam.

Ne možeš na svako pitanje da daš odgovor u fazonu "to je promisao" ili "to je cilj oboženja" ili šta znam već. Ne možemo sve što ne shvatamo da okarakterišemo kao nešto što nas se ne tiče ili što je u vlasti više instance. Ti odmah krećeš sa polazne tačke vernika i sve stavljaš u taj frejming i onda na sve možeš da odgovoriš sa "a pa to je Božja volja, ja to ne znam, ali sigurno ima objašnjenje" i onda doviđenja dijalektiko, zbogom pameti.
 

Pa normalno da krecem sa polazne tacke vernika ako sam vernik ne mogu da bivam onim sto nisam. Sto ne znaci da se ne trudim da shvatim i stanoviste nevernika i da se stavim u njihovu kozu kada mogu (tim pre sto sam to i sam buo nekad). Ti ako meni uporno insistiras na tome da ako sam vernik moram odbaciti evoluciju evo ja cu da ti ugodim reci, da pre cu svakog momenta bez po muke da se odreknem evolucije i svih naucnih saznanja negoli Hrista. 

Biologijom se ne bavim premda sam svakako otvarao udzbenike iz iste u zivotu, i posto mi to nije struka nemam potrebu da se istom detaljno bavim i da je ukalupljujem u svoj svetonzaor ili pak da je odbacujem. Svakako to niko ni ne zahteva od mene pa to necu ni ciniti. Ti ako mislis da fragnetiranim poznavanjem jedne naucne istine mozes da oboris i urusis hriscansku veru to je zaista jako tuzno. Nadji neku drugu zivotnu zanimaciju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Марек рече

Verujem u istinu, kakva god da je.

А шта ако је истина, да си ограничен у спознаји и самоспознаји . Да  једноставно на овом степену  технолошко  - техничког (научног) развоја  неке ставри  научним обајшњењима не можеш да објасниш (откријеш)и поставиш законитости. То не значи да те ствари не постоје . 

Пластично

Микроскопом  можеш да видиш ствари које не можеш голим оком. Можда ће једном  Бог дозволити да научници конструишу микроскоп којим  ће  видети  Бога сигурно не, али рецимо анђеле. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Znači, razgovor se pretvorio u "nemoj ti meni da pričaš šta ću da radim" :D

Ovo što ja pričam nije fragmentirano poznavanje naučne istine, ne znam odakle ti taj zaključak. Ubih se sat vremena da ti izbacim niz argumenata koji govore u korist tvrdnje da ono u šta ti veruješ baš i nije onako kako ti veruješ u to, sa sve dokazima. Dakle, to je vrlo celovito, obimno i više puta kontrolisano polje, egzaktno kao 1+1. Mogao bi da se pozabaviš njime ponekad, a ne da ga se tako olako odričeš.

Bottom line, zahvaljujući uskim gledanjem na neke stvari i pogrešnim verovanjem, ljudi mogu da naprave velike probleme. I sve bi bilo ok kad bi svako odgovarao samo za svoja dela, ali sve što mi kao ljudi uradimo ima odjeka u sredini u kojoj se nalazimo i na ljude koje srećemo, pa se naše odluke i razmišljanja često očešu o nekog ko olako prihvati to naše mišljenje kao nešto istinito.

Zato, sledeći put kad budete pričali nekom da je Gejts monstrum, da vakcine ne valjaju i da ne treba da se primaju, da korona ne postoji ili da zvezda vodilja domaće politike treba da bude agresivni iredentizam, razmislite šta radite.

I naravno, generalizujem radi toga što želim da make a point, da se ne uvredi neko sa pogrešnim mindsetom.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Рапсоди Ovo što si ti izjavio je zapravo tebi na štetu, ne ovome što ja pričam :ani_biggrin:

Naučna otkrića vremenom diskvalifikuju verske tvrdnje, nekad se jako verovalo u Biblijsko Postanje, danas ljudi više veruju u TE i teoriju Velikog praska baš zahvaljujući naučnim otkrićima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Марек рече

@Рапсоди Ovo što si ti izjavio je zapravo tebi na štetu, ne ovome što ja pričam :ani_biggrin:

Naučna otkrića vremenom diskvalifikuju verske tvrdnje, nekad se jako verovalo u Biblijsko Postanje, danas ljudi više veruju u TE i teoriju Velikog praska baš zahvaljujući naučnim otkrićima.

Та Рапсоди :D мсм, логичније је, тај Рапсод  би и могло 

Ако не неко будуће време,  безвременско постојање ће  све поставити на своје  место .  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил разговарао је 7. априла 2021. године телефоном са Архиепископом охридским г. Јованом, који борави у посети Руској Православној Цркви са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
       
      Патријарх Кирил је топло поздравио архијереја Српске Православне Цркве и изразио жаљење што се њихов лични сусрет, који је требало да буде тог дана, није могао одржати због епидемије.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве се распитао о здравственом стању и лечењу архиепископа Јована обављеном током посете, изразивши жељу да се уважени гост врати својој пастви са новом снагом.
      Архиепископ Јован је захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на бризи коју је указао организовањем његовог лечења у Русији и поделио утиске о боравку у Москви и плану да посети Санкт Петербург.
      Архиепископ охридски Јован је предстојатељу Руске Православне Цркве изнео своје виђење тренутног стања међуправославних односа и црквене ситуације у Украјини. По мишљењу архијереја Српске Патријаршије, Православна Црква је сада у стању нарушеног јединства, што је унело напетост и разједињеност у живот свих помесних Православних Цркава.
      Архиепископ Јован је нагласио потребу очувања вековног канонског поретка. Православна Црква, како је истакао, „никада није имала и не може имати један центар по узору на Римокатоличку Цркву“, јер свака од помесних Православних Цркава поседује пуноћу апостолског наслеђа. Архијереј је нагласио да је Украјинска Православна Црква „савршена апостолска Црква која је добровољно одлучила да остане под јурисдикцијом Московске Патријаршије и ужива аутономију у границама Руске Православне Цркве“.
      Архиепископ Јован је приметио да се при одређивању редоследа поступања у вези са расколницима увек сматрало кључним мишљење киријархалне Цркве, која најбоље познаје ситуацију у оквиру своје надлежности. „Немогуће је да Синод било које географски удаљене Цркве детаљније и више зна о расколницима и самопроглашенима (самосветима, саморукоположенима) у Украјини“.
      „Српска Православна Црква поштује организациону структуру Московске Патријаршије, чији је саставни део самоуправна Украјинска Православна Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Српска Православна Црква је увек била и остала чувар догмата, то јест на страни истине и канонског поретка”, рекао је архиепископ Јован.
      На молитвено сећање, Архиепископ охридски г. Јован је поклонио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу икону Свих охридских светитеља, од Светог Климента Охридског до последњег канонизованог који је службовао на тој древној столици, светог Николаја Велимировића.
      Извор:  Служба за комуникацију Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (https://mospat.ru/ru/news/86962/)
    • Од JESSY,
      Беседа јеромонаха оца Петра, игумана манастира Пиносава, у Крстопоклону недељу Часног поста 2021. л.Г. Јеванђеље по Марку, зачало 37 (8,34-38; 9,1) 34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца свог са светим анђелима.” 1. И рече им: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.”
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу трећу Великог поста, која се назива још и Крстопоклона, 04. априла 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом апостолу и јевађелисти Марку у Београду. Патријарху Порфирију саслуживали су архимандрит Серафим (Балтић) игуман манастира Нова Грачаница у Чикагу, протојереј Сретен Младеновић, јеромонах Амвросије (Весић), протонамесник Бранислав Борота, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Драган Ашковић.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након прочитаног Јеванђеља, Патријарх Порфирије је произнео омилију на прочитано зачало напоменувши да је смисао поста уздржање у свему ономе што изнутра прља нашу душу, наше срце и наше тело и све то као припрема за оно што треба да краси икону Божију за стицање врлине. „Свети Оци у посту виде аскезу и подвиг духовни, који има за циљ стицање свести о томе да нам је Бог неопходан. Да, заправо, без Бога не можемо ништа, а у Богу можемо све“, рекао је Патријарх Порфирије додавши да је то уједно и смисао ове Крстопоклоне недеље, те да само прочитано Јеванђеље по Марку о томе подробно говори.
      „Крстопоклона недеља нас подсећа на то да Бог даје смисао нашем животу. Да је Бог у Христу откривени Онај који испуњава све наше најдубље унутрашње потребе, потребе за вечношћу, за Царством Божијем,“ појаснио је Патријарх Порфирије, напоменувши да човек који не осећа ту најдубљу потребу за вечношћу греши самоме себи и греши се о себе.
      „Крст је наш живот, крст је дар. И онда када помислимо да можемо носити свој живот без Христа, да можемо носити свој крст, своје невоље, али и своје радости без Христа, онда се и невоља и страдање, али и радост и успех претварају у бесмисао“, истакао је Патријарх Порфирије, напомињући да „Време у којем живимо не жели крст. Време у којем живимо хоће без крста. Зато што је време у којем живимо оптерећено собом, тј. човек нашега доба прогласио је себе за једину вредност. Прогласио је за једину вредност своје изопачене страсти. Прогласио је за једину вредност грех. За слободу је прогласио могућност да ради шта хоће, ама баш све шта хоће.“ Али, једино је „слободан онај који је слободан у Христу. Који је свој крст узео и положио га на раме Христово, или боље речено, који је крст Христов ставио на своја плећа. Тај је слободан јер свој егоизам, своје самољубље, који су заправо извор осећања да сам ја себи најважнији“ закључио је Патријарх Порфирије, јер „само у Христу постајемо слободни, постајемо слободни осмишљавајући сваки кутак, сваки дамар свога бића или свога живота“.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од брат Бојан,
      архимандрит Елпидије (Вајанакис)
      ИСПОВЕСТ ОБАВЉА САМ ХРИСТОС
       
      - Оче, у време исповести, није ли сам Христос присутан поред свештеника и чује нашу исповест?
       Наравно. Он чује исповест.
      Када се исповедамо ми се, може се рећи, исповедамо свештенику, али Христос је увек поред њега и Он чује исповест Свога детета. Разумете ли?
      Ево, испричаћу вам причу која се десила мени када сам био на почетку мог духовног пута, као свештеник који исповеда. Живео сам на једном острву. У близини је била прелепа планина и сваког јутра могао сам са ње чути блејање оваца, козе и краве. Било је прелепо. Ту у подножју планине изнајмљивао сам малу кућу. Имали смо капелу и многи људи су долазили ту да се исповеде. Једног дана, знате ли шта се десило? Пастирица је дошла ујутру и тражила да се исповеди. Уствари она је држала пастирски штап и имала на раменима торбу. Дошла је право са планине. Закуцала је на врата и питала моју мајку: "Да ли је ту отац? Желим да се исповедим." Она је примила унутра. Онда смо отишли у капелу која је била близу. Сео сам и рекао јој: "Седи и реци ми своја сагрешења." Она није желела да седне. Стајала је. Тако, устао сам и стајао сам и ја. Дакле, ова пастирица је почела да ми прича своја сагрешења. Било је то први пут да се исповеда. Није се исповедала пре тога. Тако је почела да прича све њене грехе, све њене невоље, њене жалости, бриге, искушења која је имала.
      Била је то изузетна млада жена која је волела Бога али се исто тако пуно борила са ђаволом. И ђаво ју је много нападао. Била је чиста душа. Неко време пошто је завршила своју исповест рекао сам јој: "Девојчице моја, знај да ниси све ове ствари рекла мени. Ти си их рекла самом Христу."
      Рекла ми је: "Знам то, знам оче." "Како знаш?" "Зато што је Он поред вас! Ево Га, Он, Христос!" Мислио сам да она то говори метафорички, То јест, да је Христос духовно увек поред свештеника.
      "Не", каже ми, "Он је поред вас и Он је, уствари, слушао моју исповест и давао ми је храброст и бодрио ме је да исповедим све да ништа не изоставим и смешио ми се."
      Ова млада жена је отишла пошто сам јој прочитао разрешну молитву и ја сам касније покушао да сазнам ко је она била од других људи, познаника, пријатеља, рођака. И онда сам открио да је ова млада жена много волела Бога. Била је удата, али је њен муж био безбожан. Никада јој није дозвољавао да иде у цркву и да се исповеда. И ето, десило се да је он отишао негде и тог јутра она је чула сладак анђелски глас како јој говори: "Иди сада, моја кћери, да исповедиш све своје грехе свештенику." И заиста дошла је тога дана да се исповеди. Али ја сам био веома задивљен оним што је она рекла: "Христос је поред вас и Он се смеши."
      И када сам је једном приликом питао: "Како је Он изгледао? Како је Он гледао на тебе?" Она ми је рекла: "Он је био тако пријатан, тако благ! Имала сам осећај да је Он мој Отац, мој Брат, мој Пријатељ, све моје."
      Нећу то заборавити. Била је то једна од првих исповести које сам чуо на овом острву од када сам постао исповедник.
       - Волела бих да и ми имамо њену чистоту и љубав према Богу.
       Да, да. Видите, Бог се открива једноставним и чистим људима. Он открива Себе онима који имају срце попут детета.
      Желим да и ви када будете долазили да се исповедите и кажете своја сагрешења увек знате да ви можда видите свештеника, али наш Вољени Исус је увек иза свештеника или поред њега да чује наша сагрешења, да нам опрости и да нас загрли.
       САМ ХРИСТОС ЧУЈЕ НАШУ ИСПОВЕСТ И ОПРАШТА НАМ!
×
×
  • Креирај ново...