Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 12 минута, sanja84 рече

Čitaš li ti ono što pišeš?

Да, Роћко учи Патријарха, а камо ли мене да не учи, гдје би дозволио мени да га подучим, кад не дозвољава ни Патријарху, не знам шта ти ту није јасно, али контам како си прочитала, не пише то и нити сам то мислио. Можда те задњи дио реченице збунио због караткоће, а пуној форми би било, како Роћка који се уздигао толико високо подићи више, а на више га је неопходно подићи да би разумио било кога осим себе, мене....па и Патријарха, ваљада је јасно да описујем неразумјевање и велики јаз раскола званог истина је само једна, истина је изнад сабора и изнад Патријарха (сад немој мени приписат да то мислим, ја мислим да истине нема)

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

@sanja84 Треба мало да оладим, видим да ме некима доста тешко пратити, али не могу се тешки проблеми једноставно рјешавати, ето реци ти шта ти је прече истина или Патријарх, својим рјечима па ћеш обавезно запасти у апорије,а може то и поетски да се постави:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic можда је проблем што не слушамо једни друге. Имамо предрасуде, па пројектујемо. Логданов је био у праву пост је, па је боље искулирати мало... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Каже Рафаило Бољевић у проповеди (мислим да је била Литургија на недељу св. Паламе): "Што рече један наш пјесник, сви смо ми хипнотисана гомила". :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, sanja84 рече

@Hadzi Vladimir Petrovic можда је проблем што не слушамо једни друге. Имамо предрасуде, па пројектујемо. Логданов је био у праву пост је, па је боље искулирати мало... 

Вукашин, а не ја.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 часа, logdanov рече

браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено

:)

изгледа да се је румунски поп мало примирио у току овог поста, што је добро, још кад би се покајао за ове (на)пенале спроћу епископа:

image.thumb.png.b9ff05a74c8c2e57ae60e6808a64e26c.png

а додуше знао је и да оплете по блаженопочившем патријарху Иринеју.  

П.С. Одавно није било скриншота, па да се друг Логданов мало најежи... :)  Алекса не би био Алекса да није Жуњић  :)

А што се тиче нашег новог Патријарха Порфирија, свака част и на многаја љета!

Показује мудрост, саборност и љубав изнад свега...

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Golub Ти си међу реткима који су ми стварно антипатични.

Накарадно си ме цитирао да би постигао неку своју љигаву и перверзну насладу.

Ја се ни једног трена нисам сврстао међу твоје истомишљенике нити ти чиме дајем за право да ме употребљаваш у свом опсесивном прогањању о. Зорана Ђуровића.

Какав мора да буде човек да би се бавио стварима којима се ти бавиш?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://spc.rs/files/u5/2012/3/patrijarh_porfirije_prijem_prosveta.jpg

 

Где ли ће вл. Стефан? Ваљево, или Јасеновац ако вл. Јован буде митрополит. А можда остане и у Храму, треба патријарху помоћ...наглас размишљам :)

Кад добије једном епархију, има много да учини. Јако пректичан човек, уз доброту, једноставност, љубав...честита, народна душа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Golub Ја мислио ти већ предајеш, падре, а ти у Краљеву? Мислим да су се духови на ПБФу затресли кад си крочио на сербску земљу :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@logdanov Нисам ни слутио да сам ти толико антипатичан!?

наљутих те плахо, праштај... нећу више, турио сам неколико ,,смајлова''  као знак да је и шала у питању...

Ценим твоју потребу да браниш патријарха!  ту смо на истом терену...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Golub Немам ни потребу ни задатак да браним патријарха. Само кажем шта мислим о трону српских патријараха. Герман је био велики патријарх. Павле је био поштован због свог живота. Иринеја сам волео због непосредности у односу. Патријарх Порфирије је заслужио поштовање оних који га познају и уважавање многих. Треба да га слушамо. Нећемо се покајати.

Мислио си да се шалим кад кажем да се јежим од скриншотова? Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали. С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно.

Опраштам, наравно. Праштај и ти грубост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Дисање је добар примјер, ради се о техници уопште, нпр техници учења, неко штреба, неко разумјева, а неко молитвено заједничари кроз текст, а сви упражњавају технику читања.

Ти као ови што док не нађу ђавола да им он каже шта је добро, добро и не познају :D, па није ни ђаво лош по себи, него је испао из хијерархијског поредка и тиме из благодати...

Само што поредак не треба узимати само христолошки, него и динамички - пнеуматолошки.

Ништа ти ђаво не може заклонити, ако није нечисто у теби, ако ниси негдје ван хијерархије, па и у мислима, нпр, љепо је имати лову и онда то ставиш - поредаш изнад живота неке бабе или прогласиш неког за невјерника, шизматика...тај беспоредак омогућује реалност зла, неки заклон за мрак, дакле не ђаво својом ипостаси'него дјела безпоредка.

(nisam stigo ranije da odgovorim,..... vozio ceo dan po beograd,.... ja ne znam kako neko izdrzava Just_Cuz_19da svaki dan vozi po onoj 'ludnici'....)

Ja ne znam to sa tim disanjem da li neko i primenjuje danas i u monastvo, kamoli mi da eksperimentisemo,.... ja sam ipak da ljudi malo ovo primenjuju s vremena na vreme .....:pivo:  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

@logdanov  Слажем се само бих додао, као симбол јединства  Патријарх се не може критиквати ни са једне позиције, нарочито не са позиције "истине вјере" како то било ко од нас разумјева, јер измешу осталог он је тај који има службу  поучавања.

Тако да као симбол јединства не може бити "грешан", нити може бити грешан према "тексту", али као члан Цркве може бити грешан према свакоме од нас, и није погрешно ни када себе назива посљедњим и најгорим од свих.

Али ми га изабирамо и постављамо да управо такав ( који тако мисли о себи) буде први од свих, у коме се практично огледа литургијско јединство, а неко "теоријско јединство". 

"Молим вас да сви једно говорите", па око кога треба да саберемо и у говору, колико год он био полифиничан и на разним основама постављен, око неког апстрактног Христа метафизике и логике (лажне духовности), или око живог Патријарха као жива Црква љубећи и поштујући једни друге.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 2. децембра 2021. године, на празник Светог Порфирија Кавсокаливита, свету архијерејску Литургију у Патријаршијском придворном храму Светог Симеона Мироточивог.

       У молитвеном присуству преосвећене господе епископа топличког Јеротеја и хвостанског Јустина, Његовој Светости су саслуживали протосинђел Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протосинђел Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Нектарије из Епархије британско-скандинавске; презвитер Србољиб Убипариповић и ђакони Драган Радић, Владимир Радовановић и Владан Таталовић.
      После освећења славских дарова, поводом свог имендана Његова Светост је примио честитке најближих сарадника и службеника Патријаршије српске.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 23. по Педесетници када Црква богослужбено савршава молитвени спомен на свете славне и добропобедне мученике Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском храму Светог Архангела Гаврила, уз саслужење презвитерâ и ђаконâ Архиепископије београдско-карловачке.

        У славу Тројединог Господа једним устима и једним срцем појао је храмовни хор, а благољепију евхаристијског сабрања допринело је и учешће мноштва деце која су у стихарима прислуживала Његовој Светости и свештенству.
      После прочитаних светописамских чтенија Предтојатељ Српске Цркве је поучио сабрани народ и на почетку своје омилије указао на правилно разумевање Божићног поста, рекавши: Ево нас на почетку Божићног поста, поста који је Црква устројила пред радосни, велики и спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско, осим греха, заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Тиме је отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, правдом и вечношћу, има могућност да заједно са Њим седи и учествује у свему ономе што је божанско, поучио је Патријарх Порфирије и додао: Да бисмо изградили заједницу са Богом и били са њим, није довољно да имамо уверење да Бог постоји, него нас Црква позива нарочито у дане поста, да живот Христов учинимо својим животом, да оно што су заповести Христове постану правила нашег живота, заповести које јесу пут слободе, а не пут поробљавања, јер Бог изнад свега и пре свега јесте Бог љубави, а то значи Бог слободе, и ми људи по дару слободе јесмо икона Његова, рекао је Патријарх српски.
      Тумачећи прочитану јеванђелску перикопу о исцељењу човека који је био поседнут духом нечистим, Патријарх Порфирије је подсетио да се Бог не намеће и не чини ништа присилно, већ поштује слободу свакога човека. У данашњем Јеванђељу имамо једну драматичну слику, где Господ долази у земљу Гадаринску, где наилази на једног демонизованог, који је био опседнут бројним нечистим силама, и Господ те нечисте силе изгони из обузетог. Не би се очекивало да када је Господ учинио чудо, када је исцелио једног дугогодишњег болесника, да ће остали људи када виде то чудо једва дочекати да Господ уђе у њихове домове, али имамо изненађујући и неочекивани одговор: иди од нас.
      Подсетио је Патријарх на болну реалност коју нам предочава јеванђелски текст, и у наставку своје беседе наведену реалност је ставио у контекст нашег времена и живота: Онај који има потребу за спољашњим доказима и чудима, да их својим очима гледа како би прихватио живога Бога, тај само показује да је слабашан и да му је нејака вера, показује да има проблем са Богом, јер Бог је дат у Јеванђељу, Бог је дат у љубави, и нема тог срца људског које не може да осети у себи присуство Божије и благодат Његову и да га препозна само уколико више чезне за љубављу Божијом, него за афирмисањем себе без Бога.     
      На крају свог надасве поучног слова Патријарх Порфирије је упутио архипастирску поруку која је одјекнула у срцима верних: Како видимо једни друге, како видимо творевину Божију, зависиће од начина на који слушамо реч Христову. Сваке недеље упућујемо реч спасења и свакога дана је Јеванђеље Христово и као Црква и као књига доступна свима и свакоме. Не бави се Црква примарно ни социјалним ни економским, ни било каквим другим предметима, темама и проблемима, она се бави смислом постојања у сваком контексту и ситуацији. Црква шаље поруку Јеванђеља, поруку спасења, и зато у Цркву долазимо да бисмо дотакли тајну Христа распетог и васкрслог и тајну човека, као створеног за вечност. Када на правилан начин разумемо умом и срцем ту јеванђелску поруку и тајну, онда ћемо имати исправне ставове, на прави начин ћемо разумети и све друге теме, закључио је Патријарх српски Порфирије. 
        Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 27. новембра 2021. године, у навечерје 23. недеље по Педесетници и у навечерје празника светих славних и добропобедних мученика Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, молитвено је присуствовао вечерњем богослужењу у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова на Православном богословском Факултету.

       
      Вечерње богослужење служио је презвитер Бориша Шањић, уз милозвучно појање студената Православног богословског Факултета и ученика Богословије Светог Саве. Параклис је био испуњен студентима и ученицима београдске Богословије, који се раме уз раме труде, да се са сваком ревношћу уче науци Божјој, припремајући се да васцело своје биће предају у службу Господу и Цркви Његовој, али пре свега да испуне духовни императив на који их текст богослужења подсећа, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предају. 
      Будући да се налазимо на прагу Божићне четрдесетнице, Његова Светост je пожелео свима срећно и Богом благословено молитвено-подвижничко путовање које нам предстоји, а кроз које се припремамо за празник Роджества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, трудећи се да преобразимо себе и припремимо дом своје душе за Господа.
      "Нека је срећан и благословен почетак поста, и да Бог дâ, да у духовној радости, обновљени, преображени дочекамо и славно рођење Господа нашег Исуса Христа, нека сте сви благословени", рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на крају вечерњег богослужења.  
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се 23. новембра 2021. године у Светоархангелском манастиру у Ковиљу са кардиналом Полом Галагером, секретаром Свете Столице за односе са државама. 
      Састанку су присуствовали Преосвећена господа епископи топлички Јеротеј и марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. др Сима Аврамовић и др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду.
      После састанка, бискуп Галагер је истакао:
      - Велико ми је задовољство што сам данас овде. Веома сам захвалан Његовој Светости Патријарху што ме је примио. Овде смо већ три дана, али свакако са становишта наших комуникација, наших односа са Српском Православном Црквом, ово је круна моје посете. Пренео сам поздраве и братску наклоност Његове Светости папе Фрање према патријарху Порфирију, кога он познаје, са ким се срео и према коме има велико поштовање. Обојица су људи велике вере и заиста је та вера била тема нашег јутрошњег разговора. Разговарали смо о дијалогу између наших Цркава, о односима између Цркава у свету, о општој политичкој ситуацији у свету, као и о регионалној и европској политици и другим темама. Мислим да је то била веома позитивна размена мишљења. То одражава велико поштовање које постоји између Римокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве. Мислим да је ово веома значајан корак напред који потврђује ангажман који је постојао на различитим нивоима, уз формалне дијалоге и размене ставова. Надам се да ће ово бити почетак даљег напретка који ће окупити хришћане, и православне и католичке традиције, у служби човечанства и проповедања Јеванђеља, што је и разлог нашег постојања као хришћанских Цркава.
      Изражавајућу радост због сусрета са високим гостом, Патријарх српски Порфирије је нагласио:
      - Ја сам радостан данас што нас је посетио секретар Ватикана - Свете Столице за односе са државама - ми бисмо то рекли једноставно министар спољних послова Ватикана - посебно што смо имали званични састанак данас овде у манастиру Ковиљу који је својеврсни символ мира. Наиме, манастир Ковиљ је настао на месту на којем су се помириле две војске, угарска војска и српска војска за време Светог Саве, који је посредовао у успостављању мира између две војске. Манастир је на овом месту никао као символ мира. Данашња посета и разговор су протекли у том духу, у духу Јеванђеља Христовог. Ми смо наравно разговарали о свим изазовима са којима се суочавају наше Цркве, а то су изазови модерног човека, као и о потреби заједничког сведочења Јеванђеља модерном свету. Константовали смо да је систем вредности које Јеванђеље носи и сведочи, а Цркве су позване да сведоче тај систем вредности, на неки начин другачији од многих других система које се нуде модерном човеку. Систем вредности, који ми као Цркве проповедамо и нудимо, једнако је модеран и данас, иако је стар две хиљаде година - и најпотребнији је модерном човеку. Сви који се суочавају са изазовима, било Цркве или народи, имају пре свега потребу за Христом који је носилац мира. Раздори међу државама, раздори међу људима, понекад и неспоразуми међу Цркавама и неспоразуми унутар једне Цркве, јесу последица тога што заборављамо Христа и покушаја да својим вредностима, својом голом људском памећу уређујемо свет. Није могуће постићи никакав мир уколико немамо мира изнутра у себи, а тај мир није могућ ако немамо заједницу и општење са Богом. Тек онда кад изграђујемо заједницу и општење са Богом ми можемо имати мир у себи, а онда тај мир ће се ширити и око нас, онда ћемо успоставити мир са другим људима, имати и мир са творевином, а онда неће творевина осветољубиво да нам узвраћа на наш потрошачки однос према њој. У том смислу видимо и многе еколошке проблеме, па и пандемију са којом се суочавамо. И ту нам се природа свети. Према томе, ма колико проблеми били материјални, ма колико се тицали нашег тела, увек у позадини свих проблема, или боље рећи решавања проблема, стоји духовно поље на којем треба да извојевамо битку, а та битка се не може извојевати без помоћи Божје. То је оно о чему смо разговарали и око чега смо се сагласили и разумели: да ради добра и појединца и једнога човека и добра читавог људског рода, читаве планете, морамо сарађивати, међусобно радити заједнички, пре свега ми хришћани. Није постребно да улажемо напоре да бисмо се као хришћани међусобно разумели. Наравно, морамо сарађивати и са људима који припадају другим религијама, али и са онима који осећају да немају потребу за Богом и декларишу се као неверници. Дакле, разумели смо и константовали оно на шта нас позива Јеванђеље и на шта нас позивају наше Цркве: нико не може без другога, а свакоме је потребан други, а то значи ближњи да бисмо могли да растемо као људски род и као човечанство.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 22. по Педесетници, 21. новембра 2021. године, у дан када богослужбено савршавамо свештени спомен на Сабор Светог Архангела Михаила, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском Саборном Светоархангелском храму.
        У духу празничног торжества поводом прослављања престоног празника овог знаменитог београдског храма, Његовој Светости саслуживао је велики број презвитерâ и ђаконâ, уз молитвено учешће верног народа Божјег. Подржавајући ангелско служење које собом носи непрестано славословље и величање Имена Тројединог Бога, на патријарашкој Литургији једним устима и једним срцем на литургијске прозбе одговарало је Прво београдско певачко друштво, које је основано давне 1853. године. 
      Након прочитане јеванђелске перикопе о богаташу и убогом Лазару, као и након празничног јеванђеља које се према богослужбеном поретку произноси на празник Сабора Светог Архангела Михаила, Патријарх српски Порфирије је поучио сабрану литургијску заједницу двоједином омилијом обједињујући поуке недељног и празничног зачала. 
      Господ подсећа да требамо да слушамо Његове апостоле, јер ко слуша Његове апостоле, слуша сâму реч Господњу. Другим речима, ко слуша јеванђеље Христово које проповеда Црква, тај је послушан Богу и тај нема потребе за неким спољашњим доказима, за чудима која понекад насилно производе површну веру код људи, истакао је Патријарх Порфирије у својој надахнутој омилији. 
      Говорећи о значају вере у хришћанском животу Предстојатељ Српске Цркве је указао на једине истинске и праве основе на којима би требала да почива наш вера која је према учењу Апостола Павла "основа свега чему се надамо и потврда ствари невидљивих". Бог хоће дубљу веру, Бог хоће срце човеково, јер Бог је по својој природи Љубав, и Он је позвао нас људе да се у љубави са Њим загрлимо, а то значи у слободи која је веће чудо од свакога чуда, поучио је Његова Светост.
      Након заамвоне молитве освештани су славски приноси - колач и кољиво, поводом престоног празника ове древне београдске светиње под чијим свештеним сводовима се више од 175. година приноси бескрвна жртва за живот света и спасење. 
      Подсећамо, у навечерје престоног празника Саборног Светоархангелског храма свечано празнично бденије служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, о чему смо известили у вести под насловом: Епископ хвостански Јустин служио свечано празнично бденије уочи славе Саборног Светоархангелског храма.
       
      * * *
       
      Светоархангелски Саборни храм у Београду грађен је од 1837. до 1840. на месту старог храма из 1728. године, по плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда. Архитектонски је обликован у стилу класицизма, са елементима барока, као једнобродна грађевина са високим звоником на западу. Опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. Нацрте за резбарске радове израдио је познати вајар и медаљар Димитрије Петровић, док је сликарске радове извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара XIX века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству. Светоархангелски Саборни храм у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији. Везује се за преломну етапу у развоју српске уметности XIX века и њено приближавање западноевропским токовима. Значајан је и као катедрални храм града за који су везани многи историјски догађаји из прошлости Београда и Србије. У храму се налазе мошти цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића, гробнице кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића као и неких поглавара српске православне цркве. Испред улаза у храм сахрањени су земни остаци Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. 
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...