Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Остављам те у миру са Аремијем другим, световног имена Рукољуб, обнашај га ваљано и по каномима и одлукама. Ако њега просвјетлиш превазићеш раскол Артемија првог, јер је он наставник и настављач истога дјела, и примити велику плату и на небу и на земљи, само од мене литар вискија. 

Хвала, али нисам сигуран да ли уопште желим да некога просветљујем (ако си мислио на мене). Наравно, не из неких арогантних побуда, већ зато што нисам сигуран да сам икада икоме успео да променим мишљење.

Мени свако са својим каприцима може да буде симпатичан (себе изузимам), осим ако полази од убеђења да су му саговорници злонамерни па се безразложно љути.

Пре неки дан сам наишао на коментар В. Димитријевића који се односи на саопштење Синода. У коментару, Димитријевић је похвалио Синод истакавши да је "СА Синод СПЦ чуо глас верног народа, изражен у сложном многогласју наше просвећене патриотске интелигенције, и ставио до знања да се не мири са разарањем моралних вредности нашег друштва."

Такав начин размишљања је по мени наопак. Кад Синод изда саопштење верни народ каже "Амин", а не улази у сујетну мудро... (шта год) расправу. Саопштење СА Синода не би било ништа мање валидно да га Димитријевић и Чворовић нису коментарисали, нису подржали, нису препознали као исправно.

Још једна ствар је битна. Са протом, архимандритом, епископом или митрополитом, човек може, по мом мишљењу, да се не слаже, да се посвађа и у љутњи да не разговара. Са патријархом или синодом, то не може, јер би на тај начин ставио себе наспрам пуноће цркве. Патријарх није тек неки локални епископ и он, са своје три панагије, жезлом и белом паном не говори у своје име као нпр. епархијски архијереји Георгије или Сергије. Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

Адвокат Димитрија Карамазова је на суђењу поставио питање "Какав је уопште покојник био отац? И да ли се може уопште назвати оцем?" Та његова питања су била чиста обмана са циљем правдања оцеубиства.

Ја мислим да Рођа ово не прихвата и да зато имамо "сукоб". Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења. Опет бих га узео за адвоката кад би ми, не дај Боже, требало.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 522
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Владика Порфирије изабран за новог патријарха RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  

Изволе се Духу Светоме и...     Поред српских Светитеља сада се радује и св. старац Порфирије, јер је по његовом савету Ава Иринеј дошао у Србију, учинио много за просвету и родио духов

Баш супер што је он изабран, Најбољи од фаворита. Достојан! Није ни стар превише 61, ако Бог да здравља наредних 30 година да се споји без избора новог патријарха. 

Постоване слике

пре 2 часа, logdanov рече

Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења.

То по мало води у безгрешност, мени изигледа да је сукоб са Роћком кофесионалне природе, сукоб атремијаваца са "екумењерама". То је у дубини проблема, када би се нпр. Артемије рехабилитовао, другачије би причали, јер и Роћко има свога безгрешног. У праву си за симбол јединства, али зато га и опада јер има други скровени симбол. Не видим помоћи. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То по мало води у безгрешност, мени изигледа да је сукоб са Роћком кофесионалне природе, сукоб атремијаваца са "екумењерама". То је у дубини проблема, када би се нпр. Артемије рехабилитовао, другачије би причали, јер и Роћко има свога безгрешног. У праву си за симбол јединства, али зато га и опада јер има други скровени симбол. Не видим помоћи. 

Хвала Богу, нама људима се разум не рачуна у спасење јер би пролазност била катастрофална. Свако може да правда своје ставове прибегавајући мисаоном инжињерингу, али не значи да види ствари како треба.

Када бисмо сели да напишемо својим речима састав на тему: "Верујем у...", а да не смемо да препишемо Симбол вере, мислим да бисмо добили широку лепезу веровања међу верницима исте цркве. Зато нисам изненађен кад људи мисле другачије, једино што не мора све да се каже. Нарочито ако ће се исказом открити дубље страсти, као нпр те које си поменуо.

Јер, ако браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено да их овај напада, онда морам подједнако да браним и патријарха од себе и других. Штавише! Патријарха морам да браним по сваку цену, чак иако другим владикама замерам ово и оно.

Ето, можда ја тако видим реченицу "У једну, свету, саборну и апостолску цркву."

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"

(Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.

Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)

Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 

Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.

Ne bih ja uzimao toliko kao nesto mnogo bitno te tehniku disanja, verovatno se koristila neko vreme kod nekih monaha na Svetoj Gori i to vrlo pazljivo i oprezno, koliko se secam bez nekog duhovnog rukovodioca nikome nije savetovana jer je mogla i duhovna steta da se nanese pogresnim tehnikama i usmeravanjima disanja i pogresnim mentalnim i duhovnim vezbama koja su morala da prate tehnike disanja.

I jos koliko se secam, iako je spolja slicna toj jogi, u sustini i cilj te tehnike disanja kod pravoslavnih se razlikovao od cilja tehnike jogija, po spoljasnjosti slicno, po unutrasnjosti razlicito. Recimo kao sto smo uzeli od filozofije rec i pojam logos i transformisali u nase logose stvari, isti logos, ali razliciti ciljevi i putevi do tog cilja.

пре 11 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Многим стварима :D, Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?

Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.

Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.

Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.

То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.

Kako nema zla Vlado, kada imamo zla dela, cak i kroz skrivene misli i osecanja mozemo ciniti zlo i nepravdu i slicno. Iako zlo stvarno nema svoju ipostas ili prirodu postojanje kako tumace svetitelji, ili zlo je odsudstvo dobra, ili zlo je promasaj cilja, ali kao sto je tama odsustvo svetla i cim upalimo svetlo nestaje tama, ali tama je itekako realna, tako i zlo je relano kroz nasa losa dela.

I djavlo ono najiskonskije zlo, i recimo sta kaze sv.Avgustin o djavlu....Đavo je nečist duh, on je dobro kao duh, a zlo kao nečist; on je duh po prirodi, a nečist po grehu; od ta dva svojstva prvo je od Boga, a drugo od samoga đavola.....i ovo moze da se protumaci kao da je djavlo sada necisti duh jer je necist od greha, ali pre greha je bio cisti duh, i opet moze da bude cisti duh koji sluzi Bogu ako se odrekne greha.

I, samim time eto sta moze da zaklanja Boga, greh i necisti duh, i tu nema blagoslova Bozijeg. 

I jeres i raskol su takodje greh i necistota, i to takodje moze da zaklanja Boga. Zato valjda i imamo ono.... vera i dela,... da oboje budu cistog duha i bez greha.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Писали су разни оци да је неопрезно наде за стицање молитве полагати у неке технике. Сви се слажу да је основна ствар виђење свог греха и то виђење називају духовним виђењем. Ако нема тог темеља, џаба кречење.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не видим помоћи. 

Упорно лажеш и износиш клевете повезујући ме са Артемијем. Нисам скоро видео неког ко је толико свесно аутодеструктиван. Нека ти је Бог у помоћи, теби стварно није добро. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Патријархов задатак је тежак. Да обузда државу да не утиче не цркву, да уђе у дијалог са косовско-метохијским Албанцима и очувамо наше светиње доле. На моју и нашу велику жалост патријар Иринеј , иако велики патријарх, направио је неопростиву грешку превише се увукао у политику и превише је цркву изложио утицају државе тј власти тј Вучића. Требаће године да се врати на старо црква и политика по природи ствари не иду заједно неспојиве су али симфонија јесте могућа. Власти не поштују цркву конкретно Председник и његови од цркве су направили подељену институцију две струје али срећа за разлику од Вучића коме сутра може да се измакне столица, а и хоће ускоро, јер је окружен не савезницима и пријатељима већ луткама на концима који слушају све до једном док се не побуне, црква и црквени оци имају сагласност око за народ најважнијих питања увек и у најтежим тренуцима. Када се погледа од првог патријарха до садашњег, укњучујући и светјејше патријархе Грке, може ли се и за једног рећи да је био лош и урадио нешто лоше по народ и државу , тешко. Патријарх Иринеј није имао снаге да предложи Вучићу као што је патријарх Павле Милошевићу у чувеној реченици "председниче а да се ви ипак повучете", али урадио је за 10 година велике ствари и остаће упамћен као патријах градитељ пре свега.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, logdanov рече

Хвала Богу, нама људима се разум не рачуна у спасење јер би пролазност била катастрофална. Свако може да правда своје ставове прибегавајући мисаоном инжињерингу, али не значи да види ствари како треба.

Када бисмо сели да напишемо својим речима састав на тему: "Верујем у...", а да не смемо да препишемо Симбол вере, мислим да бисмо добили широку лепезу веровања међу верницима исте цркве. Зато нисам изненађен кад људи мисле другачије, једино што не мора све да се каже. Нарочито ако ће се исказом открити дубље страсти, као нпр те које си поменуо.

Јер, ако браним поједине епископе од махнитог румунског попа зато што није примерено да их овај напада, онда морам подједнако да браним и патријарха од себе и других. Штавише! Патријарха морам да браним по сваку цену, чак иако другим владикама замерам ово и оно.

Ето, можда ја тако видим реченицу "У једну, свету, саборну и апостолску цркву."

Негдје сам и ја изнио своје вјерујем: хијерархија и хармонија, али вјероватно се и ту разликујемо помало,  понесе се доста и из куће, ја сам сретан што у неким стварима нисам послушао баба, па и неке владике и мислим да може и патријарх да погријеши, шта има везе... е сад ови што помињеш су прича за себе, они нису у дијалогу са Патријархом који знам то поуздано уме да усвоји и од најмањег, не они су већи и гурају своје, и чуде се кад ће више све њима чистима и пречистима да се покори, њима салонским патриотима...Јер као што кажеш Патријарх није изолован, него изражава заједницу, само што неки мисле да то значи да не бирајући средства могу да гурају своје, као да је Црква маса или група.

пре 1 сат, Bokisd рече

Ne bih ja uzimao toliko kao nesto mnogo bitno te tehniku disanja, verovatno se koristila neko vreme kod nekih monaha na Svetoj Gori i to vrlo pazljivo i oprezno, koliko se secam bez nekog duhovnog rukovodioca nikome nije savetovana jer je mogla i duhovna steta da se nanese pogresnim tehnikama i usmeravanjima disanja i pogresnim mentalnim i duhovnim vezbama koja su morala da prate tehnike disanja.

I jos koliko se secam, iako je spolja slicna toj jogi, u sustini i cilj te tehnike disanja kod pravoslavnih se razlikovao od cilja tehnike jogija, po spoljasnjosti slicno, po unutrasnjosti razlicito. Recimo kao sto smo uzeli od filozofije rec i pojam logos i transformisali u nase logose stvari, isti logos, ali razliciti ciljevi i putevi do tog cilja.

Kako nema zla Vlado, kada imamo zla dela, cak i kroz skrivene misli i osecanja mozemo ciniti zlo i nepravdu i slicno. Iako zlo stvarno nema svoju ipostas ili prirodu postojanje kako tumace svetitelji, ili zlo je odsudstvo dobra, ili zlo je promasaj cilja, ali kao sto je tama odsustvo svetla i cim upalimo svetlo nestaje tama, ali tama je itekako realna, tako i zlo je relano kroz nasa losa dela.

I djavlo ono najiskonskije zlo, i recimo sta kaze sv.Avgustin o djavlu....Đavo je nečist duh, on je dobro kao duh, a zlo kao nečist; on je duh po prirodi, a nečist po grehu; od ta dva svojstva prvo je od Boga, a drugo od samoga đavola.....i ovo moze da se protumaci kao da je djavlo sada necisti duh jer je necist od greha, ali pre greha je bio cisti duh, i opet moze da bude cisti duh koji sluzi Bogu ako se odrekne greha.

I, samim time eto sta moze da zaklanja Boga, greh i necisti duh, i tu nema blagoslova Bozijeg. 

I jeres i raskol su takodje greh i necistota, i to takodje moze da zaklanja Boga. Zato valjda i imamo ono.... vera i dela,... da oboje budu cistog duha i bez greha.

Дисање је добар примјер, ради се о техници уопште, нпр техници учења, неко штреба, неко разумјева, а неко молитвено заједничари кроз текст, а сви упражњавају технику читања.

Ти као ови што док не нађу ђавола да им он каже шта је добро, добро и не познају :D, па није ни ђаво лош по себи, него је испао из хијерархијског поредка и тиме из благодати...

Само што поредак не треба узимати само христолошки, него и динамички - пнеуматолошки.

Ништа ти ђаво не може заклонити, ако није нечисто у теби, ако ниси негдје ван хијерархије, па и у мислима, нпр, љепо је имати лову и онда то ставиш - поредаш изнад живота неке бабе или прогласиш неког за невјерника, шизматика...тај беспоредак омогућује реалност зла, неки заклон за мрак, дакле не ђаво својом ипостаси'него дјела безпоредка.

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Упорно лажеш и износиш клевете повезујући ме са Артемијем. Нисам скоро видео неког ко је толико свесно аутодеструктиван. Нека ти је Бог у помоћи, теби стварно није добро. 

 

Тако ми дјелујеш, не видим разлике, не вјерујем да си репа без коријена, мораш да имаш неко родитељство, по свему из тог си миљеа, али се пренемажеш у јањећу кожу , и то дјело чиниш: некако бу да вратиш Цркву на прави пут, ту ваљда нема спора? 

Или ти као "зилот" подржаваш, екуменце и "новотаре"? Стварно која је разлика, није ли истина само једна?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Тако ми дјелујеш, не видим разлике, не вјерујем да си репа без коријена, мораш да имаш неко родитељство, по свему из тог си миљеа, али се пренемажеш у јањећу кожу , и то дјело чиниш: некако бу да вратиш Цркву на прави пут, ту ваљда нема спора? 

Или ти као "зилот" подржаваш, екуменце и "новотаре"? Стварно која је разлика, није ли истина само једна?

Тако ти делујем, не видиш разлике?

Логика ти је, изгледа, јача страна... Да сам артемијевац, шта би ме спречавало са будем са њима? Не, него сам артемијевац у СПЦ. Свашта. И као артемијевац браним Амфилохија од тебе и твог "аве", од ваших несувислих харанги... А артемијеваци су и они архијереји, свештеници, монаси и монахиње  и верујући народ у СПЦ који нису екуменистички оријентисани? 

А артемијевци су и сви такви у Грчкој Цркви  који нису вартоломејевци и зизиуласовци!? 

Причаш потпуне небулозе, без икаквих чињеница. Већ дуго времена си, упорно сипајући клевете, пријатељ и ученик оног првог клеветника. Али, твој је избор шта ћеш радити са својим животом. Ја могу само да ти укажем куда си кренуо. 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 33 минута, Родољуб Лазић рече

Тако ти делујем, не видиш разлике?

Логика ти је, изгледа, јача страна... Да сам артемијевац, шта би ме спречавало са будем са њима? Не, него сам артемијевац у СПЦ. Свашта. И као артемијевац браним Амфилохија од тебе и твог "аве", од ваших несувислих харанги... А артемијеваци су и они архијереји, свештеници, монаси и монахиње  и верујући народ у СПЦ који нису екуменистички оријентисани? 

А артемијевци су и сви такви у Грчкој Цркви  који нису вартоломејевци и зизиуласовци!? 

Причаш потпуне небулозе, без икаквих чињеница. Већ дуго времена си, упорно сипајући клевете, пријатељ и ученик оног првог клеветника. Али, твој је избор шта ћеш радити са својим животом. Ја могу само да ти укажем куда си кренуо. 

Па ти Патријарху говориш да је на погрешном путу и умишљаш да је са тобом пуноћа Цркве, па што не би мени, само  не знам отуд ти идеја да сам ја зизијуласовартлоартемијевац? Јер мени сте исти, патите од есхатолизама и метафизике. Љево и десно ван Цркве.

Зашто би ми логика била јача страна:)), упорно пишем о пропасти логике, зашто би у пропалу ствар полагао поуздање?

Ти мене гледаш кроз мог светог Аву, то је ок, тако смо се и договорили, али и ту ти се криви перспектива јер он је зилот, а ли си сувише коцкаст да то схватиш. А и у искривљеној перспектуви опстаје логика, па ти види...

Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

За тебе је истина једна, ту нема спора, ту лежи твој зилотизам  те си у основи артемијевац. 

То демантуј, и не бацакај се љево десно, па да се исцјелиш.

Дакле? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић  Само ради зачина, твој наивни и приучени зиотлизам се састоји и у непољубити руку Папи, али за то што говориш да су Хрвати нешто криви као правника треба да те срамота.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, logdanov рече

 Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

 

Адвокат Димитрија Карамазова је на суђењу поставио питање "Какав је уопште покојник био отац? И да ли се може уопште назвати оцем?" Та његова питања су била чиста обмана са циљем правдања оцеубиства.

Ја мислим да Рођа ово не прихвата и да зато имамо "сукоб". Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења. Опет бих га узео за адвоката кад би ми, не дај Боже, требало.

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Reci mi logdanov, kad su katolici imali šašave pape (teoretski, ne kažem da su naši takvi), da li su trebali da ih slušaju jer bi inače otpali od crkve? Jel crkva papa ili patrijarh? NIje li onda to idolosluženje..čovekoljublje(kao greh)... Ne pričam sad o našem crkvenom vrhu već o tvojoj izjavi o patrijarhu, tvojem zamislu crkve.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, DemijanBG рече

Патријархов задатак је тежак. Да обузда државу да не утиче не цркву, да уђе у дијалог са косовско-метохијским Албанцима и очувамо наше светиње доле.

Задатак патријарха и Синода је нешто сасвим друго. Они морају да обуздају цариградски утицај и морају да разговарају са Македонцима како да се доле нормализује црквени живот. Они морају да сачувају нашу дијаспору и наше светиње на западу јер су и оне плен гладним фанарским вуцима.

При свему томе, мора да се нормализује црквени живот код нас; да прво ми избацимо политичарење и странчарење из глава и да почнемо нешто да радимо, без обзира на то да ли нам се свиђа или не ко је на власти.

Наша браћа Руси, Украјинци, Белоруси, никада не разговарају о дневној политици. Код њих се то сматра нечим непримереним. Чак и нецрквени људи.

Браћо, има толико тема осим Вучића.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, sanja84 рече

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Тако су исто и јеховини сведоци препадали људе са истим питањем.

Како год да назовеш патријарха крадеш Христу име. Ако кажеш да је пастир, Христос је једини Пастир, ако кажеш да је првосвештеник, Христос је тај, ако га назовеш братом, Христос нам је Брат по телу. Тај трик је одавно проваљен.

Са језичке стране, патријарх значи отац нације, глава породице. Патријарси су били Авраам, Исаак и Јаков. Дужност патријарха је да приноси жртву за своју чељад, као што је Јов чинио за своју децу.

Ако отац није у праву, можда само ти ниси из његове породице или више волиш туђу кућу. Бујрум. Намножили се код нас судије васељене на теоретском нивоу. Све нешто намрштени, климају главом или цокћу, забринути за правоверност оних изнад себе. Да видимо плодове. Изнесите на пијацу своје делатно правоверје. Како вас слушају ваша деца? Да ли вам кажу да нисте у праву? Иду ли дечица у цркву или на глуму? У разбијеним породицама кажу отац - колац. Њега ништа не питају, а мамицхен каже да ћале не зна шта прича. 

За нас папа није наш патријарх, али ни Вартоломеј то није, па чак ни Кирил. Ови могу да буду стричеви. Папа може да буде црна овца у обитељи - рођак гастарбајтер који увек нешто паметује и намеће своје.

Што се тиче идолослужења и човекољубља, уопште ти није јасна мисао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.
       
      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије Врлинослов биће протосинђел Захарија (Митић), игуман свештене обитељи манастира Свете Тројице надомак Књажевца. Тема емисија је исповест и грех. Емисију пратите на Телевизији Храм у среду 23. јуна у 21 часова и 10 минута. Аутор и водитељ емисије је Слободан Стојковић. Ово издање Врлинослова као и свако друго можете погледати и на званичном Јутјуб каналу Телевизије Храм.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. 
       
      Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива".
      Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници.
      Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе.
      Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин.
      Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године.
       
      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...