Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ja sam hteo da kazem koliko nismo bas upoznati sa tim tehnikama disanja i molitve koje su jos pre mnogo vekova praktikovali monasi na Svetoj Gori, stvarno realno koliko smo prakticno upoznati sa time, i zbog toga sam malo iskarikirao da je bolje da malo praktikujemo :pivo: gde znamo na osnovu iskustva :D kako da to fino rasporedimo da bude lepo i veselo.

Inace, tehnike disanja, kao i samo disanje i vazduh, ima tu bas zanimljivih sagledavanja, znam na osnovu toga sto sam se bavio sportom i treningom, treniro djudo oko 10 godina i druge sportske aktivnosti, i bas je frka kada nestane vazduha :smeh1:,  ajd sto nedostaje vazduha nego i concetracion' pada i zacas se nadjes ledjima na strunjaci....:))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Bokisd Pa prvi put, kad stičemo iskustvo postoji za sve, i za pivce i sve ostalo. Dišemo, pa dišemo, mislimo, pa mislimo, hodamo pa hodamo. Treba nekad porazmisliti i kako to radimo, da ne bi bili robovi toga. Priznaćete verujem, da je tragično biti napet u životu, recimo, samo zato što ste ukočeni, loše dišete i tako dalje... Pa to povlači i agresivne misli, i osećaj inferiornosti.... Od jedne banalnosti, dođemo do ozbiljnih stvari očas posla, pa onda i prestanu da budu baš banalnosti. A zašto bi to radili?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, logdanov рече

Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали.

Вероватно има таквих, али мени нико није наручио ништа нити се ичим хвалим... (само да покушам да ти разбијем ту заблудуда све ово радим без ичије наруџбе, већ само правде ради, јер није лепо уочити трун у туђем око, а не приметити брвно у свом...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно

Ни ово ти није тачно! Голуб има 2220 порука на поукама, а од тога није ни петина посвећена поп Ђури... (знам да трун у туђем оку понекад личи на брвно, али...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

Праштај и ти грубост.

Опроштено!  и само да ти кажем да си ми баш симпатичан дискутант.  Индид!  :)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, logdanov рече

Задатак патријарха и Синода је нешто сасвим друго. Они морају да обуздају цариградски утицај и морају да разговарају са Македонцима како да се доле нормализује црквени живот. Они морају да сачувају нашу дијаспору и наше светиње на западу јер су и оне плен гладним фанарским вуцима.

При свему томе, мора да се нормализује црквени живот код нас; да прво ми избацимо политичарење и странчарење из глава и да почнемо нешто да радимо, без обзира на то да ли нам се свиђа или не ко је на власти.

Наша браћа Руси, Украјинци, Белоруси, никада не разговарају о дневној политици. Код њих се то сматра нечим непримереним. Чак и нецрквени људи.

Браћо, има толико тема осим Вучића.

Zaboravio si braću Grke. Ne vidim opasnost od Vartolomeja duboko sam uveren da on naivno veruje u jedinstvo Hrišćana, ali to nije jednostavno niti moguće na način kako to žele Katolici pa zato i ne vidim opasnost. Patrijarh Vartolomej voli naš narod to je pokazao mnogo puta. Njegova odluka je neverovatna, neodmerena, ishitrena i nadasve naivna ali kao i većina našeg naroda koji u stvarnosti kada se zagrebe i dalje veruje da su Rusi komunjare, mislim da i Vartolomej jeste podcenio duhovnu obnovu Rusije negde na tragu toga opšte gledajući mislim da Grci kao narod imaju slično mišljenje iako verujem da vole Ruse. Prema Rusima je nepoverenje i ljubav kada su pravoslavni narodi u pitanju. Rusija je imperija velika država i često je izdala i nas i druge pravoslavne narode zarad svojih interesa ali često i pokazala veličinu i širinu ruske duše. Setimo se Romanovih nisu baš morali odmah pohrliti u rat zbog male Srbije mogli su još i pričekati i imali bi manje žrtve ali bilo je kako je bilo. Ne treba osudjivati ni Grke, razumimo gde se Grčka nalazi uskoro , veoma brzo jednog jutra Grčka bi jako lako mogla da se nadje u plamenu turskih bombi a NATO ne da ne bi pomogao, samo bi gledali sa strane a ne verujem ni da bi se uključila Rusija nema šanse. Turci ta ostrva žele i mogli bi iznenada ući u rat kao na Kipru. Sa druge strane razumimo i Ruse izdati tomos Ukrajinskoj crkvi je potez bez presedana jer Ukrajina i Belorusija pod okriljem Moskve imaju najvišu crkvenu autonomiju i praktično svoje nacionalne crkve a Moskva ima , tj imala je garancije da se u istoriju nece dirati i da kako bilo da bilo Kiev jeste centar prve ruske države. Da budem papista i kažem nama Pravoslavcima potrebna je ona Fratelli Tutti, više bratskog razumevanja i molitve. Nije normalno da Rusija ima bolje odnose sa nekom zapadnom državom a da u ovom trenutku samo sa jednom pravoslavnom državom ima dobre odnose a to je naša zemlja. Odnosi Moskve sa Atinom, Sofijom, Bukureštom, Kijevom, čak i Minskom nisu dobri i to je velika rana slovenskih naroda i pravoslavnog sveta jer nema poverenja, nema razumevanja i nema nikakvog dijaloga i saradnje a ima puno neiskrenosti, politike i lagarija sa svih strana. Tomos je samo jedan deo problema, Pravoslavlje je decenijama posvadjano i u problemima pod teretom uskih interesa, vlasti pravoslavnog papizma, uticaja jednih ili drugih ali pre svega neprestane želje da se ide nekim putem, da se modernizuje iako samo Pravoslavlje nudi baš sve to vekovima dakle samo se vratiti sebi na pravi put. Molim Boga baš zato da Porfirije u ovom pomalo sivom svetu ostane na stazi patrijarha Pavla, i ne skrene sa nje kao patrijarh Irinej u zadnje 3 godine. Samo mirno delovanje lepa reč i molitva koju i sam zagovara održaće crkvu snažnom kao u crna vremena kad smo imali srecu da imamo jednog Velikog patrijarha Pavla.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 30.3.2021. at 16:37, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 6 часа, slovoA рече

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

(Нисам те питао за измјену у природи у вези са падом, него у вези са оваплоћењем?)

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује, наша је воља ништа и њој треба остварење, испуњење у сл, воља Божија је по природи нестворена вјечна енергија једна те иста у све свете Тројице.

Нема она шта да се остварује, како мниш, њено остварење је сво створење, од којег може бити кроз нашу вољу у некој мјери  одвојена, или савршено сједињења у Христу, од којих је једна људска ништа, а друга благодат- нестворена.

Тако живјети по вољи божијој значи бити облагодаћен, зато онај који није свет, а каже да вјерује лаже.

То се у економији преноси на мећусобне односе међу људима гдје творење воље, живиот у благодати, љубавно и брачно општење доноси ипостас Христа, Духа Светога и Оца који су присутни у енергијама на начин како је моја ипостас присутна у овој мојој енергији тексту.  

Али једно је творење воље божије - духовно искуство, а друго сјећање на то искуство, говор о њему, а сасвим треће опредмећивање тог говора и његово наклапање на биће "идеологија православља".

пре 10 часа, Поет рече

Дал вас речи више уморe или оплемене? :D

Све оне ријечи које су отругнуте одосно удањене измештене од  ипостаси су празне, јер ријеч-енергија долази увјек од неке личности, никад није и не може бити сама и опредмећена у појам, ако се не види која ипостас стоји иза ријечи, ваља упалити аларм.

Ако је ријеч пуна њена пуноћа долази из јединства са аутором и осликава "сувишак срца" односно стање повезаности са крајњим извором енергије, по поредку, али кроз њу познајемо и гдје је се налази аутор у поретку благодати, зато када читамо опитне оце, стрефи нас благодат, и ако нам те ријечи често не изгледају "умне".

Како ће се то одвијати не зависи толико од ријечи колико од односа рецепцијента и аутора, то се љепо види када се чита псалтир, исти текст, али се осликава тренутно стање душе у њему, нека врста огледала које узводи ка Богу.

Дакле слова која су записана су технички магијски ниво -језик, њима су описани покрети душе, али кад се опитује благодат, она иде од иопстаси до ипостаси и очитава се кроз стање (стејт).

Опрдмећивањем текста он постаје општа иситна без или са потиснутим ипостасима, док општој Цркви ми прво и основно имамо свете и заједичарење са њима, па кад не би ни они ни ми ништа рекли или знали. 

Учење више није молитвено општење, него узимање општих истина у посјед под мотом: знање је моћ, наспрам сила божија се у немоћи показује.

На тај начин се истина измјешта из бића у појам, ми се располућујемо на унутра - споља, у ствари живимо поред живота, врјеме тече изван бића (Хајдегер), или у Раз-уму (Достојевски) док се не деси екстаказа односно реституција.

Оче наш је безвриједан без живе везе са они ко га је први изрекао, без везе са оним ко данас и овде изриче, као и вјерујем без везе са саборима.

А ако је та веза добра, односно ако творимо вољу Божију да љубимо једни друге, онда се Оче Наш који је узет чисто технички без значаја (значења, контекста, отргнут) испуњава , а некима се не испуњава, увјек ријеч о мјери, јер ништа није ван логоса, али је он некад чист, а некад заплетен до непрепознавања, испремјештан у поредку.

То су описали и исихастички оци говорећи о молитви али важи и за све друго: језика, разумјевавање, срдачност, благодат.

За нас хипнотисане, најважније да разликујемо говор (логос) од језика (логос), јер језик како га данас нализимо је општи (логос) а нема ипостас (логос). Док је говор увјек ипостасни и дубљи, увјек неко говори. жУ крајњиј линији не да се ми слижимо језиком (логосом), него да допустимо да се Логос послужи нама. 

Зато је свака "тачна истина "изречена унутар идеологје језика (логоса) усмјерена против Цркве (логоса) чак и поготово онда када се та идеологија назива православље, а усмерава се без и против ипостаси, јер ко стоји иза идеологије православља? Стањин? Па онда да кроз идеологију православља размјеравамо Цркву као што чини мучени Лазић о њему слични.

Мене моје рјечи веселе, а јасно ми је да су за неке мучење, да ли што су ријечи лоше или што ми презиру ипостас?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, DemijanBG рече

Ne vidim opasnost od Vartolomeja duboko sam uveren da on naivno veruje u jedinstvo Hrišćana, ali to nije jednostavno niti moguće na način kako to žele Katolici pa zato i ne vidim opasnost.

Опасност није само у томе да он успе у својим намерама. Нпр. опасност за моју кућу није само у томе да ћу успети да је сам преуредим како сам замислио; да срушим пар зидова и додам неколико нових, да отворим степениште у предсобљу итд. Опасно би било и кад бих само покушао то да урадим.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Patrijarh Vartolomej voli naš narod to je pokazao mnogo puta. Njegova odluka je neverovatna, neodmerena, ishitrena i nadasve naivna ali kao i većina našeg naroda koji u stvarnosti kada se zagrebe i dalje veruje da su Rusi komunjare, mislim da i Vartolomej jeste podcenio duhovnu obnovu Rusije negde na tragu toga opšte gledajući mislim da Grci kao narod imaju slično mišljenje iako verujem da vole Ruse.

Вартоломеј за своју незакониту акцију има подршку свог Синода, подршку Атинске архиепископије, Александријске патријаршије и Кипарске архиепископије као и световних власти Сједињених америчких држава и Украјине. То је превише подршке за нешто што описујеш као исхитрено и наивно.

Што се тиче односа Грка према Русима, ту су ствари простије. Грци као трговци и туристички делатници воле да их Руси посете и да оставе новац, али не воле да се руски епископи ишта питају. Руских 400-500 епископа представља реалну опасност за примат Цариградске патријаршије.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Odnosi Moskve sa Atinom, Sofijom, Bukureštom, Kijevom, čak i Minskom nisu dobri

Нисам стручњак за међународне односе, али мислим да су барем три од наведених престоница у НАТО, једна томе тежи, а једна је под константним притиском Запада. Москву нисам рачунао. Не знам колико је то све руска кривица.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Pravoslavlje je decenijama posvadjano i u problemima pod teretom uskih interesa, vlasti pravoslavnog papizma, uticaja jednih ili drugih ali pre svega neprestane želje da se ide nekim putem, da se modernizuje iako samo Pravoslavlje nudi baš sve to vekovima dakle samo se vratiti sebi na pravi put.

Православље увек има проблем у овом свету иначе не би било православље. На крају, ипак си навео и православни папизам као проблем, док си на почетку тврдио да је Вартоломејева тежња наивна и да не представља опасност. Мислим да је јасно да ипак представља.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Molim Boga baš zato da Porfirije u ovom pomalo sivom svetu ostane na stazi patrijarha Pavla, i ne skrene sa nje kao patrijarh Irinej u zadnje 3 godine. Samo mirno delovanje lepa reč i molitva koju i sam zagovara održaće crkvu snažnom kao u crna vremena kad smo imali srecu da imamo jednog Velikog patrijarha Pavla.

Не знам на какво скретање патријарха Иринеја у последње три године мислиш. Вероватно опет нешто о сарадњи са властима у Србији. Ако је то у питању, мислим да је тужно што се српско поимање односа у свету своди на политичке партије и таблоиде. Незнам да ли тим редом или обрнуто. Што се тиче претпоставке да ће патријарх Порфирије скренути са неког пута на неки други, не видим да постоји никаква назнака да би тако нешто могло да се деси. Отуда сматрам да је свака инсинуација у том працу резултат пројекција личног неверења у живе ауторитете (лако је крити се иза текстова историјских личности).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Просечан србенда рече

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 57 минута, slovoA рече

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро? А онда и искупљење? Ми би опет остали одвојени Адамовим падом и грјехом, овако смрт нас не могже одвојити од Христа, јер је Христос узео смрт, па нас и у смрти чека. А смрт је једна форма оног "ништа" које држи и благодат повученом, не потпуно одвојеном од твари, јер не би могла постојати.

Дакле гледано из твари ( мораш да порадиш на перспективама) изгледа да се благодат остварује, (мада је непримјерен израз, може да одведе у учење да је благодат створена), боље рећи просијава, а твар се преображава из свога темеља који није само благодат него и оно ништа које је услвљено нашом вољом која је такође ништа.

А гледано теолошки, или из поистовјећења воља какву су Оци имали, па је њихова воља била (за) благодат, смјешно рећи да благодат треба неко испуњење, ми требамо испуњење благодаћу, Божијој вољи се ништа не може додати - осим нас самих, нашег ништа, само то можемо додати, ништа, е сад неки су пуни памети, себе, моћи, истина и још мисле да службу чине.

У природи се ништа видљиво није промјенило, слобода, ништа-вило није Христом укинуто, природа је и даље условљена нашом вољом, стим да се благодатно богопознање одвија и кроз логосе створеног, законе природе, који нису безлични него човјеколици, односно Христолици, што омогућава сагледање природе и Бога у једном: Икону.

Зато је правилно управљање ријечју истине Твоје увјек оствсрено у природи и конкретној ипостаси, презвитеру, епископу, патријарху. Такође одоздо наша ријеч, истина молитва мора бити опсредована тим ипостасима.

Мета-физика, је међутим ван природе како јој само име каже, уз то још и безипостасана?

Њени поклоници су избјеглице из ове природе коју је походио и узео на себе Господ Исус Христос, односно Црква по свом реду и поредку.

Коју би они да исправе са потпуно неутемељених позиција насталим и превазиђеним на западу, све то под маском православља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро?

Досад си и сам то исповиједао, да та природа није била бесмртна сама по себи него по благодати.

Нећемо се тако играти, час једно, час друго.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, logdanov рече

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

Стварно не знам о чему пишеш. Ти и ја нисмо о томе разговарали, нити сам ја ишта претпостављо о његовом отпадништву, нити писао пресуде...говорили смо, или сам ја барем о томе говорио, да ли се може промишљати или не о његовоим речима и делима, или је он, како сам схватио да ти мислиш, неприкосновен шта год да уради или каже. Или како си рекао, у праву је и кад греши. Све је написано на стр. 25. и 26. ове теме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. 

       
      На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, 1. августа 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића, на дан храмовне славе, верни народ архијерејског намесништва космајског предвођен својим свештеницима дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у селу Бабе.

       
      Звучни запис беседе
       
      Заједно са првојерахом Српске Православне Цркве свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и умировљени канадски Георгије, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Доситеј Хиландарац и Петар (Драгојловић), архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, јереј Жељко Јовановић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакони Радомир Врућинић и Драган Радић.
      Том приликом обављено је литургијско крштење малог Матеја, унука ктитора храма Светог деспота Стефана у Бабама, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића.
      -Данас, на празник Светога Стефана Деспота, благодарим Господу што заједно са свим верујућима који су се овде окупили служим свету Литургију у овој Богом украшеној, предивној и лепој Шумадији. Данас заједно са свима вама упућујем молитве, не само за нас овде који смо сабрани, него и за сав наш православни и благоверни народ, као и за читав свет, за сављудски род, јер света Литургија се служи за спасење света, за спасење човека, за спасење људског рода. Господ је постао човек како би сви људи дошли у познање Истине, односно да сви људи дођу до познања Њега као Спаситеља. Господ је дошао у свет да спасе све људе, не правећи границе и поделе међу људима онако како ми то чинимо. Господ је као корен нашега живота дао сваком људском бићу зрно, семе вере, толико да свако од нас, сваки човек, где год се налазио, ако има вере колико је зрно горушичино он, по речи Господњој може и горе да премешта, подсетио је патријарх Порфирије.
      -Данашња прича из светог Јеванђеља је прича о човеку који је болестан, парализован, одузет. Тај човек може бити симбол свакога од нас, јер свако од нас има неку духовну слабост, свако од нас има своје падове, тј. свако од нас греши и има своје грехе, а греси произведе своје ефекте као слабост телесну, али и као слабост духовну - што ће рећи да је болест неретко последица нашег погрешног духовног живота, наших грехова. Управо стога што су често болести производ наших промашаја, оне могу бити и излечене нашим духовним исправљањем кроз покајање, кроз познају да смо погрешили на овај или онај начин, кроз отварање своје душе Богу и уздизањем својих духовних очију ка небесима где само оног тренутка када помислимо на Господа са свешћу да смо слаби и немоћни и да имамо потребу за Његовом благодаћу, за Његовом љубављу, долази чудесно исцељење, долазе чудесна оздрављења, беседио је Патријарх и додао:
      -Често идемо на места за која смо чули да се дешавају чуда и мислимо да је довољно отићи на такво место и само стајати, учинити неки прилог и да ће се десити чудо. Чудо је увек, браћо и сестре, производ нашега смирења, спознаје наших слабости, наших болести, наших грехова, али и поверења у Бога да је Он тај који може бити наш исцелитељ. Исцељење или чудо јесте последица љубави Божје, али и наше вере као предуслова. Потребно је да имамо живу, истинску и праву веру, да имамо поверење у Бога, да Он има силу и моћ, да Он зна боље него ми шта је нама у сваком тренутку потребно. У данашњем Јеванђељу описано је управо то, каква је и колика снага вере, и то вере Цркве. Човек из светог Јеванђеља, кога Свети апостол Матеј описује, није имао некаву веру и по свој прилици имао је погрешан, грешан живот, али Господ га је исцелио, јер је нагласио снагу вере коју су имали они који су донели одузетог пред ноге Господње. Господ је указао колика је снага вере Цркве, јер је Црква имала веру да Бог може да помогне, да може да исцели, да може да залечи сваку духовну и телесну рану. Вера у живога Господа, вера Цркве чини чуда, исцељује и то пре свега наше душе, васкрсава их из таме, из смрти. Ми често, имајући недовољно јаку веру, међусобно подељени, неудруживши своју веру, хоћемо да Бог магијски покаже своје присуство међу нама. Критични смо у односу на оне који не долазе у Цркву, критични смо на њихов погрешан живот, осуђујемо чак и оне за које знамо да су бољи врлински од нас у духовном животу. Међутим, због вере заједнице ове четворице, због вере Цркве, исцељен је онај који је био болестан, а није имао веру. Ту је одговор. Наша вера је недовољно јака и недовољно снажна, Наша вера се недовољно показује, не пројављује у нашим животима, у нашим врлинама, и зато многи људи, који су се ко зна из каквих разлога нашли на беспућу овога света, далеко од Извора Живота, далеко од Бога, а чезну за Богом и спасењем, нису видели Бога и нису га упознали, јер ми нисмо показали довољно сложну и довољно јаку веру, онакву какву је имао деспот Стефан Лазаревић.
      -Замислимо само каква ли је његова вера морала бити када види да све тоне у његовом отачаству, да његов родитељ, пријатељи и сродници, сви, губе своје животе, губе их на крсту Христовом, на Крсту који нуди васкрсење. Деспот Стефан у онима кокји су страдали и дали свој живот види Христову жртву, и зато је његова вера морала бити силна и снажна, пре свега да поднесе бол, а одмах потом да нејак и слабашан преузме улогу онога који ће водити народ. Толике предивне, духовне и богате плодове је дао имајући управо веру живу и чврсту, снажну веру која може и горе да помера, веру у Живога Једнога у Тројици Бога, за коју се молимо да и нама Господ подари како бисмо онда заједно са Светим Стефаном и толиким угодницима и светитељима Божјим из рода нашега из Православне Цркве и ми славили Једнога у љубави нама Откривеног и по вери датог Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин, беседио је патријарх Порфирије.
      Након причешћа свештенослужитеља, Светој Чаши приступио је и велики број верника, а потом је преломљен славски колач када је читава заједница узнела своје молитве за ктитора храма протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића и цео његов дом.
      Затим се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки г. Јован: -Велики је благослов Божји што је данас овде са нама поглавар наше Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије, који је служио свету Литургију и за све нас принео бескрвну жртву и што је данас крстио малога Матеју и увео га да буде члан Цркве. Молимо се за нашег Патријарха, који носи крст народа српскога, да му Бог, Свети Сава и Свети деспот Стефан помогну да приводи лађу Цркве наше ка спасењу.
      Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован је том приликом одликовао орденом Вожда Карађорђа г. Здравка Ђорђевића из Поповића, као и Певачко друштво Србски православни појци из Београда у знак признања за велику љубав према својој светој Цркви и бослужењима. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је  отац новокрштеног Матеје, г. Никола Сараџић из Париза, који љубав према храму Светог деспота Стефана у Бабама исказује већ дуго година.
      Домаћин славља архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић организовао је садржајан културно-уметнички програм у којем је учествовао познати драмски уметник и човек који својим литургијским животом исповеда веру у васкрслог Господа г. Андреј Шепетковски, који је говорио текст чувеног Слова љубве. Његов син, Алексеј Шепетковски, победник овогодишњег рецитаторског фестивала, одрецитовао је песму Стефан Високи и ја коју је аутор, његов отац Андреј, написао у част доласка патријарха Порфирија и прославе храмовне славе.
      Певачко друштво Србски православни појци из Београда су такође узели учешћа у програму, а звуком фруле придружио се и г. Милинко Ивановић, као и КУД Космај из Сопота.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уредништво "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, обрадовало нас је новим, 380. бројем овог, многима омиљеног часописа. Тим поводом разговарамо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора задуженим за односе са медијима, који нас упознаје са најважнијим моментима везаним како за тему броја - Богомољачки покрет св. Владике Николаја, тако и за два текста која ће свакако привући пажњу читалаца - о почившем проти Моми Кривокапићу и о превазилажењу искушења нашег времена Фредерике де Грааф.


      Звучни запис разговора
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...