Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 47 минута, logdanov рече

Моје контрапитање би било, да ли ти себе поредиш са св Јустином, а п. Порфирија са Германом?

Роћко је у акту поучавања Цркве, ствар је начелна, није питање да ли он има аутентичну позоцију за поучавање, него да ли оно  уопште постоји:bu:, да ли он има исправну позицију када критикуује Патријарха за рукољуб није питање, питање је да ли ико има позицију да критикује било ког патријарха било којим разлогом.joooj

Манипулативни метод од општег на конкретно, са конјретног на опште и до ујутро, кад запне онда есхатологизими ти тек може све и до ујутро. 

пре 31 минута, logdanov рече

Па да. Како да знам да баш моја критика није промашај?

Па немој ни да је почињеш док то не преиспиташ, крштење своје залажеш, по њему си једнакоправан Патријахрју, ако си кренуо да њега учиш, онда мораш да имаш добар разлог и добро утемељење и да се посавјетујеш са неким.

Свега тога овде нема, утемељени су на својим представама о православљу, школу су пропустили и у ствари слушају Артемија којег држе за светог, или слушају демона, не може критика бити адхок, то је лаж, као слобода мишљења, ништа то, постоји ипостасни низ иза Лазића који води или до Господа или до нечастивог, нек се свак учи расуђивању, добро је рекао  Владика Иринеј Бачки: Овај проблем са Артемијем се неће брзо рјешити, дај боже за 15година. 

Са Лазићем је кренило кад га Артемије зомбиро и послао да исправља СПЦ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 25 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Роћко је у акту поучавања Цркве, ствар је начелна, није питање да ли он има аутентичну позоцију за поучавање, него да ли оно  уопште постоји:bu:, да ли он има исправну позицију када критикуује Патријарха за рукољуб није питање, питање је да ли ико има позицију да критикује било ког патријарха било којим разлогом.joooj

Манипулативни метод од општег на конкретно, са конјретног на опште и до ујутро, кад запне онда есхатологизими ти тек може све и до ујутро. 

Па немој ни да је почињеш док то не преиспиташ, крштење своје залажеш, по њему си једнакоправан Патријахрју, ако си кренуо да њега учиш, онда мораш да имаш добар разлог и добро утемељење и да се посавјетујеш са неким.

Свега тога овде нема, утемељени су на својим представама о православљу, школу су пропустили и у ствари слушају Артемија којег држе за светог, или слушају демона, не може критика бити адхок, то је лаж, као слобода мишљења, ништа то, постоји ипостасни низ иза Лазића који води или до Господа или до нечастивог, нек се свак учи расуђивању, добро је рекао  Владика Иринеј Бачки: Овај проблем са Артемијем се неће брзо рјешити, дај боже за 15година. 

Са Лазићем је кренило кад га Артемије зомбиро и послао да исправља СПЦ.

Тако сам и ја схватио, није проблем да се критикује патријарх ако критика следи после доброг и облагодаћеног расуђивања а сви долазимо у искушење за то али треба добро промислити јер ја знам примере где су неки старци саветовали да се критикује епископ јер он и онако већ велико бреме носи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Просечан србенда рече

Тако сам и ја схватио, није проблем да се критикује патријарх ако критика следи после доброг и облагодаћеног расуђивања а сви долазимо у искушење за то али треба добро промислити јер ја знам примере где су неки старци саветовали да се критикује епископ јер он и онако већ велико бреме носи.

Ма да, може бити црквена критика,ако је потребна, али коју то јерес исповједа Патријарх? Чиме ремети литургију?  Али ово је антицрквена хајка гдје Патријарха истовремено нападају да је четник и издајица.

Дакле може да постоји у екстренмим случајевима, као што је Јефрем аризонски допустио Атанасију да му пољуби руку, јер знаш Атанасја кад нешто навали, посље свети Јеферем, јао мени шта сам себи допустио да ми владика пољуби руку, дакле све може, али не како то неки замшљају и раде :  улогују се па пљуц на Патријарха, такви гину.

Није правилно да постоји, као што није правилно да владика узима благослов од архимандрита, ако није и јеромонах био, али је Таса добро урадио, сад ако си коцкаст није ти логично.

Кад сам први пут ишао на Сету Гору илегално птрко гране, идем Богородици, да ми неко поставља препреке? Није ок, али да се вратим?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Са Лазићем је кренило кад га Артемије зомбиро и послао да исправља СПЦ

Да ме је Артемије зомбирао, био бих у Барајеву или Љуљацима. Ништа ме не би спречавало, као и толике друге. Причаш глупости, као  добар послушник свог газде Клеветника. Бог нека ти је у помоћи, није теби лако. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Твој начелан став је да се о патријарховим поступцима не сме/не може размишљати/расправљати, да је он увек у праву, и кад није у праву. Ко се понаша супротно, тај је у расколу.

Спојио си неколико различитих одговора, које ја нисам спојио, у један тако доследан систем који ни најмање нема везе са оним што сам ја рекао или хтео да кажем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ма да, може бити црквена критика,ако је потребна, али коју то јерес исповједа Патријарх? Чиме ремети литургију?  Али ово је антицрквена хајка гдје Патријарха истовремено нападају да је четник и издајица.

Чак и да нема никакав конкретни циљ, критика ради критике свега и свачега код нас се претворила у досадну и ружну навику. Фонтана - не ваља. Трг - не ваља. Споменик - не ваља. Храм - не ваља. Парк - не ваља. Патријарх - не ваља. Одавно нисам чуо да нешто ваља. Чак и кад ваља, прво истичемо оно што нам се не свиђа. Тешко је добити прелазну оцену код Бумбара и Рубирозе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, logdanov рече

Спојио си неколико различитих одговора, које ја нисам спојио, у један тако доследан систем који ни најмање нема везе са оним што сам ја рекао или хтео да кажем.

Ни најмање нема везе!? Ајде буди озбиљан. Свако може да се врати неколико страна уназад и да види да су ово твоји ставови. Па ако ни најмање нема везе, око чега смо се онда ти и ја спорили, живота ти? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:)) Нисам се чуо одавно са Авом, али сумњам да је Рукољубу он или моја малекост дозволиа да ми се обрате.

Не критикују СПЦ са артемијевских позиција него са нехијерархијских  безипостасних идеолошких позиција антиекуменизма. :coolio: Да нису независно дошли на исту идеју? Зашто не покажу како. Можда је Артемије преписивао од Роћка или га је учио памети као што сад покушава Патријарха.

Јесте и ја читам "На дрини ћуприју" али нема то никакве везе са Ивом Андрићем.:)))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

:)) Нисам се чуо одавно са Авом, али сумњам да је Рукољубу он или моја малекост дозволиа да ми се обрате.

Не критикују СПЦ са артемијевских позиција него са нехијерархијских  безипостасних идеолошких позиција антиекуменизма. :coolio: Да нису независно дошли на исту идеју? Зашто не покажу како. Можда је Артемије шреписивао од Роћка или и њега савјетовао, као сад Патријарха.

Јесте и ја читам "На дрини ћуприју" али нема то никакве везе са Ивом Андрићем.:)))

 

Блудимире, није теби лако. Није да немам разумевања за твоје стање, али ти не могу помоћи. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Кад сам први пут ишао на Сету Гору илегално птрко гране, идем Богородици, да ми неко поставља препреке?

Дешава се то да неко прекрши закон али из добре намере и љубави ради па тако и кад су канони у питању. Родољуб је адвокат па можда каноне посматра строжије из професионалног угла.

Опет кажем да је неко пољубио руку папи пре само један век уназад, то готово нико неби ни знао а овако данас велики брат све снима и одмах иде у јавни етар и крећу расправе, расколи, коментари и осуде. Мени је та чињеница довољна да закључим да је љубави све мање јер  људи не гледају своја посла него прате медије и ко шта ради. Све то ослабљује љубав што за последицу има остварење пророчанстава из св. Јеванђеља о доласку последњих времена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, logdanov рече

@Родољуб Лазић Опусти се. Сутра је празник. Не распаљујмо страсти у ове касне сате.

Наравно да сам опуштен. Само сам зачуђен, изненађен твојим речима. Нећемо распаљивати страсти. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Просечан србенда рече

Дешава се то да неко прекрши закон али из добре намере и љубави ради па тако и кад су канони у питању. Родољуб је адвокат па можда каноне посматра строжије из професионалног угла.

Опет кажем да је неко пољубио руку папи пре само један век уназад, то готово нико неби ни знао а овако данас велики брат све снима и одмах иде у јавни етар и крећу расправе, расколи, коментари и осуде. Мени је та чињеница довољна да закључим да је љубави све мање јер  људи не гледају своја посла него прате медије и ко шта ради. Све то ослабљује љубав што за последицу има остварење пророчанстава из св. Јеванђеља о доласку последњих времена.

Нормално, и у законима има поредак, и смисао, нису сигурно границе постављене да се праве препреке поклоницима, нисам ишао да крадем или радим, ови су цариници иначе ригидни то схватили и кад сам се враћао - пошто ми је пасош остао код њих побјего сам кад су ме скинили са воза, само су ми рекли но-но нисам ни забрану добио, идуће године сам ишао регуларно.

Родољуб није стручњак за каноне, а и као правник се осрамотио јер говори да су Хрвати криви, то се може мени и теби прогледати кроз прсте, али правнику не, не може народ бити крив, само конкретна личност. Реће неко: Али убијали су нас Хрвати, па убијали су нас и људи, јесу ли сад људи криви? 

Исто важи и за католичку Цркву која може бити крива такође само ако има ипостас, али ако има ипостас та ипостас не може бити крива. Као што ја немам никакву кривицу што су Шкорпиони стрељали у Трнову.

Али се правник изчуђава зашто злочнци не припадају Цркви и зашто се љуби рука, а годинама уназад је осудио Порфирија као екуменисту који искривљено вјерује, а од кога га је одмеравао кад је то "схватио"? 

Дакле није ријеч о професионалној него о духовној деформацији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не дај се ометати. То што ти не разумеш шта говориш, и што не разумеју ни они који читају, не значи да у неком паралелном универзуму то нема неки смисао. Вероватноћа јесте мала, такорећи занемарљива, али шта је ту је. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предстојатељ Руске Православне Цркве честитао је Најсветијем Патријарху српском Порфирију 60. рођендан.

       
      Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
      Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем, 
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Овај значајан датум живота дочекујете имајући пред собом широко поље деловања ради нових достигнућа на благо Цркве Светог Саве, која Вас је изабрала за наследника блаженопочивших Патријараха српских – Димитрија, Варнаве, Гаврила, Викентија, Германа, Павла и Иринеја.
      Са ревношћу у Господу, одазивајући се овом високом позиву, смирењем и благошћу сте ступили на тешко и одговорно поље Предстојатељског служења и трудите се да буде у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави нелицемерној, у речи истине (2. Кор. 6: 6-7).
      Народ Божији Вас види крај деце и стараца, немоћних и унесрећених, древних светиња Косова и на местима подвига српских новомученика. Свуда се трудите да загрлите стадо бринући се о њему и да га загрејете очинском љубављу, мудром речју и примером сопственог врлог живота, надахњујући га да живи по заповестима Господа Исуса Христа, у свему да Му угађају, и у свакоме добром делу да буду плодни, и да расту у познању Божијем (Кол. 1:10).
      На овај Ваш свечани дан молитвено желим Вашој Светости снажно здравље и неисцрпну Спаситељеву помоћ током много година мирне Патријаршијске службе.
       
      Са братском љубављу у Христу,
      +КИРИЛ,
      ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...