Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Родољуб Лазић рече

А ти се себи обраћаш форумским надимком? О, па ти си тежи случај, скроз си "ушао" у лик.  :smeh1:

Па јел' се озбиљно бавимо интернет-мистиком или не?  Ја ти говорим шта ми се десило, а то ударио на анализу Ћирка...е, Рођо, Рођо, мој мистикомеру.

Него, да упитамо изопћеног  фра Божу: шта је истина о ватиканцима?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

On 4.4.2021. at 15:12, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ту је Зизијулас био  праву говорећи "Онтологија а не етика, естетика, логика" али не довољно у праву, јер теологија није онтологија, а етика са којом се обрачунава је онтолошка, а не теолошка етика која нема везе са онтологијом

:aplauz: Ту је квака, ту...вратити етику у храмонију са онтологијом, а то ће имати директно видљиве последице у односима људи, чак и до самог законодавства овде на земаљској хоризонтали. У онтолошком смислу, не знамо, али верујемо, да ће Рај бити пунији. Не спасавају дела, али без дела нема уподобљавања и давања "дозволе", сагласја, да би Спаситељ деловао (=спасавао) нас. Свети павле говори да онај који неће да ради, нека и не једе. Пренесено на Тело Христово то значи да онај који не чини добра дела....три тачке...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ја ти говорим шта ми се десило, а то ударио на анализу Ћирка

Шала, бре, шта ти је? Шта се одмах штрецаш...па видиш емотикон?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Артемијевцима и Роћку не вриједи попуштати, ту је изгледа одавно лаку ноћ, учино сам то и превише, по најпреткеранојој икономији и то онда схвате као слабост, још се и ја глупирам с давно им је анатема.

Чега су се сјетилу да се праве да је све ок и тјерају даље, тако и овај Роћко који као није артемијевац, само тјера даље и то је то. Кајем се што сам помислио да се ту може нешто урадити, нема ту ни назнака покајања. 

Многи су паметнији и старији покушали али узалуд...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Артемијевцима и Роћку не вриједи попуштати, ту је изгледа одавно лаку ноћ, учино сам то и превише, по најпреткеранојој икономији и то онда схвате као слабост, још се и ја глупирам с давно им је анатема.

Чега су се сјетилу да се праве да је све ок и тјерају даље, тако и овај Роћко који као није артемијевац, само тјера даље и то је то. Кајем се што сам помислио да се ту може нешто урадити, нема ту ни назнака покајања. 

Многи су паметнији и старији покушали али узалуд...

Е, ајде престани више да лупеташ, живота ти. Ти сам себе не разумеш,  а ти ћеш "Роћку" да објашњаваш шта треба да ради да би се покајао. Ако је нешто икономија, икономија је што причам с човеком који нон стоп лаже. Али док теби не досади да причаш те твоје несувисле небулозе, неће ни мени досадити да ти стављам огледало пред лице. А то је да си јадни послушник Христовог непријатеља. Просипаш овде високопарну  филозофију о ипостаси, енергији, онтологији, етици, а најпростију и најједноставнију ствар не разумеш: онај ко лаже или клевеће, а то је оно што ти у односу на мене радиш, није Христов ученик, него Клеветников. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад сте већ код Пилата. Како вам се допада приказ тог догађаја у роману Мајстор и маргарита код Булгакова? Са религиозна тачке гледишта, уметничке..  :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

и разговора о томе да ли су усташе људи без народности, или су ипак Хрвати.

Можда је човек просто хтео да каже да су обрукали Хрвате, да нису достојни назвати се Хрватима. Речи јесу јаке али мислим да не треба буквално схватити шта је рекао јер сви добро знамо да је логички немогуће да Усташе нису Хрвати. А можда је то и нека врста као провокације, да се види какав однос Хрвати данас негују према усташтву, то они сами треба да расчисте са собом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Ćiriličar рече

:aplauz: Ту је квака, ту...вратити етику у храмонију са онтологијом, а то ће имати директно видљиве последице у односима људи, чак и до самог законодавства овде на земаљској хоризонтали. У онтолошком смислу, не знамо, али верујемо, да ће Рај бити пунији. Не спасавају дела, али без дела нема уподобљавања и давања "дозволе", сагласја, да би Спаситељ деловао (=спасавао) нас. Свети павле говори да онај који неће да ради, нека и не једе. Пренесено на Тело Христово то значи да онај који не чини добра дела....три тачке...

 

Нисам се добро разумио:)), правио сам разлику између теолошке етике и онтолошке етике, на основу разликовања онтологије и теологије односно метафизике и теологије. 

Теолошка етика је везана за Христа и морално је оно што он хоће, или ако гледамо на еклисиолошком нивоу послушање.

Онтолошка етика иде од узрока, који добива и форму кривње...

У Цркви и црквеном праву нема кривице ни казне, у Цркви има гријеха.

Поистовјетити ове двије етике води или у "свету" државу, или у одбацивање црквеног морала, а обоје је искушење, све то смо имали у Русији и овде.

Ако је неко проклет од државе и кажњен од Цркве, није му ништа, тај је жив и здрав. Обрнуто неби ваљало.

Тако да тај низ од црквеног морала до државног законодавства није регуларан, по много основа, ако ништа оно због аргумента силе.

Направити разлику између теологије и онтологије је квака.

Тешко се прави јер свака онтологија утиче на све, ништа не мимоилази, мјене се односе на све, док код теологије само на оне који то хоће.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3.4.2021. at 16:32, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог,

Као да постоји нека друга онтологија, осим релационе, гдје је Бог сав у покрету, кроз икономију, кроз енергију, кроз сав свој однос с творевином. А то, што Он тријадолошки мирује, по природи, о том Богу и ипостасима Тројице ћу тек да те питам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, slovoA рече

Као да постоји нека друга онтологија, осим релационе, гдје је Бог сав у покрету, кроз икономију, кроз енергију, кроз сав свој однос с творевином. А то, што Он тријадолошки мирује, по природи, о том Богу и ипостасима Тројице ћу тек да те питам.

Једно је биће (овде у цјелини) само, друго модус - стање бића (нпр, рај, пакао итд, онтолошки статус, да кажем и држава) а треће истина о бићу у цјелини, учење о бићу у цјелини, онтологија онтолошка истина: Да је све релативно, дијалектика, ипостасна или нпр. материјалистичка, да је та истина апсолутни дух итд, да је исто мислити и бити, да је све субјект или објект... те истине су свјетозарне оне дају генеришу неки свијет, неко стање бића и односе се на све у датом свијету, референтном систему, систему.

Дакле апсолутне су, ништа не може да се изузме испод тих истина, оне важе за биће у цјелини, за сваки атом или глисту, појаву, па и Бога. Зато имамо различите погледе на Христа.

Да ли је Христос апсолутни Цар? Да ли је његова учење, односно учење Цркве истина у апсолутном смислу?

Није, и добро је што није, његова се истина простире само на оне који: АКО ХОЋЕ, да узму крст свој и иду за Њим, њима се та истина објављује, лично им је Господ објављује кроз цркву: колико могу, толико дарова носе.

Правити од те истине која је дар апслутну истину која је тоталитарна већ самим својим општим важењем је хула о којој Ниче говори.

То је измјештање Христа из Цркве у државу да би се употребио, а свака употреба је злоупотреба.

Не може се истина употрјебити, ми смо за употребљавање од стране истине, ако говоримо о теологији.

Кроз онтологију  већ може да се влада људима, није лијепо али шта је ту је.

Али немојте у име Христа који нас ослободи. 

Није Христос за употребу, то је онда идол који нам служи да плашимо масе, а народ божији није маса.

"Нема онтологије Свете Тројице нити је може бити"

Онтологија има разних, до оне фундаменталне, али се показало да је истороја истина о бићу историја о Ништа, историја нихилизма.

Личност у метафизици: "У почетку је није било, а на крају се показало да је нема"

Како је релациона онтологија метафизика, закасњела истина о бићу, кад је већ стољеће јасно да је не може ни бити, то излази да у релационој онтологији и нема личности.ne_shvata

Има је у теорији, али у пракси и мећу поклоницима те теорије јад и беда, мада и у теорији је појам мутан, качи се више за психијатријско поимање личности као структуре комплекса и сл, него за Црквено поимање, што се показује упадицом за личност у паклу.

Бића наравно има, то нико не негира, оно јесте истина. 

Негирамо истину о бићу, не из каприца, него се тако показало кроз историју истине о бићу.

Црква је шира од постојања у њој су и они кој више нису, и они који ће доћи, али и много ужа од постојања јер у њој нису многи, њена власт над бићем у цјелини је кроз ненаметљиво јединство у Христу, а да ли је наука "ако хоћеш" иста са наукама и истинама каквим их познајемо и узимамо здраво за готово, па на њима зидамо "теологију" која ту не може да стоји, ту је теологија најјачи атеизам, како и видимо, највише штете наноси Цркви.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То искушење "православног" тоталалитаризма, темељеног на "православној иситни" (не на истини православља) влада артемијевцима и некима овде, који нису баш згодни за помињање, али и код нпр. Бокана у форми самоиспровоцираног романтизма, јер не види излаз.

Таква искупења су онтолошки условљена, односно одређују сву онтику, а није освјешћено који појам истине влада у њима и његово порјекло.

То је уочио Зизијулас па је покушао оживи теологију која је обесмишњена метафизчким поимањем истине.

Покушај се уколико је искрен у правду рачуна, али спасавајући теологију Грк се занио да спаси и филозофију односно метафизику, ( да рестаутише класичну хеленску славу, грчки нациолизам који безуспјешно покушава да мисли, сада то чине Њемци)

Код атремијаваца искушење је било на нивоу онтологије, а како се критичка свјест "развијала" послушањем, умност одмах проглашавала за умовање, то нема наде да се сами освјесте. Да их неко други освјести на онтолошком нивоу у вези са појмом истине не дозвољава морал (онтика) којом се утврђују у "истини", није помогло ни кад је сва Црква узела да и разговеди (израз светог Аве), осим што су "схватили" да се Црква удаљила од истине.:0426_feel:

Како да неко ко и не жели да се бави "високоумљем" разрјеши проблем на пољу онтологије? Послушањем, али чувени послушници заказаше. Сад је узело маха потискивање.

Зато је Патријарх у праву када каже да је слобода у послушању и да је право послушање права слобода.

Једнако је једно са другим.

То да схвате и ови што се куну у слободу и ови што се куну у послушање. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Родољуб Лазић рече

и разговора о томе да ли су усташе људи без народности, или су ипак Хрвати.

Akcenat je da svako ko čini zlodela ne pripada ni jednom narodu već onome koji čili zlodela od početka. Nacizam a samim tim i ustaštvo je pripadnost za sebe, posebna iskrivljena ideologija. Među ustašama je bilo i Srba, a tek činjenicu da je veliki procenat Hrvata čine pokatoličeni Srbi tu neću ni da ulazim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, J_a_n_a рече

Akcenat je da svako ko čini zlodela ne pripada ni jednom narodu već onome koji čili zlodela od početka

Ако они који су чинили злодела не припадају хрватском народу, онда значи да Хрвати и Хрватска немају никакав проблем са Јасеновцем. Нити имају потребу да се покају за геноцид у њему. Нити ми њима треба да пребацујемо било шта у вези са Јасеновцем, Јадовном, Глином, Пребиловцима....

 А онда још чудније: ако злодела нису чинили Хрвати, зашто хрватски и римокатолички историчари толико труда улажу да докажу да је то био радни логор, да није било више од неколико десетина хиљада убијених, и све остало? Рекло би се да они мисле да то има везе са Хрватима и Хрватском, чим покушавају да све то минимализују и "оперу". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, J_a_n_a рече

Među ustašama je bilo i Srba

Па шта? Колико је било Срба међу усташама? 1%? 5%? И сада, да бисмо њих аболирали и "прикрили", треба ваљда да заборавимо да је НДХ била геноцидна, да је званична политика била 1/3 Срба убити, 1/3 покатоличити, 1/3 протерати? Значи,  поента је да зарад 3% усташаСрба аболирамо и 97% усташа Хрвата? Много је поштеније и исправније рећи управо истину - да, било је __________% Срба и  __________% Хрвата усташких злочинаца.

Пре сат времена, J_a_n_a рече

a tek činjenicu da je veliki procenat Hrvata čine pokatoličeni Srbi tu neću ni da ulazim.

Па шта? То су они који се, након покатоличења,  у највећем броју нису ни  осећали као Срби, него као Хрвати. И имали су синдром конвертита, да морају да "докажу" да немају ништа са "шизматицима". Треба ли да се ми, који нисмо конвертирали, стидимо за њих и да их прикривамо?

Е сад ти мени реци, где ћемо стићи ако с једне стране имамо деценијама унисоно, и државно и верско (римокатоличко) инсистирање да је Јасеновац великосрпски мит, а с друге стране кренемо да су за Јасеновац одговорни некакви злочинци без народности? Колико ја видим, завршићемо са тим да је то великосрпски мит. Баш је њих брига за нашу беневолентност, они то доживљавају као слабост.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...