Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Жика рече

@Родољуб Лазић Што се тиче целивања папине руке, знамо да је исто урадио Свети Марко Ефески па не видим толики проблем у томе.

1. На основу чега знамо?

2. Што се светог Марка тиче, много важније од његовог евентуалног протоколарног целивања руке папи јесте оно што је након неуспелог сабора писао о Ватикану. А писао је да су римокатолици јеретици који су се одвојили од Цркве.  И потпуно је извесно да након сабора не би целиваоп руку папи. Тако да ја светог Марка посматрам интегрално, а не само део који се односи на почетак његовог подвига за веру. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 524
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Papa Franjo sa poniznošću je celivao nekoliko puta u pognutom stavu ruku patrijarhu Vartolomeju, kao i patrijarhu Kirilu  prilikom njihovog susreta na Kubi. Ne vidim ništa u tome , zaveru izdaju i sl. jer je mitropolit Porfirije celivao ruku papi Franji, niti da sada to uradi kao patrijarh ja crkvu ne gledam kroz usku prizmu nacionalističke politike ili samo državnih interesa koje vlasti imaju u saradnji sa crkvom. Misija crkve je puno šira, crkva je večna a država je nastajala i nestajala pa svakako Srbija posebno nje nije ni bilo ili je bilo a može da se desi i danas da je ne bude ali crkva će ostati sa narodom ma u kojim granicama i to je njena najveća uz duhovnu vrednost.

Mitropolit Kiril, sadasnji patrijarh Kiril posetio je rimskog papu u Vatikanu pre izbora za patrijarha i duboko se poklonio tadasnjem papi Benediktusu uz bratski zagrljaj. To ništa nije sporno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам једном поменуо целивање руке папи и рекао шта о томе мислим. Међутим, пошто још неки форумаши имају потребу да кажу понешто о томе,  стицајем околности и ја настављам разговор и о томе.

Не знам коме је папа целивао руку, то је његова ствар, са значењем које он има у виду, и нас православних се не тиче, нити нас обавезује да узвраћамо на исти начин. Ми целивање руке посматрамо са нашег аспекта, а то је да руку целива или мирјанин свештенику или ниже по чину свештено лице вишем  по чину, и то као знак поштовања и "примања благослова". И управо у том "примању благослова" и јесте проблем када православни целива руку римокатоличком бискупу или папи.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

1. На основу чега знамо?

2. Што се светог Марка тиче, много важније од његовог евентуалног протоколарног целивања руке папи јесте оно што је након неуспелог сабора писао о Ватикану. А писао је да су римокатолици јеретици који су се одвојили од Цркве.  И потпуно је извесно да након сабора не би целиваоп руку папи. Тако да ја светог Марка посматрам интегрално, а не само део који се односи на почетак његовог подвига за веру. 

Писао је Сиропулос о томе. Ја сам читао код Погодина, у његовом докторату. Око Сиропулоса постоји расправа између Ђуровића и Пејковића.   Да, али остаје чињеница да је целивао. Можда је и Порфирије исто урадио из куртоазије. Није се одрекао Православља тим потезом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, Жика рече

Писао је Сиропулос о томе. Ја сам читао код Погодина, у његовом докторату. Око Сиропулоса постоји расправа између Ђуровића и Пејковића.   Да, али остаје чињеница да је целивао. Можда је и Порфирије исто урадио из куртоазије. Није се одрекао Православља тим потезом.

Нисам упознат са детаљима. Све и да је целивао руку папи, прво, битан је контекст ( сабор за уједињење, који подразумева и пристајање на одређену црквену етикецију, са надом да ће блажи став уродити некаквим плодом у разговору), а друго - по завршетку сабора св. Марко је изражавао јасан став према римокатолицима, називајући их јеретицима. У том смислу је потпуно јасно да и то његово претходно (евентуално) целивање руке више нема никаквог значаја нити има смисла позивати се на њега као оправдање за данашње слично поступање. Уз то треба имати у виду и 32. канон Лаодикијског сабора који забрањује узимање благослова од јеретика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Patrijarh Porfirije često izgovara reči Isusa Hrista kao poziv na ljubav "da svi budemo jedno" u ljubavi, to je osnova, bedem, najmoćnija stvar zbog koje je baš hrišćanska vera najčistija i najsvetlija sa tolikim brojem poklonika u svetu. Svi ti detalji celivanje ruku i sl. nisu toliko bitni ali jeste dijalog crkva je Hristova i crkva je jedna sva čistota i punoća hrišćanske vere ostala je neprekinuta na istoku, dakle u Pravoslavlju skoro do savršenstva. To je jedna crkva neka braća od crkve su se odvojila , izmenila tradicije, dogme skoro sasvim izuzela duhovnost ali crkva ih i dalje poziva da se vrate u jedinstvo i taj put je dugotrajan mukotrpan i težak ali sva smisao crkve je "da svi budemo jedno" inace crkva ne bi ni postojala.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Наравно да очекујем. Треба да покажеш на основу чега себе сматраш "традиционалистом" и како ти препознајеш ко није. Мени се чини да ти делиш етикете људима у цркви. Себи си доделио "ласкаву титулу", а другима ћеш пресудити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, logdanov рече

@Родољуб Лазић Наравно да очекујем. Треба да покажеш на основу чега себе сматраш "традиционалистом" и како ти препознајеш ко није. Мени се чини да ти делиш етикете људима у цркви. Себи си доделио "ласкаву титулу", а другима ћеш пресудити.

Како да не. Ти ћеш да ме крстиш да сам криптоартемијевац и зилот, а онда ћеш после да ми постављаш смешна питања и инсистираш на одговорима. Ма ево трчим да ти објашњавам. Занима ме као лањски снег. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa ti i " jesi" "Zilot" a on "mondijalista" pa šta je tu sporno bogatstvo je u različitosti mi smo jedan narod i jedna država to da shvatite obojica.  Do skora sam recimo imao o jednom našem velikodostojniku jako loše mišljenje, da je bio komunjara, Titov sluga izdajnik i ko zna šta dok nisam pročitao par stvari i shvatio da stvari nisu samo crno bele i čovek je u svom vremenu uradio velike stvari a njegovo poznanstvo sa diktatorom nikako nije imalo velik uticaj na njegovo rasudjivanje i delovanje i tu shvatim da je to zapravo crkva nema tu put nam je isti ali drugačiji su nam pogledi na svet i jedna je crkva tu mora da bude zajednistva, samo oni koji su izasli iz crkve za mene se mogu smatrati gore navedenim nazivima jer niko nema prava da ruši crkvu raskolom a mozemo da se ne slozimo ili slozimo oko raznih stvari. Postoji neki pop na YouTube nisam ni gledao ali izgleda da je raskolnik kakve stvari priča o našem patrijarhu Porfiriju i crkvi to je za nevericu ! Isto tako kaze mi prijatelj kod skupstine nekakav raspop mesecima radi iste stvari i jos okuplja narod širi dezinformacije i propagandu ovih dana cu otici da vidimo cemu je reč ako je tačno požaliće što se rodio !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, DemijanBG рече

Isto tako kaze mi prijatelj kod skupstine nekakav raspop mesecima radi iste stvari i jos okuplja narod širi dezinformacije i propagandu ovih dana cu otici da vidimo cemu je reč ako je tačno požaliće što se rodio !

Možda je to onaj raščinjeni monah Antonije što je bio na protestima, ne znam da li je, ali pomislih na njega prvo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Родољуб Лазић рече

И управо у том "примању благослова" и јесте проблем када православни целива руку римокатоличком бискупу или папи.

А гдје си ти видио у том цјеливању руке тражење благослова, осим у твојој уобразиљи? Цјеливати руку можеш свакоме, и ван Цркве, као знак поштовања према том неком положају у оквиру заједнице којој прилазиш као пријатељ, а не као непријатељ. И шта је ту спорно?

Да ли је владика Порфирије своје владичанство тад подредио неком вишем, потпуно непознатом чину? А то инсинуираш, да њему тад није било јасно не само који је чин примио као владика Цркве Христове, већ да је као бесловесно живинче цјеливао папи (владики) руку.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, DemijanBG рече

Pa ti i " jesi" "Zilot" a on "mondijalista"

Ако се ово односи на Родољуба и мене, грешиш. Он је салонски зилота, а ја сам традиционалиста. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Родољуб Лазић рече

Како да не. Ти ћеш да ме крстиш да сам криптоартемијевац и зилот, а онда ћеш после да ми постављаш смешна питања и инсистираш на одговорима. Ма ево трчим да ти објашњавам. Занима ме као лањски снег. 

Колико си ти детињаст.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Ми треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2021. године на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом славе те свете обитељи – Сабора Светог архистратига Гаврила. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи ваљевски г. Исихије и топлички г. Јеротеј, изабрани Епископи хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, монаштво, свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Патријарх српски је у својој беседи нагласио значај угледања на анђелске силе у свакодневном хришћанском животу:
      „Данас је Сабор Светог архангела Гаврила. То је слава ове свете ковиљске обитељи, као и слава многих манастира широм православне васељене, али и многих храмова. Ми хришћани знамо да је Бог створио свет, да је створио све и да је створио, поред онога што ми видимо, и много тога што не видимо. Тако је створио и анђелски свет да служи вољи Божјој и да служи људима на путу спасења. Наравно, већ у анђелском свету показало се да је Бог Љубав, зато што је свим словесним бићима дао слободу, иако нас је све створио за Царство Своје, за пуноћу и лепоту живота како у историји, тако, још већма, у пуноћи, у Царству Своме. Иако је то све учинио, дао је слободу нама словесним бићима, а ту су анђели, анђелски свет и човек, који је створен по слици и прилици Божјој. Анђелски свет је створен да служи нашем спасењу. Предање Цркве каже да сваки човек има свога анђела чувара. Поред тога што су анђели покровитељи, они су и узор управо у том свом опредељењу да служе непрестано, непрекидно, неуморно вољи Божјој, љубави Божјој и Цркви Божјој, тојест нама људима. Међутим, и тамо, у анђелском свету, било је оних који су се одлучили да иду својим путем, који су помислили да без Бога могу бити нешто или, једном речју, да без Бога могу бити бог. Нажалост, то што се дешава и што се десило у анђелском свету, дешава се непрестано и у нама и око нас. И ми често мислимо да можемо сами својом вештином, својим знањем, својим способностима, својом упорношћу да преваримо Бога, варајући, заправо, претходно себе, мислећи да без Бога можемо постићи било шта. Ми, дакле, треба да се угледамо на анђеле; да се потрудимо да читав свој живот претворимо у непрестану службу Божју. То јесу, браћо и сестре, манастири, по својој природи и по своме опредељењу. Зато светитељи Божји, међу њима и свети Ава Јустин, а и неки други умни људи су рекли да је духовно здравље једнога народа видљиво по броју манастира, по броју монахâ у том народу; да се молимо да будемо бољи и да то, када будемо бољи, видимо у броју, али и у квалитету монахâ и монаштва у нашем народу. Монаштво је најбоље што смо могли да изнедримо. Ако ту имамо посртања, ако ту имамо падова, ако ту имамо тог искушења да без Бога можемо учинити нешто, шта онда рећи за нас људе који живимо у свету? Али то је оно што смо, као народ, у овом тренутку могли да изнедримо. Зато, браћо и сестре, треба да будемо бољи, тојест треба да се трудимо да Христос буде у центру нашег живота, да вредности Јеванђеља буду оквири у којима се крећемо, а да знамо поуздано, јер то ништа није ново: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити. Ми треба у себи да обнављамо Христа. Треба ми Христом да се обнављамо и онда да будемо сведоци јеванђелских вредности. То је најбоља проповед. Дођи и види, каже Господ. Анђелски свет јесте покровитељ нас људи и свако, заиста, има свог анђела чувара. Када из дубине душе, искрено, у смирењу, изустимо једно Господе, помилуј, осећамо присуство анђела Божјег поред нас, осећамо присуство Божје у нама и око нас. Зато Христос Господ треба да буде темељ нашега живота. И онда, како каже данашњи одломак из Апостола, ћемо знати да нас је Господ у овај свет поставио мало мањима од анђелâ, а то значи са само мало мањом одговорношћу и да нам је дао да ми владамо делима Руку Његових. Рекао нам је Господ да онај који слуша нас, слуша Њега, а људи ће нас слушати онда када ми будемо слушали реч Божју. Ко није научио да слуша, ни њега нико слушати неће. Овде у манастиру се то зове послушање, а на послушање је позван сваки човек: да будемо послушни једни другима у љубави, у смирењу, служењу Христа ради, не из неког другог циља. Нека би нам Господ зато, браћо и сестре, дао смирења, љубави и молитве да на данашњи дан, када славимо свете архангеле, светог архангела Гаврила, имамо молитву анђелског света, покровитељство и покров њихов, али да се угледамо на њих како бисмо онда, у слави, љубави, радости, миру и хармонији служили Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу”, истакао је, поред осталог, Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи.
      После заамвоне молитве освећени су славски дарови, а Светејши Патријарх српски Порфирије је честитао славу манастирском братству.
      Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...