Jump to content

Дара из Јасеновца

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 сат, Božena рече

U suštinskom smislu – i zato je ovaj film pokretna ikona istine – Dara iz Jasenovca nas je opomenula da smo posle Jasenovca mi postali narod (iz) Jasenovca
Na pitanje Diane Budisavljević “Otkud si Daro?”, ona, poslije razmišljanja, odgovara: “Iz Jasenovca”. Time je saopštena jedna trajna istina o nama. Prolaženje preživjele djece kroz biblijsko stradanje nije ih samo zauvijek opečatilo, tako da su, uz sva „preživjela“ sjećanja na svoje porodice, rodna mjesta, zavičaj… – oni živjeli kao „potomci“ svoje jasenovačke Golgote.

Прејаке речи

Благодарност свима који су радили на филму.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 993
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i n

Геноцид над Србима био је основна сврха Јасеновца Гидеон Грајф: Jасеновачки логор био je један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату. Тамо је сп

Ne znam šta ja tebi da kažem. Tvoji LIČNI argumenti su argumenti samo kod tebe i kod uredništva Glasa koncila i svih ostalih negatora holokausta i genocida u II svetskom. Snimi bilo koji fil

Постоване слике

SVETIGORA.COM

U emisiji pričamo o filosofiji, hrišćanstvu te pojavama u savremenom društvu sa docentom dr Dušanom Krcunovićem, profesorom na Filozofskom fakultetu u Nikšiću gdje predaje...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Србољуб+ рече

Докле више?!?!

NOVA.RS

"Dara iz Jasenovca" je banalan i bukvalan film. Načinom na koji je prikazao ubistva banalizovao je zlo i sveo ga na lično raspoloženje ustaških zlikovaca i sadista, kaže za Nova.rs...

 

To banalizovanje ubistava, pa vec je navodjeno da je cak i dosta ublazeno.

 

Ja licno mislim da su ove scene iz filma Noz 1999 (5 - 15 minut) daleko 'banalizovanije' i  mene svaki put kada pogledam te scene iz filma podidje jeza i tuga nad stradanjima tih nevinih ljudi i bes nad kolicinom mrznje kojom su zlocinci muslimani bili ispunjeni prema nama srbima.

I ta mrzanja se opet pokazala u ratovima 90', i mislim da bi se opet pokazala ne daj boze ako bi opet nesto zaratili. I zato su ovakvi filmovi potrebni kako bi bili svesni svoje mucenicke proslosti i slavili nase mucenike i svetitelje koji su nastradali od ruku tih zlocinaca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Дејан рече

Oket, ovo je široka forma, izdetaljiši još, šta je to toliko nacionalistički u filmu

Sve će to narod pozlatiti.

Meni je najbolji film vjerske tematike, ruski film ostrvo koji je režirao jedan ateista.

Teško da nacionalisti mogu napraviti nešto dobro i ako može izgledati dobro.

Reći isto što i Piomfirije dobro je da se ljudi podsjete i mole da se tako nešto nikad ne ponovi a da li je film dobar sa ove umjetničke strane to prepustimo stručnjacima.

Ja bi dodao i da li su nakane onih koji su zamislili film bile čiste i plemenite ili da se na tome dobro zaradi (što samo po sebi nije nužno zlo) te da li su tu bile i neke prizemni politički ciljevi to ne možemo sa sigurnošću reći osim što ih sam film odaje.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, kopitar рече

Sve će to narod pozlatiti.

Meni je najbolji film vjerske tematike, ruski film ostrvo koji je režirao jedan ateista.

Teško da nacionalisti mogu napraviti nešto dobro i ako može izgledati dobro.

Reći isto što i Piomfirije dobro je da se ljudi podsjete i mole da se tako nešto nikad ne ponovi a da li je film dobar sa ove umjetničke strane to prepustimo stručnjacima.

Ja bi dodao i da li su nakane onih koji su zamislili film bile čiste i plemenite ili da se na tome dobro zaradi (što samo po sebi nije nužno zlo) te da li su tu bile i neke prizemni politički ciljevi to ne možemo sa sigurnošću reći osim što ih sam film odaje.

 

Al koji nacionalizam ti smeta, to e mogu da provalim

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Avocado рече

?

 

Jok... rekao sam da ga kritikujem jer je loš.... tačka.

Bio bi loš i da nije važna tema. 

 

Aha.

 

Ni blizu... jer u ovom univerzumu je sasvim moguće da ne uradiš ništa konkretno u vezi sa istorijskom temom koja te zanima... ne samo moguće, već i verovatno...

 

I dalje nisi skapirao da postoji razlika između filma i događaja koje film opisuje i da kritikovanje prvog ne znači kritikovanje drugog? :)

Nemoj da se brineš, nekoj deci treba malo više vremena da savladaju i jednostavno gradivo.

Немаш ти појма зато и овако пишеш.

А то аха причај својим апатридним( то су они што воле да буду тикве без корена) другарима. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Ćiriličar рече

Стипе поједи нешто, не стиди се, греота је бити гладан...добар тек над српским Мученицима!

 

Усташа болесни.

Нек га опет Иван Ивановић позове у госте, то је тако добро за љубав.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.DANAS.RS

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić predložio je danas u Skupštini Srbije da se film „Dara iz Jasenovca“ pušta u srednjim školama u okviru nastave.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@GeniusAtWork А што да сс не пушта?

Љубав је незаборавити Јасеновац а не неке приче ја те волиииим и љубааав је љубаааав будимо све друго осим тога што смо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Вилер Текс рече

Немаш ти појма зато и овако пишеш.

А то аха причај својим апатридним( то су они што воле да буду тикве без корена) другарима. 

 

giphy.gif

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovaj film ne može objektivno da se sagleda. Dobar, nije dobar, plagijat ili ne, jaka je emocija i prevelika tuga. Bitno da je tema otvorena, da se priča otvoreno o tome, biće i boljih filmova na tu temu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба "Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.
      Прилог Радио-Телевизије Србије

       
      Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, "усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери".
      "Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи", казао је патријарх српски Порфирије.
      Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.
      "Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх.
      Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.
      "Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх.
      Патријарх Порфирије је рекао да је отворена изложба слика сестре Марије из манастира Јасеновац, која је била инспирисана оним што се збивало у Јасеновцу.
      Каже и да су први храмови и молитве хришћана и настале на местима где су страдали мученици за Христа и да је Бог хтео да на тим местима где су страдали невини људи и чињени најгори злочини никне светиња односно манастир. Да место страдања постане место окупљања монаха и монахиња, додао је патријарх српски.
      Додаје да је Јасеновац данас познат по најстравичнијем злу, али да све више постаје познат и по манастиру који се подиже и даје духовне полодове.
      Како каже, није уметност само да фотографише реалност, већ уметност детектује оно што је суштински и егзистенцијални проблем човека у времену. Уметност је позвана да даје и перспективу и будућност, додао је патријарх.
      "Имамо праву уметност на месту највећег зла, мало рећи на ружном месту. На месту где се демони смеју изникла је ова лепота, истинска и аутентична уметност", рекао је патријарх Порфирије.
      Поручио је да свако ко се сети Јасеноваца најмање што треба да учини је да се потруди да остане човек, али и да учини све да се не понови оно што се догодило у Јасеновцу.
      "Због тога Јасеновац не сме да буде заборављен, јер нам је поребан да нас инспирише да будемо што више људи који су подобни слици човеку коју је замислио Христос", нагласио је патријарх.
      Подсећа да су у Јасеновцу страдали не само Срби, већ и Јевреји и Роми који нису били само православне вероисповести.
      "Страдали су многи људи који су били за нијасну другачији од оних који су хтели да све буде у само две боје", истакао је патријарх.
      Захвалио је владици Јовану, упокојеном митрополиту Амфилохију који су допринели да монашко семе буде засејано у Јасеновцу, али и Милораду Пуповцу и другим Србима који чине да се Јасеновац не заборави.
      Фото: Танјуг
      Извор: РТС
    • Од Драгана Милошевић,
      Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, данас је, по благослову игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања. Стипендију је у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Миливој Ранђић. У пратњи Биљане били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.
      Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти, коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили. Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима се данас она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Козарске Дубице, сусрећу.
      извор: хиландар.орг
    • Од Драгана Милошевић,
      Шта нам говори чињеница да је телевизијску премијеру филма гледала половина Србије и какав ће то утицај имати на друштво и његову културу сећања
       
    • Од Дејан,
      Драгоцено је да коначно имамо макар једно, а надам се да на том броју нећемо остати, филмско остварење које чува сећање на незамисливо велики број потпуно невиних људи (Срба, Јевреја, Рома, као и припадника других народа) уморених на најстрашнији начин у том злокобном губилишту.
      За сваку је похвалу и то што је наша држава препознала значај реализације овог филмског остварења и пружила му драгоцену подршку.
       
      ,,Дара из Јасеновца'' је потресно уметничко сведочанство о патњи недужних. Бројним својим квалитетима овај филм се сврстава међу добра остварења која као свој драмски сиже имају људску трагедију претворену у истински и стваран геноцид.
       
      Истовремено, као историчар чија је ужа стручна специјалност национална историја 19. и 20. века, са посебним акцентом на култури сећања, осећам потребу да укажем и на то да ово филмско остварење садржи и неколико материјалних историјских грешака које је требало избећи како би била постигнута пуна историјска аутентичност. 
      Но, то можемо приписати чињеници да је у питању уметничко остварење које по себи подразумева и делимичну слободу уметничког израза.
       
      Оно што сматрам можда и највећим ,,пропустом'' или недореченошћу овог дела односи се на то да аутори филма нису посветили дужну пажњу самој суштини те геноцидне и злочиначне творевина каква је била НДХ.
      Наиме, филм у недовољној мери осветљава основну и детерминишућу историјску чињеницу да су злочини геноцида над Србима почињени на целокупној територији НДХ, а посебно у систему логора смрти ,,Јасеновац'', представљали државни и правно кодификовани злочин.
       
      Другим речима, злочини почињени над Србима на подручју НДХ од 1941. до 1945. године нису представљали последицу некакве стихијске појаве, нити изоловног и некоординисаног деловања мањег броја зликоваца и истинских монструма у људском обличју.
       
      Злочин геноцида почињен над Србима у НДХ је био, и то изнова наглашавам, државни и правно кодификовани злочин. Дакле, у случају НДХ злочин над својим становницима српског порекла и православне хришћанске вере осмислила је, организовала и спровела сама држава употребом државног апарата. 
      То се у овом филмском остварењу, нажалост, не види у довољној и разумљивој мери.
       
      Верујем да је пред ауторским тимом овог филма било много професионалних и људских изазова у смислу целовитог, објективног и на историјским чињеницама утемељеног уметничког представљања истинског пакла на земљи какав је био ,,Јасеновац''. 
      Чини ми се да су аутори и реализатори у томе највећим делом успели.
      Но, штета је што ово филмско остварење не садржи и осврт на саму злочиначку суштину усташког покрета и те монструозне творевине познате под застрашујућим називом НДХ.
       
      Сваки наш покушај да разумемо сву суштину, као и да у целини сагледамо обим и последице усташтва - те идеологије истинског зла – наилази на велику препреку која се огледа у људском уму и свима нама и даље несхватљивој спремности појединца да уништава и разара живот у сваком његовом појавном облику.
       
      Стога се на овом месту присећам мисли велике Хане Арент и других савремених филозофа који су указивали на баналност зла и радикално зло указујући, при томе, да су се масовни злочини почињени над потпуно недужним цивилима током Другог светског рата одиграли након што је у нацистичкој Немачкој, фашистичкој Италији и усташкој НДХ успостављен припат државних над моралним законима.
       
      Да закључим, савремена историјска и филозофска наука учи нас да се зло никада не опрашта делу, већ евентуално само његовом извршиоцу, јер је злочин геноцида почињен над Србима у НДХ етички и историјски неопростив.
      На том трагу је и мудра поука нашег патријарха Германа I изговорена управо у Јасеновцу: ,,Опростити морамо - заборавити не смемо!''
       
      Филм ,,Дара из Јасеновца'' је, упркос одређеним мањкавостима, драгоцено уметничко остварење за које верујем да ће нас додатно мотивисати да обогатимо и објективизујемо своја знања о злочину геноцида почињеног над Србима у НДХ, као и да у нашем друштву успоставимо толико потребну систематску и искључиво на историјским чињеницама засновану културу сећања.
       
      Стога дугујемо искрену захвалност ауторима и реализаторима овог филмског остварења на уложеном људском и професионалном напору да представе зло(дело) које је људском уму несхватљиво.
      Сада је на свима нама да искажемо додатну одговорност и да са пијететом приђемо јасеновачким и другим нашим недужним жртвама, као и да то (у)чинимо без мржње ни према коме, без осветничког порива, већ искључиво са људским и истинским саосећањем и одлучношћу да никада не заборавимо.
       
      Надам се да ће, након овог филмског остварења, многи моји сународници и суграђани осетити потребу да посете то застрашујуће стратиште.
      За све нас који смо му много пута одлазили у ходочашће биће то још једна прилика да се изнова нађемо на месту на коме се истински пакао пројавио у људском обличју и у конкретној историјској стварности.
       
      Памтимо све недужне жртве и никада их немојмо заборавити!
      Извор: Фејсбук
       
×
×
  • Креирај ново...