Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 44 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A šta je onda kultura, zapadnjačka, indijska, balkanska... ideologija ili šta? Jedan moj profesor je za ovo moje oko propadanja ako je motiv bio neutemeljen, rekao da ništa nije utemeljeno u smislu država, civilizacija i tako dalje, i da jedino što pojedinac može i treba je da gleda da proživi svoj život, pa makar na ostrvu na kraj sveta, bez vezivanja za bilo šta tog tipa, jer je propadljivo svakako. Kulture se smenjuju, jednima donesu nesreću, drugima sreću... Ne sviđa mi se taj pogled, ali nije ni lako odgovoriti šta mi se ne sviđa. Ovaj pogled ne negira ličnost i odnos sa Bogom, zapravo ga i potencira, ali ga ne vezuje za konkretnu kulturu, smatra je potpuno nasumičnom i nestalnom.

Ето Цане је писао: Не желим да живим хиљаду година, цео би ми живот био као један дан, а да није знао за псалтир, па му је Порфирије рекао, култира је увјек из култа и за култ. 

пре 33 минута, DemijanBG рече

Промашили сте пола вас тему а ја не волим да читам глупости и губим драгоцено време. Само игно што ме не занима. Порфирије тема.

Црпи ли Патријарх идентитет из Вартоломеја или из старца Порфирија?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

On 6.4.2021. at 8:38, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Бића наравно има, то нико не негира, оно јесте истина. 

Негирамо истину о бићу, не из каприца, него се тако показало кроз историју истине о бићу.

Гдје се тако показало, осим у твојој интерпретацији? То што не знамо истину о бићу, значи само то, да ту истину не знамо. Ништа више.

Ако је Христос Истина као што јесте, то не искључује постојање истине (свједочанстава) о Њему, нити је чини непотребном. Напротив. Апостоли су истином о Христу уводили човјека у Цркву, Причешће је долазило потом, а тако је и данас. Зашто се чита Јеванђеље? Хајде да ту истину о бићу укинемо, јер су та свједочанства, по теби, ништа. Ти би, изгледа, да будеш неки чудан апостол, ничим да свједочиш Христа.

Ето само то покушај да објасниш, Цркву без истине о Христу (бићу). С тим, наравно, да то не искључује, већ претпоставља живога Христа, као једину Истину бића Цркве.

(Само немој сад с причом на погрешну страну. Што се тиче „православног тоталитаризма“, ту се слажемо, свеједно што за нека твоја објашњења мислим да су погрешна. То је питање тих објашњења, а проблем читаве те идеологије стоји.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каже Која: Многи су се изгубили у ширини идеје, овде идеје истине.

За православни тоталиразам ти узми и дај боље објашњење и просвјетли Зурлота.

Покушавам да начнем проблем, али да се прво мало нашалимо најозбиљније: Познаје неко Ким Бесинџер, зна јој датум рођења и претке, мјесто рођења и гомилу истина о њој, неко други је ишао са њом у разред и зна је лично, а неко је опалио, а неко јој је муж, неку истину о њој зна њена мајка, а некако је познаје Бог. 

Неко је могао да општи са Ким без да има знање о томе гдје се родила и ко је са њом ишао у разред.

Дакле има нека градација у истинама и неко разврставсње.

Тако је у богопознању, ако говоримо из Цркве минимум је брак, они који нису у браку са Христом не знају ништа, односно знају нешто.

Када ови тоталитарци престану да мужу Бесинџерке објашњавају да је боље знају, односно кад прихавате поредак да је заједничарење старије од истине или Црква од светога писма биће исцјењени.

Дакле Црква би постојала и без истине о њој, као што и биће наставља да постоји и ако нема истине о њему.

Не смета ни то да  Христа свједичим ничим, нпр да ћутим намјесто да причам, чак је боље, чинио сам тако двије године и увјек су "саговорници" били необично заинтересовани за разлог и разговор и некако им се увјек "само казало" оно што су хтјели и могли да чују.

Сада пак кад ја казујем оно што мислим, опет је узалуд док им се само не каже, јер комуникација није у језику него у Логосу. 

Зашто нешто, а не ништа? Боље ништа, али ето бирам да нешто кажем, а да то ипак не остане истина, да не окошта.

Да ти наводим протестснте и шта су они урадили са светим писмом, као и срећу што су четри Јеванђеља а не једно.

Дакле није истина увјек проблем, али она постаје проблем када се наруши хијерархиски ред, или када се истргне из контекста заједничарења. Протестанти и Свето Писмо или научна теологија итд.

Или а само о томе причам када се сам темељ истине измјести, сам појам истине филозовски редефинише, онтолошки измјени па се самим тим и сво онтичко свакодневно разумјевање измјени. Што држим да је случај и са артемијевцима који нису свјесни онтолошких мјена и са зизијевцима који се одваљују онтологијом не правећи разлику између теолоије и онтологије.

Да ли Христос и Јеванђеље проповједају неку онтологију или неку истину, или Јеванђеље јавља Христа а Христос Оца.

Да ли је Јеванђеље узето објективно истина? Није оно је Истина само када Дух Свети надахне читаоца као и писца, тада се оно откључава, да ли је научно бавњење Писмом црквено? Није јер се оно ту опредмећује а у Цркви је ипостас.

Осим ако ти ниси открио ипостасно опредмећивање, онда:skidamkapu:.

Дакле у самом темељу лежи или је истина да је мишљење биће, или је истина биће, да Христос јесте.

Поистовјећење мишљења са Христом је молитва и помињање свега по на особ, указивање Христу на нпр. мога болесног друга Перу, па Вас молим да укажете и ви.

Или да једни другим укажемо на ово или оно биће (суштину).

А тамо гдје влада поистовјећење бића и мишљења, магија, техника, идеологија језика, тамо је граматика са логиком закон бића - јер владају језиком. Ту Бога нема нити могућности да се јави.

Да ли у литургији влада да је мишљење биће?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

--- Ако не влада, онда све што у себи има тај темељ, да је исто мислити и бити, је унапрјед одлучено од Цркве, нарочито онда када из тог темеља магије, технике говори о Цркви, Христу, светима. Или можда имаш другу идеју о томе како је Црква на западу изгубила историјску снагу?

Редефеиицијом појма истине који је постао антицерквен. Па онда све што расте на том поистовјећењу, онтичке истине, науке бива ишчашено из Цркве, савремени проблем са научном теологијом која јасно каже да хоће независност од Цркве! Што је будалаштина за анале или научни атеизам који је општа појава.

Такво нешто није могло да се деси у вријеме Максима Исповједника, гдје је владао Логос као извор и увор свих наука док су оне биле утемељене заједно са школством у Цркви и Христу, таква наука, на било ком нивоу свједочи Христа, она је регионали вид теологије. То је Црквена Академија, иконична наука.

Филозофија увјек даје предпојам теологији, филозофија одређује појам истине, а онда теологија  мјења тај појам као њој приличи, убацује га у свој контекст.

Нпр, кривица - гријех, или грађење, путовање, јело, становање, гајење, све у теологији ( Цркви) има своје помјерено значење. Ако је та "помјереност" уконинута било чиме, логиком, моралом, науком (опредмећивањем), естетиком ту се више не ради о Логосној истини, него у другачије утемељеној истини, то што посље те истине боље и брже функционишу од Црквених истина не значи ништа.

То је подлога за сукоб мишљења иначе би било по Миљковићевој: Поезију ће сви писати:

али једнога дана
тамо где је било срце стајаће сунце
и неће бити у људском говору таквих речи
којих ће се песма одрећи
поезију ће сви писати
истина ће присуствовати у свим речима
на местима где је песма најлепша
онај који је први запевао повући ће се
препуштајући песму другама
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic A da li Kim bolje poznaje taj što ju je opalio, ili njen psihoterapeut koji se bavi istinama o njoj? Pa i muž isto... Ljudi žive zajedno u braku ko zna koliko godina, i onda ih snađe kriza, i onda možda istresu istine jedno na drugo, kažu sve što se nakupilo, pa to onda i njihov lični odnos promeni. Možda nabolje, možda i ne, ali promeni svakako. Meni je ovo što ste gore spomenuli ,,ipostasno opredmećivanje" genijalno paradoksalno, jer mislim da to nekako ostavlja prostor i za jedan blagotvoran vid istine, očišćujuće istine, katarze...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Inženjer Djatlov

@slovoA

Можете ли ми објаснити какве везе са патријархом Порфиријем има ово ваше расправљање о вољи, енергији, ипостаси, онтологији... будући да патријарха уопште и не помињете?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Inženjer Djatlov рече

malo udaljenije

Мало?

Ако има икакве везе, макар и мале, можете ли некако да ставите и патријарха у некакав контекст, да би имало смисла писати о томе на овој теми.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Inženjer Djatlov рече

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Inženjer Djatlov рече

@Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 

Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе.:)) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе.:)) 

Како је бити ученик Клеветника? Није ти мучно, непријатно, тескобно? Мени је жалосно да те гледам, али твој је избор...

Никад ништа нисам од тебе чуо аргументовано, само празнословиш о нечијем наводном зилотизму и просипаш немуште мудрости.

Иако те уопште не помињем, нити ме занимаш, ти имаш неодољиву потребу да ми се обраћаш на тај јадни начин. Нема везе, прљај се и даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • 2 months later...

Patrijarh Porfirije na Egzitu, posetioci oduševljeni, srdačno ga pozdravili i slikali se s njim 

EKSKLUZIVNO! KURIR OTKRIVA: Patrijarh Porfirije na Egzitu, posetioci oduševljeni, srdačno ga pozdravili i slikali se s njim FOTO

Patrijarh Porfirije posetio je Egzit festival.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi izazvao je oduševljenje kod posetilaca, koji su ga prepoznali.

 

Posebno su se obradovali bogoslovi koji su bili angažovani u pripremi festivala.

Narod je srdačno pozdravljao patrijarha, a on se sa svima pozdravio i fotografisao za uspomenu.

- Divno je bilo videti patrijarha Porfirija na jednom festivalu kao sto je Egzit. To možda u prvi mah niko ne bi očekivao, ali to samo pokazuje da je čovek iz naroda i da se ne libi da posećuje mesta, na kojima ga ne bismo očekivali. Svi su bili oduševljeni, što je i pored mnogobrojnih obaveza svratio do tvrđave, da vidi kako sve izgleda. On je i dalje naš Novosađanin, proveo je ovde sa nama u Kovilju i Novom Sadu više od 20 godina, iako je sada na celu Crkve u Beogradu. A znamo da naš patrijarh voli muziku koja se ovde izvodi - uz osmeh nam je rekao bogoslov Miloš, koji je imao čast da popriča i da se slika sa patrijarhom.

 

Inače, najbolji drugovi patrijarha Porfirija ranije su otkrili da je oduvek voleo rok muziku.

- Nosio je malo dužu kosu, slušao rokenrol i gotovo sve devojke bile su zaljubljene u njega. Uvek je bio odmeren, lepo vaspitan, veliki prijatelj koji je svima želeo da pomogne - rekao je Dušan Delić umetnik iz Čikaga.

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3729727/ekskluzivno-kurir-otkriva-patrijarh-porfirije-bio-na-egzitu-posetioci-odusevljeni?fbclid=IwAR2YlQ5tyxrhlYU-GfQxZBmgfNK0YoOAn0XkNBLhhhiOERfBSxHR1qmCDAs

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријарх Порфирије честитаo муслиманима Курбан бајрам

У духу неговања добрих међуверских и добросуседских односа честитамо свим муслиманима велики исламски празник Курбан-бајрам, којим се муслимани широм света сећају жртве праоца Авраама, а својим обичајима указују на значај милосрђа, добротољубља и човекољубља, и желимо им да овај празник проведу у здрављу, миру и љубави.

Нека прославе наших верских празника буду поводи да се једни с другима упознајемо и зближавамо како би на достојан начин посведочили да смо потомци истих прародитеља. 

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски
Порфирије

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_chestitao_muslimanima_kurban_bajram?fbclid=IwAR1mBj2x7jwCxLBaA4k2JMdHLU7NeBum3uU_E4enJ8pG4IxIwqJc0De7QwE

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са радошћу и задовољством обавјештавамо сво свештенство, свештеномонаштво, монаштво и благовјерни народ наше Митрополије да Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије долази у званичну посјету нашој Митрополији поводом 50-годишњице свештеномонашког и 30-годишњице архијерејског служења нашег архипастира Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Хризостома.
      Дочек Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија биће у граду Сарајеву испред Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у суботу, 16. октобра 2021. године, у 16:45 часова. Након дочека и доксологије биће служено васкршње вечерње. У недељу, 17. октобра 2021. године, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије уз саслужење митрополита, епископа и свештенства служиће свету архијерејску Литургију са почетком у 9:30 часова у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. У 15 часова Његова Светост ће посетити Градску управу Града Источно Сарајево, а потом прошетати Тргом Србија у Источном Новом Сарајеву.
      Пожелимо добродошлицу Његовој Светости уз ријечи:  Благословен који долазе у име Господње!
       
      Из Кабинета Митрополита дабробосанског
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа хумског Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког.


       

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Два братска народа упркос силним историјским искушењима очували хришћански оптимизам, широкогрудост и отвореност према другим народима и културама

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 8. октобра 2021. године у Патријаршијској резиденцији у Београду делегацију из Јерменије, коју су чинили: г. Ашот Мелкоњан, директор Историјског института Јерменске академије наука; г-ђа Аелита Долухањан, академик филолог; г-ђа Лусине Амиртжањан из Музеја града Јеревана; г. Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац и почасни конзул Србије у Јерменији; и г-ђа Весна Пешић из издавачке куће Пешић и синови.
      Патријарх српски и гости из Јерменије у срдачној атмосфери су разговарали о књизи Историја Јерменије, која ће вечерас бити представљена читалачкој публици у Београду.
      Саговорници су са задовољством констатовали да су два братска народа упркос силним историјским искушењима очували хришћански оптимизам, широкогрудост и отвореност према другим народима и културама.
      Светејши Патријарх Порфирије је говорио о богатству и многоструким доприносима јерменске културе укупној европској баштини, посебно истакавши да воли јерменску музику, нарочито Левона Манасијана, који је кроз сарадњу са Питером Гебријелом, Стингом, Парлом Азнавуром и другим извођачима савременој европској уметности подарио лепоту звука древног инструмента дудук.
       
      Извор: Инфо-службе СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Његове Светости  Патријарха српског г. Порфирија на хиротонији викарног Епископа марчанског Саве (Бундала)

       
      У име Оца и Сина и Светога Духа!
      Браћо архијереји, браћо и сестре, благодаћу Божјом, благодаћу Духа Светога, и ове недеље смо имали догађај који је догађај Цркве као што је уосталом све у Цркви Христовој, без обзира да ли је видљиво сабору или не, увек свесаборни догађај Цркве. И онда када чинимо наизглед појединачне ствари, када правимо појединачне кораке, ако су у славу Божју, ако су у Духу Светоме, онда су то црквени, односно, саборни догађаји. И све оно што чинимо макар и више нас сабраних на неком месту, а није у духу Јеванђеља, није у заједници са Христом и у заједници са Духом Светим, онда је то аутономно и појединачно, онда то није црквено, независно од тога колики је број оних који учествују у таквим догађајима.
      Ми смо данас, обасјани радошћу Духа Светога, имали хиротонију, у чин Епископа са титулом марчански, епископа Саве. Он је изабран као викарни Епископ Архиепископа  београдско-карловачког. То значи да ће у периоду који је пред нама са једне стране учествовати у свему ономе што чини Архиепископ Београдско-карловачке архиепископије, али исто тако имати своја посебна задужења која ће бити и у складу са потребама Цркве, али наравно у складу са оним што су његови таленти и дарови.
      Ваше Преосвештенство, драги Владико, од срца у име сабраних Отаца Архијереја и читавог народа Вам честитамо и молимо се Богу да Вам Господ да своју благодат да упути Ваше мисли, Ваше поступке, Ваше кораке да све што будете чинили као Епископ буде на изграђивању тела Цркве, Тела Христовог. Ви сте потекли из Босне и Херцеговине, из Републике Српске. Ту сте се родили и одрасли у побожној породици. Учили сте школу у Цетињу, у Београду, у Атини, у Женеви, у Москви и све то, ми добро знамо, допринело је да Вам богословље није не само непознато, него да Вам је Господ дао да разумете Тајне Његове по мери Његовог дара, али и у складу са трудом и напором који сте до сада урадили.
      Поред Вашег богословског знања, чињеница да сте посетили разне земље и народе и да сте провели одређени број година свог живота међу другим народима у другачијим културама, сигурно је допринела -  ми то знамо јер сте заједно са нама провели више година у Загребу - да успете да разумете Тајну Христову као Тајну Спасења читавог људског рода, као Тајну Бога који је дошао у овај свет да спасе и људски род, али и сваког човека појединачно, јер сви су створени као слика и прилика Божја, тј. свима је дато да буду житељи Царстава небеског, али то зависи, колико год да је дато благодаћу Духа Светога, и од слободне воље и напора са којим се учествује у Тајни Христовој.
      Поред честитки и сазнања које је потврдио Сабор наше Цркве да можете бити Епископ Цркве, треба да знате да је Црква Тело Христово, да то знате из срца и читавим бићем, као и што добро знате, да то буде садржај Вашега живота, као и да Црква није од овога света, али јесте у овом свету. То значи да ће бити много тренутака у епископској служби, као и у служби сваког свештеника, као и у животу сваког хришћанина, када ће јасно и гласно, громогласно, и у Вашем животу, као и у животу свакога хришћанина, да одјекну речи Христове: Ако Вас свет мрзи знајте да је мене омрзао пре вас, или: Када би били од овога света, свет би своје љубио. Другим речима, биће много тренутака, а Црква Христова се на свим меридијанима данас суочава са том реалношћу, када ће свет хтети да Црква потпуно постане овај свет, да се поистовети са овим светом не да би га спасила и уздигла, не да би га преобразила у Цркву, него да би прихватила, како се то данас модерно каже, систем вредности овога света. Ви ћете бити прихватљиви и омиљени, ако хоћете, ако будете показали како се разумете у мудрост овога света прихватајући без осуђивања све што припада садржају живота људи који су определили за систем вредности овога света. Тада ћете не само бити прихватљиви него и хваљени, али онога тренутка када се будете опредилили за лудост која, по апостолу Павлу, није од овога света, за лудост крста Христовог - како каже апостол Павле: Реч о Христу тј. крсту јесте лудост онима који гину, а сила Божја нама који се спасавамо - онога тренутка када будете хтели да кажете: Да, али ја стварно верујем у Бога! Ја стварно верујем у Христа Распетог и Васкрслог! – е ту може бити да ће онда настати почеци изазова, јер лудошћу крста Господ је мудрост овога света поразио и показао славу и немудрима. Дакле, Ваш задатак ће бити да проповедате Христа, али Христа Распетога и Васкрслога, једнима саблазан, а другима лудост.
      Са ових неколико речи само хоћу да Вам кажем да радост данашњег дана треба да буде залог за спремност, за хватање у коштац са чињеницом да је систем вредности - да опет употребим ту реч - јеванђељски нешто што је дијаметрално супротно систему вредности човека без Бога, човека овога века. И у сусрету са тим системом вредности биће потребно трпљење, биће потребно распеће, али ми добро знамо да управо у тајни Христа већ је садржана и тајна васкрсења и тајна победе, победе истине, победе радости, победе живота, победе вечности, победе вечнога живота над пролазношћу и над смрћу, победе богочовечанских вредности над антропоцентричним вредностима, не победа у смислу тријумфа и радости над онима који су поражени, него победа која је и за њих перспектива и спасење, али у исто време и одговорност Вас као Епископа за све људе и сав свет.
       Нека Вам Господ да ту снагу да растете у духу и љубави и славу у Христу, у Христовој ствари, како бисте служећи Њему служили Цркви и народу Божијем и служили спасењу света. Честитам у име читавог Сабора наше Цркве, свесаборног народа у овом светом храму и читаве наше Цркве и са радошћу изговоравам речи: Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем. Аксиос!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава (Бундало), викар Патријарха срспког, рођен је 9. децембра 1984. године у Бања Луци, од оца Јове и мајке Гордане. Основну школу је завршио у Српцу. Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу уписује 1999. године, а завршава 2003. године као ђак генерације.
      По завршетку Богословије уписује Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 2010. године. Мастер студије из канонског права завршио је 2015. године на Институту Васељенске Патријаршије за постдипломске студије православне теологије у Женеви. Докторант је на Богословском факултету Универзитета у Београду.
      На Универзитету у Атини од 2015. до 2017. године студира грчки језик, а 2019/20. академску годину проводи на Општецрквеној аспирантури и докторантури Руске Православне Цркве у Москви, као и на Државном институту за руски језик „Пушкин“, усавршавајући знање руског језика.
      Током студија на Богословском факултету у Београду ближе се упознаје са патријрхом Порфиријем, тада професором на Факултету, под чијим духовним руковођењем завршава студије и прелази у Митрополију загребачко-љубљанску, где, од почетка службовања митрополита Порфирија у Загребу, постаје један од његових најближих сарадника уз кога се определио и припремао за монашки живот.
      Монашки постриг примио је из руку Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, после чега бива причислен братству манастира Свете Петке у Загребу. У чин јерођакона рукоположио га је тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године.
      Од избора патријарха Порфирија на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха прелази у Патријаршију у Београд, где обавља послушања трудећи се да помогне Његвовој Светости у његовом одговорном архипастирском служењу.
      На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног Епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански.
      Епископ марчански Сава говори француски, грчки и руски језик, и влада енглеским језиком.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...