Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 1.4.2021. at 12:00, sanja84 рече

A ti stvarno veruješ u slepo poslušanje. I stvarno ne znaš da možda treba da preispitaš "naređenje". Šta reći. Hvala Bogu na tome...dobro te je vodio i u lepo okruženje stavio. Inače što se raskola tiče, čuh nešto da neki Rumunski sveštenik iz Amerike čini mi se, koji je bio u raskolu, umro, netruležne mošti, čuda se dešavaju. Da li su ga već proglasili svecom  ili će ne znam. ALi eto...Crkva i članovi crkve!!! To Bog kaže ne ti i ja.

 

 

Није био у расколу. У Румунији је био рашчињен, али је касније служио у Америци, у канонској Цркви. То је свештеник Георгије.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 14 часа, Поет рече

Борба и даље траје. Тко ли ће изаћи као губитник? :D :D

Мени изгледа да је унапријед ријешено, побједиће ме Лазић покајањем:D, нисмо ми толико битни, постоји проблем у Цркви, односно раскол, са групом која мисли (готово) идентично као овлаштени заступник на Поукама Лазић, "готово" јер он одриче заједницу са њима, али разлике нисам уочио. Расколници имају благослов да се причешћују у СПЦ и они раскол  не признају.

Мени је јасно да су ти људи у праву и да је све што Лазић говори тачно или како они кажу истина, ту спора нема, ја само желим да испитам да ли је та истина Црквена, да ли је то истина заједнице, или је та истина  против заједнице, односно у крајњој линији да ли је истина оно што твори заједницу, или је истина истина заједнице.

Односна одакле долази та истина и какав је њен темељ, у шта су се запрели ти људи, па су отпали од Цркве, потпуно им вјерујем да то нису хтјели, али да су морали да би спасли истину.

Драг ми је Платон али ми је дража истина- или - ако бирам између истине и Христа, идем против истине.

Христос када га Пилат пита: Шта је истина каже Ја сам Истина, односно ја јесам, није му говорио неке истине о себи, нити истине о бићу, да је учинио тако вјероватно би се опријатељио са Пилатом који је био учен и градитељ имао је смисла за архитектуру и науку. Дакле једно је истина као оно што јесте - биће само, а друго истина о бићу. 

Или једно је да Црква јесте, а друго истине о Цркви, чувајући ове истине о Цркви нашли су се изван Цркве.

Богородица је истинита, немамо несторијанце, али имали смо Распућина коме се Богородица "јавила" упецао се на то Патријарх и двор, касније кад се издешавало свашта, има сцена у филму када Патријарх и Царица притишћу и испитују Распућина да им каже гдје му се Богородица јавила да ли у уму?  Распучин се вајкао, али је на крају признао да је у уму, Патријарх и Царица су схватили да су пропали. Да су заједно са Распучином прелешћени.

Плашим се да се и неким нашим православље објављује у уму и да из ума истину говоре, и вјерују у њу, и кроз такву мјеру, истину и вјеру, сразмјеравају све нас и Цркву, и да ту лежи проблем.

Јер Христос се не јавља у уму, него у Цркви и цјелој природи, у Тијелу, па тек негдје и уму, али ако је тај ум отворен, то су оци називали нус, то стање никако није разум, нити умна саморефлексијам,баратање појимовима, онтологија итд... Вјеровање да је нешто у теби божанско што производи сладострасно наслађивање сујете. Па онда они чувају вјеру у себи и тако...

Ту је Зизијулас био  праву говорећи "Онтологија а не етика, естетика, логика" али не довољно у праву, јер теологија није онтологија, а етика са којом се обрачунава је онтолошка, а не теолошка етика која нема везе са онтологијом, у етици постоји кривица, а не грјех, грјех постоји само у односу на Бога, независно од онтолошког статуса. Тако да Зизијулас само измишља топлу воду да је "старија" онтологија од онтике и вјероватно жонглирањем подмјешта.

Ова друга група се сама преиграла, дајући претјеран значај томе што су у праву. ( У праву су били онтички, чињене су им смицалице, неправде, послије је то сва Црква на себи осјетила и чудом надвладала, али то "у праву" нема онтолошки, нити Црквени значај, то им никако није јасно.

Та истина није толико битна, знам по туђем дупету не боли, али како било претјерали су ставивши такву истину изнад свега, изнад заједнице.

 Шта је чињење неправде ближњем наспрам раскола?

Оци су говорили ништа су и није то била фраза, смирење данас значи немати истину и чекати да те Господ ако хоће нађе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Жика рече

Није био у расколу. У Румунији је био рашчињен, али је касније служио у Америци, у канонској Цркви. То је свештеник Георгије.

Hvala. A šta, posle su mu vratili čin? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

RS.SPUTNIKNEWS.COM

Спутњик вас води у велики духовни центар младих, манастир Ковиљ, који је обновио дугодишњи игуман ове светиње...

 

Патријарх Порфирије, епископ Фотије, епископ Андреј, епископ Јероним, епископ Исихије - манастир Ковиљ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Баш је "симпатично" читати како поједини ( притом потпуно промашујући) све своде на ad hominem констатације и поуке. Марку досадило да директно вређа, па сад осетио потребу да ме "пријатељски" поучи шта не схватам. Ето, тако, без икаквог контекста, без икаквог осврта на било коју моју тврдњу или став (шта је погрешно и због чега). Али је битно да помене и неки, њему знани, "мој" тор... Смешно.

Ови што не знају шта би рекли аргументовано о нечијим тврдњама, имају само  један избор, а то је  протурање клевета везаних за личност. А после се љуте кад их подсетим да су лаж и клевете грех и да се тога треба чувати.  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Баш је "симпатично" читати како поједини ( притом потпуно промашујући) све своде на ad hominem констатације и поуке. Марку досадило да директно вређа, па сад осетио потребу да ме "пријатељски" поучи шта не схватам. Ето, тако, без икаквог контекста, без икаквог осврта на било коју моју тврдњу или став (шта је погрешно и због чега). Али је битно да помене и неки, њему знани, "мој" тор... Смешно.

Ови што не знају шта би рекли аргументовано о нечијим тврдњама, имају само  један избор, а то је  протурање клевета везаних за личност. А после се љуте кад их подсетим да су лаж и клевете грех и да се тога треба чувати.  

 

Треба се подсетити да је Бог Милостив и да спашава и оне који нису у нашим коцкастим логичким целинама.

Ти никад не изоставиш како ће неко попити Божју казну, а нападе на своју личност измишљаш, јер си везао личност за став.

И опет те твоји ставови уводе у рај а друге у пакао.

Ја сам пак мишљења да Бог може и хоће спасити и тебе иако се са тобом не слажем.

Патријарху се замерају озбиљне ствари а не минорни и спонтани људски поступци. Наравно да му се како видиш може замерити али не онако како ти чиниш, од ничега нешто, што може збунити неког неутврђеног у вери.

Овде ти то и замерају али ти не видиш да ти је замерка минорна, већ дајеш себи на важност, па чак цитираш Јустина преузујући лаичко свештенство као своје.

Твоја замерка патријарху је ништавна и жали Боже толико разглабања.

Желим ти здравља, јер кад уђеш у дискусију, опасан си. А опасне људе треба смиривати, па ћу се тако у том правцу и молити за тебе, док год ти је Христос на уснама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

нападе на своју личност измишљаш

Е, свашта... Да ли сам ти пре месец-два рекао да  вређаш и лажеш, а после извесног времена кренеш у разговор као да ништа није било? И ето, то је ова ситуација. Као и овај Хаџија, једино што зна је да ме повеже са Артемијем, то је целокупнна његова аргументација. 

Логинову сам, који је у почетку имао исти принцип - ad hominem - рекао да ће разговор са њим бити нормалан кад се мане етикетирања. Хвала Богу, човек је разуман и ми сада разговарамо нормално, иако се не слажемо. Докле год неко покушава да реши ствари тако што ће, у недостатку аргумената, да лупа дисквалификације и увреде, дотле нема комуникације. 

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ти никад не изоставиш како ће неко попити Божју казну

Морам људе, који говоре да су хришћани, да подсетим да су лаж и клевета грех. Ништа више, а ни мање.

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

Патријарху се замерају озбиљне ствари а не минорни и спонтани људски поступци.

Од тога је почело, од пољупца папи и разговора о томе да ли су усташе људи без народности, или су ипак Хрвати. Не знам по чему је нешто од овога минорно, и шта је ту спонтано. Али је онда дискусија отишла у правцу да  ли је патријарх увек у праву, и када греши, и слично. Говорили смо начелно, о позицији и ауторитету патријарха. 

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

А опасне људе треба смиривати, па ћу се тако у том правцу и молити за тебе

Само се ти моли, и за мене, али  и за себе. А и ја ћу се молити и за тебе, да добијеш реалнију слику о мени. Јер очито је да си нешто дебело побркао у вези са мном.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

MITROPOLIJA.COM

Заборавио сам да вам кажем да у ћелијама није било прозора, није било светлости. Ноћу је једина светлост долазила из ходника, али само мали трачак светлости...

https://en.wikipedia.org/wiki/Gheorghe_Calciu-Dumitreasa

https://www.google.com/search?q=Georgi+Calciu+Dumitreasa&rlz=1C1GCEU_enRS820RS821&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwin6MnyiefvAhUvAxAIHX5DC78Q_AUoAXoECAEQAw&biw=1536&bih=775

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Родољуб Лазић рече
MITROPOLIJA.COM

Заборавио сам да вам кажем да у ћелијама није било прозора, није било светлости. Ноћу је једина светлост долазила из ходника, али само мали трачак светлости...

https://en.wikipedia.org/wiki/Gheorghe_Calciu-Dumitreasa

https://www.google.com/search?q=Georgi+Calciu+Dumitreasa&rlz=1C1GCEU_enRS820RS821&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwin6MnyiefvAhUvAxAIHX5DC78Q_AUoAXoECAEQAw&biw=1536&bih=775

 

Има доста снимака његових на јутјубу, али је све на румунском. Ово је једино што сам нашао са преводом на енглески:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић 

Рођо,

Хтедох ти горе одговорити, но се обазрије' и увати' ангела чувара како ме надгледа...е реко' нећеш, Ћирко, вала да си још толики, него ћеш сад Рођи оћутати.

Ал' опет не издржах да ти не кажем...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4.4.2021. at 15:12, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Христос када га Пилат пита: Шта је истина каже Ја сам Истина,

Лајк горе ...али, везано за ово исправка, Господ је оћутао Пилату. Претврде су биле уши Пилатове , да му одговара на бесмислено питање јер је гледао Истину испред себе и није Је видео.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Ćiriličar рече

е реко' нећеш, Ћирко,

А ти се себи обраћаш форумским надимком? О, па ти си тежи случај, скроз си "ушао" у лик.  :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. 

       
      На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, 1. августа 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића, на дан храмовне славе, верни народ архијерејског намесништва космајског предвођен својим свештеницима дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у селу Бабе.

       
      Звучни запис беседе
       
      Заједно са првојерахом Српске Православне Цркве свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и умировљени канадски Георгије, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Доситеј Хиландарац и Петар (Драгојловић), архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, јереј Жељко Јовановић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакони Радомир Врућинић и Драган Радић.
      Том приликом обављено је литургијско крштење малог Матеја, унука ктитора храма Светог деспота Стефана у Бабама, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића.
      -Данас, на празник Светога Стефана Деспота, благодарим Господу што заједно са свим верујућима који су се овде окупили служим свету Литургију у овој Богом украшеној, предивној и лепој Шумадији. Данас заједно са свима вама упућујем молитве, не само за нас овде који смо сабрани, него и за сав наш православни и благоверни народ, као и за читав свет, за сављудски род, јер света Литургија се служи за спасење света, за спасење човека, за спасење људског рода. Господ је постао човек како би сви људи дошли у познање Истине, односно да сви људи дођу до познања Њега као Спаситеља. Господ је дошао у свет да спасе све људе, не правећи границе и поделе међу људима онако како ми то чинимо. Господ је као корен нашега живота дао сваком људском бићу зрно, семе вере, толико да свако од нас, сваки човек, где год се налазио, ако има вере колико је зрно горушичино он, по речи Господњој може и горе да премешта, подсетио је патријарх Порфирије.
      -Данашња прича из светог Јеванђеља је прича о човеку који је болестан, парализован, одузет. Тај човек може бити симбол свакога од нас, јер свако од нас има неку духовну слабост, свако од нас има своје падове, тј. свако од нас греши и има своје грехе, а греси произведе своје ефекте као слабост телесну, али и као слабост духовну - што ће рећи да је болест неретко последица нашег погрешног духовног живота, наших грехова. Управо стога што су често болести производ наших промашаја, оне могу бити и излечене нашим духовним исправљањем кроз покајање, кроз познају да смо погрешили на овај или онај начин, кроз отварање своје душе Богу и уздизањем својих духовних очију ка небесима где само оног тренутка када помислимо на Господа са свешћу да смо слаби и немоћни и да имамо потребу за Његовом благодаћу, за Његовом љубављу, долази чудесно исцељење, долазе чудесна оздрављења, беседио је Патријарх и додао:
      -Често идемо на места за која смо чули да се дешавају чуда и мислимо да је довољно отићи на такво место и само стајати, учинити неки прилог и да ће се десити чудо. Чудо је увек, браћо и сестре, производ нашега смирења, спознаје наших слабости, наших болести, наших грехова, али и поверења у Бога да је Он тај који може бити наш исцелитељ. Исцељење или чудо јесте последица љубави Божје, али и наше вере као предуслова. Потребно је да имамо живу, истинску и праву веру, да имамо поверење у Бога, да Он има силу и моћ, да Он зна боље него ми шта је нама у сваком тренутку потребно. У данашњем Јеванђељу описано је управо то, каква је и колика снага вере, и то вере Цркве. Човек из светог Јеванђеља, кога Свети апостол Матеј описује, није имао некаву веру и по свој прилици имао је погрешан, грешан живот, али Господ га је исцелио, јер је нагласио снагу вере коју су имали они који су донели одузетог пред ноге Господње. Господ је указао колика је снага вере Цркве, јер је Црква имала веру да Бог може да помогне, да може да исцели, да може да залечи сваку духовну и телесну рану. Вера у живога Господа, вера Цркве чини чуда, исцељује и то пре свега наше душе, васкрсава их из таме, из смрти. Ми често, имајући недовољно јаку веру, међусобно подељени, неудруживши своју веру, хоћемо да Бог магијски покаже своје присуство међу нама. Критични смо у односу на оне који не долазе у Цркву, критични смо на њихов погрешан живот, осуђујемо чак и оне за које знамо да су бољи врлински од нас у духовном животу. Међутим, због вере заједнице ове четворице, због вере Цркве, исцељен је онај који је био болестан, а није имао веру. Ту је одговор. Наша вера је недовољно јака и недовољно снажна, Наша вера се недовољно показује, не пројављује у нашим животима, у нашим врлинама, и зато многи људи, који су се ко зна из каквих разлога нашли на беспућу овога света, далеко од Извора Живота, далеко од Бога, а чезну за Богом и спасењем, нису видели Бога и нису га упознали, јер ми нисмо показали довољно сложну и довољно јаку веру, онакву какву је имао деспот Стефан Лазаревић.
      -Замислимо само каква ли је његова вера морала бити када види да све тоне у његовом отачаству, да његов родитељ, пријатељи и сродници, сви, губе своје животе, губе их на крсту Христовом, на Крсту који нуди васкрсење. Деспот Стефан у онима кокји су страдали и дали свој живот види Христову жртву, и зато је његова вера морала бити силна и снажна, пре свега да поднесе бол, а одмах потом да нејак и слабашан преузме улогу онога који ће водити народ. Толике предивне, духовне и богате плодове је дао имајући управо веру живу и чврсту, снажну веру која може и горе да помера, веру у Живога Једнога у Тројици Бога, за коју се молимо да и нама Господ подари како бисмо онда заједно са Светим Стефаном и толиким угодницима и светитељима Божјим из рода нашега из Православне Цркве и ми славили Једнога у љубави нама Откривеног и по вери датог Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин, беседио је патријарх Порфирије.
      Након причешћа свештенослужитеља, Светој Чаши приступио је и велики број верника, а потом је преломљен славски колач када је читава заједница узнела своје молитве за ктитора храма протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића и цео његов дом.
      Затим се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки г. Јован: -Велики је благослов Божји што је данас овде са нама поглавар наше Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије, који је служио свету Литургију и за све нас принео бескрвну жртву и што је данас крстио малога Матеју и увео га да буде члан Цркве. Молимо се за нашег Патријарха, који носи крст народа српскога, да му Бог, Свети Сава и Свети деспот Стефан помогну да приводи лађу Цркве наше ка спасењу.
      Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован је том приликом одликовао орденом Вожда Карађорђа г. Здравка Ђорђевића из Поповића, као и Певачко друштво Србски православни појци из Београда у знак признања за велику љубав према својој светој Цркви и бослужењима. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је  отац новокрштеног Матеје, г. Никола Сараџић из Париза, који љубав према храму Светог деспота Стефана у Бабама исказује већ дуго година.
      Домаћин славља архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић организовао је садржајан културно-уметнички програм у којем је учествовао познати драмски уметник и човек који својим литургијским животом исповеда веру у васкрслог Господа г. Андреј Шепетковски, који је говорио текст чувеног Слова љубве. Његов син, Алексеј Шепетковски, победник овогодишњег рецитаторског фестивала, одрецитовао је песму Стефан Високи и ја коју је аутор, његов отац Андреј, написао у част доласка патријарха Порфирија и прославе храмовне славе.
      Певачко друштво Србски православни појци из Београда су такође узели учешћа у програму, а звуком фруле придружио се и г. Милинко Ивановић, као и КУД Космај из Сопота.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уредништво "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, обрадовало нас је новим, 380. бројем овог, многима омиљеног часописа. Тим поводом разговарамо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора задуженим за односе са медијима, који нас упознаје са најважнијим моментима везаним како за тему броја - Богомољачки покрет св. Владике Николаја, тако и за два текста која ће свакако привући пажњу читалаца - о почившем проти Моми Кривокапићу и о превазилажењу искушења нашег времена Фредерике де Грааф.


      Звучни запис разговора
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...