Jump to content

Дара из Јасеновца

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ок, још једна порука препуцавања на ову веома важну тему, бановаћу вас без упозорења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, cloudking рече

 

Ma jel to nama neko opet laze? Bući bući bući :)) 

  

 

Dokel s to laganje bre braco pravoslavci? Uskoro vam niko nista nece verovati... kad kazete nekome dobar dan, morace covek da pogleda u nebo cisto da se uveri da nije noc kojim slucajem :) 

 

Ne stvarno. Sto tolko lazete? Jbt, laganje je greh... ima da čamim sam u eshatonu dok se vi provodite dole s luciferom :( 

Извлачиш из контекста, лепо сам ти објаснио шта сам рекао али не ти се правип паметан а испада баш супротно јер оно што ниси цитирао је реч о спину који сам био одмах испод написао. 

Жао ми те је јер си толико патетичан у свом убеђивању да ми овде лажемо, да ти је то прешло у патологију и то ме већ брине јер је то тешко излечиво као нека манија или 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I da nisu mogli da nađu Nemca koji će da glumi Nemca... Ili barem Srbina koji zna nemački. Pola je nerazumljivo što govori nemački oficir. Minus za režisera.

A užičko kolo nije li komponovao Milija Spasojević 1972. godine? Tako barem jedna verzija meni poznata... Ako je tačno ovo sa Spasojevićem, napravljena je jedna jaka istorijska greška.

No da vidimo dalje, još gledam.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, psyche1979 рече

@Dragi Dragi izvini ali jebo te oskar. Ovde se ne radi o oskaru niti je cilj fima jedno takvo priznanje. Već priznanje da nismo zločinci već ugrožen narod koji izumire. Idi traži prevodioca i ne ...

Ako je tako, nisu trebali da prijave za oskar. Cela frka oko filma je nastala zbog oskara. 

Kažem iskreno: Imamo low-budget-film sa tematikom holokausta. Može da posluži za informisanje, kao vrsta igrana dokumentacija; mada ne znam da li sve ono ubijanja valja pokazivati, recimo, deci u školama.

Film je lepo počeo. Ali sa obzirom na moguće istorijske greške film onda počinje nekako da se duži, fali dramatika i neizvesnost šta će sve biti kao npr. u Šindlerovoj listi. Predestiran je za domaću publiku, ali za moj pojam nije za međunarodnu.

Šteta. Možda je učinjen korak u potreban pravac, mada za sad nemam ideju šta bi mogli još da napravimo. Verovatno treba pustiti par godina...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Dragi Vidi druže slažem se sa tobom oko tih tehničkih stvari. Autor je na prethodnom filmu zakazao a kažu mi da je i na ovome. A ja sam rekao da je užasno teško izgovoriti istinu jednom srbinu jer je isuviše bolna. Poenta za mene je da su srbi konačno progovorili!

I ako jesi i ako nisi srbin ovo treba podržati. Svaki narod mora imati pravo na život. I ne sme u 21 veku biti na pragu izumiranja. To je svetska sramota. I ne može se od veka i pamtiveka prstom uperivati u srbe kao negativce. Pa i indijanci su negativci a zapravo su kauboji koji su ih skoro sve pobili kao i crnce.

Shvataš li me malo bolje?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I da dodam nije me uopšte briga ko će da vlada svetom. Neka vlada ako mu se vlada. Samo nek me pusti da zivim na miru. Da sam bio ja Slobodan Milošević ja bi ovako rekao amerikancima za kosovo:

Цитат

Dobro braćo amerikanci. Jasno je da ste i veća i jača sila i da vam je potrebno i više i hrane i rudnih bogatstava i da su vam potrebne druge zemlje za odlaganje vašeg otpada. Evo da se dogovorimo kao ljudi. Dođite slobodno budite deo našeg naroda. Kopajte rude nama dajte 1% mi smo i onako svi zajedno kao jedan vaš grad. Živimo u miru i prijateljstvu i ljubavi jer svi smo mi Božiji sinoivi.

Šta mislite da je tako rečeno da li bi sada istorija malo drugačije izgledala?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, psyche1979 рече

@Dragi Vidi druže slažem se sa tobom oko tih tehničkih stvari. Autor je na prethodnom filmu zakazao a kažu mi da je i na ovome. A ja sam rekao da je užasno teško izgovoriti istinu jednom srbinu jer je isuviše bolna. Poenta za mene je da su srbi konačno progovorili!

I ako jesi i ako nisi srbin ovo treba podržati. Svaki narod mora imati pravo na život. I ne sme u 21 veku biti na pragu izumiranja. To je svetska sramota. I ne može se od veka i pamtiveka prstom uperivati u srbe kao negativce. Pa i indijanci su negativci a zapravo su kauboji koji su ih skoro sve pobili kao i crnce.

Shvataš li me malo bolje?

Sve ja to znam. I pristalica sam ideje srpskog Yad Vashem, memorijalnog centra kao u Jerusalimu. 

Tačno je da Washington 1995 dovršio što Jasenovac 1945 nije uspeo. Velika pravda, zar ne... Kažu da je samo u 20. veku stradalo dva miliona Srba civila. Ja dolazim na milion i šesto hiljadu ako uzmem zvanične brojeve sa kojima se, i da su zvanične, obično preteruje.

Pisao sam da su nas osudili još pre nego što je bila rata u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih. To je bio zapadni program za post-jugoslovensko vreme, po nekima nastao još u 1970-ima, taj antisrspki i pro-hrvatski i pro-slovenski program. Zašto, ovo ne znam, mogu samo da spekulišem. Ali demonizacija nas Srba je bila, mi u dijaspori smo je možda najviše doznali. I da je krajem 20. veka još uvek moguća takva zla i ljuta propaganda.

Nas su proglasili genocidnim narodom a Amerikanci su samo u Iraku u 2003 pobili između 70.000 do tri miliona civila, tačno niko ne zna. A ko smo mi, divljaci sa Balkana, a ko su Ameri, polu-bogovi..!

No mi Srbi smo genocidan narod, krivi za sva vremena, zbog onih da'l osam ili četiri hiljadu muslimanskih vojnika koji su zloupotrebljali demilitizovanu zonu za zaštitu civila u Srebrenici za napade na srpske položaje i da pale srpska sela. Nezavisno Srebrenice stradalo je oko 26.000 Muslimana civila (ove niko ne ... šiša), i ovo ne smemo da ignorišemo, kao ni onih 8.000 Srba civila ili 1.500 hrvatskih. Dara je Dara, bila srpska, muslimanska ili hrvatska. Ko siluje Muslimanku a kamoli dete taj nije moj junak pa i da je najveći Srbin; takvog kretena trebalo bi ako ne streljati onda barem kastrirati i doživotno na robiju. 

Ali i mi Srbi moramo da se pozabavimo tom temom, da se suočimo, da odradimo. Kao primer da ne dižemo nasilno broj ubijenih nego naprotiv, da budemo srećni ako je što manje ubijeno. Pisao sam da su moji stradali u ustaškom konc logoru (dok su mi pradedu sa majčine strane i dva njegova sina streljali Nemci u Banatu) - ja se radujem ako ih je što manje stradalo a ne što više!! Niti su Hrvati nekakvi nadljudi a nas bi ubijali kao stoku... 500 Hrvata su pobili 700.000 Srba u Jasenovcu, hm. Kome služi takvo preterivanje, nama, njima, kada jedan jedini Hrvat pobije 1.400 nas Srba?

Vidimo da imamo mnogo na ovu temu da odradimo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Dragi Pa rekao sam ja to sve prosto podizanjem Berlinskog zida. Leva Zapadna strana - zlatna groznica <-> Desna istočna strana - duhovno ustremljena.

Sad samo treba ili izabrati stranu ili pomiriti dve strane. Amerikanci isto nisu glupi ali kako im samo Maje barem ne posluze kao primer stradanja na tom putu zlata. To im je barem opipljivo, blizu. Mogu istražiti. Mogu pogledati i na Egipat, Na Rimsko carstvo.

A upravo seta najužasnija podela baš desila u tom Rimskom carstvu. Na taj zapad i istok. Pa zar oni i danas nisu svesni da su i tada bili braća?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo malo detaljnijih objašnjenja koje ću pisati na engleskom da se malo dalje čuju i bolje razumeju:

VICARIUS FILII DEI - A truth that is not hard to grasp - Tražite i Naćićete - Живе Речи Утехе (pouke.org)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

POgledala sam još jednom film. Sećam se kao dete kad smo čitali kao lektiru onu pesmu jama. Uvek sam se pitala kako su mogli da budu ljudi mirni kao ovce i da idu na klanje. NIsam se slagala sa tim. Što se nisu pobunili, kad će svejedno umreti. Sad sa ovim godinama, malo bolje razumem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@sanja84 Свака ти част кад си могла. Мени је и једном не било довољно него чак и превише. Иначе имам обичај да чувам филмове који ми се свиђају да их некада касније погледам. Међутим овај заиста не могу поново да погледам. Јако ми је драго што је народ уз цркву проговорио али ми је исувише болно све то погледати јер од 1991 па до данас све то константно проживљавам. Али ајде да сам бар само ја. Него цела нација.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба "Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.
      Прилог Радио-Телевизије Србије

       
      Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, "усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери".
      "Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи", казао је патријарх српски Порфирије.
      Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.
      "Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх.
      Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.
      "Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх.
      Патријарх Порфирије је рекао да је отворена изложба слика сестре Марије из манастира Јасеновац, која је била инспирисана оним што се збивало у Јасеновцу.
      Каже и да су први храмови и молитве хришћана и настале на местима где су страдали мученици за Христа и да је Бог хтео да на тим местима где су страдали невини људи и чињени најгори злочини никне светиња односно манастир. Да место страдања постане место окупљања монаха и монахиња, додао је патријарх српски.
      Додаје да је Јасеновац данас познат по најстравичнијем злу, али да све више постаје познат и по манастиру који се подиже и даје духовне полодове.
      Како каже, није уметност само да фотографише реалност, већ уметност детектује оно што је суштински и егзистенцијални проблем човека у времену. Уметност је позвана да даје и перспективу и будућност, додао је патријарх.
      "Имамо праву уметност на месту највећег зла, мало рећи на ружном месту. На месту где се демони смеју изникла је ова лепота, истинска и аутентична уметност", рекао је патријарх Порфирије.
      Поручио је да свако ко се сети Јасеноваца најмање што треба да учини је да се потруди да остане човек, али и да учини све да се не понови оно што се догодило у Јасеновцу.
      "Због тога Јасеновац не сме да буде заборављен, јер нам је поребан да нас инспирише да будемо што више људи који су подобни слици човеку коју је замислио Христос", нагласио је патријарх.
      Подсећа да су у Јасеновцу страдали не само Срби, већ и Јевреји и Роми који нису били само православне вероисповести.
      "Страдали су многи људи који су били за нијасну другачији од оних који су хтели да све буде у само две боје", истакао је патријарх.
      Захвалио је владици Јовану, упокојеном митрополиту Амфилохију који су допринели да монашко семе буде засејано у Јасеновцу, али и Милораду Пуповцу и другим Србима који чине да се Јасеновац не заборави.
      Фото: Танјуг
      Извор: РТС
    • Од Драгана Милошевић,
      Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, данас је, по благослову игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања. Стипендију је у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Миливој Ранђић. У пратњи Биљане били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.
      Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти, коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили. Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима се данас она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Козарске Дубице, сусрећу.
      извор: хиландар.орг
    • Од Драгана Милошевић,
      Шта нам говори чињеница да је телевизијску премијеру филма гледала половина Србије и какав ће то утицај имати на друштво и његову културу сећања
       
    • Од Дејан,
      Драгоцено је да коначно имамо макар једно, а надам се да на том броју нећемо остати, филмско остварење које чува сећање на незамисливо велики број потпуно невиних људи (Срба, Јевреја, Рома, као и припадника других народа) уморених на најстрашнији начин у том злокобном губилишту.
      За сваку је похвалу и то што је наша држава препознала значај реализације овог филмског остварења и пружила му драгоцену подршку.
       
      ,,Дара из Јасеновца'' је потресно уметничко сведочанство о патњи недужних. Бројним својим квалитетима овај филм се сврстава међу добра остварења која као свој драмски сиже имају људску трагедију претворену у истински и стваран геноцид.
       
      Истовремено, као историчар чија је ужа стручна специјалност национална историја 19. и 20. века, са посебним акцентом на култури сећања, осећам потребу да укажем и на то да ово филмско остварење садржи и неколико материјалних историјских грешака које је требало избећи како би била постигнута пуна историјска аутентичност. 
      Но, то можемо приписати чињеници да је у питању уметничко остварење које по себи подразумева и делимичну слободу уметничког израза.
       
      Оно што сматрам можда и највећим ,,пропустом'' или недореченошћу овог дела односи се на то да аутори филма нису посветили дужну пажњу самој суштини те геноцидне и злочиначне творевина каква је била НДХ.
      Наиме, филм у недовољној мери осветљава основну и детерминишућу историјску чињеницу да су злочини геноцида над Србима почињени на целокупној територији НДХ, а посебно у систему логора смрти ,,Јасеновац'', представљали државни и правно кодификовани злочин.
       
      Другим речима, злочини почињени над Србима на подручју НДХ од 1941. до 1945. године нису представљали последицу некакве стихијске појаве, нити изоловног и некоординисаног деловања мањег броја зликоваца и истинских монструма у људском обличју.
       
      Злочин геноцида почињен над Србима у НДХ је био, и то изнова наглашавам, државни и правно кодификовани злочин. Дакле, у случају НДХ злочин над својим становницима српског порекла и православне хришћанске вере осмислила је, организовала и спровела сама држава употребом државног апарата. 
      То се у овом филмском остварењу, нажалост, не види у довољној и разумљивој мери.
       
      Верујем да је пред ауторским тимом овог филма било много професионалних и људских изазова у смислу целовитог, објективног и на историјским чињеницама утемељеног уметничког представљања истинског пакла на земљи какав је био ,,Јасеновац''. 
      Чини ми се да су аутори и реализатори у томе највећим делом успели.
      Но, штета је што ово филмско остварење не садржи и осврт на саму злочиначку суштину усташког покрета и те монструозне творевине познате под застрашујућим називом НДХ.
       
      Сваки наш покушај да разумемо сву суштину, као и да у целини сагледамо обим и последице усташтва - те идеологије истинског зла – наилази на велику препреку која се огледа у људском уму и свима нама и даље несхватљивој спремности појединца да уништава и разара живот у сваком његовом појавном облику.
       
      Стога се на овом месту присећам мисли велике Хане Арент и других савремених филозофа који су указивали на баналност зла и радикално зло указујући, при томе, да су се масовни злочини почињени над потпуно недужним цивилима током Другог светског рата одиграли након што је у нацистичкој Немачкој, фашистичкој Италији и усташкој НДХ успостављен припат државних над моралним законима.
       
      Да закључим, савремена историјска и филозофска наука учи нас да се зло никада не опрашта делу, већ евентуално само његовом извршиоцу, јер је злочин геноцида почињен над Србима у НДХ етички и историјски неопростив.
      На том трагу је и мудра поука нашег патријарха Германа I изговорена управо у Јасеновцу: ,,Опростити морамо - заборавити не смемо!''
       
      Филм ,,Дара из Јасеновца'' је, упркос одређеним мањкавостима, драгоцено уметничко остварење за које верујем да ће нас додатно мотивисати да обогатимо и објективизујемо своја знања о злочину геноцида почињеног над Србима у НДХ, као и да у нашем друштву успоставимо толико потребну систематску и искључиво на историјским чињеницама засновану културу сећања.
       
      Стога дугујемо искрену захвалност ауторима и реализаторима овог филмског остварења на уложеном људском и професионалном напору да представе зло(дело) које је људском уму несхватљиво.
      Сада је на свима нама да искажемо додатну одговорност и да са пијететом приђемо јасеновачким и другим нашим недужним жртвама, као и да то (у)чинимо без мржње ни према коме, без осветничког порива, већ искључиво са људским и истинским саосећањем и одлучношћу да никада не заборавимо.
       
      Надам се да ће, након овог филмског остварења, многи моји сународници и суграђани осетити потребу да посете то застрашујуће стратиште.
      За све нас који смо му много пута одлазили у ходочашће биће то још једна прилика да се изнова нађемо на месту на коме се истински пакао пројавио у људском обличју и у конкретној историјској стварности.
       
      Памтимо све недужне жртве и никада их немојмо заборавити!
      Извор: Фејсбук
       
×
×
  • Креирај ново...