Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Кад немаш шта да кажеш, онда је "цеђење комарца".

У патријарховим речима свако види, чује, оно што...оће да види.

Јеси глед'о Филм "Никсон", од Стоуна? "ЈФК" и "Никсон" су два филма која се требају погледати, говоре о прекретници када дип стејт преузима УСА. Никсон је, знаш, дао оставку због Вотергета, јер да није био би смењен и суђен. И пази сцена - одлични Хопкинс игра Никсона, он ће напустити председничко место, у Белој кући стоји сам и гледа у Кенедијев портрет (Кенеди је убијен пар година раније, Никсон му је био противкандидат на изборима и изгубио је од Кенедија). Кенеди је пратио Никсона као сенка. Победио га је на изборима, супроставио се лобистима и елитама из сенке и убијен је због тога, а Никсон им је служио и сада га немилосрдно скидају.

И тако одлазећи предсеедник зури у портрет мртвог Кенедија, а напољу су демонстрације, пмладина кличе у мржњи тражи да Никсон оде. И он говори Кенедију зурећи у портрет: "Зашто ме толико мрзе, а тебе су толико волели"? Није знао да му иза леђа стпји саветник и гледа све...и тада саветник говори: "Зато, када су гледали њега (Кенедија) видели су онога ко су желели сми бити, а када виде тебе, виде себе онаквима кави јесу".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 522
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Владика Порфирије изабран за новог патријарха RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  

Изволе се Духу Светоме и...     Поред српских Светитеља сада се радује и св. старац Порфирије, јер је по његовом савету Ава Иринеј дошао у Србију, учинио много за просвету и родио духов

Баш супер што је он изабран, Најбољи од фаворита. Достојан! Није ни стар превише 61, ако Бог да здравља наредних 30 година да се споји без избора новог патријарха. 

Постоване слике

пре 2 минута, Ćiriličar рече

У патријарховим речима свако види, чује, оно што...оће да види.

И не види оно што неће да види.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ćiriličar рече

Веле да је добрима се добро...

Да, да, мало демагогије није на одмет.

Хоћемо да се присећамо редом шта је који светитељ критиковао?

Да не помињем само светог Јустина, има и других.

Него нису знали да је добрима све добро.

А и Христос, те истерује трговце из храма, те Петру каже да иде од њега јер не мисли шта је Божје....

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Просечан србенда рече

Добро разумем да је то рекао како би издвојио злочинце од невиних Хрвата и тако скинуо стигму са целог народа. Јер су у Јасеновцу страдали и Хрвати. Дакле ти људи су усташку идеологију окренули и против сопственог народа, тиме су сами себе издвојили и ако формално себе називају хрватима. Злочине су  чинили само на на другим местима и неки међу Србима, правдајући то комунистичком или монархистичком идеологијом или из саме освете. Проблем је што је држава НДХ доносила законе који су у спрези са клиром омогућавали геноцид, тако да нису само злочинци на делу одговорни.

Нису, одговорни су сви који су на било који начин учествовали, не само извршиоци и не највише извршиоци, али не могу бити криви Хрвати који нису учествовали ни на какав начин.

 Атанасије некад дио одговорности пренесе  чак и на жртву, знаш како то иде у реалном животу, ријеч по ријеч и падне глава, да не причамо какве је посљедице имао 27.март овамо преко Дрине.

пре 2 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A šta ćemo onda sa svetiteljima ratnicima, vladarima? Oni su morali da pogaze neke ljude, ličnosti, i da stave tu neku svoju ideju države, ili Crkve iznad pojedinca?

Идеја Цркве и државе па маљем по глави, није ли то познато као НДХ, какве везе има је ли та црква џамија или које је номинације, маљ ради, приноси се крвна жртва сатани на олтар, убија ко хоће да убије.

Рјетке су ситуације када се баш мора убити, а да то није ни злочин ни грјех, ријетке у реалном животу и много је лакше замислити их него се наћи у њима, ја у рату нисам видио ни једну такву.

То ти је као кад неко учини блуд, па каже десило се, десило се мало морген, углавном је то изговор, можда рјетко није, али не може се од тога правити правило.

Углавном у 99,9% посто случајева ми пристанемо.

Сјети се отаца, помисао, борба, пристанак, извржење.

Без наше воље нема ни грјеха ни злочина, и нехат је некс воља, стање.

Каквим судом судиш, хоћеш ли да неко неку твоју вољену личност стави испод идеологије.

Има нека сцена са Лазом Ристовским, зове га жена у кревет, ма какви треба Тито да дође, ту се Лаза пржи, на државу.

На крају да ли је твој сусрет са Христом личан или идеолошки ту се све рјешава, ако је идеолошки онда ће све рекацие да буду идеолошке,(према жени, хљебу) однос према бићу у цјелини бити идеолошки, имаћеш људском руком креиран свјетоназор, биђеш у стању свјести које се зове држава, обвладан и поробљен на онточошком нивоу - држава као апсолут, у том етатистичком заносу, мислићеш да је и Бог у служби државе. Тако и онај дебил са друге стране који те нишани.

Да би се приносиле крвне жртве на олтаре домовина. Чији су то олтари? Христови?

За то им и требају светци, зато пише свети цар Лазар, да би се народ збунио па мислио да је сама функција цар света.

Стаљин је рикно, али етатизам живи, само је на горње мјесто идеологије "усједут" неки свети, лукаво нема шта.

 

Нисмо ми имуни на искушења која су нашла ксточике и Хрвате, откуд Вам то? нарочито кад осуђујемо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?

Не знам, нешто је  покушавао Амфиохије, кроз призму вјечите борбе добра и зла, а и ова руска емиграција у Паризу мени драги Евдокимов, сви изашли из белогардејског одјељена за морал, ту се свети ратници и мученици лако апликују. Путин у једној руци атомска а у другој крст. Гондикакис кад је долсзио у Херцеговину за врјеме рата, говорио да су неки људи толико пали да је најбоље што можеш учинити за њих и за себе да их убијеш.

Може се покушати и са мотивом па да се тако поставе ствари, као ти то браниш неког или нешто па онда као мора. 

Али све су то теорије уз мобилизацију и опет су рјетке ситуације у стварном животу.

Свети радтници су знали да остану и опстану  између куксвичлука и злочина, да опстану у отрворном пољу при себи и да не застране у неподопштине било које врсте нити да се удаље са поља. Христос је опстанак и животу и у смрти, у свим ситуацијама.

Били сналажљиви и нису губили живог Христа из вида, идеологија се распрши кад је стани пани.

"Како ће те убити неко ако истјераш ђавола из њега"?

Многи су свети заложили свој живот за друге и учинили љубав, мој друг из дјетинства Вело, на почетку рата је рекао: Ако неко треба да оде да би било боље ја ћу први, 19 година. Мученици су губитак за Цркву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, da. A još kad se u celu priču uključi dekanonizovanje nekih svetitelja... Ja sam to negde pročitao za rusku Crkvu, ne znam da li je tačno. Ako jeste, onda stvarno više nemam pojma ni šta je kriterijum za postajanje, ni za ostajanje svetim. Da l je to stvar morala, da l je stvar Božijeg predodređenja uprkos svemu i tako dalje u beskraj...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, da. A još kad se u celu priču uključi dekanonizovanje nekih svetitelja... Ja sam to negde pročitao za rusku Crkvu, ne znam da li je tačno. Ako jeste, onda stvarno više nemam pojma ni šta je kriterijum za postajanje, ni za ostajanje svetim. Da l je to stvar morala, da l je stvar Božijeg predodređenja uprkos svemu i tako dalje u beskraj...

Ствар је заједничарења са Христом у његовом тијелу и енергијама, имању љуабави,творењу заповјести, а друго су злоупотребе, у Босни нико није хтјео рат, на крају 100000 мртвих, како? Како је то изведено? Ко је то извео,начин?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.

    

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 45 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.

    

Не може идеологија да гради зсједницу, може идеолошку зсједницу, која је природни непријатељ Заједнице. Ту  је онда идеологија  супституција за Светога Духа, благодат, љубав, јер само то троје може да премости јаз, дистанцу, смрт између бића, нпр мене и тебе.

Непојављује се пакао између мене и Роћка тек тако, него се појављује јер је већ ту, зјапи. Може се подастирати преко њега договор и сл, али само љубав, благодат, Дух Свети лично, може да то премости јаз, ја га и призивам, али одричем да Дух Свети гради било коју идеологију, него изграђује нас као Христа. 

Све друго је супституција, можда су се идеологије и западна мезсфизика јавиле на западу због празнине настале расколом, а можда и не.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic A šta je onda kultura, zapadnjačka, indijska, balkanska... ideologija ili šta? Jedan moj profesor je za ovo moje oko propadanja ako je motiv bio neutemeljen, rekao da ništa nije utemeljeno u smislu država, civilizacija i tako dalje, i da jedino što pojedinac može i treba je da gleda da proživi svoj život, pa makar na ostrvu na kraj sveta, bez vezivanja za bilo šta tog tipa, jer je propadljivo svakako. Kulture se smenjuju, jednima donesu nesreću, drugima sreću... Ne sviđa mi se taj pogled, ali nije ni lako odgovoriti šta mi se ne sviđa. Ovaj pogled ne negira ličnost i odnos sa Bogom, zapravo ga i potencira, ali ga ne vezuje za konkretnu kulturu, smatra je potpuno nasumičnom i nestalnom.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Промашили сте пола вас тему а ја не волим да читам глупости и губим драгоцено време. Само игно што ме не занима. Порфирије тема.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. 
       
      Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива".
      Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници.
      Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе.
      Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин.
      Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године.
       
      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом величанствене прославе Спасовдана, славе првопрестоног Београда, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свим Београђанима, посебно свим учесницима величанствене Литије која је окупила више десетина хиљада православних верника, овим путем изражава највећу захвалност. 
      Повезане вести: 
      Молитва за Београд: Највећи молитвени скуп у историји престонице
      Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији
      Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

       
      У дугој историји престонице протекла прослава остаће упамћена као најбројнији молитвени и свакако један од најдостојанственијих скупова икада одржаних на њеним улицама и трговима. Наш народ је тако бројним учешћем у овој искључиво молитвеној прослави још једампут исказао своју верност и љубав према Српској Православој Цркви и према свом главном граду. Духовни вођа васцелог нашег православног народа посебно захваљује свим градским службама предвођеним градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и његовим сарадницима, Војсци Србије, Полицији, медијима и свима који су допринели да овогодишња прослава Вазнесења Господњег остане свима у најлепшем сећању.
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прослава Вазнесења Господњег, храмовне и сеоске славе у Чуругу, започела је уочи Спасовдана, свечаним празничним бденијем, на којем је началствовао протопрезвитер Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства Епархије бачке и новосадских ђакона, Александра Билића и Владе Поповића.

       

      У четвртак шесте седмице по Пасхи, 28. маја/10. јуна 2021. године, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије – новоизабрани Владика ваљевски, јеромонах Јеротеј, новоизабрани Епископ топлички, свештеници и ђакони Епархије бачке.
      Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, владика Иринеј је казао да је Вазнесење старински израз својствен свим православним словенским народима. „На данашњем говорном српском језику рекли бисмо узношење или узлазак Христа на небо, што је био видљиви знак да је Он свој Домострој спасења завршио и да остаје само још то да га запечати тиме што ће послати – од Оца Свога небескога – Светога Духа, и то ће бити коначни рођендан Цркве Његове, Цркве Христове. Сви претходни догађаји, један за другим, постепено конституишу Цркву као Тело Христово, као Храм Духа Светога, као Дом Оца Небескога, као дом свих нас. Тај празник, ако гледамо унатраг, представља пуноћу читавог подвига спасења света и човека, а ако погледамо унапред, ка будућности или ка есхатону, онда видимо да он води у силазак Духа Светога – а то значи пуноћу заједнице могућности и стварности заједнице између човека и Бога, између света и Бога”, поучио је Епископ бачки.
      Такође, Преосвећени владика Иринеј је истакао да је Чуруг знаменито место у историји наше Цркве и нашег народа. „Чуруг је, у прошлости, дао много угледних, честитих свештеника, монаха, увек је имао добре и верне људе у месту, а дао је, у последњим деценијама, и неколико веома угледних и духовно зрелих епископа наше Цркве и, најзад, дао је нашој светој Цркви и њеног Предстојатеља – Његову Светост Патријарха Порфирија. Нека овај празник Вазнесења Господњег буде и празник нашега узношења са земље на небо, из пролазности у непролазност, из грешности у богодаровану безгрешност, из греха у светлост”, поручио је Епископ бачки.
      У току свете Литургије, владика Иринеј је рукоположио ђакона Бранка Милосављева у чин презвитера, а владика Исихије је рукоположио ипођакона Бранка Батала у чин ђакона.
      После Литургије, верни народ је, предвођен својим епископима, кренуо у свечану литију. Током литије извршен је чин освећења жита. Поред мноштва вернога народа, светој Литургији су присуствовали господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, и госпођа Весна Стјепановић, председник Месне заједнице Чуруг и Народни посланик.
      Вечерњим богослужењем началствовао је протопрезвитер Јован Кезан, парох србобрански, уз саслужење више свештеника. У наставку вечерњег богослужења освештано је славско жито и пререзан славски колач, које је ове године, у име свих благочестивих, браће и сестара, парохијана Световазнесењског храма, припремио славки кум, г. Миле Вукоман са својом породицом. Пригодну беседу одржао је прота Јован, честитајући славу домаћинима и празник свим сабранима. Настојатељ Световазнесењског храма је честитао храмовну славу и захвалио је браћи свештеницима који су дошли и својим присуством  увеличали храмовну славу, а затим је заблагодарио кумовима, породици Вукоман, на дару приложеном светом храму и организацији трпезе љубави за госте.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.

       

      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је са пуно љубави, а на молбу главног и одговорног уредника Радија Слово љубве протојереја Арсенија Арсенијевића, учинио велику част и радост члановима Редакције Радија Архиепископије београдско-карловачке СПЦ. 
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...