Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Кад немаш шта да кажеш, онда је "цеђење комарца".

У патријарховим речима свако види, чује, оно што...оће да види.

Јеси глед'о Филм "Никсон", од Стоуна? "ЈФК" и "Никсон" су два филма која се требају погледати, говоре о прекретници када дип стејт преузима УСА. Никсон је, знаш, дао оставку због Вотергета, јер да није био би смењен и суђен. И пази сцена - одлични Хопкинс игра Никсона, он ће напустити председничко место, у Белој кући стоји сам и гледа у Кенедијев портрет (Кенеди је убијен пар година раније, Никсон му је био противкандидат на изборима и изгубио је од Кенедија). Кенеди је пратио Никсона као сенка. Победио га је на изборима, супроставио се лобистима и елитама из сенке и убијен је због тога, а Никсон им је служио и сада га немилосрдно скидају.

И тако одлазећи предсеедник зури у портрет мртвог Кенедија, а напољу су демонстрације, пмладина кличе у мржњи тражи да Никсон оде. И он говори Кенедију зурећи у портрет: "Зашто ме толико мрзе, а тебе су толико волели"? Није знао да му иза леђа стпји саветник и гледа све...и тада саветник говори: "Зато, када су гледали њега (Кенедија) видели су онога ко су желели сми бити, а када виде тебе, виде себе онаквима кави јесу".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 2 минута, Ćiriličar рече

Веле да је добрима се добро...

Да, да, мало демагогије није на одмет.

Хоћемо да се присећамо редом шта је који светитељ критиковао?

Да не помињем само светог Јустина, има и других.

Него нису знали да је добрима све добро.

А и Христос, те истерује трговце из храма, те Петру каже да иде од њега јер не мисли шта је Божје....

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Просечан србенда рече

Добро разумем да је то рекао како би издвојио злочинце од невиних Хрвата и тако скинуо стигму са целог народа. Јер су у Јасеновцу страдали и Хрвати. Дакле ти људи су усташку идеологију окренули и против сопственог народа, тиме су сами себе издвојили и ако формално себе називају хрватима. Злочине су  чинили само на на другим местима и неки међу Србима, правдајући то комунистичком или монархистичком идеологијом или из саме освете. Проблем је што је држава НДХ доносила законе који су у спрези са клиром омогућавали геноцид, тако да нису само злочинци на делу одговорни.

Нису, одговорни су сви који су на било који начин учествовали, не само извршиоци и не највише извршиоци, али не могу бити криви Хрвати који нису учествовали ни на какав начин.

 Атанасије некад дио одговорности пренесе  чак и на жртву, знаш како то иде у реалном животу, ријеч по ријеч и падне глава, да не причамо какве је посљедице имао 27.март овамо преко Дрине.

пре 2 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A šta ćemo onda sa svetiteljima ratnicima, vladarima? Oni su morali da pogaze neke ljude, ličnosti, i da stave tu neku svoju ideju države, ili Crkve iznad pojedinca?

Идеја Цркве и државе па маљем по глави, није ли то познато као НДХ, какве везе има је ли та црква џамија или које је номинације, маљ ради, приноси се крвна жртва сатани на олтар, убија ко хоће да убије.

Рјетке су ситуације када се баш мора убити, а да то није ни злочин ни грјех, ријетке у реалном животу и много је лакше замислити их него се наћи у њима, ја у рату нисам видио ни једну такву.

То ти је као кад неко учини блуд, па каже десило се, десило се мало морген, углавном је то изговор, можда рјетко није, али не може се од тога правити правило.

Углавном у 99,9% посто случајева ми пристанемо.

Сјети се отаца, помисао, борба, пристанак, извржење.

Без наше воље нема ни грјеха ни злочина, и нехат је некс воља, стање.

Каквим судом судиш, хоћеш ли да неко неку твоју вољену личност стави испод идеологије.

Има нека сцена са Лазом Ристовским, зове га жена у кревет, ма какви треба Тито да дође, ту се Лаза пржи, на државу.

На крају да ли је твој сусрет са Христом личан или идеолошки ту се све рјешава, ако је идеолошки онда ће све рекацие да буду идеолошке,(према жени, хљебу) однос према бићу у цјелини бити идеолошки, имаћеш људском руком креиран свјетоназор, биђеш у стању свјести које се зове држава, обвладан и поробљен на онточошком нивоу - држава као апсолут, у том етатистичком заносу, мислићеш да је и Бог у служби државе. Тако и онај дебил са друге стране који те нишани.

Да би се приносиле крвне жртве на олтаре домовина. Чији су то олтари? Христови?

За то им и требају светци, зато пише свети цар Лазар, да би се народ збунио па мислио да је сама функција цар света.

Стаљин је рикно, али етатизам живи, само је на горње мјесто идеологије "усједут" неки свети, лукаво нема шта.

 

Нисмо ми имуни на искушења која су нашла ксточике и Хрвате, откуд Вам то? нарочито кад осуђујемо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?

Не знам, нешто је  покушавао Амфиохије, кроз призму вјечите борбе добра и зла, а и ова руска емиграција у Паризу мени драги Евдокимов, сви изашли из белогардејског одјељена за морал, ту се свети ратници и мученици лако апликују. Путин у једној руци атомска а у другој крст. Гондикакис кад је долсзио у Херцеговину за врјеме рата, говорио да су неки људи толико пали да је најбоље што можеш учинити за њих и за себе да их убијеш.

Може се покушати и са мотивом па да се тако поставе ствари, као ти то браниш неког или нешто па онда као мора. 

Али све су то теорије уз мобилизацију и опет су рјетке ситуације у стварном животу.

Свети радтници су знали да остану и опстану  између куксвичлука и злочина, да опстану у отрворном пољу при себи и да не застране у неподопштине било које врсте нити да се удаље са поља. Христос је опстанак и животу и у смрти, у свим ситуацијама.

Били сналажљиви и нису губили живог Христа из вида, идеологија се распрши кад је стани пани.

"Како ће те убити неко ако истјераш ђавола из њега"?

Многи су свети заложили свој живот за друге и учинили љубав, мој друг из дјетинства Вело, на почетку рата је рекао: Ако неко треба да оде да би било боље ја ћу први, 19 година. Мученици су губитак за Цркву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, da. A još kad se u celu priču uključi dekanonizovanje nekih svetitelja... Ja sam to negde pročitao za rusku Crkvu, ne znam da li je tačno. Ako jeste, onda stvarno više nemam pojma ni šta je kriterijum za postajanje, ni za ostajanje svetim. Da l je to stvar morala, da l je stvar Božijeg predodređenja uprkos svemu i tako dalje u beskraj...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, da. A još kad se u celu priču uključi dekanonizovanje nekih svetitelja... Ja sam to negde pročitao za rusku Crkvu, ne znam da li je tačno. Ako jeste, onda stvarno više nemam pojma ni šta je kriterijum za postajanje, ni za ostajanje svetim. Da l je to stvar morala, da l je stvar Božijeg predodređenja uprkos svemu i tako dalje u beskraj...

Ствар је заједничарења са Христом у његовом тијелу и енергијама, имању љуабави,творењу заповјести, а друго су злоупотребе, у Босни нико није хтјео рат, на крају 100000 мртвих, како? Како је то изведено? Ко је то извео,начин?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.

    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.

    

Не може идеологија да гради зсједницу, може идеолошку зсједницу, која је природни непријатељ Заједнице. Ту  је онда идеологија  супституција за Светога Духа, благодат, љубав, јер само то троје може да премости јаз, дистанцу, смрт између бића, нпр мене и тебе.

Непојављује се пакао између мене и Роћка тек тако, него се појављује јер је већ ту, зјапи. Може се подастирати преко њега договор и сл, али само љубав, благодат, Дух Свети лично, може да то премости јаз, ја га и призивам, али одричем да Дух Свети гради било коју идеологију, него изграђује нас као Христа. 

Све друго је супституција, можда су се идеологије и западна мезсфизика јавиле на западу због празнине настале расколом, а можда и не.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic A šta je onda kultura, zapadnjačka, indijska, balkanska... ideologija ili šta? Jedan moj profesor je za ovo moje oko propadanja ako je motiv bio neutemeljen, rekao da ništa nije utemeljeno u smislu država, civilizacija i tako dalje, i da jedino što pojedinac može i treba je da gleda da proživi svoj život, pa makar na ostrvu na kraj sveta, bez vezivanja za bilo šta tog tipa, jer je propadljivo svakako. Kulture se smenjuju, jednima donesu nesreću, drugima sreću... Ne sviđa mi se taj pogled, ali nije ni lako odgovoriti šta mi se ne sviđa. Ovaj pogled ne negira ličnost i odnos sa Bogom, zapravo ga i potencira, ali ga ne vezuje za konkretnu kulturu, smatra je potpuno nasumičnom i nestalnom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Промашили сте пола вас тему а ја не волим да читам глупости и губим драгоцено време. Само игно што ме не занима. Порфирије тема.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...