Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Остављам те у миру са Аремијем другим, световног имена Рукољуб, обнашај га ваљано и по каномима и одлукама. Ако њега просвјетлиш превазићеш раскол Артемија првог, јер је он наставник и настављач истога дјела, и примити велику плату и на небу и на земљи, само од мене литар вискија. 

Хвала, али нисам сигуран да ли уопште желим да некога просветљујем (ако си мислио на мене). Наравно, не из неких арогантних побуда, већ зато што нисам сигуран да сам икада икоме успео да променим мишљење.

Мени свако са својим каприцима може да буде симпатичан (себе изузимам), осим ако полази од убеђења да су му саговорници злонамерни па се безразложно љути.

Пре неки дан сам наишао на коментар В. Димитријевића који се односи на саопштење Синода. У коментару, Димитријевић је похвалио Синод истакавши да је "СА Синод СПЦ чуо глас верног народа, изражен у сложном многогласју наше просвећене патриотске интелигенције, и ставио до знања да се не мири са разарањем моралних вредности нашег друштва."

Такав начин размишљања је по мени наопак. Кад Синод изда саопштење верни народ каже "Амин", а не улази у сујетну мудро... (шта год) расправу. Саопштење СА Синода не би било ништа мање валидно да га Димитријевић и Чворовић нису коментарисали, нису подржали, нису препознали као исправно.

Још једна ствар је битна. Са протом, архимандритом, епископом или митрополитом, човек може, по мом мишљењу, да се не слаже, да се посвађа и у љутњи да не разговара. Са патријархом или синодом, то не може, јер би на тај начин ставио себе наспрам пуноће цркве. Патријарх није тек неки локални епископ и он, са своје три панагије, жезлом и белом паном не говори у своје име као нпр. епархијски архијереји Георгије или Сергије. Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

Адвокат Димитрија Карамазова је на суђењу поставио питање "Какав је уопште покојник био отац? И да ли се може уопште назвати оцем?" Та његова питања су била чиста обмана са циљем правдања оцеубиства.

Ја мислим да Рођа ово не прихвата и да зато имамо "сукоб". Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења. Опет бих га узео за адвоката кад би ми, не дај Боже, требало.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 2 часа, logdanov рече

Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења.

То по мало води у безгрешност, мени изигледа да је сукоб са Роћком кофесионалне природе, сукоб атремијаваца са "екумењерама". То је у дубини проблема, када би се нпр. Артемије рехабилитовао, другачије би причали, јер и Роћко има свога безгрешног. У праву си за симбол јединства, али зато га и опада јер има други скровени симбол. Не видим помоћи. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То по мало води у безгрешност, мени изигледа да је сукоб са Роћком кофесионалне природе, сукоб атремијаваца са "екумењерама". То је у дубини проблема, када би се нпр. Артемије рехабилитовао, другачије би причали, јер и Роћко има свога безгрешног. У праву си за симбол јединства, али зато га и опада јер има други скровени симбол. Не видим помоћи. 

Хвала Богу, нама људима се разум не рачуна у спасење јер би пролазност била катастрофална. Свако може да правда своје ставове прибегавајући мисаоном инжињерингу, али не значи да види ствари како треба.

Када бисмо сели да напишемо својим речима састав на тему: "Верујем у...", а да не смемо да препишемо Симбол вере, мислим да бисмо добили широку лепезу веровања међу верницима исте цркве. Зато нисам изненађен кад људи мисле другачије, једино што не мора све да се каже. Нарочито ако ће се исказом открити дубље страсти, као нпр те које си поменуо.

Јер, ако браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено да их овај напада, онда морам подједнако да браним и патријарха од себе и других. Штавише! Патријарха морам да браним по сваку цену, чак иако другим владикама замерам ово и оно.

Ето, можда ја тако видим реченицу "У једну, свету, саборну и апостолску цркву."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"

(Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.

Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)

Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 

Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.

Ne bih ja uzimao toliko kao nesto mnogo bitno te tehniku disanja, verovatno se koristila neko vreme kod nekih monaha na Svetoj Gori i to vrlo pazljivo i oprezno, koliko se secam bez nekog duhovnog rukovodioca nikome nije savetovana jer je mogla i duhovna steta da se nanese pogresnim tehnikama i usmeravanjima disanja i pogresnim mentalnim i duhovnim vezbama koja su morala da prate tehnike disanja.

I jos koliko se secam, iako je spolja slicna toj jogi, u sustini i cilj te tehnike disanja kod pravoslavnih se razlikovao od cilja tehnike jogija, po spoljasnjosti slicno, po unutrasnjosti razlicito. Recimo kao sto smo uzeli od filozofije rec i pojam logos i transformisali u nase logose stvari, isti logos, ali razliciti ciljevi i putevi do tog cilja.

пре 11 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Многим стварима :D, Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?

Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.

Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.

Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.

То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.

Kako nema zla Vlado, kada imamo zla dela, cak i kroz skrivene misli i osecanja mozemo ciniti zlo i nepravdu i slicno. Iako zlo stvarno nema svoju ipostas ili prirodu postojanje kako tumace svetitelji, ili zlo je odsudstvo dobra, ili zlo je promasaj cilja, ali kao sto je tama odsustvo svetla i cim upalimo svetlo nestaje tama, ali tama je itekako realna, tako i zlo je relano kroz nasa losa dela.

I djavlo ono najiskonskije zlo, i recimo sta kaze sv.Avgustin o djavlu....Đavo je nečist duh, on je dobro kao duh, a zlo kao nečist; on je duh po prirodi, a nečist po grehu; od ta dva svojstva prvo je od Boga, a drugo od samoga đavola.....i ovo moze da se protumaci kao da je djavlo sada necisti duh jer je necist od greha, ali pre greha je bio cisti duh, i opet moze da bude cisti duh koji sluzi Bogu ako se odrekne greha.

I, samim time eto sta moze da zaklanja Boga, greh i necisti duh, i tu nema blagoslova Bozijeg. 

I jeres i raskol su takodje greh i necistota, i to takodje moze da zaklanja Boga. Zato valjda i imamo ono.... vera i dela,... da oboje budu cistog duha i bez greha.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Писали су разни оци да је неопрезно наде за стицање молитве полагати у неке технике. Сви се слажу да је основна ствар виђење свог греха и то виђење називају духовним виђењем. Ако нема тог темеља, џаба кречење.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не видим помоћи. 

Упорно лажеш и износиш клевете повезујући ме са Артемијем. Нисам скоро видео неког ко је толико свесно аутодеструктиван. Нека ти је Бог у помоћи, теби стварно није добро. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријархов задатак је тежак. Да обузда државу да не утиче не цркву, да уђе у дијалог са косовско-метохијским Албанцима и очувамо наше светиње доле. На моју и нашу велику жалост патријар Иринеј , иако велики патријарх, направио је неопростиву грешку превише се увукао у политику и превише је цркву изложио утицају државе тј власти тј Вучића. Требаће године да се врати на старо црква и политика по природи ствари не иду заједно неспојиве су али симфонија јесте могућа. Власти не поштују цркву конкретно Председник и његови од цркве су направили подељену институцију две струје али срећа за разлику од Вучића коме сутра може да се измакне столица, а и хоће ускоро, јер је окружен не савезницима и пријатељима већ луткама на концима који слушају све до једном док се не побуне, црква и црквени оци имају сагласност око за народ најважнијих питања увек и у најтежим тренуцима. Када се погледа од првог патријарха до садашњег, укњучујући и светјејше патријархе Грке, може ли се и за једног рећи да је био лош и урадио нешто лоше по народ и државу , тешко. Патријарх Иринеј није имао снаге да предложи Вучићу као што је патријарх Павле Милошевићу у чувеној реченици "председниче а да се ви ипак повучете", али урадио је за 10 година велике ствари и остаће упамћен као патријах градитељ пре свега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, logdanov рече

Хвала Богу, нама људима се разум не рачуна у спасење јер би пролазност била катастрофална. Свако може да правда своје ставове прибегавајући мисаоном инжињерингу, али не значи да види ствари како треба.

Када бисмо сели да напишемо својим речима састав на тему: "Верујем у...", а да не смемо да препишемо Симбол вере, мислим да бисмо добили широку лепезу веровања међу верницима исте цркве. Зато нисам изненађен кад људи мисле другачије, једино што не мора све да се каже. Нарочито ако ће се исказом открити дубље страсти, као нпр те које си поменуо.

Јер, ако браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено да их овај напада, онда морам подједнако да браним и патријарха од себе и других. Штавише! Патријарха морам да браним по сваку цену, чак иако другим владикама замерам ово и оно.

Ето, можда ја тако видим реченицу "У једну, свету, саборну и апостолску цркву."

Негдје сам и ја изнио своје вјерујем: хијерархија и хармонија, али вјероватно се и ту разликујемо помало,  понесе се доста и из куће, ја сам сретан што у неким стварима нисам послушао баба, па и неке владике и мислим да може и патријарх да погријеши, шта има везе... е сад ови што помињеш су прича за себе, они нису у дијалогу са Патријархом који знам то поуздано уме да усвоји и од најмањег, не они су већи и гурају своје, и чуде се кад ће више све њима чистима и пречистима да се покори, њима салонским патриотима...Јер као што кажеш Патријарх није изолован, него изражава заједницу, само што неки мисле да то значи да не бирајући средства могу да гурају своје, као да је Црква маса или група.

пре 1 сат, Bokisd рече

Ne bih ja uzimao toliko kao nesto mnogo bitno te tehniku disanja, verovatno se koristila neko vreme kod nekih monaha na Svetoj Gori i to vrlo pazljivo i oprezno, koliko se secam bez nekog duhovnog rukovodioca nikome nije savetovana jer je mogla i duhovna steta da se nanese pogresnim tehnikama i usmeravanjima disanja i pogresnim mentalnim i duhovnim vezbama koja su morala da prate tehnike disanja.

I jos koliko se secam, iako je spolja slicna toj jogi, u sustini i cilj te tehnike disanja kod pravoslavnih se razlikovao od cilja tehnike jogija, po spoljasnjosti slicno, po unutrasnjosti razlicito. Recimo kao sto smo uzeli od filozofije rec i pojam logos i transformisali u nase logose stvari, isti logos, ali razliciti ciljevi i putevi do tog cilja.

Kako nema zla Vlado, kada imamo zla dela, cak i kroz skrivene misli i osecanja mozemo ciniti zlo i nepravdu i slicno. Iako zlo stvarno nema svoju ipostas ili prirodu postojanje kako tumace svetitelji, ili zlo je odsudstvo dobra, ili zlo je promasaj cilja, ali kao sto je tama odsustvo svetla i cim upalimo svetlo nestaje tama, ali tama je itekako realna, tako i zlo je relano kroz nasa losa dela.

I djavlo ono najiskonskije zlo, i recimo sta kaze sv.Avgustin o djavlu....Đavo je nečist duh, on je dobro kao duh, a zlo kao nečist; on je duh po prirodi, a nečist po grehu; od ta dva svojstva prvo je od Boga, a drugo od samoga đavola.....i ovo moze da se protumaci kao da je djavlo sada necisti duh jer je necist od greha, ali pre greha je bio cisti duh, i opet moze da bude cisti duh koji sluzi Bogu ako se odrekne greha.

I, samim time eto sta moze da zaklanja Boga, greh i necisti duh, i tu nema blagoslova Bozijeg. 

I jeres i raskol su takodje greh i necistota, i to takodje moze da zaklanja Boga. Zato valjda i imamo ono.... vera i dela,... da oboje budu cistog duha i bez greha.

Дисање је добар примјер, ради се о техници уопште, нпр техници учења, неко штреба, неко разумјева, а неко молитвено заједничари кроз текст, а сви упражњавају технику читања.

Ти као ови што док не нађу ђавола да им он каже шта је добро, добро и не познају :D, па није ни ђаво лош по себи, него је испао из хијерархијског поредка и тиме из благодати...

Само што поредак не треба узимати само христолошки, него и динамички - пнеуматолошки.

Ништа ти ђаво не може заклонити, ако није нечисто у теби, ако ниси негдје ван хијерархије, па и у мислима, нпр, љепо је имати лову и онда то ставиш - поредаш изнад живота неке бабе или прогласиш неког за невјерника, шизматика...тај беспоредак омогућује реалност зла, неки заклон за мрак, дакле не ђаво својом ипостаси'него дјела безпоредка.

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Упорно лажеш и износиш клевете повезујући ме са Артемијем. Нисам скоро видео неког ко је толико свесно аутодеструктиван. Нека ти је Бог у помоћи, теби стварно није добро. 

 

Тако ми дјелујеш, не видим разлике, не вјерујем да си репа без коријена, мораш да имаш неко родитељство, по свему из тог си миљеа, али се пренемажеш у јањећу кожу , и то дјело чиниш: некако бу да вратиш Цркву на прави пут, ту ваљда нема спора? 

Или ти као "зилот" подржаваш, екуменце и "новотаре"? Стварно која је разлика, није ли истина само једна?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Тако ми дјелујеш, не видим разлике, не вјерујем да си репа без коријена, мораш да имаш неко родитељство, по свему из тог си миљеа, али се пренемажеш у јањећу кожу , и то дјело чиниш: некако бу да вратиш Цркву на прави пут, ту ваљда нема спора? 

Или ти као "зилот" подржаваш, екуменце и "новотаре"? Стварно која је разлика, није ли истина само једна?

Тако ти делујем, не видиш разлике?

Логика ти је, изгледа, јача страна... Да сам артемијевац, шта би ме спречавало са будем са њима? Не, него сам артемијевац у СПЦ. Свашта. И као артемијевац браним Амфилохија од тебе и твог "аве", од ваших несувислих харанги... А артемијеваци су и они архијереји, свештеници, монаси и монахиње  и верујући народ у СПЦ који нису екуменистички оријентисани? 

А артемијевци су и сви такви у Грчкој Цркви  који нису вартоломејевци и зизиуласовци!? 

Причаш потпуне небулозе, без икаквих чињеница. Већ дуго времена си, упорно сипајући клевете, пријатељ и ученик оног првог клеветника. Али, твој је избор шта ћеш радити са својим животом. Ја могу само да ти укажем куда си кренуо. 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Родољуб Лазић рече

Тако ти делујем, не видиш разлике?

Логика ти је, изгледа, јача страна... Да сам артемијевац, шта би ме спречавало са будем са њима? Не, него сам артемијевац у СПЦ. Свашта. И као артемијевац браним Амфилохија од тебе и твог "аве", од ваших несувислих харанги... А артемијеваци су и они архијереји, свештеници, монаси и монахиње  и верујући народ у СПЦ који нису екуменистички оријентисани? 

А артемијевци су и сви такви у Грчкој Цркви  који нису вартоломејевци и зизиуласовци!? 

Причаш потпуне небулозе, без икаквих чињеница. Већ дуго времена си, упорно сипајући клевете, пријатељ и ученик оног првог клеветника. Али, твој је избор шта ћеш радити са својим животом. Ја могу само да ти укажем куда си кренуо. 

Па ти Патријарху говориш да је на погрешном путу и умишљаш да је са тобом пуноћа Цркве, па што не би мени, само  не знам отуд ти идеја да сам ја зизијуласовартлоартемијевац? Јер мени сте исти, патите од есхатолизама и метафизике. Љево и десно ван Цркве.

Зашто би ми логика била јача страна:)), упорно пишем о пропасти логике, зашто би у пропалу ствар полагао поуздање?

Ти мене гледаш кроз мог светог Аву, то је ок, тако смо се и договорили, али и ту ти се криви перспектива јер он је зилот, а ли си сувише коцкаст да то схватиш. А и у искривљеној перспектуви опстаје логика, па ти види...

Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

За тебе је истина једна, ту нема спора, ту лежи твој зилотизам  те си у основи артемијевац. 

То демантуј, и не бацакај се љево десно, па да се исцјелиш.

Дакле? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић  Само ради зачина, твој наивни и приучени зиотлизам се састоји и у непољубити руку Папи, али за то што говориш да су Хрвати нешто криви као правника треба да те срамота.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, logdanov рече

 Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

 

Адвокат Димитрија Карамазова је на суђењу поставио питање "Какав је уопште покојник био отац? И да ли се може уопште назвати оцем?" Та његова питања су била чиста обмана са циљем правдања оцеубиства.

Ја мислим да Рођа ово не прихвата и да зато имамо "сукоб". Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења. Опет бих га узео за адвоката кад би ми, не дај Боже, требало.

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Reci mi logdanov, kad su katolici imali šašave pape (teoretski, ne kažem da su naši takvi), da li su trebali da ih slušaju jer bi inače otpali od crkve? Jel crkva papa ili patrijarh? NIje li onda to idolosluženje..čovekoljublje(kao greh)... Ne pričam sad o našem crkvenom vrhu već o tvojoj izjavi o patrijarhu, tvojem zamislu crkve.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, DemijanBG рече

Патријархов задатак је тежак. Да обузда државу да не утиче не цркву, да уђе у дијалог са косовско-метохијским Албанцима и очувамо наше светиње доле.

Задатак патријарха и Синода је нешто сасвим друго. Они морају да обуздају цариградски утицај и морају да разговарају са Македонцима како да се доле нормализује црквени живот. Они морају да сачувају нашу дијаспору и наше светиње на западу јер су и оне плен гладним фанарским вуцима.

При свему томе, мора да се нормализује црквени живот код нас; да прво ми избацимо политичарење и странчарење из глава и да почнемо нешто да радимо, без обзира на то да ли нам се свиђа или не ко је на власти.

Наша браћа Руси, Украјинци, Белоруси, никада не разговарају о дневној политици. Код њих се то сматра нечим непримереним. Чак и нецрквени људи.

Браћо, има толико тема осим Вучића.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, sanja84 рече

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Тако су исто и јеховини сведоци препадали људе са истим питањем.

Како год да назовеш патријарха крадеш Христу име. Ако кажеш да је пастир, Христос је једини Пастир, ако кажеш да је првосвештеник, Христос је тај, ако га назовеш братом, Христос нам је Брат по телу. Тај трик је одавно проваљен.

Са језичке стране, патријарх значи отац нације, глава породице. Патријарси су били Авраам, Исаак и Јаков. Дужност патријарха је да приноси жртву за своју чељад, као што је Јов чинио за своју децу.

Ако отац није у праву, можда само ти ниси из његове породице или више волиш туђу кућу. Бујрум. Намножили се код нас судије васељене на теоретском нивоу. Све нешто намрштени, климају главом или цокћу, забринути за правоверност оних изнад себе. Да видимо плодове. Изнесите на пијацу своје делатно правоверје. Како вас слушају ваша деца? Да ли вам кажу да нисте у праву? Иду ли дечица у цркву или на глуму? У разбијеним породицама кажу отац - колац. Њега ништа не питају, а мамицхен каже да ћале не зна шта прича. 

За нас папа није наш патријарх, али ни Вартоломеј то није, па чак ни Кирил. Ови могу да буду стричеви. Папа може да буде црна овца у обитељи - рођак гастарбајтер који увек нешто паметује и намеће своје.

Што се тиче идолослужења и човекољубља, уопште ти није јасна мисао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предстојатељ Руске Православне Цркве честитао је Најсветијем Патријарху српском Порфирију 60. рођендан.

       
      Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
      Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем, 
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Овај значајан датум живота дочекујете имајући пред собом широко поље деловања ради нових достигнућа на благо Цркве Светог Саве, која Вас је изабрала за наследника блаженопочивших Патријараха српских – Димитрија, Варнаве, Гаврила, Викентија, Германа, Павла и Иринеја.
      Са ревношћу у Господу, одазивајући се овом високом позиву, смирењем и благошћу сте ступили на тешко и одговорно поље Предстојатељског служења и трудите се да буде у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави нелицемерној, у речи истине (2. Кор. 6: 6-7).
      Народ Божији Вас види крај деце и стараца, немоћних и унесрећених, древних светиња Косова и на местима подвига српских новомученика. Свуда се трудите да загрлите стадо бринући се о њему и да га загрејете очинском љубављу, мудром речју и примером сопственог врлог живота, надахњујући га да живи по заповестима Господа Исуса Христа, у свему да Му угађају, и у свакоме добром делу да буду плодни, и да расту у познању Божијем (Кол. 1:10).
      На овај Ваш свечани дан молитвено желим Вашој Светости снажно здравље и неисцрпну Спаситељеву помоћ током много година мирне Патријаршијске службе.
       
      Са братском љубављу у Христу,
      +КИРИЛ,
      ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...