Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem teoretski. Mada mi je teško da zamislim kako bi ta prava, nemagijska nauka izgledala. Mislite da matematika nema neki specijalni status s obzirom da sve nauke prožima? Ovo gore što sam rekao za očigledne istine dolazi iz toga što su sad baš društveno aktuelna ta pitanja: prirodno ili društveno uslovljeno, esencijalizam ili antiesencijalizam, desni ili levi... Ova Vaša priča je neka treća, ali kako se postaviti u ovom okviru? Ja imam utisak da je zdravije očuvati, bez obzira na sve, neki minimalni integritet i nepokolebivu objektivnost prirodnih nauka. Taj pozitivizam možda nije Crkven, ali ima neku stoičko-hladnu crtu koja možda koliko toliko drži stvari na okupu. Na suprotnoj strani je krajnje prenaglašavanje društvenog, koje je skoro potpuno odsečeno od prirodnog (koje se i negira). Tako da tamni brat ovog vašeg pogleda mislim da može da bude prikriveni postmodernizam, mada verujem da ne mora da bude, ako se nađe rešenje kako se odrediti prema ovom gore problemu koji sam naveo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 часа, Bokisd рече

Kako istina o bicu moze da sakrije i zakloni bilo koje bice, pa bre Vlado ako otkrijemo istinu o nekom bicu i njegovom postojanju i nacinu delovanja, zar nije onda logicno i ocekivano da nam to onda moze pomoci da budemo u najboljoj (najprisnijoj) komunikaciji i zajednici sa tim istim bicem.

Istina o Isusu Hristu i Njegovoj licnosti, pa to je nasusna potreba da poznajemo zasto se Bog ovaplotio, cilj Njegovog ovaplocenja, i kakvu je licnost Isus Hristos i njegova priroda i sustina. I znas i sam da su mnogi tu pali i otisli u jeres. I ta istina moze da bude i ono sto odmah u prvoj recenici kaze sv.Maksim Ispovednik u svojim Stoslovima :

1. Љубав је добро расположење душе по коме ништа од постојећег не претпоставља познању Бога.

 I, posle dalje razradjuje kako se moze doci do poznanja Boga.

 

Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?

пре 1 сат, slovoA рече

Ако причаш о природи Божјој, наравно да не утичу. Али ми причамо о икономији и енергији Божјој. Падом је Адам преусмјерио ток благодати и она више није стизала до њега већ га је мимоилазила, а тиме се свакако промијенио и тај однос према нама. А није само ни то. Откуд знаш да Отац, рецимо, неће промијенити свој однос према теби кад направиш неку глупост?

Не разумијем, зашто тако раздвајаш онтолошке догађаје, од Бога? Зар оваплоћење Логоса није онтолошки догађај?

Мислим да нема промјене ни на нивоу енергија, да се сакрио кад је усвојио дулаизам и почео да разликује добро и зло, притом зла није било у рају, а ни данас не постоји  ,нити ће га бити. Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem teoretski. Mada mi je teško da zamislim kako bi ta prava, nemagijska nauka izgledala. Mislite da matematika nema neki specijalni status s obzirom da sve nauke prožima? Ovo gore što sam rekao za očigledne istine dolazi iz toga što su sad baš društveno aktuelna ta pitanja: prirodno ili društveno uslovljeno, esencijalizam ili antiesencijalizam, desni ili levi... Ova Vaša priča je neka treća, ali kako se postaviti u ovom okviru? Ja imam utisak da je zdravije očuvati, bez obzira na sve, neki minimalni integritet i nepokolebivu objektivnost prirodnih nauka. Taj pozitivizam možda nije Crkven, ali ima neku stoičko-hladnu crtu koja možda koliko toliko drži stvari na okupu. Na suprotnoj strani je krajnje prenaglašavanje društvenog, koje je skoro potpuno odsečeno od prirodnog (koje se i negira). Tako da tamni brat ovog vašeg pogleda mislim da može da bude prikriveni postmodernizam, mada verujem da ne mora da bude, ako se nađe rešenje kako se odrediti prema ovom gore problemu koji sam naveo.

Тешко је било замислити и овакав развој науке када је поистовјећено биће и мишљење, а данас је то стварност. У овој поставци математика је фундаментала, односно њена тенника, начин како се у њој истина пројављује, али није то Богом дато, могао се развој и другачије десити, а сада мора кренути неким новим путем.

Зашто да не очувати и развијати науке какве су дана, али да не буде једини концепт  правац развоја, да не наступи научни тоталитаризам. ево имамо можда медицински. Али као са разумом треба га имати, али по некади држати по страни, глупо је бити тотално разуман ако логика не важи, а имамо Бекета и драме апсурда.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic A kakav je status onda drugih naših funkcija? Ako ne treba poistovećivati mišljenje i biće, šta je sa željom, intuicijom, motivacijom, lakoćom ili težinom duha, nagonima, percepcijom, emocijama....? I kakav je odnos njih međusobno i odnos njih prema biću?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?

Ne mogu da te razume bas jasno, ali ja kolko sam upoznat, nesagoriva kupina i preobrazenje su ista stvar.

Citao sam i sad nesto citam, svetitelji na prvo mesto stavljaju pravu veru u Boga, i tek onda posle mozemo da trazimo  istinu naseg bica kroz odredjen duhovni put i zakon. Samo tako mozemo biti na pravom putu na kojem nece biti neka prelest i nesto da zaklanja nasu istinu u odnosu na Boga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Bokisd рече

Ne mogu da te razume bas jasno, ali ja kolko sam upoznat, nesagoriva kupina i preobrazenje su ista stvar.

Citao sam i sad nesto citam, svetitelji na prvo mesto stavljaju pravu veru u Boga, i tek onda posle mozemo da trazimo  istinu naseg bica kroz odredjen duhovni put i zakon. Samo tako mozemo biti na pravom putu na kojem nece biti neka prelest i nesto da zaklanja nasu istinu u odnosu na Boga.

Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A kakav je status onda drugih naših funkcija? Ako ne treba poistovećivati mišljenje i biće, šta je sa željom, intuicijom, motivacijom, lakoćom ili težinom duha, nagonima, percepcijom, emocijama....? I kakav je odnos njih međusobno i odnos njih prema biću?

Обрунут, у односу на метафизику, у психологији на примјер не труди се мисао да иконтролише осјећања, него на осјећањима, или надахнутом осјећају настаје свијест, а онда свјест уобличава у мишљење, доводи се говор (оно што би хтјели казати, што интуитивно осјећамо) до језика који служи тек да укаже на биће, однос према бићу није само пука употреба него дивљење,  оно треба да се спасе, усвоји. 

Док у метафизици влада идеологија језика, граматика је закон бића. Ако хоћеш и математска граматика, па се онда тај подмет вазда "открива" у бићу и есенција је сваког експерименталног налаза. 

Ове друге ствари су ми непознате или недовољно јасно поставенем, али и нагони су нека осјећања на њима се јавља свјест о њима она се артикулише...мислим да ће бити посљедица по све набројано.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Lakoća i težina kao stanja duha, pa i u jeziku koristimo te neke metafore lagan kao pero, težak kao zemlja... U jogi i autogenom treningu se i time bavi, težina i lakoća u telu, ili kao neka planisko-kišna prozračnost Zena, sad sam proverio, i Niče je oko toga nešto razglabao, ali nisam čitao ništa od njega. Neko je izjavio, ne sećam se ko, da je prozračnost (pa i lakoća) duha glavna manifestacija ljubavi. Meni je to baš fantastična misao. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Lakoća i težina kao stanja duha, pa i u jeziku koristimo te neke metafore lagan kao pero, težak kao zemlja... U jogi i autogenom treningu se i time bavi, težina i lakoća u telu, ili kao neka planisko-kišna prozračnost Zena, sad sam proverio, i Niče je oko toga nešto razglabao, ali nisam čitao ništa od njega. Neko je izjavio, ne sećam se ko, da je prozračnost (pa i lakoća) duha glavna karakteristika ljubavi. Meni je to baš fantastična misao. 

:pop:Тамо су извиори метафизике, они су први побјегли унутра, у психологију. Нема никаквог унутра и споља још једна лажна дијалектика. Саборни ум, а не мрак мозга.То је опет магијска техника само је предмет "унуташњост". 

Европа издваја човјека од животиња, то је круцијална разлика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Pa ne znam baš, Jung recimo insistira na tome, koliko sam ga ja shvatio, da nesvesno nije nikakav mračan ćošak u glavi, unutra, nego da je baš kvaka u tome da je spolja unutra, a unutra spolja, pa samim tim ta podela može i da se ukine. On pravi paralelu sa prirodom, okeanom, koji samo ima silinu, i koji je mimo dobra zla, on samo postoji, zapljuskuje i moćan je. To je on od njih pokupio. Ja mislim da na neki način svaki pojedinac mora da prođe istoriju čovečanstva u sebi. Ta obožavanja prirode su bila prva koliko ja znam. Bez toga se uleti odmah u evropsku uštogljenost, kravatice, odelca. Ko sozercava šta je okean, priroda, nebo, i njihova neposrednost, preplavljivanje, očas posla može i Hrista da prihvati. Nije džabe što se mistici podvizavaju u prirodi, a ne u centra grada.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  

Pa odvojen si mnogim stvarima, eto recimo sv.Maksim odmah u prvoj recenici prvog Stoslova kaze sta u sustini odvaja od Tavora ili kupine :

Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском

To je uzrok i protiv toga vezivanja za zemaljsko su se borili svi svetitelji i podviznici i hriscani svako po svojoj snazi i mogucnostima.

Koliko se secam iz Palaminih Trijada i svetiteljskih pisanija, covek kada dodje u (full) poznanje istine sam svetli, sve u njemu svetli i telo i dusa i um i duh. To je ono iz price sv.Serafoma Sarovskog kada je prakticno pokazao Motovolovu sta znaci blagodat Duha Svetoga.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 29.3.2021. at 20:23, Hadzi Vladimir Petrovic рече

јеси ли ти кад си заљубио у неку цицу, развијао учење о њој и теоретисао о љубави или си обожавао њену ипостас и гледао како сија и све чинио да тјелесно општиш.

Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

Брате лепо звучи твоја теорија о девојци која сија али у стварном животу људи буду и жестоко рањени јер их девојка остави или их и не погледа док у вери или пре вере углавном већ знају за свето писмо, нешто су чули о Исусу Христу од својих родитеља или свештеника или су од малена већ долазили у храм али им је било досадно а многи нису али траже спасење па нађу али прођу голготу. Дакле то што су чули и што дође до њих је свето предање које доноси благодат и благодат која води до св. Предања, до РЕЧИ БОЖИЈе. Па кад их стрефи нека невоља онда почиње богомоља и потрага за спасењем, није то нешто много романтично попут заљубљивања како си ти описао већ је драма, борба за бити и небити. 

 

On 29.3.2021. at 20:23, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

Тачно је да постоје многа учења али св. Предање је само једно и најбитније је. Дакле што кажеш није заокружено него је континуитет предања односно бескрајно надограђивање у Цркви. Дакле Христос јесте донео првенствено Себе али св. Апостоли су га звали учитељем, дакле преносио им је учење али не било какво него их их је учио речи Божијој у којој је сила и то директно док је народу говорио у причама. Апостоли су препознали да не прича у празно него да делима потврђује своје Божанске речи исто тако и свети оци. Дакле све је то записано ради нас, да ми знамо и да чувамо и да кроз читање, слушање и делање благословом Божјим саучествујемо са Апостолима и св. Оцима да оно што су записали и ми унесемо у свој живот и да са њима кажемо благоизволе се Духу Светоме и нама.

И није то наше-ваше учење као што кажеш него понављам то је св. Откровење целом људском роду, Божанско учење. Коме се то не свиђа, протестантима на пример, не мора да прихвати али остаће ускраћен за пуноћом.

Па и наш патријарх дужан је да и хрватима и папи преноси то што је примио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Inženjer Djatlov рече

Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.

Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"

(Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.

Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)

Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 

Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.

пре 13 часа, Bokisd рече

Pa odvojen si mnogim stvarima, eto recimo sv.Maksim odmah u prvoj recenici prvog Stoslova kaze sta u sustini odvaja od Tavora ili kupine :

Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском

To je uzrok i protiv toga vezivanja za zemaljsko su se borili svi svetitelji i podviznici i hriscani svako po svojoj snazi i mogucnostima.

Koliko se secam iz Palaminih Trijada i svetiteljskih pisanija, covek kada dodje u (full) poznanje istine sam svetli, sve u njemu svetli i telo i dusa i um i duh. To je ono iz price sv.Serafoma Sarovskog kada je prakticno pokazao Motovolovu sta znaci blagodat Duha Svetoga.

 

Многим стварима :D, Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?

Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.

Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.

Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.

То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.

пре 8 часа, Просечан србенда рече

Брате лепо звучи твоја теорија о девојци која сија али у стварном животу људи буду и жестоко рањени јер их девојка остави или их и не погледа док у вери или пре вере углавном већ знају за свето писмо, нешто су чули о Исусу Христу од својих родитеља или свештеника или су од малена већ долазили у храм али им је било досадно а многи нису али траже спасење па нађу али прођу голготу. Дакле то што су чули и што дође до њих је свето предање које доноси благодат и благодат која води до св. Предања, до РЕЧИ БОЖИЈе. Па кад их стрефи нека невоља онда почиње богомоља и потрага за спасењем, није то нешто много романтично попут заљубљивања како си ти описао већ је драма, борба за бити и небити. 

 

Тачно је да постоје многа учења али св. Предање је само једно и најбитније је. Дакле што кажеш није заокружено него је континуитет предања односно бескрајно надограђивање у Цркви. Дакле Христос јесте донео првенствено Себе али св. Апостоли су га звали учитељем, дакле преносио им је учење али не било какво него их их је учио речи Божијој у којој је сила и то директно док је народу говорио у причама. Апостоли су препознали да не прича у празно него да делима потврђује своје Божанске речи исто тако и свети оци. Дакле све је то записано ради нас, да ми знамо и да чувамо и да кроз читање, слушање и делање благословом Божјим саучествујемо са Апостолима и св. Оцима да оно што су записали и ми унесемо у свој живот и да са њима кажемо благоизволе се Духу Светоме и нама.

И није то наше-ваше учење као што кажеш него понављам то је св. Откровење целом људском роду, Божанско учење. Коме се то не свиђа, протестантима на пример, не мора да прихвати али остаће ускраћен за пуноћом.

Па и наш патријарх дужан је да и хрватима и папи преноси то што је примио.

Да али видиш код протестаната, свето писмо креира Цркву, да није прије и више обрнуто. Не могу канони да буду тамо гдје су догме или обичај, рукољуб нпр да се диже на неки невиђени ниво, као да је питање свих питања. Тако нека свеукупног предања, али без озбиљног приступа, збрда дола, гдје нису ствари на свом мјесту, направићемо идоле или поштујући предње и неки његов дио више него што треба или мање, исте су посљедице, идол. Што не значи да је у предању нешто идол, идол се прави и од Светог Писма, па и од Бога, идол Христа као гаранта метафизике (магијског поистовјећенја), или Христова онтологија, мало морген.:kriminalac:Љепо је рекао Таса Игију Онтологија свете Тројице, нема је и не може је бити, и хвала.

Многи би да богују ујесто да благују.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili ih mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori.

    Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. 

    Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili im mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori.

    Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. 

    Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere. 

Ајде кад сам крену са анегдотама друг П, побожан историчар умјетност направио пасуљ и попило се, шта ћу узмем да га разочаравам да пеавославна естетика не постоји, немајући куда тражио је апелацију код Тасе који стаде на његову страну, долио сам још уље на ватру тврдећи да је глумац мистатагог (јер је аутентично поустовјечење у Христу).

Ниједна од дисциплина метафизике: етика, естетика, логика не могу се довести у везу са православљем јер је у корену поистовјећење бића и мишљења, све то расте на дрвету позања добра и зла.  Зато је донекле у праву Зизи са онтологија  а не етика, јер је онтологија фундаменталније, грјеши међутим у разликовању онтологије и теологије, ако уопште шрави то разликовање, за њих је теологија права онтологија, што је насилна теологијам јер онтологија је насилна и тоталитарна сама по себи, не може да не захвати све. 

То што говориш код људи у цркви је страх од природе, страсти, јер их је него слагао, да има било шта у природи што је зло, страсти могу произвести зло ако нису у поредку љубави, као и ум, или било шта, ако ставимо либидо изнад свега, или га ниподаштавамо, ето прпблема.

То немање укуса је од естетике, стари иконописци су били изван метафизике, "делатно су видјели" у тваари су преко логоса откривали творца, јављао им се ( техника: умјеће допуштање истини да се објави, код њих у смислу објаве Христа, синергијске и молитвене) У "црквеном" кичу је угашено свјетло, оперише се представама престава, слике се уносе у ум, а онда се пројектују техницисзички, одрађује се, влада метафизика, зато јер је престава у уму, умјтничко дјело се ствара у уму, а онда се избацује,опредмећу је се пресдстава, зато нема везе са тварју и њеним логосима и не свјетли него је празна форма, имао и такву кич теологију која врви од научности и детаља, а маши фундаментално. Још се буне.

Отац модерне Маљевић је напустио опредмећивање, или како +Давид каже нечије ријечи јече, а нечије звече ко празан лонац.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem, samo možda previše radikalno to zaoštravate. Zavisi šta ko zove estetikom, vi ovo Vaše možete da zovete svojom vizijom estetike. Sami ste rekli da moramo da se služimo pojmovima, to što ćete da ukinete pojam estetike, ne rešava Vam to sa čime ćete da ga zamenite. Čime god da ga zamenite opet baratate pojmovima. A inače se slažem sa ovim za stare ikonopisce, samo što to nije ništa ekskluzivno vezano za njih, može to i danas, a može i u nepravoslavnoj umetnosti, mada svaka dobra umetnost je pravoslavna, nije imao koji drugi Bog da da taj dar.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...