Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 522
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Владика Порфирије изабран за новог патријарха RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  

Изволе се Духу Светоме и...     Поред српских Светитеља сада се радује и св. старац Порфирије, јер је по његовом савету Ава Иринеј дошао у Србију, учинио много за просвету и родио духов

Баш супер што је он изабран, Најбољи од фаворита. Достојан! Није ни стар превише 61, ако Бог да здравља наредних 30 година да се споји без избора новог патријарха. 

Постоване слике

Znači za tebe su Grci neki "zli trgovci koji samo magarče jadne Ruse" ne bih se spuštao na taj nivo i tako govorio o jednoj naciji a posebno ne nama toliko bliskoj i puno bližoj od Rusa što je i logično jer su nam fizički bili bliže skoro 1500 godina a verovatno smo se prožimali i puno ranije.

Carigradska patrijaršija ima status prve medju jednakima i zastupa ineterese Pravoslavlja u saradnji sa drugim crkvama ili religijama van Hrišćanstva, saziva Veliki sabor itd to ništa ne može ruski patrijarh a i znamo da postoji ruski papizam kroz priču o 4. Rimu. Ovo je malo subjektivno jer nisam fan patrijarha Kirila, moj najdraži ruski patrijarh ostaje Aleksej II Veliki Čovek za  sva vremena. Ruska pravoslavna crkva spočitava sa pravom Vatikanu da papa želi da bude prvojerarh svima u Hrišćanstvu a istodobno ruski patrijarh, a posebno ovaj pretenduje da bude pravoslavni papa , verovatno i Vartolomej ima te težnje...i sad su se tu sukobila dva ozbiljna papista nece biti dobro ni za koga a ne zaboravimo belu panakamilavku samo i isključivo simbol patrijarha u RPC nose i mitropoliti, čini mi se čak i neki episkopi dok ruski patrijarh samo što nema krunu na glavi...dodajmo tu i Rumune čiji patrijarh nosi belu odeždu...postavlja se pitanje ima li želju da izgleda kao papa ili ....pretenduju li i Rumuni da budu 4. Rim  :D Malo šale ali u ozbiljnim smo svi problemima, da se crkva manje petljala u politiku bila bi snažnija i u Srbiji i u Rusiji i Grčkoj i svuda gde je svetlost i svetost Pravoslavlja. Resetovati odnose crkve i države vratiti na simfoniju i na početak, a onda jaka crkva jaka država.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, DemijanBG рече

Znači za tebe su Grci neki "zli trgovci koji samo magarče jadne Ruse" ne bih se spuštao na taj nivo i tako govorio o jednoj naciji a posebno ne nama toliko bliskoj i puno bližoj od Rusa što je i logično jer su nam fizički bili bliže skoro 1500 godina a verovatno smo se prožimali i puno ranije.

Carigradska patrijaršija ima status prve medju jednakima i zastupa ineterese Pravoslavlja u saradnji sa drugim crkvama ili religijama van Hrišćanstva, saziva Veliki sabor itd to ništa ne može ruski patrijarh a i znamo da postoji ruski papizam kroz priču o 4. Rimu. Ovo je malo subjektivno jer nisam fan patrijarha Kirila, moj najdraži ruski patrijarh ostaje Aleksej II Veliki Čovek za  sva vremena. Ruska pravoslavna crkva spočitava sa pravom Vatikanu da papa želi da bude prvojerarh svima u Hrišćanstvu a istodobno ruski patrijarh, a posebno ovaj pretenduje da bude pravoslavni papa , verovatno i Vartolomej ima te težnje...i sad su se tu sukobila dva ozbiljna papista nece biti dobro ni za koga a ne zaboravimo belu panakamilavku samo i isključivo simbol patrijarha u RPC nose i mitropoliti, čini mi se čak i neki episkopi dok ruski patrijarh samo što nema krunu na glavi...dodajmo tu i Rumune čiji patrijarh nosi belu odeždu...postavlja se pitanje ima li želju da izgleda kao papa ili ....pretenduju li i Rumuni da budu 4. Rim  :D Malo šale ali u ozbiljnim smo svi problemima, da se crkva manje petljala u politiku bila bi snažnija i u Srbiji i u Rusiji i Grčkoj i svuda gde je svetlost i svetost Pravoslavlja. Resetovati odnose crkve i države vratiti na simfoniju i na početak, a onda jaka crkva jaka država.

Напросто си брате измислио да сам Грке назвао злим. То је ниво са ког си пошао, а онда си се спустио још ниже јер инсинуираш да су Срби староседеоци Балкана, ако сам те добро разумео, што је крајње неозбиљно. Од тога би било неозбиљније само ако би историчар покушавао да ти објасни да је то глупост. Та дилема се решава у 5 и 6 разреду основне школе.

Шта може, а шта не може цариградски патријарх сви веома добро знамо. Не може, нпр. да упути протест Ердогану због претварања Свете Софије у џамију. Не може ни да позове међународну заједницу да осуди тај чин. Може да сазове Велики сабор. Бар је пробао. Сабори чије су одлуке обавезујуће за све православне хришћане су Васељенски, а њих је увек сазивао цар, а на њима је могао и патријарх да буде осуђен.

Исправи се сам по питању 4. Рима. Имаш на Википедији.

Небитно је да ли ти се свиђа патријарх Кирил или не, он није направио ниједан потез који нарушава јединство православне цркве. Вартоломеј јесте.

Белу пану су носили и цариградски патријарси још у 14 веку. Тако кажу историјски извори.

Иначе, о томе какви су Грци, могу да разговарам само на грчком и само са неким ко је живео доле и има пријатеље Грке.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

У природи се ништа видљиво није промјенило

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 часа, logdanov рече

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

Не бих се баш сасвим сложио на начиином на који се изразио, питање треба другачије поставити:

 Како знаш да није у праву, ко ти је то рекао и откуд ти то? Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Није ни Патријарх или( негда и надајмо се сутра православни) Папа пао са Марса, нити се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, него је дошао из литургије и назначен је за литургију и његова је функција литургијска, без литургије он је ништа. 

То данашњи Патријарх и изражава признавајући власт Сабора над собом, али и своју власт у Сабору, што је слика литургије која је највећи ауторитет у православљу, без литургије патријарх је ништа и литургија може и патријарха изобличити, да није тако он се на њој неби ни молио, осим за нас, нити би се ми молили за њега, односно помињање би имало само једну димензију власт његову над нама и ми би њему служили, а не он нама, међутим јасно је да Патријарх нама служи и да је по ријечи Господњој он први као слуга свима, дакле можемо ми из Цркве да судимо и свргнемо Патријарха, а Родољуб наводи случајеве када је то у историји било потребно и душекорисно.

Дакле Патријарху може да се суди, а његово свргавање може да покрене било ко из литургије, односно Цркве, не може да покрене ајатолах или државна власт, не  значи да је сваки покрет против патријарха црквен, али да може Црква да свргне Патријарха - може, па она га је и постваила.

Који су разлози да се Патријарх свргне, коме он може бити грешан? Цркви и само Цркви односно литургији, не истини, не логици, не математици, не метафизици, не Хајдегеру мада то је већ инославна ипостас. 

Како може Патријарх грешан литургији: да је не служи....итд, па долазимо до јереси које нису спорне зато што се не поклапају са логиком и метафизиком, па не поклапа се ни да 3=1, а то није јерес него догма, него је јерес против литургије, нарушава је, суспендује, нпр монофизитизам...иконоборство. Патријарх који би сад умислио да има света петорица би морао бити свргнут.

Оно сад актуелно је "Артемијев" раскол и његови одјеци као што је Родољуб Лазић, "Артемије" и његови не признају одлуке Сабора јер сматрају да је саборска већина против Цркве, а он сам са својим "чедима" у  "истини, која је само једна" и Саборску већину оптужују за "свејерес" екуменизма, израз св. Јустина.

Израз је претјеран јер нико у Сабору СПЦ не исповједа монотелитизам, па самим тиме и да све јереси које су се икад појавиле исповједају осим једне, не би били свејеретици, али ако и једну једину исповједају да се намакнути и да су све јеретици. Али тотално је глупо нпр, некога оптужити за сва кривична дјела кривичног закона, мислим да нико никад није оптужен за све.

Свима нама прија мисао из житија  да је пар вјерних сачувало вјеру, да ли је "Артемије" то тражио па нашао? Сигурно да се није покорио Сабору ради "истине" како је он видио истину, ко му каза да је то истина?

Сабор Архијереја је дао одговор на питање да ли је позиција његове истине литургијска, или антилитургијска јер и таквих нелитургијски темеља истине има, неки су уклопиви, неки не уклопиви у литургију, неке су се исклопиле.

Екуменизам не може бити јерес када је он тежња за јединством у Христу, за добром заједнице и њеним проширењем, екуменизам који би разарао заједницу може бити јерес, али то би било јединство у било чему осим у Христу: вјери, истини, идеологији, светом писму, канонима.... Међутим прихватити неко једунство ван Христа (Цркве, литургије)  би била јерес, затворити врата Цркве без неких разлога такође.

Дакле може свако да се критикује из Цркве и за Цркву, али треба прво испитати колико је позиција оног који критикује црквена и да критикује у своје име, у име свога крштења, а не у име истине, идеологије, "православља"...јер се одмах види да је незнавен и у искушењу, односно без црквене културе и свијести.

Дакле истина како је ми по инерцији узимамо на метафизичким темењима је антицрквена, укључујући етику, естетику и логику.

 

пре 16 часа, slovoA рече

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

Говорим у прерспективама у оној из историји, гдје можеш да кажеш: Благодат Божија се испунила на мени, али да је самој пуноћи потребно неко испуњење није долично рећи. Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог, а и за сушто (створено) је питање, јер ни оно као што смо раније видјели није у времену, ако усвојимо хајдегереву редефибицију појма вријеме: оно тече међу суштима, на сличном размишљању је и Анштајн направио релативност, а и Зизијулас који је опчињен Хајдегером своји промашену социјалну и тклисијалну теорију релативутета која покушава да разори сушто - да премјести сушто у релацију, као да је она сушто.

Ако и има неке измјене Божије у односу према твари то није она свакодневна измјена у времену и историју него еонска па се може рећи  да је Бог измјенио свој оснос према твари када је створио, кад се оваплотио, кад је уништи и кад је васкрсне. То су Божија дјела, а друга су синергијска дјела, премда нас Бог уводи и у ствареање постм, а ти објасни како. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@slovoAпремда нас Бог уводи и у ствареање постфестум, а ти објасни како. 

 

 

И ова друга странка која је покушала да критикује Цркву са позиција науке, односно научне (метафизичке) теологије је уредно почишћена јер јој је поизиција критике нецрквена.:skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 42 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 38 минута, logdanov рече

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

Свети Јустин, који се није слагао са патријархом Германом, био је расколник? Да ли је уопште смео/могао да размишља о патријарховоим поступцима и речима?

Атанасије Јефтић, који је писао патр. Иринеју жучно критичко писмо - био расколник?

Светогорци, који су Вартоломеју саборно написали неколико писама критике и неслагања - били расколници?

Једанпут смо окренули круг. Видим да сада иде иста прича . Да не бих губио време на преписивање, сматрај да сам написао поново све што сам писао у разговору с тобом на странама 25. и 26. ;)

Пишем теби, јер је твој претходни саговорник, који ме помиње, изгубљен случај и њему је потпуно илузорно било шта говорити. За њега има смисла само се молити.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић

пре 43 минута, logdanov рече

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Још ћу на крају научити да будем разумљив и другима, а не само себи. И то путем покушаја и промашаја.

Кад наиђем на чудо, ја се само задивим премудрости Господњој. Свети Фотије и свети Игњатије цариградски су један пример пред којим занемим, али не у неверици. Исто тако се дивим кад помислим како је син заратио против оца који је имао пет канонских бракова, отац ослепео сина и обојица свети. Свети Пајсије Јањевац је написао житије и службу св. цару Урошу, у којима наводи да га је убио краљ Вукашин, који је умро месецима пре цара. Ту службу и данас певамо, са баш тим речима.

Дивим се и Премудрости на примеру који износиш за св Јустина и патријарха Германа, који није канонизован, али је свакако поглавар цркве који заслужује наше поштовање.

И вл. Атанасије је умео да погреши, јер нема безгрешног. Његове замерке патријарху Иринеју нису више битне. Обојица сада виде лицем у лице, а не више у огледалу. Али је исти тај владика похвалио садашњег Патријарха и није му, колико знам, нашао ману и указао на погрешне кораке.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање са ставовима својих патријараха.

Дакле, какво је твоје мишљење, пошто си претходно рекао да су такви у расколу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, logdanov рече

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Слажем се у принципу, а и овим актуелним счучајевима, само ни то са шслтером и стадионом није црквена позиција ни савим добар примјер, тај са шалтера ће у  литургији ипак да се запита и постиди.

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Није православље Артемијевцима казало да СПЦ грјеши, него им је казао "Артемије" којему се јавио нпр. сам Господ и овјаснио му да је он једини преостсли православни Епископ зилот који ће да очува православље и продужи историју.

 

То је хијарархијски ред који ту влада Господ-Артемије-Лазић.

А Лазић не смије то да каже па глуми ванземаљца, јер којим путем се истина емснира из Свете Трпјице до Лазића па он зна да Патријарх грјеши, да узмемо да је имун на нечастивог.

 

И добро кажеш, ако је тако, ако видиш да грјеши, ако је Господ морао да ти се објави и даје заобилазећи СПЦ јер је постала немогућа, зашто си онда ту у пропалој и одбаченој Цркви? Имаш свој новоустановљени поредак у којем ти се Господ даје преко Артемија или директно или га посједујеш у својој глави као објекат...

Теоретски и ако не вјерујем да је то случај могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ,  али да је то истина била би нам транспарентна и новонастала хијерархијска структура, пошто се она не види, да се претоставити да је нема, односно да на крају као инспиратор критике стоји ђаво, дакле ствар испитати до краја, до извора.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање о ставовима својих патријараха.

Па Рођо, ти сад мене питаш да ли је светитељ православне цркве расколник, а ја ту не видим могућност да ти озбиљно одговорим. Чини ми се да би ти желео да кажем да није па да поентираш. За мене пак, невероватно је уопште и да се постави такво питање, или да ли је расколник неко ко се упокојио у цркви.

Само је 5 Васељенски сабор расправљао о људима који су уснули као чланови Цркве и осудио их. Ја нисам 5 Васељенски сабор.

Св. Јустин је критиковао п. Германа и ипак је светитељ. Можда је знао меру или је видео нешто што други нису.

Моје контрапитање би било, да ли ти себе поредиш са св Јустином, а п. Порфирија са Германом? Шта је био повод његовој критици? Шта може данас да се мери са тадашњим поводима?

Критике вл. Атанасија у вези са Вучићем су, морам да кажем нажалост, биле бесмислене. То је по мени било време таблоидизације црквеног живота, а све је имало неки циљ који није баш транспарентан. Толико пљувања по Иринеју, а у рукавицама о Вартоломеју, сведочи о губитку компаса у најбољем случају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Па да. Како да знам да баш моја критика није промашај?

 

пре 12 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ

Ако је тако, сазнаћемо. Биће нам објављено. Св. Марко Ефески је рекао шта мисли по цену прогонства. Унија је пропала када су потписници повукли своје потписе, две године после пада Цариграда. Ми славимо св. Марка јер се није колебао, а не зато што је спречио унију.

Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије. Сматрам да треба и Порфирију да напише писмо онај ко има за шта. Ако би то Рођа урадио, молио бих га да копију објави на форуму. Ипак смо од почетка у томе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Или не разумеш или се правиш да не разумеш. Ствари су једноставне. Твој начелан став је да се о патријарховим поступцима не сме/не може размишљати/расправљати, да је он увек у праву, и кад није у праву. Ко се понаша супротно, тај је у расколу. Дао сам ти примере понашања људи који су промишљали о поступцима  својих патријараха и критиковали њихове ставове. Има их колико хоћеш, али сам узео наше савременике. Јустин јесте проглашен сетим, Атанасије и Светогорци нису. Не постављам питање да ли ћемо сада Јустина прогласити расколником, него да ли је његово поступање тада имало карактер расколничког.

Што се тиче твог контрапитања, оно је непотребно. Није уопште реч о мени и Порфирију, ствар је начелна. Може ли било ко (архим. Јустин, еп. Атанасије, јеромонаси и игуани Светогорци) промишљати и критиковати став свог патријарха?  Ти тврдиш да не сме и да је онда у расколу. Па сам те због тога питао шта је са овим примерима (а таквих је колико хоћеш у историји Цркве)?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, logdanov рече

Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије.

Ово је сад новина. Кренуо си од тога да нико не сме да критикује патријарха јер је он увек у праву, итд.

Не, нисам писао писмо патр. Порфирију, а и што бих? Читава бука се дигла што сам овде поменуо две ствари са којима се не слажем. Речено ми је да је то недопустиво. Тако је кренуло.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. 
       
      Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива".
      Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници.
      Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе.
      Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин.
      Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године.
       
      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом величанствене прославе Спасовдана, славе првопрестоног Београда, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свим Београђанима, посебно свим учесницима величанствене Литије која је окупила више десетина хиљада православних верника, овим путем изражава највећу захвалност. 
      Повезане вести: 
      Молитва за Београд: Највећи молитвени скуп у историји престонице
      Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији
      Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

       
      У дугој историји престонице протекла прослава остаће упамћена као најбројнији молитвени и свакако један од најдостојанственијих скупова икада одржаних на њеним улицама и трговима. Наш народ је тако бројним учешћем у овој искључиво молитвеној прослави још једампут исказао своју верност и љубав према Српској Православој Цркви и према свом главном граду. Духовни вођа васцелог нашег православног народа посебно захваљује свим градским службама предвођеним градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и његовим сарадницима, Војсци Србије, Полицији, медијима и свима који су допринели да овогодишња прослава Вазнесења Господњег остане свима у најлепшем сећању.
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прослава Вазнесења Господњег, храмовне и сеоске славе у Чуругу, започела је уочи Спасовдана, свечаним празничним бденијем, на којем је началствовао протопрезвитер Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства Епархије бачке и новосадских ђакона, Александра Билића и Владе Поповића.

       

      У четвртак шесте седмице по Пасхи, 28. маја/10. јуна 2021. године, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије – новоизабрани Владика ваљевски, јеромонах Јеротеј, новоизабрани Епископ топлички, свештеници и ђакони Епархије бачке.
      Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, владика Иринеј је казао да је Вазнесење старински израз својствен свим православним словенским народима. „На данашњем говорном српском језику рекли бисмо узношење или узлазак Христа на небо, што је био видљиви знак да је Он свој Домострој спасења завршио и да остаје само још то да га запечати тиме што ће послати – од Оца Свога небескога – Светога Духа, и то ће бити коначни рођендан Цркве Његове, Цркве Христове. Сви претходни догађаји, један за другим, постепено конституишу Цркву као Тело Христово, као Храм Духа Светога, као Дом Оца Небескога, као дом свих нас. Тај празник, ако гледамо унатраг, представља пуноћу читавог подвига спасења света и човека, а ако погледамо унапред, ка будућности или ка есхатону, онда видимо да он води у силазак Духа Светога – а то значи пуноћу заједнице могућности и стварности заједнице између човека и Бога, између света и Бога”, поучио је Епископ бачки.
      Такође, Преосвећени владика Иринеј је истакао да је Чуруг знаменито место у историји наше Цркве и нашег народа. „Чуруг је, у прошлости, дао много угледних, честитих свештеника, монаха, увек је имао добре и верне људе у месту, а дао је, у последњим деценијама, и неколико веома угледних и духовно зрелих епископа наше Цркве и, најзад, дао је нашој светој Цркви и њеног Предстојатеља – Његову Светост Патријарха Порфирија. Нека овај празник Вазнесења Господњег буде и празник нашега узношења са земље на небо, из пролазности у непролазност, из грешности у богодаровану безгрешност, из греха у светлост”, поручио је Епископ бачки.
      У току свете Литургије, владика Иринеј је рукоположио ђакона Бранка Милосављева у чин презвитера, а владика Исихије је рукоположио ипођакона Бранка Батала у чин ђакона.
      После Литургије, верни народ је, предвођен својим епископима, кренуо у свечану литију. Током литије извршен је чин освећења жита. Поред мноштва вернога народа, светој Литургији су присуствовали господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, и госпођа Весна Стјепановић, председник Месне заједнице Чуруг и Народни посланик.
      Вечерњим богослужењем началствовао је протопрезвитер Јован Кезан, парох србобрански, уз саслужење више свештеника. У наставку вечерњег богослужења освештано је славско жито и пререзан славски колач, које је ове године, у име свих благочестивих, браће и сестара, парохијана Световазнесењског храма, припремио славки кум, г. Миле Вукоман са својом породицом. Пригодну беседу одржао је прота Јован, честитајући славу домаћинима и празник свим сабранима. Настојатељ Световазнесењског храма је честитао храмовну славу и захвалио је браћи свештеницима који су дошли и својим присуством  увеличали храмовну славу, а затим је заблагодарио кумовима, породици Вукоман, на дару приложеном светом храму и организацији трпезе љубави за госте.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.

       

      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је са пуно љубави, а на молбу главног и одговорног уредника Радија Слово љубве протојереја Арсенија Арсенијевића, учинио велику част и радост члановима Редакције Радија Архиепископије београдско-карловачке СПЦ. 
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...