Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

PATRIJARH Porfirije obratio se vernicima prvi put nakon stupanja na mesto poglavara Srpske pravoslave crkve.

- Danas prizivajući blagoslov Božiji na svu braću i sestre, decu naše svetosavske crkve i na sve ljude dobre volje i na čitav svet molim sve da se mole Bogu za moju malenkost, da zajedno, idući putem koji su proputili naši sveti predaci udostojimo se carstva nebeskog - rekao je patrijarh.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 521
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Владика Порфирије изабран за новог патријарха RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  

Изволе се Духу Светоме и...     Поред српских Светитеља сада се радује и св. старац Порфирије, јер је по његовом савету Ава Иринеј дошао у Србију, учинио много за просвету и родио духов

Баш супер што је он изабран, Најбољи од фаворита. Достојан! Није ни стар превише 61, ако Бог да здравља наредних 30 година да се споји без избора новог патријарха. 

Постоване слике

Устоличење Патријарха Порфирија у Саборној цркви у Београду

Света Архијерејска Литургија на којој ће бити извршен свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског биће служена 19. фебруара 2021. године у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила са почетком у 9 часова. О датуму свечаног увођења у трон Патријараха српских у Пећкој Патријаршији, историјском седишту поглавара Српске Православне Цркве, јавност ће бити накнадно обавештена.

Извор: радио Слово љубве

 

П.С. Видимо се сутра на хиротонији, ако Бог да.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Радостан сам до суза. Не што гледам Патријарха Порфирија као неког идола, него се посебно радујем што осећам да јесте Духом Светим изабран и благословен. Црква...ми смо заиста ништа без Цркве..птосто се осећа како се без мрве зависти радују владика Иринеј, Давид, Стефан, Фотије и др...а осећа се и како су ситне, јадне, као трава на торнаду све оне смешне, подле иге и манипулације које су се играле пре избора.

Убеђен сам да је светла будучност пред СПЦ, да ће бити пример помесним Црквама, не по величини, него по деловању...храмови су изграђени, Храм је завршен, разлучиће се истинска теологија од религијске философије...искушења су велка, али велик је и Бог, и мочни су наши Светитељи,,,а, доста смо и ми страдали...време је за истинску, дубинску у н у т р а ш њ у мисију Цркве међу својим народом. Од ратова на овамо некако су више Анђели, Светитељи и страдање натерали, привели, призвали народ у Цркву....мислим да долази време када ће СПЦ моћи да продише пуним плућима, као Византија у време Јустинијана. Да не будемо мундијалисти па онда Срби, васењенци па онда Светосавци, него да кренемо од себе, ка васењенскости...неизмерно сам радостан и пун наде. Не може Патријарх ништа сам, али кроз личност Његове Светости Бог нам, на неки начин,  говори и каква нас времена чекају, каквим изазовима ће да одговара.

Знам да ће многи да ми замере јер нешто ту патетишем...али "имам право" да изнесем своју радост (а она је код многих), кад веч либераши, нецрквени десничари износе своја клеватничка разочарења.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Морам...у овом радосном тренутку...ово је најоклеветанији човек у СПЦ последњих можда и деценију. Клеветали су га тамо где је игумановао у РС, клеветали су га сви таблоиди док је био у у ман. Раиновцу, клевећу га и сада. Клеветали га за блуд, отмице, пребијања, за најгоре, али клеветници не знају једно да "клеветник (ђаво) никад не мирује". То је његова работа, тако да ти јадници тиме само показују ко су.

Један сасвим супротан тип човека од Његве Светости, али који ће многе гране озеленети на стаблу СПЦ, са којих, грана, ће многи плодови сазрети. Избором Његове Светости таланти овог човека че се још више уножавати. На многаја лета.

vec-2379-01-1200x849-341090.jpeg

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.PATRIARCHIA.RU

18 февраля в столице Сербии состоялся Архиерейский Собор Сербской Православной Церкви, на котором был избран новый Святейший Патриарх Сербский.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kakav dan, izabran Patrijarh, Novak pobedio za finale, još sada da uspešno sleti rover za pet minuta: :D

https://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html#media

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Kakav dan, izabran Patrijarh, Novak pobedio za finale, još sada da uspešno sleti rover za pet minuta: :D

https://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html#media

 

Није фер да изоставиш Звезда-Милан 2:2 са играчем мање, сјајан дан. Шалу на страну, достојан!! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Радујемо се свим срцем. Аксиос нашем Патријарху Порфирију! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Неће му бити лако да измири Србље. Погледајте коментаре на једном порталу који слови за национални.

WWW.NSPM.RS

Српска православна црква добила је свог 46. поглавара у својој историји а у питању је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.  Новог патријарха - наследника...

Морамо утростручити молитве. Како је Патријарх рекао.

Достојан !

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Prvi put sam ga video slučajno negde 1994 na TV - emisija se zvala Bukvar Pravoslavlja.

Dok sam gledao emisiju - pomislio sam ja moram da vidim ovog čoveka uživo. Nikad nisam video nekog ozbiljnijeg na TV. Pojma nisam imao o čemu priča...ali je delovalo jako pouzdano. Želja mi se ispunila negde posle bombardovanja. Još je jači utisak uživo. I da ne razumeš ništa šta priča sami pokreti, mimika i te oči govore sve. Posle sam upoznao i druge koji su takođe na sličan način došli u Kovilj...Neverovatna priča....Može film da se snimi...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије посетиће Епархију нишку, у петак 23. априла 2021. године. Након свечане Доксологије у нишком Саборном храму, Његова Светост ће присуствовати свечаном отварању Музеја црквених старина Епархије нишке. 
       
      Извор: Епархија нишка 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године, у храму Преображења Господњег у Хоргошу Литургију пређеосвећених Дарова служио је протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, уз саслужење протонамесника Бошка Симића.

       
      После отпуста, отац Душан је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја, којом је за новог пароха хоргошког постављен протонамесник Бошко Симић, досадашњи парох у Карађорђеву. Отац Душан је пожелео добродошлицу оцу Бошку, а оцу Јовици Мојсиловићу је захвалио на досадашњем опслуживању парохије хоргошке.
      Отац Бошко је заблагодарио владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког на новој парохији.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. 
      Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.
       
       
      Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

      Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

      Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...