Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 18 минута, sanja84 рече

Ako Bog da pa da budeš na nekom odgovornom rukovodstvenom mestu... Pa ćeš razumeti. 

Ја разумем твоју логику али мислим да и ту треба да се расуђује.

И за ова писања овде и ти и ја имамо одговорност.

Пођимо од баналних ствари. Литургија је, палионица за свеће је у храму, маса људи долази и пали свеће и ако би требали да учесзвују у литургији. Црквењак, свеће које сви стављају напред, практично на гомилу, помера назад да би било места или је приморан да неке склони и угаси јер нема више места трпи критику и саблажњава неких сестара јер им дира свеће и помера их. Треба ли им рећи па има и других људи, морам направити места?  Или да се неко не би саблазнио треба да се повинује туђој неразумности?

Не треба се саблажњавати него радити на себи. Иначе ћемо се бетонирати ко плоча.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 522
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Владика Порфирије изабран за новог патријарха RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  

Изволе се Духу Светоме и...     Поред српских Светитеља сада се радује и св. старац Порфирије, јер је по његовом савету Ава Иринеј дошао у Србију, учинио много за просвету и родио духов

Баш супер што је он изабран, Најбољи од фаворита. Достојан! Није ни стар превише 61, ако Бог да здравља наредних 30 година да се споји без избора новог патријарха. 

Постоване слике

пре 1 сат, DemijanBG рече

издајник

и Четник.

@Bokisd још: у конфесионалним поставкама влада располућеност, прикривено манихејство, јер се дјелимо на праве и неправе добре и лоше,  а добри лошима смију јахат по грбачи... Дуализам је најстарија јерес измислио је ђаво још док смо били у рају.

Осим тога конфесиолизам дозвољава постпјање других, што може у неком смислу политичке коректности, али у смислу вјере Бога у човјека и обрунуто никако.

Сви који су у постојању имају неки Логос, благослов да буду, иначе би их истрјебио Господ као многе народе и Цркве.

Да ли ми њих држимо у постојању или они нас, како се ти Логоси и логоси разају је прича за себе, али нико ко постоји не може то сасвим ван Истине и без било каквог односа са њом.

Сад сви смо под разним праведним епитимијама, на разне начине пропали у свјетовност. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако православље прихватимо као конфесију све је већ пропало.

"Православље је вјера човјека у Бога која је иста она вјера којом Бог вјерује у човјека"

или "Христос је спасење Бога, гоцорим као Теолог"

или "За мене је свака душа православна"

 

Дакле православни вјерују у људе онако како Бог вјерује у њих и по том основу се опопде са свима. За неке отворено за неке у причама.

Према Папи требс да се односимо онако како Христос вјерује у њега, ако хоћемо да изразимо православље.

Ако је оравославље јонфесија или идеологиа ја га се одмах одричем

 

Ja konfesiju shvatam kao ispovedanje vere, nesto slicno kao orose Sabora i Simbol Vere koji su u to vreme bili konfesionalno ispovedanje vere ortodoksne i prave Crkve svetih otaca i Sabora.

Tako i danas nasa PC ima svoje konfesionalno ispovedanje u odnosu na sve druge tkz. crkve pod ovom kapom nebeskom.

Mislim da je to takva jednostavna postavka stvari Vlado.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

и Четник.

@Bokisd још: у конфесионалним поставкама влада располућеност, прикривено манихејство, јер се дјелимо на праве и неправе добре и лоше,  а добри лошима смију јахат по грбачи... Дуализам је најстарија јерес измислио је ђаво још док смо били у рају.

Осим тога конфесиолизам дозвољава постпјање других, што може у неком смислу политичке коректности, али у смислу вјере Бога у човјека и обрунуто никако.

Сви који су у постојању имају неки Логос, благослов да буду, иначе би их истрјебио Господ као многе народе и Цркве.

Да ли ми њих држимо у постојању или они нас, како се ти Логоси и логоси разају је прича за себе, али нико ко постоји не може то сасвим ван Истине и без било каквог односа са њом.

Сад сви смо под разним праведним епитимијама, на разне начине пропали у свјетовност. 

Odgovorio sam na onu prvu poruku Vlado, slicno i za ovo.

I samo bi dodao ono od sv.Avgustina (parafraza).... da ima i nekih koji nisu sa nama, ali su u duhu sa nama, i ima nekih koji su sa nama ali nisu u duhu sa nama....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, sanja84 рече

NIsam znala da si popa. Realno jeste da skačeš na ljude bez razloga i pripisuješ im svašta. Iskuliraj uz neki džez...Ja i dalje ne bih poljubila papu iz svojih ličnih razloga, ali to sam samo ja...Porfirije je imao svoje lične razloge i razumem. On je bio tamo u ZAgrebu, pretili mu smrću i verovatno je papa uradio nešto da poboljša njegovu situaciju tamo. .. ALi to su samo pretpostavke...Nije ni bitno

 

Ако си гледала "Упитник" са Патријархом Прфиријем, могла си да чујеш његову изјаву (парафразирам), да би на коленима ишао и молио из једног дела Загреба у други, само ако би тај чин суштински помогао и донео бољитак Српском народу у Хрватској...Када одбацимо наше критизерство, злонамерност и осуде сваке врсте, није тешко укопчати ни тај мрски чин љубљења руке папи, али Боже мој, добрим људима су се увек тражиле мане, а лошима врлине.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Сви који су у постојању имају неки Логос, благослов да буду, иначе би их истрјебио Господ као многе народе и Цркве.

Не, немају. Само је јединородни Син Логос Божји, а то о чему причаш су логосности творевине и није никакав благослов. Као ипостас је човјек добио благослов да учествује у Божијем бићу, приносећи Му творевину (природу), управо по тим логосностима унутар ње. "Твоје од твојих, Теби приносећи..." А то "Твоје" јасно говори да је природа Божије власништво, те Он нема шта да благослови оно што му већ припада. Погледај мраве нпр. како припадају Богу као архитекти сваке њихове творевине и уопште Му се не клањају, већ сасвим природно све раде. Али њима је Он Бог, а нама је Отац. Ако свој однос према Њему градимо као однос човјека (=природе) и Бога, а не, сина (=ипостаси) и Оца, ништа нам још није јасно, само ћемо да се сударамо главама у овом мравињаку.

А то, да је Господ "истријебио многе народе и цркве", то је већ питање психонаутике. Ја, лично, енергију Божију познајем само као стваралачку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Bokisd рече

Ja konfesiju shvatam kao ispovedanje vere, nesto slicno kao orose Sabora i Simbol Vere koji su u to vreme bili konfesionalno ispovedanje vere ortodoksne i prave Crkve svetih otaca i Sabora.

Tako i danas nasa PC ima svoje konfesionalno ispovedanje u odnosu na sve druge tkz. crkve pod ovom kapom nebeskom.

Mislim da je to takva jednostavna postavka stvari Vlado.

Контекст испвједања је да се покаже супориорност и пуна надлежност, а не да се унесе подјела у биће (дуализам, манихејство итд) и дозволи постојање друге вјере.

пре 10 часа, Bokisd рече

Odgovorio sam na onu prvu poruku Vlado, slicno i za ovo.

I samo bi dodao ono od sv.Avgustina (parafraza).... da ima i nekih koji nisu sa nama, ali su u duhu sa nama, i ima nekih koji su sa nama ali nisu u duhu sa nama....

:)

пре 9 часа, DemijanBG рече

Ko je to Cetnik ????

Издајица, врховни командант свих четника са сједиштем у Загребу.

пре 8 часа, slovoA рече

Не, немају. Само је јединородни Син Логос Божји, а то о чему причаш су логосности творевине и није никакав благослов. Као ипостас је човјек добио благослов да учествује у Божијем бићу, приносећи Му творевину (природу), управо по тим логосностима унутар ње. "Твоје од твојих, Теби приносећи..." А то "Твоје" јасно говори да је природа Божије власништво, те Он нема шта да благослови оно што му већ припада. Погледај мраве нпр. како припадају Богу као архитекти сваке њихове творевине и уопште Му се не клањају, већ сасвим природно све раде. Али њима је Он Бог, а нама је Отац. Ако свој однос према Њему градимо као однос човјека (=природе) и Бога, а не, сина (=ипостаси) и Оца, ништа нам још није јасно, само ћемо да се сударамо главама у овом мравињаку.

А то, да је Господ "истријебио многе народе и цркве", то је већ питање психонаутике. Ја, лично, енергију Божију познајем само као стваралачку.

Супернаутике, која за одважне укључије и све најзанимљивије дестинације психонаутике.

Ти лично познајеш само дијалектику личност природа, па онда као пионири провлачиш све кроз то.

По теби, Бог вјерује на један начин у православног човјека, а на други начин у балију? 

Како може да живи вез Божијег благослова? Ко га и чиме држи у постојању? @Bokisd  видиш сад прикривени дуализам?

Сад друга је ствар што смо ми мимо воље Божије нсправили расколе са Артемијем и Папом, не улазећи сада које у праву, трпимо различите епитимије, у различитим смо стањима, али нико ко је још у времену као хоризонту смисла није без смисла, или Смисла, у њега се Бог још нада. Да кажем и вјерује.

А не конфесионализам, странчарење, спорт и сл. немају везе са природом Цркве.

Дакле ако хоћете теолошку перспективу, онда гледајте, да ли Бог и како и како вјерује у Римску Цркву и Папу, и таквом вјером вјерујте и ви у њу, ма каква била...

То гледање није негирање историје, односно икономије, него је управо једно те исто! Ако овде упаднемо у метафизичко тумачење историје, пропали смо и подмјестиће нам се метафизичка теологија која изазивс смрт Бога, односно истинитост теологије намјесто њене благодатности.

Осудна битка се води око самог темеља ствари.

Како избјећи то метафизичко схватање историје (Јасновца нпр) је прича за себе, читати књигу "Историја је Црква" од Ж.Видовића. Углавном ваља ако говоримо о историји онда то ваља чинити из истороије и фактичког стања, а не из Свете Тројице, метафизике и сл.

Зато неки овде неразликујући перспективе говоре о канонима, обичајима, рукољубу, сабору светом писму, као да су они умјесто Христа сишли са неба, а тек су надахнута дјела.

Ђаво није други принцип па да се по основу њега орјентишемо, он не може ништа, осим да се уз нашу сагласност уноси подјеле и тако се противи сабрању. На крају ни за њега нису врата Цркве затворена, ако се покаје.

Колико је тек Папа погрјешио, дао благослов надвојводи и њему надлежном епископу :smeh1:: Цјеле Италије са једним небитним за помен селом Римом за које се у Срба не би ни знало да није Аве.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 часа, Родољуб Лазић рече

За сваку лаж и сваку празну реч свако од нас ће дати одговор.

Треба о томе мислити и у ове дане поста. 

 

У царској Русији, током Великог поста, истински православци - традиционалисти нису висили на интернету и претили неистомишљеницима Страшним судом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, slovoA рече

 Ја, лично, енергију Божију познајем само као стваралачку.

Опитно, познајеш дијалектику створено нестборено, или познајеш истине о томе записане у књижуринама? Једно или друго, или и једно и друго?

Ту се прави права разлика између праве Славе и истинитог исповједања. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, sanja84 рече

pazi da ne dođeš u situaciju da staviš njegov portret u sobu i činiš metanije pred njim svako jutro...a recimo skloniš ikonu Isusa Hrista koja je stajala na tom mestu...

Ili ćeš samo tražiti naplatu od njega za svoje samovoljno iznuđene advokatske usluge...

Ако стварно мислите да је ово могуће... Укратко, глупост.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, logdanov рече

У царској Русији, током Великог поста, истински православци - традиционалисти нису висили на интернету

Можда зато што царска Русија није имала интернет? :coolio:

пре 34 минута, logdanov рече

претили неистомишљеницима Страшним судом.

Цитирао сам речи Господње из Јеванђеља. Подсетио на њих.  Пошто неки изгледа мисле да се  лаж у сајбер простору код Господа не рачуна.

А што се тиче "претњи" Страшним судом, погледај мало службе Посног триода, зачудићеш се колико се, уз радост васкрсења, помиње  и Суд и грех. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шта ћеш, они заједно са истинољубцем саборно осуђени на Црквеном суду имају право апелације на Страшном па нек се позивају, надају се и да ће Црква да се пред њима покаје, да ће да је преузму или обезбједе преговарачку позицију бројем заведених, то је стварно реалполитичка позиција и метод, зато рабе овакве теме као што је рукољуб, јер се прост народ на то пеца, али ту заборављају чињеницу да неколицина нису осуђена ради себе самих, него ради штете коју су правили народу руковођењем и ради покушаја да руководе и усмјерсвају Цркву. Њихови настављачи подпадају под исту осуду за иста дјела и пошто не могу да отворено проповједају ћевапе, они нижу хвалиспјеве фашираном месу, аналиризају соду бикарбону, гаје лук куну се у роштиљ:bu:

Сад Јован у пустињи је нешто говорио, али гдје би то себи допуслили, чекају Суд. 

Дође анђео Родољубу и рече, одсад ћеш се звати Рукољуб Лазић.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 @Вилер ТексТекс. Извини што сам те таговала, не знам како да те одтагујем... 

Иначе су ми занимљиви падобранци који без читања расправе одмах скоче на неког и нешто као логодијареишу. А посте и они.. Мада можда за њих пост не важи... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.
       
      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије Врлинослов биће протосинђел Захарија (Митић), игуман свештене обитељи манастира Свете Тројице надомак Књажевца. Тема емисија је исповест и грех. Емисију пратите на Телевизији Храм у среду 23. јуна у 21 часова и 10 минута. Аутор и водитељ емисије је Слободан Стојковић. Ово издање Врлинослова као и свако друго можете погледати и на званичном Јутјуб каналу Телевизије Храм.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. 
       
      Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива".
      Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници.
      Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе.
      Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин.
      Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године.
       
      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...