Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      На РТС сам братијом управо одгледао филм "Дара из Јасеновца". Дубоко је то потресан филм, са болним срцем урађен, смирено, искрено и достојанствено. Не изазива се ту ни гнев, ни мржња, јер ум просто занеми гледајући ужасе људског страдања, како невиних жртава, тако и ужасног пада оних који су их слали у смрт и патње, не знајући у своме слепилу шта чине. Нисам никада гледао играни филм који је тако дубоко људски потресан, а опет једно изузетно уметничко остварење, које је по много чему више од тога и које ћемо памтити. Зато је овај филм неизмерно важно сведочанство, сузама саткани дар свим мученицима Јасеновца и уопште сваког насиља над невинима, да никада не буду заборављени. Ко год погледа овај филм не може да остане равнодушан, ни према филму, а поготово не према ужасима тог страшног времена. И добро је да филм није у номинацији за Оскара, јер би га тако нешто само унизило. Ово је пре свега исплакана истина о страдању невиних људи, трагедији људског пада злочинаца, поема о победи живота и наде у Бога, а не играни филм за белосветске фестивале, црвене тепихе, рефлекторе и блештаве награде. А тек је бизарно након одгледаног филма говорити о приземним политичким антагонизмима који још трују ове наше просторе, а још мање о бедним критикама оних који су за шаку долара распели и још ће разапињати Дару. Колико год то некоме било чудно, истина једино мири и прочишћује, надилазећи време и простор о коме говори и постаје прича о општој трагедији, али и величини човека.
      Неизмерно хвала Наташи Дракулић (сценаристи), Предрагу Антонијевићу на сјајној режији, одличној глумачкој екипи, сјајној фотографији, и великом труду да се прикаже барем део ужаса Јасеновца, Градишке и других стратишта и поред скромних средстава која су им била на располагању. Посебно велика похвала малој Биљани Чекић (Дари) која је својим очима и сузама рекла више него многе написане књиге.
      Вечерас су многи плакали и још су скамењени пред овом никада до краја испричаном причом. Живот на крају побеђује, не само у онима који су преживели ужасе страдања, деци од којих многи нису заборавили ко су и одакле су дошли, већ још више кроз оне који су својим страдањем вечно обесмрћени у Богу, јер као што завршни цитат каже "Бог није Бог мртвих, него живих, јер у Њему су сви живи" (Лук. 20.38)
      Више о филму: https://sr.wikipedia.org/wiki/Дара_из_Јасеновца?fbclid=IwAR117-ZUdgmi5CW_QzGqeCIPUhad8hf_QFVuZTNw5giqUGaIkohC-tQ9oos 
       
      Сава Јањић
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дошао је испред подне пред никшићки суд, гдје се окупило мноштво вјерног народа у знак подршке утамниченом Владици Јоаникију и седморици никшићких свештеника.     Казао је да је дошао да затражи опроштај од Владике Јоаникија и поновио да ако неко треба да буде хапшен и суђен да је то он.   “Молим Владику да ми опрости што је мојом кривицом постао Епископ Епархије будимљанско-никшићке и мојом кривицом се укључио да брани светиње. Ја сам ту главни кривац, ако неко треба да буде суђен и буде му пресуђено, онда нема другога у Црној Гори сем Митрополита који је главни гривац за све оно што се дешава у Цркви у Црној Гори од  деведесетих година”, поручио је Владика Амфилохије.   Позвао је властодршце да одмах ослободе Јоаникија и свештенике.   “Тако ће поступити, ако мисле за будућност своју, Црне Горе, јединство и слогу народа”, поручио је Митрополит црногорско-приморски и упозорио да власт својим поступцима изазива грађански рат.   Окупљени вјерници поручују да не дају светиње, Владику и свештенике и да ће у томе ићи до краја, до Христове побједе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски.

      Бугарски Патријарх Г. Неофит
      Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију.
      Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа.
       
      Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia
      Превод: Поуке.орг
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интернет страница за црквене информације „Ромфеа“, јавља да је 11. децембра расколничка црква Скопља празновала у Струмици празник светих Петнаест мученика Тивериопољских, који су пострадали у Струмици.
      Оно што оставља утисак је учешће Бугарске Патријаршије на том празновању. Патријарх бугарски Г. Неофит послао је званичног представника Бугарске Православне Цркве, Епископа Сионија, да узме учешће у празновању, у име Патријарха Неофита. На литургији, коју је служио расколнички митрополит Тимотеј у саслужењу двојице расколничких епископа, молитвено су присуствовали Епископ велички Сионије и расколнички митрополит Наум.
      На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски.

      Бугарски Патријарх Г. Неофит
      Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију.
      Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа.
       
      Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia
      Превод: Поуке.орг

      View full Странице
    • Од Милан Ракић,
      У четвртак 27.10.2017. у великом амфитеатру Православног богословског факултета, проф. др Дитмар Шон са Универзитета у Регензбургу, одржао је предавање на тему „Дијалог православља и ислама (1989-2012)“.

      Проф. Шон је био гост факултета и Библијског института од 27.10-29.10. Предавању је присуствовао муфтија србијански г. Абдулах Нуман, затим представница фондације Конрад Аденауер, Данијела Естерман-Павлица, као и многи наставници и бројни студенти ПБФ-а.

      Превод са немачког су омогућили проф. др Предраг Драгутиновић и доц. др Владан Таталовић. Регензбуршки професор за Средњевековну и новију црквену историју бавио се дијалогом Православља и ислама у свом хабилитационом пројекту. Излагање је почео анализом текстова са сусрета православних хришћана и муслимана и дао једну свеобухватну оцену овог дијалога.

      По проф. Шону, дијалог не отвара питања разумевања монотеизма, као ни многа друга теолошка питања, јер се сви учесници у дијалогу слажу да он не треба да води прозелитизму односно преобраћењима. Као такав, он не представља опасност за веру и традицију учесника у дијалогу. Као основни циљ дијалога показује се тежња за остварењем мирног суживота. Дијалог продубљује разумевање другог и руши предрасуде. Проф. Шон сматра да, иако постоје многа искушења у односима православних и муслимана, по први пут у историји човечанства, дијалог између религија је реалан сусрет и довео је до обостраног закључка да је злочин у име религије недопустив и да оне осуђују злочин у њено име. То важи не само за међурелигијски дијалог између православља и ислама, већ и за однос западних хришћана према исламу и јудаизму. Он сматра то једним новим почетком у међусобним односима. 

       
      View full Странице
       
×
×
  • Креирај ново...