Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 6.4.2021. at 8:38, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Бића наравно има, то нико не негира, оно јесте истина. 

Негирамо истину о бићу, не из каприца, него се тако показало кроз историју истине о бићу.

Гдје се тако показало, осим у твојој интерпретацији? То што не знамо истину о бићу, значи само то, да ту истину не знамо. Ништа више.

Ако је Христос Истина као што јесте, то не искључује постојање истине (свједочанстава) о Њему, нити је чини непотребном. Напротив. Апостоли су истином о Христу уводили човјека у Цркву, Причешће је долазило потом, а тако је и данас. Зашто се чита Јеванђеље? Хајде да ту истину о бићу укинемо, јер су та свједочанства, по теби, ништа. Ти би, изгледа, да будеш неки чудан апостол, ничим да свједочиш Христа.

Ето само то покушај да објасниш, Цркву без истине о Христу (бићу). С тим, наравно, да то не искључује, већ претпоставља живога Христа, као једину Истину бића Цркве.

(Само немој сад с причом на погрешну страну. Што се тиче „православног тоталитаризма“, ту се слажемо, свеједно што за нека твоја објашњења мислим да су погрешна. То је питање тих објашњења, а проблем читаве те идеологије стоји.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Каже Која: Многи су се изгубили у ширини идеје, овде идеје истине.

За православни тоталиразам ти узми и дај боље објашњење и просвјетли Зурлота.

Покушавам да начнем проблем, али да се прво мало нашалимо најозбиљније: Познаје неко Ким Бесинџер, зна јој датум рођења и претке, мјесто рођења и гомилу истина о њој, неко други је ишао са њом у разред и зна је лично, а неко је опалио, а неко јој је муж, неку истину о њој зна њена мајка, а некако је познаје Бог. 

Неко је могао да општи са Ким без да има знање о томе гдје се родила и ко је са њом ишао у разред.

Дакле има нека градација у истинама и неко разврставсње.

Тако је у богопознању, ако говоримо из Цркве минимум је брак, они који нису у браку са Христом не знају ништа, односно знају нешто.

Када ови тоталитарци престану да мужу Бесинџерке објашњавају да је боље знају, односно кад прихавате поредак да је заједничарење старије од истине или Црква од светога писма биће исцјењени.

Дакле Црква би постојала и без истине о њој, као што и биће наставља да постоји и ако нема истине о њему.

Не смета ни то да  Христа свједичим ничим, нпр да ћутим намјесто да причам, чак је боље, чинио сам тако двије године и увјек су "саговорници" били необично заинтересовани за разлог и разговор и некако им се увјек "само казало" оно што су хтјели и могли да чују.

Сада пак кад ја казујем оно што мислим, опет је узалуд док им се само не каже, јер комуникација није у језику него у Логосу. 

Зашто нешто, а не ништа? Боље ништа, али ето бирам да нешто кажем, а да то ипак не остане истина, да не окошта.

Да ти наводим протестснте и шта су они урадили са светим писмом, као и срећу што су четри Јеванђеља а не једно.

Дакле није истина увјек проблем, али она постаје проблем када се наруши хијерархиски ред, или када се истргне из контекста заједничарења. Протестанти и Свето Писмо или научна теологија итд.

Или а само о томе причам када се сам темељ истине измјести, сам појам истине филозовски редефинише, онтолошки измјени па се самим тим и сво онтичко свакодневно разумјевање измјени. Што држим да је случај и са артемијевцима који нису свјесни онтолошких мјена и са зизијевцима који се одваљују онтологијом не правећи разлику између теолоије и онтологије.

Да ли Христос и Јеванђеље проповједају неку онтологију или неку истину, или Јеванђеље јавља Христа а Христос Оца.

Да ли је Јеванђеље узето објективно истина? Није оно је Истина само када Дух Свети надахне читаоца као и писца, тада се оно откључава, да ли је научно бавњење Писмом црквено? Није јер се оно ту опредмећује а у Цркви је ипостас.

Осим ако ти ниси открио ипостасно опредмећивање, онда:skidamkapu:.

Дакле у самом темељу лежи или је истина да је мишљење биће, или је истина биће, да Христос јесте.

Поистовјећење мишљења са Христом је молитва и помињање свега по на особ, указивање Христу на нпр. мога болесног друга Перу, па Вас молим да укажете и ви.

Или да једни другим укажемо на ово или оно биће (суштину).

А тамо гдје влада поистовјећење бића и мишљења, магија, техника, идеологија језика, тамо је граматика са логиком закон бића - јер владају језиком. Ту Бога нема нити могућности да се јави.

Да ли у литургији влада да је мишљење биће?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

--- Ако не влада, онда све што у себи има тај темељ, да је исто мислити и бити, је унапрјед одлучено од Цркве, нарочито онда када из тог темеља магије, технике говори о Цркви, Христу, светима. Или можда имаш другу идеју о томе како је Црква на западу изгубила историјску снагу?

Редефеиицијом појма истине који је постао антицерквен. Па онда све што расте на том поистовјећењу, онтичке истине, науке бива ишчашено из Цркве, савремени проблем са научном теологијом која јасно каже да хоће независност од Цркве! Што је будалаштина за анале или научни атеизам који је општа појава.

Такво нешто није могло да се деси у вријеме Максима Исповједника, гдје је владао Логос као извор и увор свих наука док су оне биле утемељене заједно са школством у Цркви и Христу, таква наука, на било ком нивоу свједочи Христа, она је регионали вид теологије. То је Црквена Академија, иконична наука.

Филозофија увјек даје предпојам теологији, филозофија одређује појам истине, а онда теологија  мјења тај појам као њој приличи, убацује га у свој контекст.

Нпр, кривица - гријех, или грађење, путовање, јело, становање, гајење, све у теологији ( Цркви) има своје помјерено значење. Ако је та "помјереност" уконинута било чиме, логиком, моралом, науком (опредмећивањем), естетиком ту се више не ради о Логосној истини, него у другачије утемељеној истини, то што посље те истине боље и брже функционишу од Црквених истина не значи ништа.

То је подлога за сукоб мишљења иначе би било по Миљковићевој: Поезију ће сви писати:

али једнога дана
тамо где је било срце стајаће сунце
и неће бити у људском говору таквих речи
којих ће се песма одрећи
поезију ће сви писати
истина ће присуствовати у свим речима
на местима где је песма најлепша
онај који је први запевао повући ће се
препуштајући песму другама
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic A da li Kim bolje poznaje taj što ju je opalio, ili njen psihoterapeut koji se bavi istinama o njoj? Pa i muž isto... Ljudi žive zajedno u braku ko zna koliko godina, i onda ih snađe kriza, i onda možda istresu istine jedno na drugo, kažu sve što se nakupilo, pa to onda i njihov lični odnos promeni. Možda nabolje, možda i ne, ali promeni svakako. Meni je ovo što ste gore spomenuli ,,ipostasno opredmećivanje" genijalno paradoksalno, jer mislim da to nekako ostavlja prostor i za jedan blagotvoran vid istine, očišćujuće istine, katarze...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Inženjer Djatlov

@slovoA

Можете ли ми објаснити какве везе са патријархом Порфиријем има ово ваше расправљање о вољи, енергији, ипостаси, онтологији... будући да патријарха уопште и не помињете?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Inženjer Djatlov рече

malo udaljenije

Мало?

Ако има икакве везе, макар и мале, можете ли некако да ставите и патријарха у некакав контекст, да би имало смисла писати о томе на овој теми.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Inženjer Djatlov рече

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Inženjer Djatlov рече

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе.:)) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе.:)) 

Како је бити ученик Клеветника? Није ти мучно, непријатно, тескобно? Мени је жалосно да те гледам, али твој је избор...

Никад ништа нисам од тебе чуо аргументовано, само празнословиш о нечијем наводном зилотизму и просипаш немуште мудрости.

Иако те уопште не помињем, нити ме занимаш, ти имаш неодољиву потребу да ми се обраћаш на тај јадни начин. Нема везе, прљај се и даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • 2 months later...

Patrijarh Porfirije na Egzitu, posetioci oduševljeni, srdačno ga pozdravili i slikali se s njim 

EKSKLUZIVNO! KURIR OTKRIVA: Patrijarh Porfirije na Egzitu, posetioci oduševljeni, srdačno ga pozdravili i slikali se s njim FOTO

Patrijarh Porfirije posetio je Egzit festival.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi izazvao je oduševljenje kod posetilaca, koji su ga prepoznali.

 

Posebno su se obradovali bogoslovi koji su bili angažovani u pripremi festivala.

Narod je srdačno pozdravljao patrijarha, a on se sa svima pozdravio i fotografisao za uspomenu.

- Divno je bilo videti patrijarha Porfirija na jednom festivalu kao sto je Egzit. To možda u prvi mah niko ne bi očekivao, ali to samo pokazuje da je čovek iz naroda i da se ne libi da posećuje mesta, na kojima ga ne bismo očekivali. Svi su bili oduševljeni, što je i pored mnogobrojnih obaveza svratio do tvrđave, da vidi kako sve izgleda. On je i dalje naš Novosađanin, proveo je ovde sa nama u Kovilju i Novom Sadu više od 20 godina, iako je sada na celu Crkve u Beogradu. A znamo da naš patrijarh voli muziku koja se ovde izvodi - uz osmeh nam je rekao bogoslov Miloš, koji je imao čast da popriča i da se slika sa patrijarhom.

 

Inače, najbolji drugovi patrijarha Porfirija ranije su otkrili da je oduvek voleo rok muziku.

- Nosio je malo dužu kosu, slušao rokenrol i gotovo sve devojke bile su zaljubljene u njega. Uvek je bio odmeren, lepo vaspitan, veliki prijatelj koji je svima želeo da pomogne - rekao je Dušan Delić umetnik iz Čikaga.

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3729727/ekskluzivno-kurir-otkriva-patrijarh-porfirije-bio-na-egzitu-posetioci-odusevljeni?fbclid=IwAR2YlQ5tyxrhlYU-GfQxZBmgfNK0YoOAn0XkNBLhhhiOERfBSxHR1qmCDAs

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријарх Порфирије честитаo муслиманима Курбан бајрам

У духу неговања добрих међуверских и добросуседских односа честитамо свим муслиманима велики исламски празник Курбан-бајрам, којим се муслимани широм света сећају жртве праоца Авраама, а својим обичајима указују на значај милосрђа, добротољубља и човекољубља, и желимо им да овај празник проведу у здрављу, миру и љубави.

Нека прославе наших верских празника буду поводи да се једни с другима упознајемо и зближавамо како би на достојан начин посведочили да смо потомци истих прародитеља. 

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски
Порфирије

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_chestitao_muslimanima_kurban_bajram?fbclid=IwAR1mBj2x7jwCxLBaA4k2JMdHLU7NeBum3uU_E4enJ8pG4IxIwqJc0De7QwE

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
 
 
 
djogo-i-patrijarh.jpg?fm=jpg&q=80&fit=max&crop=955%2C479%2C0%2C0
 
 
 

Патријарх српски Порфирије овог викенда посетио је Сарајево, први пут од устоличења на трон Српске православне цркве, праћен отровним стрелицама и оптужбама тамошњих медија, а после тешких оптужби Бакира Изетбеговића на рачун СПЦ, пише Спутњик.

 

 

Патријарх Порфирије је прошетао центром Сарајева, пио воду са чесме на Башчаршији и имао најлепше речи о Сарајеву и онима који у њему живе. Служио је литургију у Саборној цркви, а окупљеном народу у Источном Сарајеву поручио да чува православну веру и живи по њеним начелима.

 

 

Посету су у Сарајевским медијима пратили и наслови који првог међу једнакима у СПЦ представљају, између осталог, као човека који се током посете срео и са „четничким попом“ који је благосиљао оружје током рата у Босни.

 

 

 
Посета патријарха Сарајеву смета “елити”

Протојереј ставрофор Дарко Ђого за Спутњик каже да посета Порфирија Сарајеву смета политичкој елити у Босни и Херцеговини, јер је он, у симболичком смислу, једина, апсолутно неспорна фигура која уједињује сваког Србина. Овај свештеник, који је рођен и рукоположен у том граду, а у послератном Сарајеву је и служио додаје:

 

 

-Боравак патријарха српског Порфирија је или насилно минимализован или доведен у политички контекст на медијима блиским екстремним круговима у Сарајеву. Патријарх је остао изнад свега тога, као и раније, потрудио се да не буде актер у свакодневној политикантској размени прљавих удараца – и предводио своју паству“.
Дводневна прва посета Сарајеву, поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе митрополита дабробосанског Хризостома, догодила се у моменту највећег притиска на Републику Српску њу од када она постоји, али и после отровних стрелица упућених из тог града управо у Српску православну цркву, после рукоположења митрополита Јоаникија на Цетињу.

 
Бакирове отровне стреле

Лидер СДА Бакир Изетбеговић тада је изјавио да би „поштовао Српску православну цркву када би она поправљала свој народ, служила Богу и добру, а супротстављала се злу и зликовцима“.

 

 

Изетбеговић је додао да су све време рата челни људи СПЦ затварали очи пред ужасним злочинима и давали подршку ратним злочинцима.
о. Дарко Ђого констатује да је СПЦ у скорије време силом гурана у простор увреда које су долазиле из Сарајева, баш због њеног симболичког значаја.

 

 

-Српска Црква смета и због чињенице да она самим својим постојањем представља, како то политичка елита у Сарајеву каже, опасност за њихове покушаје да у потпуности овладају босанско – херцеговачким политичким и друштвеним простором. “Опасна“ је и чињеница да је СПЦ тренутно једина институција српског народа која функционише на простору бивше Југославије.

 
Достојанствено, без одговора на увреде

О. Дарко Ђого додаје да је поносан на реакцију Цркве којој припада током ових напада, а исто достојанство преовладало је и током патријархове посете.
„Црква се није уплитала и одговарала на увреде које су долазиле од господина Бакира Изетбеговића и осталих. То је принцип који се могао видети и током посете, патријарх и наш митрополит Хризостом негују, у позитивном смислу, старовременски однос епископа према политичком животу. Труде се да не буду актери у свакодневној политикантској размени прљавих удараца. Свесни су да је њихово да предводе своју паству“.

 

 

О. Дарко додаје да је и очекивана експлоатација шетње патријарха Порфирија Сарајевом од стране људи који лажно напумпавају наратив о европском Јерусалиму и толеранцији, али да је реалност у граду на Миљацки потпуно другачија.

 

 

Контаминираност вештачком верзијом ратних догађаја у Сарајеву је невероватна. То је један од разлога зашто сам престао да одлазим у родни град, кад год седнем у неки кафић, чујем негативну фиксираност на српски народ која је запрепашћујућа“, каже о. Дарко, ванредни професор Богословског факултета у Фочи.

 
Кафић у капели СПЦ

Он додаје чињеницу која једнако добро слика право стање ствари у Сарајеву. СПЦ је пре рата била једина институција којој није враћена имовина везана за образовне институције.

 

-Црква се од 1991. године до данас труди да добије право на зграду поред које је патријарх прошао. Патријархова шетња Сарајевом је показатељ да најбуквалнија безбедносна ситуација није онаква каква је на Цетињу, али са друге стране остаје чињеница да од двехиљадите на овамо, ми сваки пут кад дођемо у Сарајево из Саборне цркве гледамо имовину некадашње богословије коју је завршио и блаженопочивши патријарх Павле. Ту је капела у којој је тренутно кафић.

 

 

На крају разговора за Спутњик о. Дарко Ђого каже да је посета патријарха Порфирија Сарајеву испунила свој први и једнини циљ, окупио је оне због којих је и дошао. У Саборној цркви у којој се о празницима једва окупи стотину верника, људи су се тискали.
Из околних места сјатили су се верници, некадашњи становници некадашњег Сарајева, града чији је карактер темељно промењен.

 

 

-Плима радости, али и дивног српског достојанства која се види у свему што патријарх Порфирије каже и где се појави, све нас је обузела. То је очекивано, не само због природе првог међу једнакима, који веру и сведочи, носи прави смисао речи харизма – дар, од Бога, већ због чињенице да Црква остаје доследна, не понаша се као активни политички фактор.

 

 

-Уједињује га ма где да постоји, у каквој год псеудодржави или држави да живи - каже Ђого за Спутњик.

 
о. Дарко Ђого
 
 
Nemanjina_rozeta_logo_v3_light.0d072db4.png
ЄТОС
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...