Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Мислим да је боље бити под благословом Цркве, него ван благослова, макар споља изгледало да је право на нашој страни.

Џаба се људи муче и троше енергију доказујући нешто, али пошто се дела ван благослова плодови су мржња и осуђивање. Каже Софроније Сахаров да су најгори они који се закљањају иза Христа и позивају се на Њега, а духом су се одвојили. 

За сваког од нас постоји претња да чујемо : не познајем те. О томе треба размишљати у ове дане поста. То што ми мислимо да смо исправни је небитно, ако духом будемо страни Христу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, logdanov рече

Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

Ово није тачно, а и опасно је, одн. може бити опасно. Има у себи дозу идолатрије, са потенцијалним уздизањем јерархије на папску позицију. Замисли сада себе у 5. веку у Цариграду, да ти је Несторије патријарх. Или у 8. и 9. веку, да ти је патријарх неки иконоборац.  Или у било које доба и на било ком месту где (прво)јерарх не управља право речју истине. Видиш колико је проблематично овако постављати ствари? При чему сада не говорим о одвајању од свог епископа и непомињању њега на Литургији, позивањем на свештене каноне који, под одређеним условима, то омогућавају. Говорим о промишљању и могућем критичком ставу  према речима и поступцима било кога у Цркви. При чему то, свакако, треба чинити са трезвењем и самопреиспитивањем, са свешћу да је раскол један од најтежих грехова. Типичан пример за то је наш свети Јустин. Није се слагао са оним што Герман ради, критиковао је оштро, али није отишао у раскол. Ти ћеш ми рећи - добро, то је био Јустин, он је свети човек, а ко си ти или тамо неки Жика и Пера? Прво, говоримо начелно. Ако је патријарх увек у праву, онда нико нема права да му било шта опонира или помисли насупрот. Па био он Јустин или свети Максим, или свети Симеон Нови Богослов или неки Радован. Друго, у том тренутку Јустин није био свети, био је "само" цењени професор и архимандрит. И, као такав, по твојим критеријумима, није смео ништа ни да помисли ни да каже против Германа. Али у Цркви истина није посед јерархијског положаја, него је посед црквене Пуноће. У том свом чувеном писму Синоду из 1971. године Свети Јустин, између осталог, наводи и речи светог Григорија Паламе, које је он упутио патријарху антиохијском Игњатију:

"Јер ми смо научили да Хришћанство меримо не по лицима, већ по истини и по тачности вере" (Συγγράμματα т. II, Солун 1966, стр. 627).

Читаво писмо је изврстан пример предањског става и свакоме га препоручујем за читање:

Ствари су овде врло деликатне и захтевају промишљање и утемељеност у црквеном Предању. Свети Апостол Павле каже "све ми је слободно, али ми није све на корист". Дакле, нема идолатрије, слепе послушности, бесловесног покоравања ауторитету због ауторитета, али нема ни самопрокламованог уздизања над јерархијом и њеног ниподаштавања. Колико пута су Светогорци и појединачно и саборно, као Свештени Кинот, писали Вартоломеју, бескомпромисно му указивали на грешке и одступања, али не напуштајући, у исто време,  и позицију његових епархиота? (Нажалост, ништа није помогло, а њихова трпељивост се сада претвара у другу крајност, слепу послушност). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

Ето завршаваш са есхатолигизмом:aplauz:, као што казах и у лажи опстаје логика тако да нам овде није у помоћи.

 Овде је ријеч о томе ко је с ким у заједници, тако да је покушај твоје легитимизације логиком "потпуно промашен". Мени логика не треба за то да бих био у Цркви, док теби помаже да останеш у расколу.

И наравно кад немаш куд бегаш, по ком основу ти уопште и причаш са мном, одљутиш се кад ти се чини да имаш неке шансе, потпуно без икаквог стварног разлога и кад видиш да немаш куд опет бегаш.

Ријеч је о томе да не само да вјерујеш да је истина само једна, и у оце, али никако оне живе који би могли да се бране, које осуђујеш и који су твога бабу и тебе са њим осудили.

Водиле се научне расправе о томе да ли је Лепенски вир култура и цивилизација континуитета са нашом и врата су остала отшкринута, онда дође Рођко који логиком брани православље:)) па нам прича као да смо сисачи весла како је он то сам од себе и без очинства, нови Адам Роћко, ванземсљац или артемијевац?

Само то вјеровање у истину је само почеткак има тежих ствари, добро је да си утекао да те несрамотим јавно. Ниси ли ти исти онај који ме звао да се удружимо против новатараца, или си се преумио?

Ниси у стању да покажеш да су Хрвати криви за злочине, смјешан си и одатле си утекао, а као чудио се шта Патријарх мисли.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@sanja84 Не знам зашто си надрљала. Послушање није слепо. Слободан човек бира да буде послушан. Послушање је слобода. Ти пак бираш да не будеш, јер тврдиш да због послушања можеш да надрљаш. Ниси ме убедила да ће ти бити боље у непослушању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ето завршаваш са есхатолигизмом:aplauz:, као што казах и у лажи опстаје логика тако да нам овде није у помоћи.

 Овде је ријеч о томе ко је с ким у заједници, тако да је покушај твоје легитимизације логиком "потпуно промашен". Мени логика не треба за то да бих био у Цркви, док теби помаже да останеш у расколу.

И наравно кад немаш куд бегаш, по ком основу ти уопште и причаш са мном, одљутиш се кад ти се чини да имаш неке шансе, потпуно без икаквог стварног разлога и кад видиш да немаш куд опет бегаш.

Ријеч је о томе да не само да вјерујеш да је истина само једна, и у оце, али никако оне живе који би могли да се бране, које осуђујеш и који су твога бабу и тебе са њим осудили.

Водиле се научне расправе о томе да ли је Лепенски вир култура и цивилизација континуитета са нашом и врата су остала отшкринута, онда дође Рођко који логиком брани православље:)) па нам прича као да смо сисачи весла како је он то сам од себе и без очинства, нови Адам Роћко, ванземсљац или артемијевац?

Само то вјеровање у истину је само почеткак има тежих ствари, добро је да си утекао да те несрамотим јавно. Ниси ли ти исти онај који ме звао да се удружимо против новатараца, или си се преумио?

Ниси у стању да покажеш да су Хрвати криви за злочине, смјешан си и одатле си утекао, а као чудио се шта Патријарх мисли.

Не разумем твоје небулозне мисли и реченице. За ово како пишеш потребан је преводилац или дешифрант. Вероватно имаш некакав проблем, али ја ти не могу помоћи више од овога што сам покушао. А и не бих да трошим време на потпуно неконструктивну причу с тобом. 

Бог нека ти је у помоћи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, logdanov рече

@sanja84 Не знам зашто си надрљала. Послушање није слепо. Слободан човек бира да буде послушан. Послушање је слобода. Ти пак бираш да не будеш, јер тврдиш да због послушања можеш да надрљаш. Ниси ме убедила да ће ти бити боље у непослушању.

A ti stvarno veruješ u slepo poslušanje. I stvarno ne znaš da možda treba da preispitaš "naređenje". Šta reći. Hvala Bogu na tome...dobro te je vodio i u lepo okruženje stavio. Inače što se raskola tiče, čuh nešto da neki Rumunski sveštenik iz Amerike čini mi se, koji je bio u raskolu, umro, netruležne mošti, čuda se dešavaju. Da li su ga već proglasili svecom  ili će ne znam. ALi eto...Crkva i članovi crkve!!! To Bog kaže ne ti i ja.

 

Inače kada sam rekla poslušanje, mislila sam na sva poslušanja koja su nam "Bogom" zapoveđena. Riditelji, šefovi, profesori, uče, predsednici..nadredjeni...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Родољуб Лазић рече

Не разумем твоје небулозне мисли и реченице. За ово како пишеш потребан је преводилац или дешифрант. Вероватно имаш некакав проблем, али ја ти не могу помоћи више од овога што сам покушао. А и не бих да трошим време на потпуно неконструктивну причу с тобом. 

Бог нека ти је у помоћи.

:))Ko bi rekao, mislio sam da ces reci: Hvala brate Vlado sad mi je drago sto si me uputio u tajene dekonstrukcije konstrukata, jasna mi je ravnopravnost metoda konstrukcije i dekonstukcije, toliko sam bio rob pozitivizma  i logike da nisam mogao da disem.

Koliko sam samo nevolje Crkvi naniio svojim umisljenioscu I gordooscu i ne iscjeli me niko od arihjereja ni Patriararh, ni prezviter Ava, nego ti posljednji od sviju lajice , otvori moj um I skrsi logicke zblude vezane za tekstove Otaca, kojima ne umjedoh prici I omeksa srce koje disase zlobom na tvog Avu tebe I svu Crkvi Boziju.

O divog cuda Bozijeg o Dana dobrog spasenjs naseg, o Dana ljubavi I milosti Bozije, o Dana iskorjenja raskola I progona svake trulezi.

Hvala ti do vjeka brate Vlado covjece ljubavi, jer rikah iako odbacen I odlucen kroz Crkvu Boziju ne bili koga oteo za zabludu svoju,( dok ovo pisah uleti mi golub u atelje) ,

Hvala ti I zbog njih koje nisam oteo zahvaljujuci tebi, I nije vazno da li te razumijeem, jedino zelim da si ti u pravu, to sam ocekivao I ocekivacu.

IMG_20210401_122543.jpg

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Ово није тачно, а и опасно је, одн. може бити опасно. Има у себи дозу идолатрије, са потенцијалним уздизањем јерархије на папску позицију. Замисли сада себе у 5. веку у Цариграду, да ти је Несторије патријарх. Или у 8. и 9. веку, да ти је патријарх неки иконоборац.  Или у било које доба и на било ком месту где (прво)јерарх не управља право речју истине. Видиш колико је проблематично овако постављати ствари? При чему сада не говорим о одвајању од свог епископа и непомињању њега на Литургији, позивањем на свештене каноне који, под одређеним условима, то омогућавају. Говорим о промишљању и могућем критичком ставу  према речима и поступцима било кога у Цркви. При чему то, свакако, треба чинити са трезвењем и самопреиспитивањем, са свешћу да је раскол један од најтежих грехова. Типичан пример за то је наш свети Јустин. Није се слагао са оним што Герман ради, критиковао је оштро, али није отишао у раскол. Ти ћеш ми рећи - добро, то је био Јустин, он је свети човек, а ко си ти или тамо неки Жика и Пера? Прво, говоримо начелно. Ако је патријарх увек у праву, онда нико нема права да му било шта опонира или помисли насупрот. Па био он Јустин или свети Максим, или свети Симеон Нови Богослов или неки Радован. Друго, у том тренутку Јустин није био свети, био је "само" цењени професор и архимандрит. И, као такав, по твојим критеријумима, није смео ништа ни да помисли ни да каже против Германа. Али у Цркви истина није посед јерархијског положаја, него је посед црквене Пуноће. У том свом чувеном писму Синоду из 1971. године Свети Јустин, између осталог, наводи и речи светог Григорија Паламе, које је он упутио патријарху антиохијском Игњатију:

"Јер ми смо научили да Хришћанство меримо не по лицима, већ по истини и по тачности вере" (Συγγράμματα т. II, Солун 1966, стр. 627).

Читаво писмо је изврстан пример предањског става и свакоме га препоручујем за читање:

Ствари су овде врло деликатне и захтевају промишљање и утемељеност у црквеном Предању. Свети Апостол Павле каже "све ми је слободно, али ми није све на корист". Дакле, нема идолатрије, слепе послушности, бесловесног покоравања ауторитету због ауторитета, али нема ни самопрокламованог уздизања над јерархијом и њеног ниподаштавања. Колико пута су Светогорци и појединачно и саборно, као Свештени Кинот, писали Вартоломеју, бескомпромисно му указивали на грешке и одступања, али не напуштајући, у исто време,  и позицију његових епархиота? (Нажалост, ништа није помогло, а њихова трпељивост се сада претвара у другу крајност, слепу послушност). 

Као што рекох, послушање није слепо. Атеисти имају заблуду да у цркви нико не размишља својом главом. Не будимо и ми као атеисти. Ако инсистирам на послушности, не значи да сам роб. Послушност бирам као љубавни однос. Не могу после толико година да кажем да сам злоупотребљен. Ствари јесу деликатне, али морамо да изаберемо неку полазну позицију. Или се крећемо од неповерења према поверењу или одмах имамо поверење у архијереје. Као што рекох, са епископом можеш да се не слажеш и чак посвађаш. Ником ништа. Патријарх је друга категорија ауторитета, а не објекат идолопоклонства. На крају, крајева, као што су Јевреји били направили кумира од Закона, тако можемо и ми од свештених канона. И то исто тако може бити опасно. Видимо то и по нашој заблуделог браћи који не признају над собом живи ауторитет. То и јесте проблем. Ког живог човека сматрам већим ауторитетом од себе?

Несторије је био патријарх чији ауторитет није довођен у питање док се није разоткрило да има проблем са православним учењем. Њега нису разобличили као јеретика национално свесни интелектуални кругови, већ колеге патријарси, а што је потврђено Сабором, јединственим ставом целе Цркве. Чак и после Сабора, он у својим мемоарима, како се верује, износи нехришћанске ставове када каже: "Само нек је црква у јединству па нека сам ја и проклет." Неће да моли за опроштај. Горд. Стога не видим никакву сличност између п. Германа и овог Несторија. Патријарх Герман је умро у миру са Црквом. Ничим и ни за шта није саборно осуђен, без обзира на писања св. Јустина чију светост тиме не доводимо у питање.

Тим пре, патријарх Порфирије не може да буде подвргаван индивидуалним судовима, јер је Свети Дух баш после љубљења руке папи благоизволео да га изабере за наследника св. Саве. Бог се није тек задовољио нашим избором, већ је активно показао своју вољу на Сабору. Зато мислим да не можемо причати о његовим потенцијалним грешкама којих нема.

Сабор такође одлучује о томе да ли је Вартоломеј направио преступ или не. Наш Сабор је и по том питању рекао и то је Амин.

Благодат Духа Светога била је и на руској, румунској и бугарској цркви током времена комунистичког терора и најгрубљег мешања власти у цркву. Бог разне људске планове преокрене тако да испуни свој домострој. Не претерујмо само у скепси и параноји.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, sanja84 рече

A ti stvarno veruješ u slepo poslušanje. I stvarno ne znaš da možda treba da preispitaš "naređenje".

Послушање није слепо, опет кажем. Послушање је слобода избора. Нико ми ништа не наређује. Ни отац ми није наређивао, али је послушност била подразумевана. То се зове љубав. Не знам какве животне и породичне драме и трауме леже на чијим плећима. Жао ми је ако су оне узрок нечијег непријатељства према Цркви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@logdanov

пре 4 минута, logdanov рече

Жао ми је ако су оне узрок нечијег непријатељства према Цркви.

Не то само говори о погрешности црквеног клита, јер су и они љиди. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@logdanov Не разумемо се. Ја сам писао о твојој полазној основи -  да је патријарх неприкосновен, да и кад греши он је у прави итд. и показао да то не може бити аутентичан црквени став. Свачије деловање је подложно размишљању и изношењу критика од стране црквене Пуноте. Нисам говорио да ли је и колико Герман у праву и било који други патријарх у ономе што је чинио, него сам говорио начелно, да ли се може о поступцима и речима патријарха промишљати и заузети став, или не може.  (И то не у смислу оптуживања за јерес или шта већ, то је екстремна ситуација, него генерално, за поступке "нижег нивоа"). Друго је питање да ли је конкретна личност чинила конкретне грешке и застрањења, за које је саборно осуђена. Колико схватам, ти си на становишту да нико од верног народа (а вероватно ни од свештенства) нема шта да размишља о томе шта је патријарх рекао или урадио. Има само да каже Амин и то је то. А оно што сам писао јесте показивање да то не стоји. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

@logdanov Не разумемо се. Ја сам писао о твојој полазној основи -  да је патријарх неприкосновен, да и кад греши он је у прави итд. и показао да то не може бити аутентичан црквени став. Свачије деловање је подложно размишљању и изношењу критика.  Нисам говорио да ли је и колико Герман у праву и било који други патријарх у ономе што је чинио, него сам говорио начелно, да ли се може о поступцима и речима патријарха промишљати и заузети став, или не може. Друго је питање да ли је конкретна личност чинила конкретне грешке и застрањења, за које је саборно осуђена. Колико схватам, ти си на становишту да нико од верног народа (а вероватно ни од свештенства) нема шта да размишља о томе шта је патријарх рекао или урадио. Има само да каже Амин и то је то. А оно што сам писао јесте показивање да то не стоји. 

А  у стварности се дешава супротно, новом Патријарху се тражи длака у јајету од првог дана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Знам Рођо да се не разумемо. Ја у било ком односу не полазим од претпоставке да неко може да погреши. Када бих унапред претпоставио да ће ме жена преварити, само зато што реално то може да се деси, а ја ничим не могу да докажем да ме она воли и да ми је верна, живот би ми био пакао.

Али то не значи да не знам где су границе, само ме је срамота да их јавно изнесем ако већ живим као да ме не вара.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажењејши Архиепископе охридски Јоване, Високопреосвећена господо митрополити, Преосвећена браћо епископи, сабрани из свих крајева света и из других независних, суверених држава на овим просторима и из читавог света, браћо свештеници, часни монаси и драге сестре монахиње, али пре свега и изнад свега, а то обухвата и све поменуте, обраћам се вама, браћо и сестре, православни хришћани! 
      Дошли смо у ову светињу немањићку, у ову земљу у којој су дубоки корени племена Васојевића, у земљу из које је, из тих корена, израсло стабло са богатом крошњом и са још богатијим плодовима. Стабло које је дефинисано најузвишенијим духовним дометима, али и народним, ако хоћете, како се то данас каже, националним дометима свеукупног православног народа који припада Српској православној цркви, али и српском православном народу. То, међутим, значи, кад кажемо православном, да је, у самој својој суштини, реч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте корен који даје плодове! Који су дефинисани и свесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су, који знају који им је циљ. Али баш зато што све то знају, бивају управо, као народ јеванђељски, и као народ хришћански, православни, способни да могу, у истој мери, на исти начин као што препознају себе и воле себе, да препознју и воле и поштују другога, у свим његовим димензијама. Било да се ради о комшијама, било да се ради о суграђанима, било да се ради о житељима једне те исте државе, без обзира ком народу припадају, да ли су Бошњаци, да ли су Црногорци, да ли су Хрвати, да ли су било који други народ, и, наравно, да ли су Срби. Све то скупа, баш зато што потиче из овог васојевићког корена, а то јесте корен оплемењен Христом, могу да, познавајући себе и своје, не буду потпуно затворени у себе, него са Христом отворени за другога и другачије, чак и онда када се на други начин моли Бог. Јер Бог је тај који процењује да ли смо, чули у Светом јеванђељу речи самога Христа који вели: ,,Син човечији није дошао да суди, него да се свет кроз Њега спасе.” То је корен ових простора и Васојевића, то је и плод који је никао и који краси ове просторе, али и нашу Цркву, а кроз њу и читаву васељену, плод који је поникао на овим просторима.
      Браћо и сестре, небо нас је данас обасјало, изобилно, сунцем и сунцем правде и мира, Господом нашим Христом, јер смо служили Свету литургију у Његово име за спасење света. Али нас је Господ обасјао и сунцем тварним, створеним, да покаже да се данас са нама сабира на овом месту светом, али исто тако и радују, и небо, као што се радују и сви они што су на небу и као што се радујемо сви ми који смо на земљи. Јер у Цркви Христовој нема граница, не постоји ништа индивидуално и појединачно. Све је саборно, све се у Христу сабира. И све је позвано и онда када је, изван, да тако кажем, граница Цркве, да се у Христу Богу сабере и препозна као јединствено. Да сви, данас обасјани небеским и земаљским сунцем, осећамо космичку хармонију која струји на небу, али је уцртана и у ова брда која нас опкољавају, штите, али истовремено и упућују на небо. У ову земљу и ову светињу, ту је уписана мисао Божија. То јест, благодат Божија је свугде и у сваком делу творевину, и у нама људима и у земљи и на небу. Данас смо служили Свету литургију и имали велику радост да, ево, браћо и сестре, будемо сведоци и учесници устоличења новог духовног оца, пастира Будимљанско-никшићке епархије, господина Методија.
      Владико, драги Методије, вољом Духа Светога, благодаћу Духа Светога и саборских отаца наше помесне Цркве, изабран си за епископа Будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корен овде, на овим просторима, али си рођен у Сарајеву, у месту где се укрштају народи и вере, али у месту у којем, иако постоји другачији и различити, присутан је Бог. А онда си растао у овом поднебљу, духовно стасавао у скуте блаженопочившег великог пастира Митрополије црногорско-приморске, великог православног јерарха, Митрополита Амфилохија, у Цетињском манастиру. А онда, из те светиње, школовао си се и у другим помесним Црквама, а исто тако посећивао и западне земље. Све то заједно, ми знамо, је додатак на оно што у нашој души постоји као семе, као покретач, као оријентир живота, а то је вера у живога Христа, Сина Божијег који је дошао у овај свет и који је глава Цркве, тела Христовог. Ви добро знате, као што, браћо и сестре, и сви ми знамо, да Црква Христова није од овога света, али јесте у овоме свету, зато што овај свет без Цркве не постоји, боље рећи, нема смисла. Они којима Црква смета јер им смета систем вредности који Црква сведочи, хтели би или да Цркву прогласе оним што она није или да је прикажу другачијом него што јесте, а понекад би и Цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога света. У овом свету је да преображава свет и да га претвара у Цркву! Ми, браћо и сестре, као хришћани, јесмо грађани градова и села, али смо исто тако и житељи Царства небеског, горњега Јерусалима, кроз Цркву. Ми јесмо у историји, али смо, исто тако, учесници и мета-историје, вечности, опет кроз Цркву и Свету литургију! Имамо, као људи, свој почетак, а имамо, дабоме и свој крај. Али у Христу, оно што има почетак постаје беспочетно, јер Господ наш нема почетак. И оно што је у Њему и са Њим постаје бескрајно и вечно, јер је и Он вечан.
      Црква дакле, браћо и сестре, није у овом свету да би решавала социјалне проблеме или психолошке проблеме појединаца и група. Није ту да би решавала политичке проблеме, да би учествовала у расправама, у неспоразумима, у наметању у томе ко је у праву, а поготово није ту да би заузимала ову или ону страну, јер Црква је целина. Црква је саборна. Све оно што се не разуме међусобно, све оно што замера једно другоме, све оно што се супротставља у односу на друго, све оно што се може назвати половима, странама и странкама, па ако хоћете и државама, у Цркви Христовој, у Богу, у Христу у јединоме, позвано је, али има и шансу, да се сусретне и да буде једно, остајући различито. Баш као што су Света Тројица један Бог, а тројица: Отац, Син и Свети Дух, три личности, али једно. Па и ми људи, једна природа човечанска и људска, једна и јединствена, а толико личности, толико породица и толико народа, све то Господ  позива у једно и јединствено. И не само да позива, него све то има шансу у Њему да нађе јединство. Нарочито, поменуо сам синоћ и рећи ћу опет, постоје они који не разумеју шта је Црква. Мисле да је то политичка странка, па кажу: ,,Па ћемо оруђем и методама које ми користимо њих потчинити себи.” Да, може бити, за тренутак, да тако јесте. Али Дух дише где хоће. Цркву конституише Дух Свети и кад се најмање надаш, имаш шансу да препознаш своју грешку, али и биваш поражен, ако си мислио да Цркву можеш ставити под своје ноге, јер њој ни врата врага одолети не могу. Дакле, пре свега, они који мисле да су Црква као и они, у најмању руку су се преварили и преварени су. Али и они увек имају шансу да у Христу, који је дошао да спасе овај свет, који није дошао да суди, пронађу себе, а то је опет ствар њихова и њиховог односа са Богом.
      У сваком случају, нема Црква амбиције, јер ако има издаје себе! Ако има, онда није Христова! Да буде таква у стварању граница овога света. Једино што је непролазно је у томе да смо људски род и да смо личности. Све остало је релативно. И нећу подсећати шта постоји, а да неће имати крај, а колико тога је било моћног и силног, а да му се данас не зна ни траг? Александар Македонски, када је умирао, а нема већег владара и земаља које су биле од његових, па је рекао: ,,Оставите ми једну руку да вири из гроба, да виде сви да све што сам имао сам узео и да ништа не остављам за собом.” Дакле, Црква у овоме свету, због тога што је, како каже наука, човек базично и, пре свега, биће религијско. Биће које има најсуштаственију, најсуштинскију и најдубљу потребу за Богом! А то значи биће које је свесно да има свој почетак, да је створено, али неће да има свој крај! И зна да не може превазићи границу краја собом, јер је створено биће. Управо из тог разлога Црква постоји: да би сведочила, али и да би била простор могућности превазилажења смрти и, већ сада и овде, учествовања у вечном животу и вечности. Црква, дакле, постоји зато што је то простор смисла. Не да није важно све ово што смо претходно поменули – то је саставни део наших живота и то је важно, баш све што сам поменуо. Међутим, ако све то нема Христа, постаје бесмислено, али у Цркви добија свој смисао, своју улогу може да одигра на најбољи могући начин, на корист оних које заступа, а самим тим и на добро читавог света.
      Драги Владико, ви данас постајете епископ ове епархије и многи ће од Вас очекивати оно због чега Црква није у овоме свету. И многи ће очекивати то што не можете да им пружите, или чак што сматрате да не треба да им пружите. Ви ћете, ми верујемо, као епископ из сабора наше Цркве, пре свега знати да је Христос почетак и крај Ваш. Ви ћете увек Њега питати шта је то што требате у датом тренутку да учините да би Христос био посведочен. Да би био нада и простор у коме свако може пронаћи утеху. Ви ћете знати да, ма колико били позвани да дате одговор људима, пре свега и после свега даћете одговор живоме Богу. Иако тај одговор буде у сагласју са оним што је Бог замислио за Вас и о Вама, онда ће тај одговор бити најспасоноснији и за све оне који од Вас, све што се може замислити, очекују и траже да испуните ово или оно. И онда, када буду тражили нешто што није у духу Јеванђеља, Ви ћете знати, као што знају светитељи Божији и сам Господ, да и тада они чезну за Христом, за вечношћу и за љубављу! Имаћете, засигурно, много пута разлога да оправдано будете незадовољни, да оправдано критикујете, да оправдано се супротстављате онима који Вас, евентуално, нападају и прозивају. Али знаћете да све то требе истрпети, да се треба спустити на крст Христов, а то значи распети, ако треба, и своје осећање да сте у праву. Ако то што ћете бити у праву ствара раздоре, продубљује сукобе и удаљује људе међусобно, дакле, ако је то што сте у право, а будете морали да га се одрекнете и распете на крст Христов, доприноси разумевању, успостављању мира, успостављању заједнице између различитих појединаца и група, ако то буде, дакле, доприносило међусобном разумевању, Ви ћете, засигурно, бити не само утешени, него и истински обрадовани чињеницом да сте могли да жртвујете своје право за љубав и заједницу и радост и пуноћу унутар Цркве наше, али и шире од тога, међу свим људима којима сведочите Христа распетога и васкрслога.
      Ја Вам од свега срца, заједно са архијерејима наше Цркве, нашег сабора, али и читавог православног света, читаве Православне цркве, молитвено желим да Вас Господ укрепи управо у смирењу, у спремности да служите, а да не судите, да служите спасењу, да служите заједници са Христом, а то значи изграђивању заједнице међу људима. Да сведочите мир, не само мир који је потребан на унутрашњем плану свакоме од нас, без кога, како је синоћ Митрополит Јоаникије рекао, није могуће постићи било који други мир, него да благовестите миру свих људи. У њиховим породицама, међу сродницима, по градовима и селима, миру у овој благословеној земљи, Црној Гори, славној и великој, која је, иако како песма каже ,,мала”, толико дубока, широка и висока да у себе може сместити читавог Христа, а то значи све што је Божије и све што је људско. Која у себе може да смести и смешта толико тога различитог: и реке, и брда и планине, недостижне врхове, али и сиње море и равницу плодну, а пре свега, у исто време кршног и необузданог, праштајте на слову, али и дивљег и питомог, и широког и дубоког, спремног и на бој и на сузе човека хришћанског и сваког другог човека, па и муслиманског човека и онога који себе ставља изнад границе и простора сваке вере. У овој брдовитој, равној, морској, вечно шировитој земљи, било је, има и биће места за све. Знам да имате љубав. Нека Вам Бог да стрпљење и снагу да заиста служите, а не судите. Сведочите, Црквом Христовом, распетог и васкрслог Христа. Нека Вас Господ благослови!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас, 25. септембра 2021. године, у поподневним часовима је у Црну Гору стигао Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије.

      Одмах по доласку, Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је служена вечерња служба са доксологијом у његову част.
      У вечерњој служби молитвено су учествовали архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман манастира Сопоћани Теоктист, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Река, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић.
      Након вечерње службе, присутне је поздравио Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки Јоаникије израшавајући изразио радост због доласка свих поводом дочека Патријарха и устоличења новог Епископа будимљанско-никшићког г. Методија.
      ”Ваша светости, Ви у име Христово водите и возглављујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве, и све народе у јурисдикцији СПЦ. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашег претходника из давних времена, нашег Светог оца Саве српскога, првог српског архиепископа, који је овдје у овој немањићкој светињи прије пуних 8 вијекова устоличио првог Епископа будимљанског Јакова”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је ова светосавска епископија имала благослов да живи пуним животом читавих 450 година, док није запустјела због турског насиља и домаће неслоге.
      Нагласио је да су се и претходници Патријарха Порфирија старали да ова Епархија настави свој живот, па је тако 100 година после њеног запустошења, Патријарх Василије Шакабента покушавао да је обнови, али није успио. ”Међутим, ова светиња и народ који се окупљао око ње, чувао је вјеру и огањ исконске, православне хришћанске вјере, па је Патријарх Гаврило Дожић успио да обнови ову светињу под називом будимљанско-полимска”, рекао је и додао да то није било дугог вијека због притиска и безбожја комунизма, те прије 20 година, Патријарх Павле благосиља обнављање ове Епархије.
      Митрополит је нагласио да је ова Епархија показала да је остала вјерна Светом Сави и у најтежим временима. ”Овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу, а Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије”, нагласио је и захвалио се Патријарху на труду и љубави, и истакао да он доноси љубав и благослов и помирење.
      Патријарх српски Порфирије се, након Митрополита Јоаникија, окупљенима обратио ријечима: ”Жив је Бог! Жив је Бог у светима својим, жив је Бог и овдје међу вама, жив је Бог и у овој светој земљи иако су многи помислили да су га изагнали са ових простора, али последњих деценија, а нарочито недавно, претходе године, показало се да је у овом народу жив Бог, прије свега кроз величанствене, човјекољубиве, миротворне и молитвене литије, које су свој почетак имале управо овдје!”
      Патријарх је такође рекао да је Бог жив јер је жива вјера у нашем народу иако је многима овдје она саблазан и лудост, а ми знамо да је сила и премудрост.
      Како је казао наши свети преци су се са чистог извора Христовог напајали борећи се прије свега за крст часни и слободу златну, као што се и народ Црне Горе борио у литијама да сачува и очува православну вјеру, и покаже на све стране свијета пројаву те вјере. ”Заиста, нигдје на свијету није постојало кроз вјеру разумјевање свога предања и историје као што је случај на овим просторима. Нико, браћо и сестре, није тако разумио Косовски завјет”, рекао је Патријарх Порфирије.
      Након бесједе Патријарха српског Порфирија, уприличен је богат културно умјетнички програм.
      Повод за посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештнства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужње више од двадесет епископа служити Свјетјеши Патријарх Порфирије.
      Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године.
      Ово је друга посјета Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита. Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије стигао је данас у поподевним часовима у Црну Гору.

       
      Одмах по доласку у Црну Гору Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је благословио почетак вечерње службе, која је са доксологијом у његову част започела у овој древној немањићкој лаври.
      У вечерњој служби учествују архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман Теоктист, манастир Сопоћани, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Ријека, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић
      Повод за ову посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештнства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужње више од двадесет епископа служити Свјетјеши Патријарх Порфирије.
      Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године.
      Ово је друга посјета Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија 

       
      Ваша светости,
      Ваше блаженство,
      Ваша преосвештенства,
      Господо народни посланици, господо министри,
      Господине конзуле Републике Србије,
      Часни оци и свештеници, сестре монахиње,
      Драга браћо и сестре.
      Велика је радост да вас све поздравим поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија и браће архијереја поводом устоличења новог Епископа будимљанско-никшићкога господина Методија.
      Ваша светости, Ви у име Христово ходите и возгловљујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашега претходника из давних времена, Светога оца нашега Саве Српскога, првог српског архиепископа, који је овдје, у овој немањићкој светињи, прије пуних осам вијекова, устоличио првога Епископа будимљанскога Јакова. И ова Епископија светосавска је имала тај благослов да живи пуним животом пуних четири стотина и педесет година, док није запустила због насиља турскога и неслоге домаће.
      Међутим, Ваша светости, Ваши претходници, и они ранији и они новији, старали су се да ова Епархија настави свој живот. Па је тако, сто година послије њенога запустошења, Патријарх српски Арсеније IV Шакабента покушавао да обнови ову Епископију, али није у томе успио. Међутим, ова светиња и народ који се око ње окупљао, чувао је вјеру, огањ живе, православне, исконске и хришћанске вјере! И дошла су нека боља времена па је Ваш претходник Гаврило Дожић, успио да обнови ову Епископију под називом будимљанско-полимска. Али она није била дугога вијека због притиска комунистичкога безбожја. И Свети Патријарх Павле, по приједлогу блаженопочившега Митрополита Амфилохија, благословио је обнову ове Епископије прије двадесет година. И ево, као што видите Ваша светости, она је обновљена, она је подмлађена, она је обједињена око ове светиње и око других светиња, и показала је да је остала вјерна Христу Богу и Светом Сави, светињама у свим и најтежим временима! Са великом радошћу Вас дочекује овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу.
      А Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије, и духовној, и градитељској, културној и свакој другој. Велико Вам хвала на Вашем труду и на Вашој љубави.
      Ви нам доносите и благослов  и мир, и помирење, јер вршите службу Божију, која је служба помирења. Прво да се измиримо са Богом, па онда са својом савјешћу, па онда, као печат свега, једни са другима! Да превазиђемо наше уобичајене подјеле, раздоре и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу! Да се објединимо Духом Светим око Христа Господа!
      Нека Ваш долазак, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, буде благословен!
      И нека буде срећно и благословено устоличење нашега новога Епископа будимљанско-никшићког, господина Методија!
      Добро сте дошли, Ваша светости, овом народу који вас жељно и са великом радошћу дочекује!
      Молимо Вас да благословите своју паству!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Амбасадор Републике Грчке у Београду г. Георгиос Дјакофотакис приредио је 23. септембра 2021. године у својој резиденцији пријем за Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и чланове Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Пријем је протекао у духу срдачног пријатељства које влада између два братска народа.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...