Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Родољуб Лазић рече

А ти се себи обраћаш форумским надимком? О, па ти си тежи случај, скроз си "ушао" у лик.  :smeh1:

Па јел' се озбиљно бавимо интернет-мистиком или не?  Ја ти говорим шта ми се десило, а то ударио на анализу Ћирка...е, Рођо, Рођо, мој мистикомеру.

Него, да упитамо изопћеног  фра Божу: шта је истина о ватиканцима?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

On 4.4.2021. at 15:12, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ту је Зизијулас био  праву говорећи "Онтологија а не етика, естетика, логика" али не довољно у праву, јер теологија није онтологија, а етика са којом се обрачунава је онтолошка, а не теолошка етика која нема везе са онтологијом

:aplauz: Ту је квака, ту...вратити етику у храмонију са онтологијом, а то ће имати директно видљиве последице у односима људи, чак и до самог законодавства овде на земаљској хоризонтали. У онтолошком смислу, не знамо, али верујемо, да ће Рај бити пунији. Не спасавају дела, али без дела нема уподобљавања и давања "дозволе", сагласја, да би Спаситељ деловао (=спасавао) нас. Свети павле говори да онај који неће да ради, нека и не једе. Пренесено на Тело Христово то значи да онај који не чини добра дела....три тачке...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ја ти говорим шта ми се десило, а то ударио на анализу Ћирка

Шала, бре, шта ти је? Шта се одмах штрецаш...па видиш емотикон?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Артемијевцима и Роћку не вриједи попуштати, ту је изгледа одавно лаку ноћ, учино сам то и превише, по најпреткеранојој икономији и то онда схвате као слабост, још се и ја глупирам с давно им је анатема.

Чега су се сјетилу да се праве да је све ок и тјерају даље, тако и овај Роћко који као није артемијевац, само тјера даље и то је то. Кајем се што сам помислио да се ту може нешто урадити, нема ту ни назнака покајања. 

Многи су паметнији и старији покушали али узалуд...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Артемијевцима и Роћку не вриједи попуштати, ту је изгледа одавно лаку ноћ, учино сам то и превише, по најпреткеранојој икономији и то онда схвате као слабост, још се и ја глупирам с давно им је анатема.

Чега су се сјетилу да се праве да је све ок и тјерају даље, тако и овај Роћко који као није артемијевац, само тјера даље и то је то. Кајем се што сам помислио да се ту може нешто урадити, нема ту ни назнака покајања. 

Многи су паметнији и старији покушали али узалуд...

Е, ајде престани више да лупеташ, живота ти. Ти сам себе не разумеш,  а ти ћеш "Роћку" да објашњаваш шта треба да ради да би се покајао. Ако је нешто икономија, икономија је што причам с човеком који нон стоп лаже. Али док теби не досади да причаш те твоје несувисле небулозе, неће ни мени досадити да ти стављам огледало пред лице. А то је да си јадни послушник Христовог непријатеља. Просипаш овде високопарну  филозофију о ипостаси, енергији, онтологији, етици, а најпростију и најједноставнију ствар не разумеш: онај ко лаже или клевеће, а то је оно што ти у односу на мене радиш, није Христов ученик, него Клеветников. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад сте већ код Пилата. Како вам се допада приказ тог догађаја у роману Мајстор и маргарита код Булгакова? Са религиозна тачке гледишта, уметничке..  :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

и разговора о томе да ли су усташе људи без народности, или су ипак Хрвати.

Можда је човек просто хтео да каже да су обрукали Хрвате, да нису достојни назвати се Хрватима. Речи јесу јаке али мислим да не треба буквално схватити шта је рекао јер сви добро знамо да је логички немогуће да Усташе нису Хрвати. А можда је то и нека врста као провокације, да се види какав однос Хрвати данас негују према усташтву, то они сами треба да расчисте са собом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Ćiriličar рече

:aplauz: Ту је квака, ту...вратити етику у храмонију са онтологијом, а то ће имати директно видљиве последице у односима људи, чак и до самог законодавства овде на земаљској хоризонтали. У онтолошком смислу, не знамо, али верујемо, да ће Рај бити пунији. Не спасавају дела, али без дела нема уподобљавања и давања "дозволе", сагласја, да би Спаситељ деловао (=спасавао) нас. Свети павле говори да онај који неће да ради, нека и не једе. Пренесено на Тело Христово то значи да онај који не чини добра дела....три тачке...

 

Нисам се добро разумио:)), правио сам разлику између теолошке етике и онтолошке етике, на основу разликовања онтологије и теологије односно метафизике и теологије. 

Теолошка етика је везана за Христа и морално је оно што он хоће, или ако гледамо на еклисиолошком нивоу послушање.

Онтолошка етика иде од узрока, који добива и форму кривње...

У Цркви и црквеном праву нема кривице ни казне, у Цркви има гријеха.

Поистовјетити ове двије етике води или у "свету" државу, или у одбацивање црквеног морала, а обоје је искушење, све то смо имали у Русији и овде.

Ако је неко проклет од државе и кажњен од Цркве, није му ништа, тај је жив и здрав. Обрнуто неби ваљало.

Тако да тај низ од црквеног морала до државног законодавства није регуларан, по много основа, ако ништа оно због аргумента силе.

Направити разлику између теологије и онтологије је квака.

Тешко се прави јер свака онтологија утиче на све, ништа не мимоилази, мјене се односе на све, док код теологије само на оне који то хоће.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3.4.2021. at 16:32, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог,

Као да постоји нека друга онтологија, осим релационе, гдје је Бог сав у покрету, кроз икономију, кроз енергију, кроз сав свој однос с творевином. А то, што Он тријадолошки мирује, по природи, о том Богу и ипостасима Тројице ћу тек да те питам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, slovoA рече

Као да постоји нека друга онтологија, осим релационе, гдје је Бог сав у покрету, кроз икономију, кроз енергију, кроз сав свој однос с творевином. А то, што Он тријадолошки мирује, по природи, о том Богу и ипостасима Тројице ћу тек да те питам.

Једно је биће (овде у цјелини) само, друго модус - стање бића (нпр, рај, пакао итд, онтолошки статус, да кажем и држава) а треће истина о бићу у цјелини, учење о бићу у цјелини, онтологија онтолошка истина: Да је све релативно, дијалектика, ипостасна или нпр. материјалистичка, да је та истина апсолутни дух итд, да је исто мислити и бити, да је све субјект или објект... те истине су свјетозарне оне дају генеришу неки свијет, неко стање бића и односе се на све у датом свијету, референтном систему, систему.

Дакле апсолутне су, ништа не може да се изузме испод тих истина, оне важе за биће у цјелини, за сваки атом или глисту, појаву, па и Бога. Зато имамо различите погледе на Христа.

Да ли је Христос апсолутни Цар? Да ли је његова учење, односно учење Цркве истина у апсолутном смислу?

Није, и добро је што није, његова се истина простире само на оне који: АКО ХОЋЕ, да узму крст свој и иду за Њим, њима се та истина објављује, лично им је Господ објављује кроз цркву: колико могу, толико дарова носе.

Правити од те истине која је дар апслутну истину која је тоталитарна већ самим својим општим важењем је хула о којој Ниче говори.

То је измјештање Христа из Цркве у државу да би се употребио, а свака употреба је злоупотреба.

Не може се истина употрјебити, ми смо за употребљавање од стране истине, ако говоримо о теологији.

Кроз онтологију  већ може да се влада људима, није лијепо али шта је ту је.

Али немојте у име Христа који нас ослободи. 

Није Христос за употребу, то је онда идол који нам служи да плашимо масе, а народ божији није маса.

"Нема онтологије Свете Тројице нити је може бити"

Онтологија има разних, до оне фундаменталне, али се показало да је истороја истина о бићу историја о Ништа, историја нихилизма.

Личност у метафизици: "У почетку је није било, а на крају се показало да је нема"

Како је релациона онтологија метафизика, закасњела истина о бићу, кад је већ стољеће јасно да је не може ни бити, то излази да у релационој онтологији и нема личности.ne_shvata

Има је у теорији, али у пракси и мећу поклоницима те теорије јад и беда, мада и у теорији је појам мутан, качи се више за психијатријско поимање личности као структуре комплекса и сл, него за Црквено поимање, што се показује упадицом за личност у паклу.

Бића наравно има, то нико не негира, оно јесте истина. 

Негирамо истину о бићу, не из каприца, него се тако показало кроз историју истине о бићу.

Црква је шира од постојања у њој су и они кој више нису, и они који ће доћи, али и много ужа од постојања јер у њој нису многи, њена власт над бићем у цјелини је кроз ненаметљиво јединство у Христу, а да ли је наука "ако хоћеш" иста са наукама и истинама каквим их познајемо и узимамо здраво за готово, па на њима зидамо "теологију" која ту не може да стоји, ту је теологија најјачи атеизам, како и видимо, највише штете наноси Цркви.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То искушење "православног" тоталалитаризма, темељеног на "православној иситни" (не на истини православља) влада артемијевцима и некима овде, који нису баш згодни за помињање, али и код нпр. Бокана у форми самоиспровоцираног романтизма, јер не види излаз.

Таква искупења су онтолошки условљена, односно одређују сву онтику, а није освјешћено који појам истине влада у њима и његово порјекло.

То је уочио Зизијулас па је покушао оживи теологију која је обесмишњена метафизчким поимањем истине.

Покушај се уколико је искрен у правду рачуна, али спасавајући теологију Грк се занио да спаси и филозофију односно метафизику, ( да рестаутише класичну хеленску славу, грчки нациолизам који безуспјешно покушава да мисли, сада то чине Њемци)

Код атремијаваца искушење је било на нивоу онтологије, а како се критичка свјест "развијала" послушањем, умност одмах проглашавала за умовање, то нема наде да се сами освјесте. Да их неко други освјести на онтолошком нивоу у вези са појмом истине не дозвољава морал (онтика) којом се утврђују у "истини", није помогло ни кад је сва Црква узела да и разговеди (израз светог Аве), осим што су "схватили" да се Црква удаљила од истине.:0426_feel:

Како да неко ко и не жели да се бави "високоумљем" разрјеши проблем на пољу онтологије? Послушањем, али чувени послушници заказаше. Сад је узело маха потискивање.

Зато је Патријарх у праву када каже да је слобода у послушању и да је право послушање права слобода.

Једнако је једно са другим.

То да схвате и ови што се куну у слободу и ови што се куну у послушање. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Родољуб Лазић рече

и разговора о томе да ли су усташе људи без народности, или су ипак Хрвати.

Akcenat je da svako ko čini zlodela ne pripada ni jednom narodu već onome koji čili zlodela od početka. Nacizam a samim tim i ustaštvo je pripadnost za sebe, posebna iskrivljena ideologija. Među ustašama je bilo i Srba, a tek činjenicu da je veliki procenat Hrvata čine pokatoličeni Srbi tu neću ni da ulazim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, J_a_n_a рече

Akcenat je da svako ko čini zlodela ne pripada ni jednom narodu već onome koji čili zlodela od početka

Ако они који су чинили злодела не припадају хрватском народу, онда значи да Хрвати и Хрватска немају никакав проблем са Јасеновцем. Нити имају потребу да се покају за геноцид у њему. Нити ми њима треба да пребацујемо било шта у вези са Јасеновцем, Јадовном, Глином, Пребиловцима....

 А онда још чудније: ако злодела нису чинили Хрвати, зашто хрватски и римокатолички историчари толико труда улажу да докажу да је то био радни логор, да није било више од неколико десетина хиљада убијених, и све остало? Рекло би се да они мисле да то има везе са Хрватима и Хрватском, чим покушавају да све то минимализују и "оперу". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, J_a_n_a рече

Među ustašama je bilo i Srba

Па шта? Колико је било Срба међу усташама? 1%? 5%? И сада, да бисмо њих аболирали и "прикрили", треба ваљда да заборавимо да је НДХ била геноцидна, да је званична политика била 1/3 Срба убити, 1/3 покатоличити, 1/3 протерати? Значи,  поента је да зарад 3% усташаСрба аболирамо и 97% усташа Хрвата? Много је поштеније и исправније рећи управо истину - да, било је __________% Срба и  __________% Хрвата усташких злочинаца.

Пре сат времена, J_a_n_a рече

a tek činjenicu da je veliki procenat Hrvata čine pokatoličeni Srbi tu neću ni da ulazim.

Па шта? То су они који се, након покатоличења,  у највећем броју нису ни  осећали као Срби, него као Хрвати. И имали су синдром конвертита, да морају да "докажу" да немају ништа са "шизматицима". Треба ли да се ми, који нисмо конвертирали, стидимо за њих и да их прикривамо?

Е сад ти мени реци, где ћемо стићи ако с једне стране имамо деценијама унисоно, и државно и верско (римокатоличко) инсистирање да је Јасеновац великосрпски мит, а с друге стране кренемо да су за Јасеновац одговорни некакви злочинци без народности? Колико ја видим, завршићемо са тим да је то великосрпски мит. Баш је њих брига за нашу беневолентност, они то доживљавају као слабост.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Не слушајте, браћо и сестре, учења разних гуруа источњачке религије, само треба да слушамо нашу свету светосавску цркву- поручио је владика
      Фото: Владислав Ћуп, GRACANICAONLINE
        У медијима и на друштвеним мрежама ових дана је одјекнула вијест да је супруга српског тениског аса Јелена Ђоковић посјетила Косово.
      Пошто је са својом фондацијом посјетила дјецу из велике Хоче и уручила им поклоне, Ђоковић је у пратњи индијског гуруа Моханђија обишла косовске светиње Грачаницу, Пећку Патријаршију и Високе Дечане.
      Дио јавности је осудио поступак супруге Новака Ђоковића.
        Након ове информације коју су пренијели бројни медији, реаговао је данас и епископ зворничко-тузлански владика Фотије, у бесједи након литургије.
      Не слушајте, браћо и сестре, учења разних гуруа источњачке религије, само треба да слушамо нашу свету светосавску цркву- поручио је владика.
      Гуру Моханђи је рођен 1965. године, а како тврди, за њега је духовност непроцјењива. Све медитације, семинаре и радионице одржава бесплатно.
      Овај нетипични гуру, бивши бизнисмен у индустрији нафте, често се, чак и када држи медитације, облачи у мајице и џинс.
      Проповиједа ненасилан живот и каже да му је животна сврха да уједини свијет љубављу и добротом.
      Није тајна да сарађује са Ђоковићима, а сарађује и са Владем Дивцем и његовом супругом Аном.
       
      Јелена Ђоковић на Косово довела индијског гуруа, реаговао владика Фотије - ИН4С
      WWW.IN4S.NET Не слушајте, браћо и сестре, учења разних гуруа источњачке религије, само треба да слушамо нашу свету светосавску...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Оца и Сина и Светога Духа! Преосвећени брате Дамаскине, браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре, Благодаћу Божјом, Преосвећени брате, данас си рукоположен, хиротонисан за најузвишенију службу у Цркви Христовој, у службу епископску, а та служба јесте служба на месту и обличју Христовом. 
      Из породице свештеничке, драги Преосвећени Владико, поникли сте и то у временима и на месту кад нимало није било једноставно и лако бити хришћанин, а камоли свештеник и члан свештеничке породице, То је било време када је име Христово не само било прогањано него је изгледало и да је потпуно заборављено. Бог, наравно, има своје путеве и свој план, своју промисао и никада не оставља Цркву своју. Када је Црква највише на распећу, онда заправо сведочи најснажнију силу. Када делује пораженом, онда пројављује победу.
      Поникавши у свештеничкој породици наставили сте да учите богословске науке, кроз богословију, кроз факултет, и овде у нашим земљама, али и у иностранству. Када је дошао тренутак да бирате свој животни пут Ви сте се определили за монашки живот. И све то заједно, Ваше рођење, Ваше одрастање и Ваше школовање била је, сада се види, припрема за оно у шта сте данас узведени. Учили сте се у свештеничкој породици, од свога оца и мајке, учили сте се и у амбијенту у коме сте расли шта то значи трпљење, шта то значи подношење поруга, исмевање. Потом сте се, наравно, учили богословским наукама у разним школама и свакако круна тих богословских наука је монашки постриг и монашки живот у манастиру.
      У манастиру, у општежићу, научили сте се  засигурно ономе што је једна од најважнијих порука Јеванђеља, али и једна од најважнијих вредности архијерејске и пастирске службе, поред наравно примарне службе - свете Литургије за спасење света. Та друга служба јесте крштавање људи и увођење у Цркву Христову у име Оца и Сина и Светога Духа, а онда и изграђивање Цркве и изграђивање Тела Христовог у духовном смислу те речи, у конкретном животу. Да би то било могуће, Ваш претходни живот засигурно је учинио све да будете и спремни и достојни за ту службу. У архипастирској служби важније од свега је слушати. То сте учили и у монаштву и у школама и у породици. Важније од свега је бити смирен, важније од свега је ненаметати своју вољу другоме, важније од свега је не бити спреман да критикујеш, а то сте засигурно научили у монашком животу. Да ли сте у заједници са братом, сигуран сам да знате да више зависи од Вас него од њега. Лако је наћи разлоге да будете нерасположени према другом. Лако је наћи разлоге да кажете: Нећу да се уплићем у његов живот, он неће комуникацију са мном. Али знам да је неком, ко је живео у општежићу, важније од свега да сачува заједницу са братом и не само да прогута неправду, то што брат није у праву, него да се истински смири пред њим. Зашто? Зато што то није вештина људска. То није способност коју стичемо, то је сам Господ наш Исус Христос. И онда када слушамо и спремни смо да идемо на тај начин, а Ви добро знате детаље таквог начина живота, онда ћете и Ви бити истински пастир који врши службу Христову и свету Литургију, али и прима све у свој загрљај. Дакле, важније од свега је да служимо у послушању, у крајњем послушању које је сам Господ наш Син Божји показао према своме Оцу, али не у послушању тако да је то било против Његове воље, него је то била и воља Његова.
      Ја Вам желим од срца да као викар Епископа бачког - на месту на коме сам и ја био скоро пуних 15 година, са другом титулом, титулом Епископа јегарског, а Ви такође носите титулу једне епархије која је била на територији данашње Мађарске, титулу Епископа мохачког - у близини Епископа бачког будете, а сигуран сам да ћете то бити, отворени много више него што сам био ја, али и да будете спремни да чујете не само реч поуке него да се учите и примером служења Цркви и то кад тело и снаге дозвољавају, али и онда када по нашим људским мерилима снаге нема. Сигуран сам, такође, будући да по благослову Епископа бачког боравите у манастиру Ковиљу, да ћете и у тој заједници наставити природан органски начин живота којим сте до сада живели и једнако имати могућности да служите свету Литургију, али и да служите братству у коме се налазите, како би оно расло, јер оно само може расти љубављу и молитвом оних који имају виши степен и већу одговорност служења. Нека би Вас Господ благословио сваким својим благословом и дао снаге да носите Крст Христов са радошћу, јер тај Крст је благо бреме и лак јарам. То је Крст који води у предукус тајне Васкрсења, тајне Победе над смрћу, али истовремено и сам по себи Васкрсење и Победа.
      У том духу, у име Сабора, речи ћу Вам: драги брате, прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово., послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је данас, 18. септембра 2021. године, са децом из Глине и банијских села, Београдски Зоолошки Врт.

       
      Како је стоји на Патријарховом Инстаграм профилу дружење је био весело, а нарочито када је са децом хранио фоку. Поред тога, деца и Патријарх Порфирије су били у прилици да се сликају са животињама, а радници Зоо врта су им омогућили и да мазе поједине животиње. Деци су најинтересантнији били мајмуни, а праву атракцију је, уз жирафу, представљао и алигатор Муја.
      Деца су након Зоо врта посетила Цркву Ружицу, где им је била приређена ужина и ручак, након шетње по Калемегдану. Патријарх Порфирије се, у другарском разговору са децом, обавестио о томе у каквим условима њихове породице, након земљотреса, живе и како им је у школи.
      На крају сусрета са децом патријарх Порфирије је упутио кратку поуку о томе да они требају да буду добри ђаци, добри другари и да се увек лепо играју. Да би у томе били што безбрижнији Патријарх је обећао да ће Српска Православна Црква помоћи у обнови њихових кућа колико год буде могла.
      „Куће ових малишана су тешко оштећене у земљотресима, а обнова иде веома споро. Обавештен сам да је завршена обнова само једне куће. Српска Православна Црква и држава Србија, са компанијама и људима добре воље, учиниће што је потребно да се обнова убрза“, написао је патријарх Порфирије на свом Инстаграм профилу.
      Деца су у Београд допутовала у пратњи јереја Горана Каламана пароха глинског и доградоначелнице Бранке Бакшић у организацији народног посланика у Скупшитини Републике Србије Сање Лакић и државног секретара Министарства омладине и спорта Милана Савића.  
       
      Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45.
      Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије.
      Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...