Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

Можда зато што царска Русија није имала интернет? :coolio:

Ау, превидех. Можда сам упао сам у расправу ко Пилат у Вјерују.

Коју службу у Триоду да погледам да бих се зачудио?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Контекст испвједања је да се покаже супориорност и пуна надлежност, а не да се унесе подјела у биће (дуализам, манихејство итд) и дозволи постојање друге вјере.

Ne razumem bas ovo, ali ispovedanjem vere pokazujemo da pravilno verujemo u istinitog Boga i Njegovu crkvu, pa kada se krstavamo mi ispovedamo veru i tek onda se krstavamo. Mislim da je to ovo sto kaze ap.Pavle,.....Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење....

 

10. Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење.

Срцу су потребна уста. Каква је корист ако се верује у души, али се то не исповеда и пред људима? Иако вера оправдава у уму, савршено (потпуно) спасење зависи од исповедања. Вера тада блиста и многима користи. И устима је, међутим, потребно срце. Многи лицемерно исповедају Христа, иако су њихова срца далеко од Њега.

sv.Teofilakt Ohridski

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

По теби, Бог вјерује на један начин у православног човјека, а на други начин у балију? 

Како може да живи вез Божијег благослова? Ко га и чиме држи у постојању? @Bokisd  видиш сад прикривени дуализам?

Pa, ima ono cak i za hriscane..... nikad vas nisam znao.... onda je i za baliju nekog isto.... :POPOcorn1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Bokisd рече

Ne razumem bas ovo

Видим, али ти је макар јасно да Бог вјерује на исти начин у сваког човјека, вјерује православно. Код њега нема конфесија, код нас има, али оне нису теолошке ни православне, то ти је ваљда јасно. 

Даље то што ми читамо симбол вјере није конститутивни дио литургије него тек да се зна да нисмо заблудили у неке побројане заблуде, није то нека "спасавајућа истина", спасавсјућа истина је благодат, духовно искуство, а текст који то описује,

- исповједање неког догђаја вјере: истина.

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

Што се тиче тог поља доктринарног, каточици би морали да исповједе нествореност благодати, најбоље би било кад би могли да их уведемо у искуство нествореног или да га посвједочимо на разне начине, јер и они се нествореном благодаћу одржавају у постојању, без обзира шта уче и да ли су свјесни.

Тако да није темељ вјере или свег створеног нека истина узета са бића, него нестворана енергија.

Не мислиш ваљда да ће о другом доласку бити утврђена истина и читан символ.

Не него ће провалити благодат.

Ако православни провуку благодат  на доктринарном или енергетском нивоу, онда није проблем да се таквим призна било која надлежност.

Али ако ми останемо без искуства благодати, јадно је тада наше православље.

Најпростије једно је љубав а друго прича о љубави , изјава.

Католици имају љубави за Христа, како су онда без благодати?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Видим, али ти је макар јасно да Бог вјерује на исти начин у сваког човјека, вјерује православно. Код њега нема конфесија, код нас има, али оне нису теолошке ни православне, то ти је ваљда јасно. 

Даље то што ми читамо симбол вјере није конститутивни дио литургије него тек да се зна да нисмо заблудили у неке побројане заблуде, није то нека "спасавајућа истина", спасавсјућа истина је благодат, духовно искуство, а текст који то описује,

- исповједање неког догђаја вјере: истина.

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

Што се тиче тог поља доктринарног, каточици би морали да исповједе нествореност благодати, најбоље би било кад би могли да их уведемо у искуство нествореног или да га посвједочимо на разне начине, јер и они се нествореном благодаћу одржавају у постојању, без обзира шта уче и да ли су свјесни.

Тако да није темељ вјере или свег створеног нека истина узета са бића, него нестворана енергија.

Не мислиш ваљда да ће о другом доласку бити утврђена истина и читан символ.

Не него ће провалити благодат.

Ако православни провуку благодат  на доктринарном или енергетском нивоу, онда није проблем да се таквим призна било која надлежност.

Али ако ми останемо без искуства благодати, јадно је тада наше православље.

Најпростије једно је љубав а друго прича о љубави , изјава.

Католици имају љубави за Христа, како су онда без благодати?

Pa napisao sam u drugoj poruci sta i kako imamo za neke kako Bog gleda. Ako taj logos po kojemo smo stvoreni ne razvijamo u sebi nece nam pomoci sto smo svi koji smo rodjeni logosni po Bogu, i Bog nas nece videti kao ostvareni po tom logosu i logosnosti u sebi, to je ono sto se kaze.....da napredujemo svi u meru rasta visine Hristove...

A Vlado kako nije deo liturgije ono sto je u liturgiji i cita se na njoj , da nije deo liturgije ne bi se ni citao, cita se i koliko se secam na sluzbi krstenja, pa i sama sluzba krstenja izvire iz liturgije. Pa u liturgiji imamo i druga ispovedanja vere, Presveta Trojica, Isus Hristos kao Bog, Bogorodica i druge stvari vere.

Za Sofronija se slazemo, treba i opit vere i dogmata i teologije, ne samo akademsko bogoslovlje i bubanje napamet,.... ko u skoli sto smo imali neke koji nabubaju napamet gradivo i dobiju petice i zaborave posle sta su ucili ( a ja nisam bubao, lenja buba, voleo sam ipak da naucim sa razumevanjem...i dodje na kraju godine kada treba da popravim ocene .... malo i nabubam i popravim.... ali bubam sa razumevanjem....:smeh1:)

Tako i za same hriscane, ako ne ostvaruju taj istiniti logos po kome su stvoreni, opet im nece koristiti sto su stvoreni po Logosu. A Logos se prepoznaje kao istinit samo u istinitom ispovedanju i istinitim delima. Zbog toga treba da se pazimo jer nije Isus djabe rekao one reci o nepoznavanju onih koji ne cine volju Oca njegovog koji je na nebesima.

I tako isto i ljubav mora da bude istinita, nema druge.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

О којој истини причаш? У неким претходним постовима си порицао истину као истину, па си је онда признао као Истину, а сад је поново сводиш на истину, и то неких стараца. И која је то истина? Какав је тај твој Христос (Истина) с којим истина, час нема никакве везе, час има, али на крају ипак "остаје без енергије" јер та истина није Он жив него Он "разводњен" у ријечима и опиту тих стараца који Га носе као неку непознату енергију сасвим слуђене Тројице. Али није то њихов проблем, тих стараца, они су у тој енергији (икономији) распознавали ипостаси Тројице, а теби, лично теби, хаџија, ипостас је потпуно страна ријеч.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Bokisd рече

I tako isto i ljubav mora da bude istinita, nema druge.

 Слободно ти то поистовјећуј али је потребно и да разликзикујеш, паламитски, ничеански, софронијевски... јер када бих могао да те волим не бих ти ријечима морао објашњавати, само би ти се казало и далеко би се лакше у изреци разумјели, и неби била толико битна, односно могло би проћи и без рјечи у ћутању, тако и са католицима или међу собом самим, никад се неможемо уједунути на пољу идеологије, научне теологије, истине, јер истине нема, него на пољу енергије, да их заиста заволимо, по заповјесту у благослову Господњем. Макар их третирали као непријатеље, остали будни, спремни на смицалице, али не без љувави, воље за једибство и помирење, стављајући истину изнад љубави и благодати као какви демагози. Угледајући се на старце који нису имали спектакуларних истина као Ниче и Хајдегер, али су имали спектакуларну и чудотвотну вјеру као Порфирије Капспокалиивит.

Могућ и занимљив је тај сусрет уз мноштво преводилаца просто се да осјетити вапај. Наш патријарх носи тај Порфиријев влафпслов у радост коју ће надајмо се сачувати до краја проходећи кроз разноразне ходнике гдје се сусрешће не са симпатичним умним монструмима као што су Ниче и Хајдегер него са правим аутентичним монуструмима преко којих овај свјет поприма обрисе пакла.

@slovoA за тебе сигурно није подмет, прирок, субјект него је продукт заједничарења, па би волио да ми обкјасниш да ли  су Хомеини и Рацингер  личности?:))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Хајде постави ми неко озбиљно питање, на основу онога о чему причам. И на основу онога што си и сам причао, нпр. кад за личност с правом кажеш да ће она и у паклу бити иста та личност, односно, да ћу ја чак и у паклу бити ја, а не неко безличан. Али тиме што сам у паклу ћу јасно дефинисати свој однос према другом, као индивидуа, затворена у себе саму (у пакао), па ћу тако и видјети Бога, у тој својој тами, а не у Његовој свјетлости.

Како каже св. Максим? Сви ће видјети Бога, али једни ће га познати у свјетлости (Његовој), а други у тами (сопства).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Хајде постави ми неко озбиљно питање, на основу онога о чему причам. И на основу онога што си и сам причао, нпр. кад за личност с правом кажеш да ће она и у паклу бити иста та личност, односно, да ћу ја чак и у паклу бити ја, а не неко безличан. Али тиме што сам у паклу ћу јасно дефинисати свој однос према другом, као индивидуа, затворена у себе саму (у пакао), па ћу тако и видјети Бога, у тој својој тами, а не у Његовој свјетлости.

Како каже св. Максим? Сви ће видјети Бога, али једни ће га познати у свјетлости (Његовој), а други у тами (сопства).

Дакле неки благослови Божији (нпр, личност, постојање) су неукидиви и у паклу, а колико тек преостаје благослова Логоса у Исламу у Каточичанству. код јеретика или Артемијеваца. колико племенитих осјећања, врлина, дјела, незатворености у смог себе. (Код вас твз. "индивидуе" мада та ознка за паклено стање није најсретнија, али није сад то тема.)

Онај који је Христа затворио у себе и постао суд благодати какав може имати разлог да се затвара за другог, ма ко тај другу био. 

Мислиш ли да су се у конфесујалном дијалогу могла освајати срца у Хрватској. не него љзбављу, а ко се љубави може противити?  Само онај који је нема из адске зависти па био он сто пута "Србин" и онај ко своди љубав на психонаутику, негирајући да је она нестворена благодат која нас доводи у поредак, хијерархију, пред Христа, па читао он сто пута Символ није православан нити је Србин када тако чини, него како би херцеговси рекли: нико и ниђе.

Зато је онај који има највећу љубав, највећи слуга, прави Папа и тихи и тиховатељни ненадјебиви  владар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Дакле неки благослови Божији (нпр, личност, постојање) су неукидиви и у паклу,

Тако то испадне кад на силу нешто угураш у реченицу. Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога? Замисли, брате, да неком у паклу кажеш да је благословен. Тог цинизма се ваљда ни ђаво не би сјетио.

А за оно даље, стварно не знам зашто мени то причаш. Немам ја тај проблем, с конфесијама, то је из твоје главе изашло.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, slovoA рече

Тако то испадне кад на силу нешто угураш у реченицу. Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога? Замисли, брате, да неком у паклу кажеш да је благословен. Тог цинизма се ваљда ни ђаво не би сјетио.

А за оно даље, стварно не знам зашто мени то причаш. Немам ја тај проблем, с конфесијама, то је из твоје главе изашло.

:coolio:Кренули смо од Логоса код инославних, који баш нису у паклу, нпр. да ли је благослов бити Папа, католички бискуп, шеик са 10 теро дјеце, талентован Јеша и чијег је то Бога благослов? Па твога.

То сам хтјео рећи, хоћеш ли примити те благослове или ћеш их непрепознати и сматрати "ђавољим благословима" упереним против пуноће Цркве. 

Артемијевци имају ли икаквог благослова, јесу ли имало у праву, јесу ли игдје оштећени, па јесу, суочила се Црква у сљедећем дјељењу карата са истим проблемом и једва надвладала, Божијом интервенцијом природом.

Ако смо већ надлежни за све свјетове, не можемо затварати врата, како ће неко ући у Цркву ако нема неки "стари завјет" неки припремни логос. А сви имају неки смисао свог постојања, али и неки начин пропалости.

Нпр, умре муџос за ближњег свога, па шта очекивамо да умре за Исуса Христа, ми који то још нисмо у стању ни да живимо за Њега.

Да не будемо као они који нису ушли, а другима врата затварају, него слободни  као Павле који дође на Аеропаг и каже, тај Бог којега вјерујете - то је мој јаран из Јудеје, ови се покидају од смјеха, де понови то молим те...колико ту нема укочености и колико је фарисејског у нама оптерећеним традицијама протоколима. Овде би му рекли, поред Дечана иде на Аеропаг, чуј наш Бог њихов идол,вређаш Бога, екумењаро! поквариће се вјера пропаде православље, као да може пропасти нешто осим човјека. Могу истине и све су пропале, али остаје благодат и сушто.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога?

Људе у паклу у постојању држи Бог, иначе си увео други принцип. Али стање њихове егзистенције -зло, није креирано, зло не постоји. Постојање и  личност су Божији благослови, сотону у постојању држи Бог, сотона је поремећен па се самомучи, али му се неће због тога укинути љубав Божија која га држи у постојњу, ни ипостас Деница, ни анђеоска природа, 

Не може ниједно сушто бити створено осим од Бога, стање суштог и релације суштих нису сушто, теби је то нејасно због фелеричне релационе онтологије, гдје се релација и сушто поистовјећују, па се укида сушто, што је невиђен атак на твар. Хула на створено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Значи, остајеш при том цинизму? Онима у паклу би рекао да су благословени? Али немој ми сад ништа увијати, само одговори на конкретно питање. Да ли би им рекао да су благословени?  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Значи, остајеш при том цинизму? Онима у паклу би рекао да су благословени? Али немој ми сад ништа увијати, само одговори на конкретно питање. Да ли би им рекао да су благословени?  

Наравно, имају благослове и Бог их милиошћу држи у постојању, каква је њихова рецепција те милости је друга ствар.

Манихејац:D, де одговори ко их држи у постојању, ако не Бог милошћу, несвореним огњем, енергијама, истим као и нас остале?

Да не постоје можда по-себи?

:))Или их је можда као вас створио Зизијулас као епископ релацијом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је данас, 18. септембра 2021. године, са децом из Глине и банијских села, Београдски Зоолошки Врт.

       
      Како је стоји на Патријарховом Инстаграм профилу дружење је био весело, а нарочито када је са децом хранио фоку. Поред тога, деца и Патријарх Порфирије су били у прилици да се сликају са животињама, а радници Зоо врта су им омогућили и да мазе поједине животиње. Деци су најинтересантнији били мајмуни, а праву атракцију је, уз жирафу, представљао и алигатор Муја.
      Деца су након Зоо врта посетила Цркву Ружицу, где им је била приређена ужина и ручак, након шетње по Калемегдану. Патријарх Порфирије се, у другарском разговору са децом, обавестио о томе у каквим условима њихове породице, након земљотреса, живе и како им је у школи.
      На крају сусрета са децом патријарх Порфирије је упутио кратку поуку о томе да они требају да буду добри ђаци, добри другари и да се увек лепо играју. Да би у томе били што безбрижнији Патријарх је обећао да ће Српска Православна Црква помоћи у обнови њихових кућа колико год буде могла.
      „Куће ових малишана су тешко оштећене у земљотресима, а обнова иде веома споро. Обавештен сам да је завршена обнова само једне куће. Српска Православна Црква и држава Србија, са компанијама и људима добре воље, учиниће што је потребно да се обнова убрза“, написао је патријарх Порфирије на свом Инстаграм профилу.
      Деца су у Београд допутовала у пратњи јереја Горана Каламана пароха глинског и доградоначелнице Бранке Бакшић у организацији народног посланика у Скупшитини Републике Србије Сање Лакић и државног секретара Министарства омладине и спорта Милана Савића.  
       
      Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45.
      Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије.
      Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије објавио је на свом званичном Инстаграм налогу опроштајно слово посвећено недавно упокојеном саветнику министра за верска питања др Милету Радојевићу. У објави на званичној Инстаграм страници Патријарха Порфирија се додаје: 

       
      Мој пријатељ Милета Радојевић, убеђени социјалиста и дубоки верник. Најближи сарадник почившег патријарха Иринеја и добротвор многих храмова и парохија.
      Молићемо се за њега док будемо завршавали послове које смо заједно започели.
      Бог да му душу прости и настани је у насељима праведних.
       
      Извор: Инстаграм Патријарх српски Порфирије
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.

       
      Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:
      - Тема конференције, која је окупила еминентне стручњаке, тиче се пре свега целине личности али и целине једног народа, што се види и по секцијама којима сте поделили пројекат образовања: политика, економија, али и култура. Образовање подразумева развијање онога што су наши потенцијали и дарови у један непоновљиви етос појединца и личности, али и једног народа. Из тог разлога је важно да образовање подразумева и материјалне ствари односно и тело у смислу економије, као што обухвата и културу, али и један континуитет у контексту образовања. У њему не подразумевамо само тачку од које ми почињемо па убудуће, него подразумевамо наш ход уназад, и то не уназад неколико година или неколико деценија, већ уназад много векова, где ћемо пронаћи корене у којима су записани посебност и непоновљивост нашег народа. У исто време подразумева и опскрбљеност оруђем, а то су таленти, да се та посебност и оригиналост образује, формира тако да буде аутентична, да јесте идентитетска, али истовремено да је отворена ка глобалном, како би онда оно што је наше образовање, оно што смо ми формирали као свој етос и своју културу, могло да кореспонидира са глобалним, да обогаћује глобално, али истовремено да буде способно да без ризика прима и оно што није наше.
       - Враћајући се својим коренима не значи да само понављамо и реплицирамо оно што је у прошлости постојало, него и да хоћемо да се држимо принципа, да се држимо начела на којима смо се кроз векове образовали. Управо у духу латинске пословице Non nova, sed nove, дакле, не мењамо своју суштину, али се усклађујемо са новим тако што смо сачували своју суштину непромењеном, али кроз нове методе. У новим васпитним и образовним формама имамо могућност да ту своју суштину и свој етос пројавимо и прокажемо на нови начин који је прихватљив свима и кореспондира са свима при чему ми остајемо оно што јесмо, а у исто време нисмо без могућности да општимо са оним што је споља. У том смислу обогаћујемо то што је споља, али истовремено без ризика калемимо на себе оно што није наше, истакао је патријарх Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...