Jump to content

„Мој муж је почео да се лечи када сам ја у глави средила ствари“


Препоручена порука

„Тренутно ми је најтеже не учити мужа како да живи и не бити му мајка. Било је невероватно тешко мењати се“

„Мислила сам да је трава само једна епизода из прошлости мог супруга.“

Сада Александра има 35 година. Осам година живи заједно са супругом, имају троје заједничке деце, а ту је и Сашин најстарији син из првог брака.

„Кад смо се први пут срели“, сећа се Саша, „знала сам да се у прошлости мој супруг лечио од зависности од дрога три или четири године, али нисам у томе видела проблем. У време када смо се упознали, мој супруг тек што је завршио двогодишњи курс рехабилитације и ресоцијализације.

Такође, као и многи људи, веровала сам да је могуће оставити супстанцу само ако човек чврсто одлучи да је не користи више.

Дакле, зависност мог супруга учинила ми се само епизодом из његове прошлости. А мени је он изгледао као једна образована особа из добре породице, са којом је било занимљиво разговарати, путовати”.

У трећој години брака муж је поново почео да пуши марихуану. У почетку су разговори о овоме били једноставни: „Надувао си се?“. – „Да, надувао сам се.“ Није било потребно да претражујем џепове, да га проверавам, пазим и контролишем – супруг није ништа скривао. Штавише, неко време Саша је покушавала да уклони траву са истакнутих места како не би била на дохват руке деци. „Осећала сам да ствари иду наопако. Али мужу нисам говорила ништа“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постепено је Сашин муж престао да учествује у животу породице. На послу су почели проблеми: није одлазио је договорене састанке, није завршавао пројекте, питање је било да када ће га држати.

У исто време је било потребно негде наћи новац за марихуану.

Саша се озбиљно забринула. У почетку и против своје воље морала је, на пример, да контролише да ли је муж одвео децу у школу. Онда је схватила да прати када њен супруг пуши марихуану, јер марихуана се споро излучује из тела, и после ње он дуго не можете да вози кола. Морала је да буди мужа, ако је имао састанке, како би могао да дође на време. Морала је да га буди по неколико пута – након првог буђења редовно би опет заспао.

Постепено се Саша претворила у супругу која вечно прати мужа и која је само „мало забринута“, која „наравно, брине“ о свом мужу, о његовом здрављу, његовом животу и његовој репутацији. Притом, сам супруг уопште није марио за све то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наша породица је потребна само мени“

После неког времена, Саша је схватила да све породичне послове већ дуго води сама: водила је децу у школу, на разне секције, у продавницу у куповину, обављала послове по кући – све је радила сама, као да и није имала мужа. Тужно, наравно, али ипак је и то лакше него нешто поверити њему, јер ће заборавити, заспати, кренути својим послом и неће се вратити.

„Видела сам да се кућа држи на мени и мој муж је био задовољан таквом ситуацијом. Живи у кући као велико дете, стално је урађен и свака три сата ислази на балкон да попуши још један џоинт“.

Најгоре од свега је био стални осећај кривице. Јутарњи разговори о томе да децу у школу и вртић супруг опет неће моћи да води, јер је надуван, завршавале су се свађом: „Зашто си се за мене закачила?“ Да, из било ког разлога он је имао претензије према Саши и на крају је почела да верује да заиста својом кривицом не стиже, није разуме, претерује и уопште слабо се труди.

„Испоставило се да мени све време нешто треба и као да све време покушавам да одржим породицу на окупу“, сећа се Саша. „А у ствари, како сам касније схватила, покушала сам да се прилагодим мужу и целој тој ситуацији. Погнути се, раширити се као пластелин – само да свима угодим. Главно је да споља гледано (а самим тим и ја сам тако онда сматрала) све делује мирно и просперитетно. Мислила сам да је тако боље и за децу. Али у једном тренутку се све ово, срећом, срушило“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када је стрпљења понестало

d09cd183d0b6-1.jpg?w=570

Саша је схватила да је ужасно уморила – од мужа који не само да не доноси новац у кућу и не ради ништа код куће, већ често може и да се не врати кући, не одговара на позиве; од читавог свог чудног живота, од исцрпљујуће тескобе, од неразумевања шта даље да ради.

„Некако нејасно сам почела да осећам да у ствари све што се дешава није нормално.“ А онда је мужа отерала његовим родитељима, а сама је отишла код психотерапеута.

Током неколико месеци рада постепено сам схватила да нисам пластелин и не бих требало да се прилагођавам ниједној ситуацији, посебно када је режисер ситуације супруг зависник.

У својој „бризи за породицу“ ишла сам толико далеко да сам мужу давала новац за дугове, јер трошкови за дрогу су били превелики за наш буџет и све више се задуживао.

У наредне две године Сашин муж је коначно остао без посла, поред наркотика, почео је и активно да пије, како је рекао, због проблема на послу. Саша је наставила да трпи и пружа мужу све нове и нове шансе – између осталог и зато што су се налазили у венчаном браку.

С времена на време у породици је долазило до скандала када је она покушавала да нешто разјасни или докаже. Али једног дана је само поставила строг услов – „Твоји проблеми нису моји проблеми, ако их не желиш решавати, нећу их решавати ни ја уместо тебе; или рехабилитација, или развод“. На рехабилитацију је супруг пошао сутрадан, одмах након разговора.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како се бринути о себи кад је около хаос

„Наравно, када у вашој породици постоје непрекидни проблеми и скандали, чини вам се чак и чудним да се неко брине о себи“, каже Саша. „Али то је први корак изласка из зависности, када схватате да ви нисте средство помоћи, већ особа која такође има своје потребе. Почела сам тако што сам одлучила да редовно идем на терапију, одвајајући време и буџет за то, и трудећи се да не пропуштам састанке“.

Поред састанака са психологом, Саша је неко време похађала групе за сазависнике и, поред тога, сама је налазила и читала литературу. Онда је почела редовно да одваја време за свој хоби – одлазак на изложбе или излете.

„Баке нису биле укључене у наше кућне послове, али сам ипак почела да молим мајку да понекад седи са унуцима. У ретким случајевима деца би могла да остану са мужем; касније, за време таквих излета, пронашла сам дадиљу. А када сам почела да радим у канцеларији, дадиља је још чешће боравила са децом – како бих могла да будем спокојнија“.

Са новцем у породици су биле разне ситуације. Муж је зарађивао све мање, а Саша, по образовању социолог, маркетиншке пројекте је проналазила преко интернета, радила је ноћу. У последњих годину дана, када је њен супруг уопште престао да доноси новац, његови родитељи су мало помогли Саши. Уз њихову помоћ успели су да заврше радове у новокупљеном стану и да имају подношљив живот, иако кредит за стан и даље виси над главом. А онда је почела 2020. са самоизолацијом.

„Ја сам једна од особа која је имала користи од овогодишњег карантина“, смеје се Саша.

„Две године сам готово свакодневно морала да путујем на посао по два сата у оба смера. Било је тешко иако сам волела канцеларију – тај посао ми је био начин да се одморим од породичних проблема. Поред тога, у мени су видели специјалисту, а не само мајку и извор прихода. Раније, ако би се заређало више нерадних дана, чак би ми посао почео да недостаје, али истовремено сам била и веома забринута због тога што се радним данима „занесем“ послом.

У текућој карантинској години имала сам прилику да радим од куће: имам посао, а и деца су на оку.“

Саша каже да оно главно, од чега јој је терапија помогла да се избави, била су – неоправдана очекивања.

„Нисам имала илузија да ће се мој супруг сутра поправити и да ћемо живети сложно и у изобиљу. Али увек сам наивно веровала да се он труди и да жели да нам пружи светлу будућност, о којој тако често и лепо зна да говори. То је била је таква бајка: „Због мене ће он све учинити“.

Рад са терапеутом ми је помогао да схватим да све ове приче немају никакве везе са стварношћу. Било је врло тешко то признати себи. Али то је истина. Понекад ми се чини да сам сама измислила породицу. И сама сам изградила оно што сам смислила, а мој супруг је само био ту поред. И мада ми је у почетку било занимљиво и забавно у овом браку, када су почели породични проблеми, ја сам била та која их је решавала.“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто све хоћу да спасавам

d0bcd183d0b6-2.jpg?w=570

Зашто сам сама? Откуд код удате жене толико занемаривање мушких снага и њихове способности да решавају проблеме? О тим темама је Саша слушала на састанцима за сазависнике.

„Несумњиво је да то потиче из родитељске породице“, каже Саша. „Моји родитељи никад нису пили, али увек сам имамла врло лош, тежак однос са оцем. Тата је тиранин и сви у кући смо патили због тога, чак смо донедавно то сматрали за нормално.

У својој породици научила сам да будем веома осетљив, да осећам стање других и да одмах прискачем у помоћ. На крају крајева, ја сам старија сестра, разлика са мојим братом и сестром је једанаест и тринаест година. Ја сам , може се рећи била њихова дадиља, неки су мислили да сам им мајка. Да дадиљам и бринем о неком био је начин живота научен од детињства.

Кад сам се удала и родила своју децу, то се само наставило. Четворо деце за мене нису били ужас ужасни, већ врло познато и занимљиво стање. Свиђало ми се да организујем живот њих четворо – школу, уз све додатне часове, куповину и моје образовање.

Али у неко време се и мој супруг почео понашати као да је моје пето дете.

Сада ми је најтеже не учити мужа како да живи и не бити му мајка. Било је невероватно тешко мењати се. Стално сам имала неку потребу да „морам да му кажем да овде греши!“ Покушавала сам на све могуће начине да му „учиним добро“. Када сам научила да то не радим, постало ми је много лакше, а и ослободило се много времена. Напокон сам почела да га испуњавам свим оним интересовањима који су ми се нанизали у глави и чекали светлу будућност. Одједном се испоставило да могу просто узети и читати књигу, вести, одиграти представу са децом из суседства“.

Покушавајући да се одвикне од прекомерне одговорности, Саша сада не прави планове за много година унапред.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сазависност и љубав – у чему је разлика

Док разговарам са Сашом, у мојој глави се појављује питање: шта је то сазависност? Живели жена и муж, а онда је, у неком тренутку, она схватила да јој он не помаже и избацила га, крај приче? Али проблем је дубљи.

„Проблем је у томе што се ја потпуно растварам у људима који су ми важни, тако да сам чак почела да ћутке одобравам жељу свог супруга да пуши и да га финансирам“, каже Саша.

„Наравно нисам му давала новац директно за дрогу, али ако мало размислите, била сам саучесник, јер сам му ослободила време, новац, подржавала његове илузије.

То је био сценарио којем су ме учили код куће од детињства: чини ми се да моји родитељи неко време нису веровали у мене и ја сам морала да докажем да сам вредна њихове љубави и пажње. Завршило се то тек негде по завршетку школе, када сам већ почела да градим свој живот, не осврћући се на одобрење родитеља“.

Истина, тада је, према речима Саше, ситуација са одобравањем почела да се понавља на послу – пристајала је на очигледно њој неодговарајуће или незанимљиве пројекте, радила је са људима који су јој били несимпатични или јој нису били блиски, а све због једне мисли: „Шта ако буде одбачена? Шта ако не буду ценили њен труд? На крају крајева, они имају право да постављају услове, а ја не!“

А када су Саши први пут рекли о сазависности, она се… увредила.

„Звучало је као да сам и ја, која сам се толико трудила, и сам крива. Тада сам чак и прекинула терапију на неко време и тек касније се вратила анализи ситуације, са другим специјалистима.

Заправо, цела ова нездрава прича има важну карактеристику – ви је нисте свесни. Ви уопште не живите онако како је вам удобно, већ како вам је мање страшно. Такав стални страх: „Мораш бити удобна, прилагођавати се, јер те иначе неће прихватити“.

Сада сам, на пример, већ дошла до тога када могу некоме да кажем „не“, а не да пристајем на пројекат који ми се очигледно унапред не свиђа. Истина, и даље не знам како постављати своје услове, формулисати свој став и доћи до компромиса. Очигледно је то нешто што још треба да научим“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Породица на паузи“

d0bcd183d0b6-3.jpg?w=570

Породица је сада у режиму „пауза“. Последњих година Саша је неколико пута размишљала о разводу – прво, када је први пут отрчала психотерапеуту, а затим – када су породични финансијски проблеми нагло погоршали. Али с временом сам закључила да је ова породична прича добар повод да средим своју главу.

На пролеће, по повратку из рехабилитационог центра, мој муж је затражио да му пружим другу шансу. Током епидемије, пет пута недељно, присутствује дистанционим курсевима центра «Рехабилитација live».

Шта ће даље бити са њиховом породицом, Саша и даље не зна.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/23/muz_glava/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čini mi se da je naša civilizacija zamenila ljubav sa bolešćivošću.

Jednom sam slušao neko predavanje gde je neki predavač govorio o ljubavi njegove žene prema njemu i onda ispričao kak je jedanput kada je došao kući izmrcvaren i kada joj se požalio na nevolje koje je doživeo od kolega i drugih ona njemu kazala: Šta sažaljevaš samog sebe to i treba da ti se dogodi. Ti si Hrišćanin! On je posle govorio kako je našao veliku utehu u tome. Ja ga nisam baš dobro tada razumeo ali sam posle shvatio ono što i ovažena u ovoj priči. Bolećivost sažaljeva i čini i  muževe i sinove i kćeri razmaženima. Ljubav, na protiv, ohrabruje za borbu!  Ne znam koliko sam bio jasan u onome što sam napisao ali mi se čini da moramo promeniti sadržaj pojma ljubav u našim glavama!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Trifke рече

Čini mi se da je naša civilizacija zamenila ljubav sa bolešćivošću.

Jednom sam slušao neko predavanje gde je neki predavač govorio o ljubavi njegove žene prema njemu i onda ispričao kak je jedanput kada je došao kući izmrcvaren i kada joj se požalio na nevolje koje je doživeo od kolega i drugih ona njemu kazala: Šta sažaljevaš samog sebe to i treba da ti se dogodi. Ti si Hrišćanin! On je posle govorio kako je našao veliku utehu u tome. Ja ga nisam baš dobro tada razumeo ali sam posle shvatio ono što i ovažena u ovoj priči. Bolećivost sažaljeva i čini i  muževe i sinove i kćeri razmaženima. Ljubav, na protiv, ohrabruje za borbu!  Ne znam koliko sam bio jasan u onome što sam napisao ali mi se čini da moramo promeniti sadržaj pojma ljubav u našim glavama!

To ima veze i sa vaspitanjem. Da li te onaj ko te previše mazi u tom nekom smislu i voli, pitanje je sad... Možda i voli, ali ne ljubavlju koja leči...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, JESSY рече

Зашто све хоћу да спасавам

d0bcd183d0b6-2.jpg?w=570

Зашто сам сама? Откуд код удате жене толико занемаривање мушких снага и њихове способности да решавају проблеме? О тим темама је Саша слушала на састанцима за сазависнике.

„Несумњиво је да то потиче из родитељске породице“, каже Саша. „Моји родитељи никад нису пили, али увек сам имамла врло лош, тежак однос са оцем. Тата је тиранин и сви у кући смо патили због тога, чак смо донедавно то сматрали за нормално.

У својој породици научила сам да будем веома осетљив, да осећам стање других и да одмах прискачем у помоћ. На крају крајева, ја сам старија сестра, разлика са мојим братом и сестром је једанаест и тринаест година. Ја сам , може се рећи била њихова дадиља, неки су мислили да сам им мајка. Да дадиљам и бринем о неком био је начин живота научен од детињства.

Кад сам се удала и родила своју децу, то се само наставило. Четворо деце за мене нису били ужас ужасни, већ врло познато и занимљиво стање. Свиђало ми се да организујем живот њих четворо – школу, уз све додатне часове, куповину и моје образовање.

Али у неко време се и мој супруг почео понашати као да је моје пето дете.

Сада ми је најтеже не учити мужа како да живи и не бити му мајка. Било је невероватно тешко мењати се. Стално сам имала неку потребу да „морам да му кажем да овде греши!“ Покушавала сам на све могуће начине да му „учиним добро“. Када сам научила да то не радим, постало ми је много лакше, а и ослободило се много времена. Напокон сам почела да га испуњавам свим оним интересовањима који су ми се нанизали у глави и чекали светлу будућност. Одједном се испоставило да могу просто узети и читати књигу, вести, одиграти представу са децом из суседства“.

Покушавајући да се одвикне од прекомерне одговорности, Саша сада не прави планове за много година унапред.

Prekomerna odgovornost, baš dobro rečeno... Kako će neko naučiti da pliva ako mu stalno držimo mišiće? Pomoći mu da se ne udavi, ali i plivati u željenom pravcu, utrošiti energiju na lepše, pozitivnije stvari. Ako želi pratiti ako ne sretan mu put!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Korisna knjiga

WWW.DELFI.RS

Melodina saosećajnost i duboko razumevanje kozavisnosti – koncept u kome gubite sebe u ime pomaganja drugome – izazvala je opšte interesovanje među onima koji se bore sa...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каже Свети Игњатије Брјанчанинов: 

Цитат

• Свети Оци су рекли: „Кад видиш дављеника пружи му крај свога штапа и учини све што можеш да би га спасао; али руку своју му не пружај, да те не повуче за собом у пропаст“. 6. 824

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свечани чин устоличења новоизабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија започео је јутрос Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, коју служи Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва.

       
      Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру.
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изабран за митрополита црногорско-приморског на овогодишњем мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве након упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Вјековима су се православни митрополити устоличавали на Цетињу, а неко је прогласио да то не треба тако да буде, каже поглавар СПЦ. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије први пут је говорио данас о предстојећем устоличењу митрополита Јоаникија, истичући да до сада није рекао ни једну ријеч о збивањима у Црној Гори, али да препознаје савремени механизам замјена теза.

       
      – Зато нисам до сада ни једну реч рекао на оно што се збива у Црној Гори, и заиста смо веома тужни и препознајемо савремени механизам замјена теза гдjе некога унапријед прогласите црним, гдје га прогласите провокатором, креатором свих могућих проблема и онда себи створите легитимно право да га спутавате да он води путевима своје слободе која је истовремено и љубав- казао је патријарх након литургије у Храму Светог Симеона Мироточивог у Београду.
      Према његовим ријечима, вјековима су се православни митрополити устоличавали на Цетињу, а неко је прогласио да то не треба тако да буде.
      – Иако ми сада немамо друго рјешење јер спроводимо оно што је природно и нормално, а бивамо дефинисани као ‘неко ко нешто на силу намеће’ и као ‘неко ко не разумије ситуацију’ и као ‘неко ко провоцира’- додао је он.
      Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) казао је да устоличење и све што црква јесте и увијек ће бити у духу онога што се темељи на вјери и на молитви, смирења и љубави.
      – То би било исто као кад би вам неко рекао – Ви не можете да дишете ваздух јер тај ваздух не припада вама! А, ви без дисања не можете јер је то природна и нормална ствар. Црква дејствује и дјела увијек и искључиво из Јеванђеља. По својој природи она није ту да рјешава било какве политичке неспоразуме, није ту чак ни да утиче на њих, а камоли да доноси политичке одлуке – рекао је патријарх Порфирије.
      Поручио је да се црква не бави државним питањима.
      – Нека свако буде оно што по својој савјести хоће, нека припада ком хоће народу и нека устројава свој живот на најбољи могући начин, али ако је Христов и ако слуша ријеч Христову, онда ће увијек бити свједок мира – рекао је патријарх Порфирије.
      Патријарх је истакао да устоличење митрополита Јоаникија треба да буде утемељено на вјери, молитви, љубави и на непрестаном подсјећању себе да нам ријеч Христова мора бити мјеродавна.
      – Ако јесте, имаћемо мир у души, а ако није бићемо у најмању руку узнемирени- закључио је он.
       
      Извор: Дан
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Када би нам духовни вид био чист, на Литургији бисмо видели једни друге као што су апостоли видели Христа на Тавору. Видели бисмо да смо у светлости“, казао је владика Јеротеј у Загребу.
      У четвртак, 6/19. августа, на празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ топлички Јеротеј служио је Божанствену Литургију у Саборној цркви у Загребу, која прославља храмовну славу. Саслуживали су му изабрани епископи хвостански Јустин и марчански Сава, са свештенством Саборног храма. На Литургији је појао хор под руководством Иване Србљан.
      Владика је у бесједи коју је изговорио по прочитаном Јеванђељу (Мт. 17, 1-9) рекао да је, приликом преображења Господњег на Тавору, божанска природа Господа Христа просијала из Његовог људског тијела, а да су нетварне божанске енергије прожеле и обухватиле тројицу присутних апостола. Казао је да је ријеч не само о догађају преображења Христовог, већ и богојављења, јер су се истовремено јавили Отац, Син и Свети Дух. Рекао је и да је ријеч о догађају Цркве јер ”овде, осим Господа Христа који се преобразио, видимо и представнике Старог Завета – светог пророка Мојсија као представника Закона Божијег који је Бог дао Јеврејском народу на Синају и светог пророка Илију, као представника свих пророка и пророчке објаве Господње која је била упућена како Јеврејима тако и читавом свету. Ту су били и свети апостоли Петар, Јаков и Јован, као представници новозаветне Цркве”.
      Епископ Јеротеј је казао да се Господ преобразио да би показао људима смисао њиховог постојања – обожење и додао да је управо то Бог намјенио људима још приликом стварања свијета и првих људи.
      ”Господ је, проповедајући своје јеванђеље током живота на земљи, пројављивао божанску природу која је била сједињена са људском. То се видело кроз многа чуда која је чинио, кроз власт коју је имао над духовима, и, пре свега, кроз бескрајно смирење и бескрајну љубав коју је поседовао. Зато се пред светим апостолима Петром, Јаковом и Јованом преобразио на гори Тавор, да би показао својим ученицима који је њихов крајњи смисао”, рекао је епископ Јеротеј и казао да је човјек створен ”да буде бог, да буде такав какав је Христос, да му лице сија као сунце и да буде сав светлост”.
      ”На свакој Литургији се дешава тајна преображења. Када се моли читава заједница испред које стоји свештеник она призива да сиђе Свети Дух не само на Дарове који се приносе – хлеб и вино, него и на нас и на све оно што носимо са собом. Силази Дух Свети и освећује све наше трудове, исцељује све наше муке и болести. И ми, када би нам духовни вид био чист, могли бисмо једни друге на Светој Литургији да видимо као што су апостоли видели Христа на гори Тавор. Видели бисмо да смо сви у светлости. Сваки од нас је Христос и сви заједно смо Христос” казао је владика.
      Пред завршетак Свете Литургије епископ Јеротеј је благословио грожђе и славске дарове, кољиво и колач, а по отпусту је свештенству и сабраном народу пренио благослове и поздраве Његове Светости Патријарха Порфирија и честитао храмовну славу.
      Славско послужење за сав народ је ове године, због епидемијских прописа, припремљено у дворишту Црквене општине Загреб.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 11. јула 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика кнеза Лазара на Звездари. Његовој Светости Патријарху су саслуживали су Епископи топлички г. Јеротеј и изабрани марчански г. Сава, као и протојереј-ставрфор Драгослав Стикић, јереј Срећко Богићевић, јерођакон григоријатски Силуан и ђакони Радомир Врућинић, Ивица Чаировић и Мирослав Николић.

      „Беседа на Гори, коју је записао Свети апостол и јеванђелист Матеј и у којој је сабрана читава науку Христова, показује нам да као што је некад Мојсије добио заповести од Бога на Гори Синају, када је успостављен и запечаћен Стари Завет, сада имамо новог Мојсија. Имамо Господа Христа који такође на једној гори саопштава своју науку и приказује је као Нови Завет, као ново време, приказује и описује Ново Царство и новог човека“, беседио је патријарх Порфирије.
      „Ми смо у тој беседи чули да је око оно чиме ми долазимо у додир са светом. Уколико је око замућено онда оно не може приказати истину света онакву каква она јесте. Ми живимо у свету који нема апсолутне вредности, или боље речено, који све релативизује. Штавише, онда када релативизује нешто што је Богом устројено и дато, одређену чињеницу - да не кажем истину, онда то релативно смешта у законе и правила и позива све да се правилима и законима покоравају. А ти закони и та правила су заправо извитоперили оно што је Богом дано, оно што је благословено. Не постоји лоша и добра природа. Постоји само добра природа. Јер све што је Бог саздао је добро, али постоји лош и добар став, лош и добар избор. Постоји лоша употреба те природе коју смо добили, постоји погрешна употреба природе коју смо добили, а онда и погрешно наметање те погрешне природе и начина на који ми ту природу видимо у другима. Зато наше унутарње око, а то је наша душа, треба да буде чиста, треба да има критеријум, а мера за душу је сам Христос“, поручио је Патријарх.
      „Онда када је Христос наша мера и онда када се трудимо да будемо у заједници са Њим, без обзира колико смо слаби и немоћни, онда видимо свет око себе, видимо Бога, видимо људе, видимо сами себе онаквима каквима нас је Бог устројио. Видимо своје природно, ако хоћете, нормално и здраво стање. И зато не можемо имати више критеријума и више мерила. То значе речи да не можемо служити два господара. У речима Господњим да не можемо служити Богу и мамону, мамон није ништа друго него идол. Мамон је идол који ми стварамо и коме се клањамо везано за овај свет, за мерила и критеријуме овога света. Два господара, два критеријума, два мерила, два јеванђеља не можемо имати, јер то не постоји. Постоји само једно Јеванђеље и један Христос. И отуда знамо шта је наша мера, знамо шта је истинито. Није неопходно да нам други саопштавају шта је то Јеванђеље, шта је то Црква и ко смо то ми. Јер ми немамо више господара. Живећи у овом свету позвани смо и хоћемо да поштујемо законе и правила, али исто тако знамо да се већма Богу треба покоравати него људима“, истакао је Патријарх српски г. Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...