Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ja sam hteo da kazem koliko nismo bas upoznati sa tim tehnikama disanja i molitve koje su jos pre mnogo vekova praktikovali monasi na Svetoj Gori, stvarno realno koliko smo prakticno upoznati sa time, i zbog toga sam malo iskarikirao da je bolje da malo praktikujemo :pivo: gde znamo na osnovu iskustva :D kako da to fino rasporedimo da bude lepo i veselo.

Inace, tehnike disanja, kao i samo disanje i vazduh, ima tu bas zanimljivih sagledavanja, znam na osnovu toga sto sam se bavio sportom i treningom, treniro djudo oko 10 godina i druge sportske aktivnosti, i bas je frka kada nestane vazduha :smeh1:,  ajd sto nedostaje vazduha nego i concetracion' pada i zacas se nadjes ledjima na strunjaci....:))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Bokisd Pa prvi put, kad stičemo iskustvo postoji za sve, i za pivce i sve ostalo. Dišemo, pa dišemo, mislimo, pa mislimo, hodamo pa hodamo. Treba nekad porazmisliti i kako to radimo, da ne bi bili robovi toga. Priznaćete verujem, da je tragično biti napet u životu, recimo, samo zato što ste ukočeni, loše dišete i tako dalje... Pa to povlači i agresivne misli, i osećaj inferiornosti.... Od jedne banalnosti, dođemo do ozbiljnih stvari očas posla, pa onda i prestanu da budu baš banalnosti. A zašto bi to radili?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, logdanov рече

Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали.

Вероватно има таквих, али мени нико није наручио ништа нити се ичим хвалим... (само да покушам да ти разбијем ту заблудуда све ово радим без ичије наруџбе, већ само правде ради, јер није лепо уочити трун у туђем око, а не приметити брвно у свом...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно

Ни ово ти није тачно! Голуб има 2220 порука на поукама, а од тога није ни петина посвећена поп Ђури... (знам да трун у туђем оку понекад личи на брвно, али...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

Праштај и ти грубост.

Опроштено!  и само да ти кажем да си ми баш симпатичан дискутант.  Индид!  :)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, logdanov рече

Задатак патријарха и Синода је нешто сасвим друго. Они морају да обуздају цариградски утицај и морају да разговарају са Македонцима како да се доле нормализује црквени живот. Они морају да сачувају нашу дијаспору и наше светиње на западу јер су и оне плен гладним фанарским вуцима.

При свему томе, мора да се нормализује црквени живот код нас; да прво ми избацимо политичарење и странчарење из глава и да почнемо нешто да радимо, без обзира на то да ли нам се свиђа или не ко је на власти.

Наша браћа Руси, Украјинци, Белоруси, никада не разговарају о дневној политици. Код њих се то сматра нечим непримереним. Чак и нецрквени људи.

Браћо, има толико тема осим Вучића.

Zaboravio si braću Grke. Ne vidim opasnost od Vartolomeja duboko sam uveren da on naivno veruje u jedinstvo Hrišćana, ali to nije jednostavno niti moguće na način kako to žele Katolici pa zato i ne vidim opasnost. Patrijarh Vartolomej voli naš narod to je pokazao mnogo puta. Njegova odluka je neverovatna, neodmerena, ishitrena i nadasve naivna ali kao i većina našeg naroda koji u stvarnosti kada se zagrebe i dalje veruje da su Rusi komunjare, mislim da i Vartolomej jeste podcenio duhovnu obnovu Rusije negde na tragu toga opšte gledajući mislim da Grci kao narod imaju slično mišljenje iako verujem da vole Ruse. Prema Rusima je nepoverenje i ljubav kada su pravoslavni narodi u pitanju. Rusija je imperija velika država i često je izdala i nas i druge pravoslavne narode zarad svojih interesa ali često i pokazala veličinu i širinu ruske duše. Setimo se Romanovih nisu baš morali odmah pohrliti u rat zbog male Srbije mogli su još i pričekati i imali bi manje žrtve ali bilo je kako je bilo. Ne treba osudjivati ni Grke, razumimo gde se Grčka nalazi uskoro , veoma brzo jednog jutra Grčka bi jako lako mogla da se nadje u plamenu turskih bombi a NATO ne da ne bi pomogao, samo bi gledali sa strane a ne verujem ni da bi se uključila Rusija nema šanse. Turci ta ostrva žele i mogli bi iznenada ući u rat kao na Kipru. Sa druge strane razumimo i Ruse izdati tomos Ukrajinskoj crkvi je potez bez presedana jer Ukrajina i Belorusija pod okriljem Moskve imaju najvišu crkvenu autonomiju i praktično svoje nacionalne crkve a Moskva ima , tj imala je garancije da se u istoriju nece dirati i da kako bilo da bilo Kiev jeste centar prve ruske države. Da budem papista i kažem nama Pravoslavcima potrebna je ona Fratelli Tutti, više bratskog razumevanja i molitve. Nije normalno da Rusija ima bolje odnose sa nekom zapadnom državom a da u ovom trenutku samo sa jednom pravoslavnom državom ima dobre odnose a to je naša zemlja. Odnosi Moskve sa Atinom, Sofijom, Bukureštom, Kijevom, čak i Minskom nisu dobri i to je velika rana slovenskih naroda i pravoslavnog sveta jer nema poverenja, nema razumevanja i nema nikakvog dijaloga i saradnje a ima puno neiskrenosti, politike i lagarija sa svih strana. Tomos je samo jedan deo problema, Pravoslavlje je decenijama posvadjano i u problemima pod teretom uskih interesa, vlasti pravoslavnog papizma, uticaja jednih ili drugih ali pre svega neprestane želje da se ide nekim putem, da se modernizuje iako samo Pravoslavlje nudi baš sve to vekovima dakle samo se vratiti sebi na pravi put. Molim Boga baš zato da Porfirije u ovom pomalo sivom svetu ostane na stazi patrijarha Pavla, i ne skrene sa nje kao patrijarh Irinej u zadnje 3 godine. Samo mirno delovanje lepa reč i molitva koju i sam zagovara održaće crkvu snažnom kao u crna vremena kad smo imali srecu da imamo jednog Velikog patrijarha Pavla.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 30.3.2021. at 16:37, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 6 часа, slovoA рече

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

(Нисам те питао за измјену у природи у вези са падом, него у вези са оваплоћењем?)

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује, наша је воља ништа и њој треба остварење, испуњење у сл, воља Божија је по природи нестворена вјечна енергија једна те иста у све свете Тројице.

Нема она шта да се остварује, како мниш, њено остварење је сво створење, од којег може бити кроз нашу вољу у некој мјери  одвојена, или савршено сједињења у Христу, од којих је једна људска ништа, а друга благодат- нестворена.

Тако живјети по вољи божијој значи бити облагодаћен, зато онај који није свет, а каже да вјерује лаже.

То се у економији преноси на мећусобне односе међу људима гдје творење воље, живиот у благодати, љубавно и брачно општење доноси ипостас Христа, Духа Светога и Оца који су присутни у енергијама на начин како је моја ипостас присутна у овој мојој енергији тексту.  

Али једно је творење воље божије - духовно искуство, а друго сјећање на то искуство, говор о њему, а сасвим треће опредмећивање тог говора и његово наклапање на биће "идеологија православља".

пре 10 часа, Поет рече

Дал вас речи више уморe или оплемене? :D

Све оне ријечи које су отругнуте одосно удањене измештене од  ипостаси су празне, јер ријеч-енергија долази увјек од неке личности, никад није и не може бити сама и опредмећена у појам, ако се не види која ипостас стоји иза ријечи, ваља упалити аларм.

Ако је ријеч пуна њена пуноћа долази из јединства са аутором и осликава "сувишак срца" односно стање повезаности са крајњим извором енергије, по поредку, али кроз њу познајемо и гдје је се налази аутор у поретку благодати, зато када читамо опитне оце, стрефи нас благодат, и ако нам те ријечи често не изгледају "умне".

Како ће се то одвијати не зависи толико од ријечи колико од односа рецепцијента и аутора, то се љепо види када се чита псалтир, исти текст, али се осликава тренутно стање душе у њему, нека врста огледала које узводи ка Богу.

Дакле слова која су записана су технички магијски ниво -језик, њима су описани покрети душе, али кад се опитује благодат, она иде од иопстаси до ипостаси и очитава се кроз стање (стејт).

Опрдмећивањем текста он постаје општа иситна без или са потиснутим ипостасима, док општој Цркви ми прво и основно имамо свете и заједичарење са њима, па кад не би ни они ни ми ништа рекли или знали. 

Учење више није молитвено општење, него узимање општих истина у посјед под мотом: знање је моћ, наспрам сила божија се у немоћи показује.

На тај начин се истина измјешта из бића у појам, ми се располућујемо на унутра - споља, у ствари живимо поред живота, врјеме тече изван бића (Хајдегер), или у Раз-уму (Достојевски) док се не деси екстаказа односно реституција.

Оче наш је безвриједан без живе везе са они ко га је први изрекао, без везе са оним ко данас и овде изриче, као и вјерујем без везе са саборима.

А ако је та веза добра, односно ако творимо вољу Божију да љубимо једни друге, онда се Оче Наш који је узет чисто технички без значаја (значења, контекста, отргнут) испуњава , а некима се не испуњава, увјек ријеч о мјери, јер ништа није ван логоса, али је он некад чист, а некад заплетен до непрепознавања, испремјештан у поредку.

То су описали и исихастички оци говорећи о молитви али важи и за све друго: језика, разумјевавање, срдачност, благодат.

За нас хипнотисане, најважније да разликујемо говор (логос) од језика (логос), јер језик како га данас нализимо је општи (логос) а нема ипостас (логос). Док је говор увјек ипостасни и дубљи, увјек неко говори. жУ крајњиј линији не да се ми слижимо језиком (логосом), него да допустимо да се Логос послужи нама. 

Зато је свака "тачна истина "изречена унутар идеологје језика (логоса) усмјерена против Цркве (логоса) чак и поготово онда када се та идеологија назива православље, а усмерава се без и против ипостаси, јер ко стоји иза идеологије православља? Стањин? Па онда да кроз идеологију православља размјеравамо Цркву као што чини мучени Лазић о њему слични.

Мене моје рјечи веселе, а јасно ми је да су за неке мучење, да ли што су ријечи лоше или што ми презиру ипостас?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, DemijanBG рече

Ne vidim opasnost od Vartolomeja duboko sam uveren da on naivno veruje u jedinstvo Hrišćana, ali to nije jednostavno niti moguće na način kako to žele Katolici pa zato i ne vidim opasnost.

Опасност није само у томе да он успе у својим намерама. Нпр. опасност за моју кућу није само у томе да ћу успети да је сам преуредим како сам замислио; да срушим пар зидова и додам неколико нових, да отворим степениште у предсобљу итд. Опасно би било и кад бих само покушао то да урадим.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Patrijarh Vartolomej voli naš narod to je pokazao mnogo puta. Njegova odluka je neverovatna, neodmerena, ishitrena i nadasve naivna ali kao i većina našeg naroda koji u stvarnosti kada se zagrebe i dalje veruje da su Rusi komunjare, mislim da i Vartolomej jeste podcenio duhovnu obnovu Rusije negde na tragu toga opšte gledajući mislim da Grci kao narod imaju slično mišljenje iako verujem da vole Ruse.

Вартоломеј за своју незакониту акцију има подршку свог Синода, подршку Атинске архиепископије, Александријске патријаршије и Кипарске архиепископије као и световних власти Сједињених америчких држава и Украјине. То је превише подршке за нешто што описујеш као исхитрено и наивно.

Што се тиче односа Грка према Русима, ту су ствари простије. Грци као трговци и туристички делатници воле да их Руси посете и да оставе новац, али не воле да се руски епископи ишта питају. Руских 400-500 епископа представља реалну опасност за примат Цариградске патријаршије.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Odnosi Moskve sa Atinom, Sofijom, Bukureštom, Kijevom, čak i Minskom nisu dobri

Нисам стручњак за међународне односе, али мислим да су барем три од наведених престоница у НАТО, једна томе тежи, а једна је под константним притиском Запада. Москву нисам рачунао. Не знам колико је то све руска кривица.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Pravoslavlje je decenijama posvadjano i u problemima pod teretom uskih interesa, vlasti pravoslavnog papizma, uticaja jednih ili drugih ali pre svega neprestane želje da se ide nekim putem, da se modernizuje iako samo Pravoslavlje nudi baš sve to vekovima dakle samo se vratiti sebi na pravi put.

Православље увек има проблем у овом свету иначе не би било православље. На крају, ипак си навео и православни папизам као проблем, док си на почетку тврдио да је Вартоломејева тежња наивна и да не представља опасност. Мислим да је јасно да ипак представља.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Molim Boga baš zato da Porfirije u ovom pomalo sivom svetu ostane na stazi patrijarha Pavla, i ne skrene sa nje kao patrijarh Irinej u zadnje 3 godine. Samo mirno delovanje lepa reč i molitva koju i sam zagovara održaće crkvu snažnom kao u crna vremena kad smo imali srecu da imamo jednog Velikog patrijarha Pavla.

Не знам на какво скретање патријарха Иринеја у последње три године мислиш. Вероватно опет нешто о сарадњи са властима у Србији. Ако је то у питању, мислим да је тужно што се српско поимање односа у свету своди на политичке партије и таблоиде. Незнам да ли тим редом или обрнуто. Што се тиче претпоставке да ће патријарх Порфирије скренути са неког пута на неки други, не видим да постоји никаква назнака да би тако нешто могло да се деси. Отуда сматрам да је свака инсинуација у том працу резултат пројекција личног неверења у живе ауторитете (лако је крити се иза текстова историјских личности).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Просечан србенда рече

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 57 минута, slovoA рече

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро? А онда и искупљење? Ми би опет остали одвојени Адамовим падом и грјехом, овако смрт нас не могже одвојити од Христа, јер је Христос узео смрт, па нас и у смрти чека. А смрт је једна форма оног "ништа" које држи и благодат повученом, не потпуно одвојеном од твари, јер не би могла постојати.

Дакле гледано из твари ( мораш да порадиш на перспективама) изгледа да се благодат остварује, (мада је непримјерен израз, може да одведе у учење да је благодат створена), боље рећи просијава, а твар се преображава из свога темеља који није само благодат него и оно ништа које је услвљено нашом вољом која је такође ништа.

А гледано теолошки, или из поистовјећења воља какву су Оци имали, па је њихова воља била (за) благодат, смјешно рећи да благодат треба неко испуњење, ми требамо испуњење благодаћу, Божијој вољи се ништа не може додати - осим нас самих, нашег ништа, само то можемо додати, ништа, е сад неки су пуни памети, себе, моћи, истина и још мисле да службу чине.

У природи се ништа видљиво није промјенило, слобода, ништа-вило није Христом укинуто, природа је и даље условљена нашом вољом, стим да се благодатно богопознање одвија и кроз логосе створеног, законе природе, који нису безлични него човјеколици, односно Христолици, што омогућава сагледање природе и Бога у једном: Икону.

Зато је правилно управљање ријечју истине Твоје увјек оствсрено у природи и конкретној ипостаси, презвитеру, епископу, патријарху. Такође одоздо наша ријеч, истина молитва мора бити опсредована тим ипостасима.

Мета-физика, је међутим ван природе како јој само име каже, уз то још и безипостасана?

Њени поклоници су избјеглице из ове природе коју је походио и узео на себе Господ Исус Христос, односно Црква по свом реду и поредку.

Коју би они да исправе са потпуно неутемељених позиција насталим и превазиђеним на западу, све то под маском православља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро?

Досад си и сам то исповиједао, да та природа није била бесмртна сама по себи него по благодати.

Нећемо се тако играти, час једно, час друго.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, logdanov рече

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

Стварно не знам о чему пишеш. Ти и ја нисмо о томе разговарали, нити сам ја ишта претпостављо о његовом отпадништву, нити писао пресуде...говорили смо, или сам ја барем о томе говорио, да ли се може промишљати или не о његовоим речима и делима, или је он, како сам схватио да ти мислиш, неприкосновен шта год да уради или каже. Или како си рекао, у праву је и кад греши. Све је написано на стр. 25. и 26. ове теме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предстојатељ Руске Православне Цркве честитао је Најсветијем Патријарху српском Порфирију 60. рођендан.

       
      Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
      Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем, 
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Овај значајан датум живота дочекујете имајући пред собом широко поље деловања ради нових достигнућа на благо Цркве Светог Саве, која Вас је изабрала за наследника блаженопочивших Патријараха српских – Димитрија, Варнаве, Гаврила, Викентија, Германа, Павла и Иринеја.
      Са ревношћу у Господу, одазивајући се овом високом позиву, смирењем и благошћу сте ступили на тешко и одговорно поље Предстојатељског служења и трудите се да буде у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави нелицемерној, у речи истине (2. Кор. 6: 6-7).
      Народ Божији Вас види крај деце и стараца, немоћних и унесрећених, древних светиња Косова и на местима подвига српских новомученика. Свуда се трудите да загрлите стадо бринући се о њему и да га загрејете очинском љубављу, мудром речју и примером сопственог врлог живота, надахњујући га да живи по заповестима Господа Исуса Христа, у свему да Му угађају, и у свакоме добром делу да буду плодни, и да расту у познању Божијем (Кол. 1:10).
      На овај Ваш свечани дан молитвено желим Вашој Светости снажно здравље и неисцрпну Спаситељеву помоћ током много година мирне Патријаршијске службе.
       
      Са братском љубављу у Христу,
      +КИРИЛ,
      ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...