Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Znači za tebe su Grci neki "zli trgovci koji samo magarče jadne Ruse" ne bih se spuštao na taj nivo i tako govorio o jednoj naciji a posebno ne nama toliko bliskoj i puno bližoj od Rusa što je i logično jer su nam fizički bili bliže skoro 1500 godina a verovatno smo se prožimali i puno ranije.

Carigradska patrijaršija ima status prve medju jednakima i zastupa ineterese Pravoslavlja u saradnji sa drugim crkvama ili religijama van Hrišćanstva, saziva Veliki sabor itd to ništa ne može ruski patrijarh a i znamo da postoji ruski papizam kroz priču o 4. Rimu. Ovo je malo subjektivno jer nisam fan patrijarha Kirila, moj najdraži ruski patrijarh ostaje Aleksej II Veliki Čovek za  sva vremena. Ruska pravoslavna crkva spočitava sa pravom Vatikanu da papa želi da bude prvojerarh svima u Hrišćanstvu a istodobno ruski patrijarh, a posebno ovaj pretenduje da bude pravoslavni papa , verovatno i Vartolomej ima te težnje...i sad su se tu sukobila dva ozbiljna papista nece biti dobro ni za koga a ne zaboravimo belu panakamilavku samo i isključivo simbol patrijarha u RPC nose i mitropoliti, čini mi se čak i neki episkopi dok ruski patrijarh samo što nema krunu na glavi...dodajmo tu i Rumune čiji patrijarh nosi belu odeždu...postavlja se pitanje ima li želju da izgleda kao papa ili ....pretenduju li i Rumuni da budu 4. Rim  :D Malo šale ali u ozbiljnim smo svi problemima, da se crkva manje petljala u politiku bila bi snažnija i u Srbiji i u Rusiji i Grčkoj i svuda gde je svetlost i svetost Pravoslavlja. Resetovati odnose crkve i države vratiti na simfoniju i na početak, a onda jaka crkva jaka država.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, DemijanBG рече

Znači za tebe su Grci neki "zli trgovci koji samo magarče jadne Ruse" ne bih se spuštao na taj nivo i tako govorio o jednoj naciji a posebno ne nama toliko bliskoj i puno bližoj od Rusa što je i logično jer su nam fizički bili bliže skoro 1500 godina a verovatno smo se prožimali i puno ranije.

Carigradska patrijaršija ima status prve medju jednakima i zastupa ineterese Pravoslavlja u saradnji sa drugim crkvama ili religijama van Hrišćanstva, saziva Veliki sabor itd to ništa ne može ruski patrijarh a i znamo da postoji ruski papizam kroz priču o 4. Rimu. Ovo je malo subjektivno jer nisam fan patrijarha Kirila, moj najdraži ruski patrijarh ostaje Aleksej II Veliki Čovek za  sva vremena. Ruska pravoslavna crkva spočitava sa pravom Vatikanu da papa želi da bude prvojerarh svima u Hrišćanstvu a istodobno ruski patrijarh, a posebno ovaj pretenduje da bude pravoslavni papa , verovatno i Vartolomej ima te težnje...i sad su se tu sukobila dva ozbiljna papista nece biti dobro ni za koga a ne zaboravimo belu panakamilavku samo i isključivo simbol patrijarha u RPC nose i mitropoliti, čini mi se čak i neki episkopi dok ruski patrijarh samo što nema krunu na glavi...dodajmo tu i Rumune čiji patrijarh nosi belu odeždu...postavlja se pitanje ima li želju da izgleda kao papa ili ....pretenduju li i Rumuni da budu 4. Rim  :D Malo šale ali u ozbiljnim smo svi problemima, da se crkva manje petljala u politiku bila bi snažnija i u Srbiji i u Rusiji i Grčkoj i svuda gde je svetlost i svetost Pravoslavlja. Resetovati odnose crkve i države vratiti na simfoniju i na početak, a onda jaka crkva jaka država.

Напросто си брате измислио да сам Грке назвао злим. То је ниво са ког си пошао, а онда си се спустио још ниже јер инсинуираш да су Срби староседеоци Балкана, ако сам те добро разумео, што је крајње неозбиљно. Од тога би било неозбиљније само ако би историчар покушавао да ти објасни да је то глупост. Та дилема се решава у 5 и 6 разреду основне школе.

Шта може, а шта не може цариградски патријарх сви веома добро знамо. Не може, нпр. да упути протест Ердогану због претварања Свете Софије у џамију. Не може ни да позове међународну заједницу да осуди тај чин. Може да сазове Велики сабор. Бар је пробао. Сабори чије су одлуке обавезујуће за све православне хришћане су Васељенски, а њих је увек сазивао цар, а на њима је могао и патријарх да буде осуђен.

Исправи се сам по питању 4. Рима. Имаш на Википедији.

Небитно је да ли ти се свиђа патријарх Кирил или не, он није направио ниједан потез који нарушава јединство православне цркве. Вартоломеј јесте.

Белу пану су носили и цариградски патријарси још у 14 веку. Тако кажу историјски извори.

Иначе, о томе какви су Грци, могу да разговарам само на грчком и само са неким ко је живео доле и има пријатеље Грке.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

У природи се ништа видљиво није промјенило

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, logdanov рече

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

Не бих се баш сасвим сложио на начиином на који се изразио, питање треба другачије поставити:

 Како знаш да није у праву, ко ти је то рекао и откуд ти то? Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Није ни Патријарх или( негда и надајмо се сутра православни) Папа пао са Марса, нити се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, него је дошао из литургије и назначен је за литургију и његова је функција литургијска, без литургије он је ништа. 

То данашњи Патријарх и изражава признавајући власт Сабора над собом, али и своју власт у Сабору, што је слика литургије која је највећи ауторитет у православљу, без литургије патријарх је ништа и литургија може и патријарха изобличити, да није тако он се на њој неби ни молио, осим за нас, нити би се ми молили за њега, односно помињање би имало само једну димензију власт његову над нама и ми би њему служили, а не он нама, међутим јасно је да Патријарх нама служи и да је по ријечи Господњој он први као слуга свима, дакле можемо ми из Цркве да судимо и свргнемо Патријарха, а Родољуб наводи случајеве када је то у историји било потребно и душекорисно.

Дакле Патријарху може да се суди, а његово свргавање може да покрене било ко из литургије, односно Цркве, не може да покрене ајатолах или државна власт, не  значи да је сваки покрет против патријарха црквен, али да може Црква да свргне Патријарха - може, па она га је и постваила.

Који су разлози да се Патријарх свргне, коме он може бити грешан? Цркви и само Цркви односно литургији, не истини, не логици, не математици, не метафизици, не Хајдегеру мада то је већ инославна ипостас. 

Како може Патријарх грешан литургији: да је не служи....итд, па долазимо до јереси које нису спорне зато што се не поклапају са логиком и метафизиком, па не поклапа се ни да 3=1, а то није јерес него догма, него је јерес против литургије, нарушава је, суспендује, нпр монофизитизам...иконоборство. Патријарх који би сад умислио да има света петорица би морао бити свргнут.

Оно сад актуелно је "Артемијев" раскол и његови одјеци као што је Родољуб Лазић, "Артемије" и његови не признају одлуке Сабора јер сматрају да је саборска већина против Цркве, а он сам са својим "чедима" у  "истини, која је само једна" и Саборску већину оптужују за "свејерес" екуменизма, израз св. Јустина.

Израз је претјеран јер нико у Сабору СПЦ не исповједа монотелитизам, па самим тиме и да све јереси које су се икад појавиле исповједају осим једне, не би били свејеретици, али ако и једну једину исповједају да се намакнути и да су све јеретици. Али тотално је глупо нпр, некога оптужити за сва кривична дјела кривичног закона, мислим да нико никад није оптужен за све.

Свима нама прија мисао из житија  да је пар вјерних сачувало вјеру, да ли је "Артемије" то тражио па нашао? Сигурно да се није покорио Сабору ради "истине" како је он видио истину, ко му каза да је то истина?

Сабор Архијереја је дао одговор на питање да ли је позиција његове истине литургијска, или антилитургијска јер и таквих нелитургијски темеља истине има, неки су уклопиви, неки не уклопиви у литургију, неке су се исклопиле.

Екуменизам не може бити јерес када је он тежња за јединством у Христу, за добром заједнице и њеним проширењем, екуменизам који би разарао заједницу може бити јерес, али то би било јединство у било чему осим у Христу: вјери, истини, идеологији, светом писму, канонима.... Међутим прихватити неко једунство ван Христа (Цркве, литургије)  би била јерес, затворити врата Цркве без неких разлога такође.

Дакле може свако да се критикује из Цркве и за Цркву, али треба прво испитати колико је позиција оног који критикује црквена и да критикује у своје име, у име свога крштења, а не у име истине, идеологије, "православља"...јер се одмах види да је незнавен и у искушењу, односно без црквене културе и свијести.

Дакле истина како је ми по инерцији узимамо на метафизичким темењима је антицрквена, укључујући етику, естетику и логику.

 

пре 16 часа, slovoA рече

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

Говорим у прерспективама у оној из историји, гдје можеш да кажеш: Благодат Божија се испунила на мени, али да је самој пуноћи потребно неко испуњење није долично рећи. Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог, а и за сушто (створено) је питање, јер ни оно као што смо раније видјели није у времену, ако усвојимо хајдегереву редефибицију појма вријеме: оно тече међу суштима, на сличном размишљању је и Анштајн направио релативност, а и Зизијулас који је опчињен Хајдегером своји промашену социјалну и тклисијалну теорију релативутета која покушава да разори сушто - да премјести сушто у релацију, као да је она сушто.

Ако и има неке измјене Божије у односу према твари то није она свакодневна измјена у времену и историју него еонска па се може рећи  да је Бог измјенио свој оснос према твари када је створио, кад се оваплотио, кад је уништи и кад је васкрсне. То су Божија дјела, а друга су синергијска дјела, премда нас Бог уводи и у ствареање постм, а ти објасни како. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@slovoAпремда нас Бог уводи и у ствареање постфестум, а ти објасни како. 

 

 

И ова друга странка која је покушала да критикује Цркву са позиција науке, односно научне (метафизичке) теологије је уредно почишћена јер јој је поизиција критике нецрквена.:skidamkapu:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 42 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 38 минута, logdanov рече

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

Свети Јустин, који се није слагао са патријархом Германом, био је расколник? Да ли је уопште смео/могао да размишља о патријарховоим поступцима и речима?

Атанасије Јефтић, који је писао патр. Иринеју жучно критичко писмо - био расколник?

Светогорци, који су Вартоломеју саборно написали неколико писама критике и неслагања - били расколници?

Једанпут смо окренули круг. Видим да сада иде иста прича . Да не бих губио време на преписивање, сматрај да сам написао поново све што сам писао у разговору с тобом на странама 25. и 26. ;)

Пишем теби, јер је твој претходни саговорник, који ме помиње, изгубљен случај и њему је потпуно илузорно било шта говорити. За њега има смисла само се молити.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић

пре 43 минута, logdanov рече

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Још ћу на крају научити да будем разумљив и другима, а не само себи. И то путем покушаја и промашаја.

Кад наиђем на чудо, ја се само задивим премудрости Господњој. Свети Фотије и свети Игњатије цариградски су један пример пред којим занемим, али не у неверици. Исто тако се дивим кад помислим како је син заратио против оца који је имао пет канонских бракова, отац ослепео сина и обојица свети. Свети Пајсије Јањевац је написао житије и службу св. цару Урошу, у којима наводи да га је убио краљ Вукашин, који је умро месецима пре цара. Ту службу и данас певамо, са баш тим речима.

Дивим се и Премудрости на примеру који износиш за св Јустина и патријарха Германа, који није канонизован, али је свакако поглавар цркве који заслужује наше поштовање.

И вл. Атанасије је умео да погреши, јер нема безгрешног. Његове замерке патријарху Иринеју нису више битне. Обојица сада виде лицем у лице, а не више у огледалу. Али је исти тај владика похвалио садашњег Патријарха и није му, колико знам, нашао ману и указао на погрешне кораке.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање са ставовима својих патријараха.

Дакле, какво је твоје мишљење, пошто си претходно рекао да су такви у расколу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, logdanov рече

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Слажем се у принципу, а и овим актуелним счучајевима, само ни то са шслтером и стадионом није црквена позиција ни савим добар примјер, тај са шалтера ће у  литургији ипак да се запита и постиди.

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Није православље Артемијевцима казало да СПЦ грјеши, него им је казао "Артемије" којему се јавио нпр. сам Господ и овјаснио му да је он једини преостсли православни Епископ зилот који ће да очува православље и продужи историју.

 

То је хијарархијски ред који ту влада Господ-Артемије-Лазић.

А Лазић не смије то да каже па глуми ванземаљца, јер којим путем се истина емснира из Свете Трпјице до Лазића па он зна да Патријарх грјеши, да узмемо да је имун на нечастивог.

 

И добро кажеш, ако је тако, ако видиш да грјеши, ако је Господ морао да ти се објави и даје заобилазећи СПЦ јер је постала немогућа, зашто си онда ту у пропалој и одбаченој Цркви? Имаш свој новоустановљени поредак у којем ти се Господ даје преко Артемија или директно или га посједујеш у својој глави као објекат...

Теоретски и ако не вјерујем да је то случај могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ,  али да је то истина била би нам транспарентна и новонастала хијерархијска структура, пошто се она не види, да се претоставити да је нема, односно да на крају као инспиратор критике стоји ђаво, дакле ствар испитати до краја, до извора.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање о ставовима својих патријараха.

Па Рођо, ти сад мене питаш да ли је светитељ православне цркве расколник, а ја ту не видим могућност да ти озбиљно одговорим. Чини ми се да би ти желео да кажем да није па да поентираш. За мене пак, невероватно је уопште и да се постави такво питање, или да ли је расколник неко ко се упокојио у цркви.

Само је 5 Васељенски сабор расправљао о људима који су уснули као чланови Цркве и осудио их. Ја нисам 5 Васељенски сабор.

Св. Јустин је критиковао п. Германа и ипак је светитељ. Можда је знао меру или је видео нешто што други нису.

Моје контрапитање би било, да ли ти себе поредиш са св Јустином, а п. Порфирија са Германом? Шта је био повод његовој критици? Шта може данас да се мери са тадашњим поводима?

Критике вл. Атанасија у вези са Вучићем су, морам да кажем нажалост, биле бесмислене. То је по мени било време таблоидизације црквеног живота, а све је имало неки циљ који није баш транспарентан. Толико пљувања по Иринеју, а у рукавицама о Вартоломеју, сведочи о губитку компаса у најбољем случају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Па да. Како да знам да баш моја критика није промашај?

 

пре 12 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ

Ако је тако, сазнаћемо. Биће нам објављено. Св. Марко Ефески је рекао шта мисли по цену прогонства. Унија је пропала када су потписници повукли своје потписе, две године после пада Цариграда. Ми славимо св. Марка јер се није колебао, а не зато што је спречио унију.

Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије. Сматрам да треба и Порфирију да напише писмо онај ко има за шта. Ако би то Рођа урадио, молио бих га да копију објави на форуму. Ипак смо од почетка у томе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Или не разумеш или се правиш да не разумеш. Ствари су једноставне. Твој начелан став је да се о патријарховим поступцима не сме/не може размишљати/расправљати, да је он увек у праву, и кад није у праву. Ко се понаша супротно, тај је у расколу. Дао сам ти примере понашања људи који су промишљали о поступцима  својих патријараха и критиковали њихове ставове. Има их колико хоћеш, али сам узео наше савременике. Јустин јесте проглашен сетим, Атанасије и Светогорци нису. Не постављам питање да ли ћемо сада Јустина прогласити расколником, него да ли је његово поступање тада имало карактер расколничког.

Што се тиче твог контрапитања, оно је непотребно. Није уопште реч о мени и Порфирију, ствар је начелна. Може ли било ко (архим. Јустин, еп. Атанасије, јеромонаси и игуани Светогорци) промишљати и критиковати став свог патријарха?  Ти тврдиш да не сме и да је онда у расколу. Па сам те због тога питао шта је са овим примерима (а таквих је колико хоћеш у историји Цркве)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, logdanov рече

Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије.

Ово је сад новина. Кренуо си од тога да нико не сме да критикује патријарха јер је он увек у праву, итд.

Не, нисам писао писмо патр. Порфирију, а и што бих? Читава бука се дигла што сам овде поменуо две ствари са којима се не слажем. Речено ми је да је то недопустиво. Тако је кренуло.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...