Jump to content

Napustio nas je Djole Balašević...

Оцени ову тему


JESSY

Препоручена порука

Novosadski kantautor i pesnik, poznat po izuzetnom smislu da stihom ispriča priču o Vasi Ladačkom, „devojci sa čardaš nogama", Boži zvanom Pub i drugim lokalnim herojima, Đorđe Balašević, preminuo je u 67. godini, javljaju mediji.

On je pre tri dana primljen na kliniku za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu gde se lečio od upale pluća.

Još uvek nije potvrđen uzrok smrti, ali je pevač navodno bio zaražen kovidom-19.

Novosadski mediji javljaju da će u ovom gradu biti proglašen dan žalosti zbog smrti jednog od njegovih najpoznatijih stanovnika.

Na društvenim mrežama su se od poznatog autora oprostili obožavaoci, kolege, pa i političari.

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Niko kao Đole

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.

Muzičku karijeru je započeo u akustičarskom bendu Žetva, i već na početku snimio hit pesmu U razdeljak te ljubim koja je ostvarila veliki uspeh.

Po napuštanju benda, oformio je grupu Rani mraz poznatu po „himni generacije" - pesmi Računajte na nas.

U solističke vode je zaplivao 1982. godine i za života snimio više od deset albuma, među kojima su Celovečernji The Kid, Bezdan, Panta Rei i ostali.

Godine 1989. objavio je ploču Tri posleratna druga, koja je pratila radnju istoimenog romana.

Ovaj album otvara numera Sugar rap, koju pojedini smatraju jednom od prvih rep pesama na ovim prostorima.

Balašević je napisao još nekoliko romana, a poslednji je objavljen 2017. godine pod nazivom Kalendar mog detinjstva.

Ostvario se i kao glumac u nekoliko televizijskih serija i filmova.

Godine 2010. okušao se i u ulozi reditelja filmom Kao rani mraz, u kom Rade Šerbedžija igra starog Vasu Ladačkog.

Iza sebe je ostavio veliki broj hitova poput Priče o Vasi Ladačkom, Ne lomite mi bagrenje, De mol, Neki novi klinci, Devojka sa čardaš nogama i mnoge druge.

Bio je oženjen suprugom Oliverom sa kojom je imao ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Balašević i fudbal

U osnovnoj školi je zavoleo i fudbal.

Njegov talenat i osećaj za gol prvo je prikazao u reprezentaciji škole, a zatim u nižerazrednom FK Železničaru, gde je sa nepunih 16 godina zaigrao i postao najbolji strelac.

„Tako su i moji apetiti porasli, bio sam zapaženi od emisara iz FK Vojvodina i ubrzo sam postao član podmlatka", rekao je Balažević u intervjuu za časopis Tempo iz oktobra 1979. godine.

Međutim, tadašnji trener podmlatka ga je video na drugim pozicijama, pa je tako završio na klupi za rezervne igrače, zbog čega će mu kasnije bio zahvalan.

Ubrzo je prestao da dolazi na treninge i dečački san o prvoligaškom fudbalu zauvek napustio 1969. godine.

Nastavio je da prati i igra fudbal, ali samo rekreativno.

Đorđe Balašević

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Balašević i politika

Balašević se devedesetih javno suprostavljao režimu Slobodana Miloševića, a na koncertima ga je redovno kritikovao i ismevao.

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije zauzeo je čvrst antiratni stav, a 1998. postao je i ambasador dobre volje Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Poslednji politički angažman Đorđe Balašević imao je 2008. godine kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u predizbornoj kampanji.

Iako su ga devedesetih mnogi smatrali titoistom i jugonostalgičarem, na koncertu u Splitu pre nekoliko godina je odbio da izvede numeru „Računajte na nas" na zahtev nekoliko fanova, preneo je hrvatski portal Indeks.

„„Deco, okanite se tih tema. Večeras je tu s nama Dino Rađa, velikan svetskog sporta. Takve stvari treba da vas vesele, a ne Jugoslavija. Jugoslavija nije valjala, da je valjala ne bi se onako krvavo raspala.

„Mene zovu jugonostalgičarem, ali ja sam jugoplastičar. Meni nedostaje Jugoplastika, meni samo nedostaju ta vremena, a ne ta država", rekao je Balašević.

Rado viđen gost u Hrvatskoj i Bosni

Balašević je među prvim umetnicima koji su posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije počeli da nastupaju po nekadašnjim republikama.

Prvi posleratni koncert je održao 1998. godine u prepunoj sali Skenderija u Sarajevu.

Ispratili su ga novinski naslovi tabloida - „Na Balaševića se sprema atentat u Sarajevu".

„Ako je to cena da dva dana budem na nišanu nekog ludaka, oni su mogli pet godina da budu na nišanu… Eto i meni načina da bar dva dana budem Sarajlija…", rekao je te godine Balažević u Skenderiji.

Kasnije je rekao da je koncertom „radio vrlo lepu stvar".

„Otišavši tamo shvatio sam da ne radim lepu, nego jednu neprocenjivu stvar za šta sam ovde bio izložen svim mogućim uvredama."

Rekao je da ga je tada „mladi, upravo promovisani" ministar informisanja u jednoj gledanoj emisiji nazvao „jeftinom fukarom koja je otišla da peva za muslimane, umesto za srpsku decu".

„Bilo je to, u najmanju ruku, neukusno, jer je naš čitav taj dolazak u Sarajevo bio zamišljen kao pomoć svoj deci u Bosni i Hercegovini koja su stradala od mina i bombi i kojima su bile potrebne proteze", rekao je Balašević.

Rado viđen gost je bio i u Hrvatskoj.

Mnogi pamte njegove velike koncerte u pulskoj Areni, gde je nastupao nekoliko puta i uvek se tražila karta više.

„Istrijani, na istoj smo strani. Kad napravimo stranku, rasturićemo", rekao je Balašević na poslednjem koncertu u Puli 2019. godine.

Tokom koncerata je znao da brojnim anegdotama i šalama zabavi i nasmeje publiku, što se bio i slučaj na poslednjem koncertu u zagrebačkoj Areni, 26. decembra 2019.

Ovacije je zaradio odmah na početku nastupa koji je održan u prazničnoj atmosferi, rekavši da su „za vreme Božića tradicinalni sneg, Bog i dobri ljudi".

„Snega nema, dobrih ljudi isto nedostaje, ali se nadam da je Slavljenik s nama kao što je inače bio."

Poslednji koncert u karijeri je održao 25. januara 2020. godine u hali „Jezero" u Kragujevcu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Balašević i politika

Balašević se devedesetih javno suprostavljao režimu Slobodana Miloševića, a na koncertima ga je redovno kritikovao i ismevao.

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije zauzeo je čvrst antiratni stav, a 1998. postao je i ambasador dobre volje Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Poslednji politički angažman Đorđe Balašević imao je 2008. godine kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u predizbornoj kampanji.

Iako su ga devedesetih mnogi smatrali titoistom i jugonostalgičarem, na koncertu u Splitu pre nekoliko godina je odbio da izvede numeru „Računajte na nas" na zahtev nekoliko fanova, preneo je hrvatski portal Indeks.

„„Deco, okanite se tih tema. Večeras je tu s nama Dino Rađa, velikan svetskog sporta. Takve stvari treba da vas vesele, a ne Jugoslavija. Jugoslavija nije valjala, da je valjala ne bi se onako krvavo raspala.

„Mene zovu jugonostalgičarem, ali ja sam jugoplastičar. Meni nedostaje Jugoplastika, meni samo nedostaju ta vremena, a ne ta država", rekao je Balašević.

Rado viđen gost u Hrvatskoj i Bosni

Balašević je među prvim umetnicima koji su posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije počeli da nastupaju po nekadašnjim republikama.

Prvi posleratni koncert je održao 1998. godine u prepunoj sali Skenderija u Sarajevu.

Ispratili su ga novinski naslovi tabloida - „Na Balaševića se sprema atentat u Sarajevu".

„Ako je to cena da dva dana budem na nišanu nekog ludaka, oni su mogli pet godina da budu na nišanu… Eto i meni načina da bar dva dana budem Sarajlija…", rekao je te godine Balažević u Skenderiji.

Kasnije je rekao da je koncertom „radio vrlo lepu stvar".

„Otišavši tamo shvatio sam da ne radim lepu, nego jednu neprocenjivu stvar za šta sam ovde bio izložen svim mogućim uvredama."

Rekao je da ga je tada „mladi, upravo promovisani" ministar informisanja u jednoj gledanoj emisiji nazvao „jeftinom fukarom koja je otišla da peva za muslimane, umesto za srpsku decu".

„Bilo je to, u najmanju ruku, neukusno, jer je naš čitav taj dolazak u Sarajevo bio zamišljen kao pomoć svoj deci u Bosni i Hercegovini koja su stradala od mina i bombi i kojima su bile potrebne proteze", rekao je Balašević.

Rado viđen gost je bio i u Hrvatskoj.

Mnogi pamte njegove velike koncerte u pulskoj Areni, gde je nastupao nekoliko puta i uvek se tražila karta više.

„Istrijani, na istoj smo strani. Kad napravimo stranku, rasturićemo", rekao je Balašević na poslednjem koncertu u Puli 2019. godine.

Tokom koncerata je znao da brojnim anegdotama i šalama zabavi i nasmeje publiku, što se bio i slučaj na poslednjem koncertu u zagrebačkoj Areni, 26. decembra 2019.

Ovacije je zaradio odmah na početku nastupa koji je održan u prazničnoj atmosferi, rekavši da su „za vreme Božića tradicinalni sneg, Bog i dobri ljudi".

 

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56132680#skip-instagram-content-1

 

„Snega nema, dobrih ljudi isto nedostaje, ali se nadam da je Slavljenik s nama kao što je inače bio."

Poslednji koncert u karijeri je održao 25. januara 2020. godine u hali „Jezero" u Kragujevcu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.BLIC.RS

<a href="https://www.blic.rs/djorde-balasevic" id="ce0ee7aa-2e6f-43ed-8182-390b4646775d">Đorđe Balašević</a>, čuveni kantautor, nas je napustio. Pre četiri dana primljen je u Infektivnu...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.BLIC.RS

Na stanici u Puli... večeras su se od našeg slavnog kantautora Đorđa Balaševića oprostili poštovaoci njegove muzike, a lep gest je uputila i gradska biblioteka u ovom hrvatskom gradu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.BLIC.RS

Vest o smrti kantautora Đorđa Balaševića potresla je ceo region, a mnogi njegovi obožavaoci odali su mu počast i u Zagrebu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.BLIC.RS

Smrt kantautora Đorđa Balaševića danas je ujedinila region u istim sentimentima baš kao što je i sam panonski mornar to radio svojom muzikom za života. Tako su se večeras, u njegovu čast, palile...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zašto plačemo mi koji sada plačemo za Balaševićem

Sedim u potpunoj tišini u stanu u kojem je pao mrak ali deluje nepristojno ustati i upaliti svetlo. Umro je Đorđe Balašević. Deluje nemoguće, okrutno, nepošteno. Kao da je neko pocepao deo tkanja naše stvarnosti, čist list papira na kojem je nekako, kroz sve fleke prošlosti i krvave stranice Balašević uspevao da ispiše stihove ljubavi, mira i normalnosti.

 

Nisam plakala za poznatima kada su odlazili ali Balašević nije tek tamo neko ime sa naslovne strane. Nismo mi njega slušali - on je umeo da oslušne nas. Kada je korona odnela Balaševića odnela je stub ove večito poljuljane balkanse udžerice. Stub koji je bio duh Novog Sada ali i prva ljubav u Beogradu. Koji je bio šarm varošice i oštri mangupski mig velikog grada. Bio je pesma o Kemalovom Koševu i ravnicama Vase Ladačkog. Bio je zvižduk na peronu normalnosti svima nama u vozu koji samo što nekuda nije krenuo, večito kreće - a ne znamo kuda odlazi.

 

Uz Balaševića sam kao klinka slušala "Jednom su sadili lipu" i osećala se kao da mogu da naslutim mudrost koju tek treba da steknem. Pevala sam Devojku sa čardaš nogama kao da imam pojma šta znači prsluk protkan tajnama i brojala mladeže na leđima njegove Provincijalke kao da imam pojma zašto neko može da ne voli januar.

Sedim i pokušavam da napišem tekst o Balaševiću. Nedostojno je i glupo prebirati u glavi sve njegove stihove jer nema čoveka pevača i pesnika čije pesme ne moraju da se pevaju naglas, ali se šapuću godinama u sebi.

Balašević je uspeo da ne peva o brzim kolima i golim stomacima a da ga sluša i razume i moja baka i moja majka i ja i jednog dana neki novi klinci. Jer ljudske istine koje je mogao da ogoli stoje blago razbarušene, nalakćene na šank, posmatraju goste životne kafane. I recituju im.

 

Sećam se poslednjeg njegovog koncerta koji sam slušala ispod mokrog ćebeta na Kalemegdanu. Pljuštalo je. Nije bilo reflektora, bubne opne mi nije probijao hiljadu i jedan zvučnik, plesačice se nisu skidale po bini. Samo reči i kiša. Voda je sipala po nama, ali ljudi su ostali. Pevali. Slušali. Razumeli.

Slušati i voleti Balaševića meni je oduvek bilo nešto lično, nešto kao lozinka za ljude - voli Balaševića, mislim se, znači to je ta neka moja sorta. To mu dođe kao neka čudna, pomalo luckasta a lepa osobina. Nema mnogo pevača koji te definišu i kada ćutiš.

I kako uopšte definisati Đoleta? Bio je pevač, ali bio je i hroničar naših sitnih sati, šmeker, čovek u neljudskom, šeretski otpor šundu, prkosni bedž na reverima i nostalgija za nekim boljim, lepšim, nevinijim vremenom čak i nama, klincima koji ga nismo ni doživeli. Bre, Đole. Podvalio si i lošim đacima da slušaju poeziju.

Umro je Đorđe Balašević. Zvuči mi i dalje nemoguće i strašno. Ali kako ono beše, dragi večni dečače:

"Pričaće ti o plovidbi,

 

Ti što nisu sidro digli

Šta sam za njih neg’ ukleta šajka?

Tvrdiće, sa zlobnim sjajem

Da sam drhtao pred zmajem

Gledali su oni… iz prikrajka…

 

Al ti slutiš otkud bore

Trunje se u oku diglo

Olujno je tamo gore

Gde nas nije puno stiglo"

Srećan ti put, Đole.

 

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/zasto-placemo-mi-koji-sada-placemo-za-balasevicem/kqrdcxl?utm_source=blic_ostale_strane_sidebar&utm_medium=sidebar_slobodno_vreme

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...