Jump to content

Зашто једни друге не разумемо


Препоручена порука

                                               odnajdi.jpg

 

Често примећујем следећу ситуацију:

једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искуству, случајевима из живота. Прва особа љубазно клима главом и… полако покушава да „удаљи“. Блискости и разумевања постаје не више, већ мање. Звучи познато?

Шта се заправо дешава:

– прва особа је поделила неко своје искуство

друга особа:

– заборавила (или није не знала) да смо сви различити и да у сличним ситуацијама можемо искусити различита осећања

– није схватила каква осећања стоје иза приче саговорника, а није ни поново упитала

– почела је да говори о свом искуству, на основу (по њеном мишљењу) сличног искуства, и сопствених осећања

прва особа:

– није се осетила саслушаним и схваћеном (није добио очекивану подршку)

– била је још и принуђена да она саслуша другог и своју пажњу и емотивни ресурс потроши на туђу ситуацију. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

друга особа:

     – не само да није добила очекивану захвалност (подржала је саговорника, желела је најбоље), већ је добила управо супротно. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

Обоје су се разишли у неверици и збуњени. После неког времена, можда су уопште престали да разговарају о важним стварима…

Шта учинити да се ово не догоди:

 – упамтите да сте ви и друга особа различити.

 – пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња.

– немојте се ослањати на своју емпатију док још није истренирана, већ поново питајте да ли сте добро разумели каква су код саговорника осећања у вези са датом ситуацијом (чак и када је емпатија истренирана, свеједно треба поново да питате и проверите). И, када се човек осећа схваћеним постаје вам ближи и појављује се захвалност. А то је реципрочан процес.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/18/zasto_ne_razumemo_druge/

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 41
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

To mi liči na ono - svakom je svoja muka najveća. Čisti egoizam. Čim osjetim da je potrebno saslušati nekoga, ne postoji moja muka, loš dan ili problem. Trenutak pažnje je možda spas za osobu koja n

Често примећујем следећу ситуацију: једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искус

Boldovano ni u snu, sunce  Samo ti meni budi zdravo i veselo.

Tekst je dobar i koristan, ali u svakodnevnim situacijama obično ne razmišljamo o tim psihološkim zakonitostima. Najčešće osjećamo da nas netko "davi" sa svojim problemima koji nam se ( uvijek?!) čine manjim u odnosu na naše vlastite probleme. No, kao kršćani koji žive po Evanđelju i u ljubavi ("po ljubavi će znati da ste moji učenici"), onda bi nam mjerilo mogao biti Pavlov Hvalospjev ljubavi: " Ljubav je strpljiva, dobrostiva.., nije razdražljiva, ne hvali se, ne oholi, sve podnosi..."

Drugim riječima, biti milostiv, blag i susretljiv, suosjećati s potrebama i problemima drugih - to je znak velike ljubavi. Kako to postići, osobito u ovo vrijeme, kad smo svi, više-manje, uznemireni i zabrinuti? Ne vidim drugog načina osim moliti. Moliti za sebe i druge. I imati upaljeno svijetlo vjere u srcu, kao u paraboli o mudrim djevicama koje sa zapaljenim svjetiljkama išle Gospodinu u susret.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

1. Разбијена је комуникација. Због све стреснијег начина живота, због хиперинформисаности којом смо изложени - превише информација, људи све теже комуницирају и са најбољом вољом. Чак и истомишљеници око нечега кад почну да деле заједничко мишљење неретко се "сукобе" у мишљењима.

2.Хтели не хтели, због све вече преоптерећености и упркос жељи да разумемо другога, ми постајемо егоистични али не на класичан начин "дај мени", него сада наш егоизам бива нека врста одбрамбеног система, јер свуда се око нас само тражи од нас, у процесу порообљавања смо. Дакле поред класичног љуудског егоизма, и упркос добрим намерама, постајемо егоисти јер се тако бранимо - измождени смо, преоптеречени, преуморни.

3. Дух времена је такав да иако имамо традиционалне религије, стање је горе него код пагана, у смислу различитости. Јер је време индивидуализма, тако да у контесту заједнице и хришчани су "пагани" условно, не на религијском нивоу односа са Богом, него у односу са ближњим.

 

Итд, и сл.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, JESSY рече

                                               odnajdi.jpg

 

Често примећујем следећу ситуацију:

једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искуству, случајевима из живота. Прва особа љубазно клима главом и… полако покушава да „удаљи“. Блискости и разумевања постаје не више, већ мање. Звучи познато?

Шта се заправо дешава:

– прва особа је поделила неко своје искуство

друга особа:

– заборавила (или није не знала) да смо сви различити и да у сличним ситуацијама можемо искусити различита осећања

– није схватила каква осећања стоје иза приче саговорника, а није ни поново упитала

– почела је да говори о свом искуству, на основу (по њеном мишљењу) сличног искуства, и сопствених осећања

прва особа:

– није се осетила саслушаним и схваћеном (није добио очекивану подршку)

– била је још и принуђена да она саслуша другог и своју пажњу и емотивни ресурс потроши на туђу ситуацију. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

друга особа:

     – не само да није добила очекивану захвалност (подржала је саговорника, желела је најбоље), већ је добила управо супротно. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

Обоје су се разишли у неверици и збуњени. После неког времена, можда су уопште престали да разговарају о важним стварима…

Шта учинити да се ово не догоди:

 – упамтите да сте ви и друга особа различити.

 – пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња.

– немојте се ослањати на своју емпатију док још није истренирана, већ поново питајте да ли сте добро разумели каква су код саговорника осећања у вези са датом ситуацијом (чак и када је емпатија истренирана, свеједно треба поново да питате и проверите). И, када се човек осећа схваћеним постаје вам ближи и појављује се захвалност. А то је реципрочан процес.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/18/zasto_ne_razumemo_druge/

 

Ne znam kolko se može uvezbati razumevanje

To je dar, neko ima veći kapacitet za empatiju. Neki ljudi te prosto neće povrediti ma šta kažeš i na ma šta se "žališ" a sa nekima možeš da deliš samo nešto površnije, to jest manje lično i intimno.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, JESSY рече

пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња

Mislim da je ovo sustina. Slabo se slusamo, a puno pricamo. I otuda nerazumjevanje. 

Niko vise nema strpljenja za duge "ispovjesti", cini mi se cim se u nekom trenutku poistovjetimo sa tom osobom i njenim problemom, sami sebi postajemo na prvom mjestu, u mislima vec razmisljamo o sebi. To je bolest danasnjeg drustva, suvise smo postali egoisticni.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 54 минута, Драшко рече

Ne znam kolko se može uvezbati razumevanje

može Drale...verovatno ne mnogo i brzo, ali kao i sve što učimo i trudimo se...

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, JESSY рече

упамтите да сте ви и друга особа различити.

 

пре 7 часа, JESSY рече

покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог

suština je da uglavnom ne prihvatamo različitost drugih...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, JESSY рече

može Drale...verovatno ne mnogo i brzo, ali kao i sve što učimo i trudimo se...

Može Ali za najbitnije stvari, najintimnije, treba paaaažljivo birati "uši koje će da čuju"

:)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Често дижемо глас, нервирамо се кад желимо да нас неко чује и да уради по нашем. Али нас људи не чују, зато што не видимо човека с којим разговарамо, с којим покушавамо да остваримо контакт. Да би дошло до сусрета Христос треба да буде међу нама. Моје „Ја“ притиска, моје „Ја“ болно рањава другог човека, и зато он не чује. Нека свако погледа себе: кад нам неко прича заповедничким тоном, као да командује, гласно и захтевно, и нехотице се рађа нека одбрамбена реакција. А кад нас замоле — молба је иста, али је у речима присутно смирење, поштовање, а да не говорим о љубави, зато што ако буде љубави, чуће нас на километар — то је потпуно друга ствар.

... прво је потребна пажња, потребан је стални унутрашњи труд, контрола над својим речима, над својим корацима.

Протојереј Андреј Лемешонок, 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Maslacak_ рече

Mislim da je ovo sustina. Slabo se slusamo, a puno pricamo. I otuda nerazumjevanje. 

Niko vise nema strpljenja za duge "ispovjesti", cini mi se cim se u nekom trenutku poistovjetimo sa tom osobom i njenim problemom, sami sebi postajemo na prvom mjestu, u mislima vec razmisljamo o sebi. To je bolest danasnjeg drustva, suvise smo postali egoisticni.

То се сада плаћа, 50 евра по сеанси

Видела сам оглас где људи запошљавању особе и плаћају их да би им били пријатељи... Да иду на изложбе, кратка путовања, биоскопе... 

Пропаст света

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 18.2.2021. at 21:45, sanja84 рече

То се сада плаћа, 50 евра по сеанси

Видела сам оглас где људи запошљавању особе и плаћају их да би им били пријатељи... Да иду на изложбе, кратка путовања, биоскопе... 

Пропаст света

Kao što već rekoh, pa mi nestadoše poruke: sve ima za pare.

(Čak i jajna ćelija. Za 6000 evra. Reče mi jedan prijatelj. On planira da plati surogat majku...)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 7. aприла 2021. године, на Благовести, свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве у Београду.

       
      Звучни запис беседе и обраћања на крају Литургије
       
      Саслуживали су Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић), игуман манастира Нове Грачанице код Чикага архимандрит Серафим (Балтић), архимандрит Јустин (Јеремић) из Париза, протојереј-ставрофор Радивој Панић, протојереј Ненад Јовановић, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Радомир Врућинић.
      - Догађај када Пресвета Дјева одозго бива Светим Архангелом обавештена да ће бити сасуд, оруђе спасења људског, ми славимо и називамо Благовести - блага вест о спасењу, смислу нашег постојања, да нисмо тек случајни пролазници у овом свету већ да смо саздани као иконе Божје, саздани смо за љубав и вечност. Богородица је извор нашег спасења, корен који сеже у сам рај, казао је Патријарх српски Порфирије поучавајући да Духом Светим и човеку постаје могуће оно што је Богу могуће. 
      На крају свете Литургије Патријарх се вернима обратио поуком у вези са актуелном епидемиолошком ситуацијом. Казао је да треба да поступамо по примеру Пресвете Богородице, да не будемо тврдоглави, јер да није било Ње не би било ни Цркве међу нама: - Она је у темеље Цркве уградила поверење у Бога, али и смирење, истакао је Патријарх и подсетио на речи Светог апостола Павла да сви исто мислимо, а затим појаснио да то не значи без воље и без слободе, већ да се преобразимо тако да Христос буде наш ум.
      - С поверењем у Бога да се чувамо и да чувамо једни друге, да се трудимо да држимо колико год можемо мере, не фанатично, не у страху, не у агонији, него с вером и поверењем у Бога и осећањем Пресвете Богородице: Нека ми буде по Речи Твојој.
      Богослужењу су присуствовали директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић и помоћник директора Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама др Марко Николић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост прве специјалне великипосне емисије на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је презвитер Анђелко Додер, настојатељ храма Светог Атанасија Великог у насељу Плави Хоризонти. Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. 
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Дејан,
      У мору гнева, неукуса и ужаса које их запљускује са медија, грађани Србије имали су ту прилику и привилегију да у уторак увече послушају први интервју свог новог патријарха Порфирија.
      И ништа у том обраћању Његове светости за јавни сервис Србије није ни личило на оно што свакодневно гледамо и слушамо са „паметних“ телевизора иако је он причао отворено, директно и без дипломатског ескивирања, баш о свим актуелним питањима и темама.
       
      Није то ни био само интервју већ својеврсна проповед, али и лекција из толеранције, мере, доследности, чврстине, истинског патриотизма, демократске ширине, људскости.
       
      За само сат времена, грађани Србије су из једног медијског хаоса, бруталног и закулисног рата који букти на све стране, могли да уплове у свет са јасним и разумним координатама, могли су да чују мирну и кротку реч, али и чврсту и непомерљиву истину. Могли су да се за тренутак врате у заборављену нормалност, па и радост.
       
      Избијени сви „адути“ хистерицима
       
      Благим осмехом и једноставним хришћанским порукама разоружао је све екстреме који су данима, недељама и месецима, површним и политикантским интригама, кидисали на цркву са жељом да унизе и укаљају изборе за српског црквеног поглавара, за првог међу једнакима.
       
      Разложно, утемељено, мирно, избио је све „адуте“ хистерицима који су покушавали да докажу раздор у Српској православној цркви и да увуку и патријарха у свој политичко естрадни ријалити-брлог који се као смртносни канцер шири да би појео и последњу здраву ћелију српског друштва.
       
      Непомерљиво, недвосмислено, бритко, патријарх Порфирије је изнова обновио и осветлио носеће стубове националних идеја и тако ућуткао квазипатриотска наклапања и „зилотска“ небулозна застрањивања да се спрема чак и нека врста издаје суштинских и темељних српских интерса и то са највише црквене позиције.
       
      Чврсто и смирено, како бисмо требали сваки дан да понављамо, Његова светост је без икакве дневно политичке примисли и без изазивања међунационалне мржње, објавио непољуљану истину да је Косово срж Србије, да је то њена колевка и да је референдум о Косову одржан на Видовдан 1389. године.
       
      Без осветољубивости и потпиривања демонских ватри, Његова Светост је проговорио о српским жртвама, о јасеновачком непојамном злу, али уз пружену руку суседима – за толерантан разговор и мирну будућност.
       
      Без геополитичког фразирања, општих места и баналних парадигми, бранећи канон, патријарх је сведеним порукама јасно позиционирао СПЦ и у међународним изазовима и без устручавања аргументовано предочио да је она на страни Руске цркве у спору са Цариградском патријаршијом.
       
      Без гуслања и кукања на неправду, Порфирије је дао очинску и заштитничку реч за српску цркву и вернике у Хрватској, Црној Гори, Македонији…
       
      Као да је Србија ушла у нову епоху
       
      Око свих крупних питања, као што је, на пример, евентуални долазак папе у Србију, о чему чаршија воли кафански да распреда, патријарх је инсистирао на континуитету у односу на своје претходнике као и на јединственом и саборном ставу цркве.
       
      Али, показао је и свој печат, скромност, отвореност, аутентичност, оригиналност, утемељеност у модерном времену.
       
      Чули смо заиста и једног новог патријарха, који ће бити једнако близак и новим генерацијама. Чули смо и атипичног патријарха који кад извлачи поенте о љубави, цитира потресну реплику из новог филмског ремек дела Теренса Малика – „Скривени живот“.
       
      И све је некако било другачије током тог једночасовног интервјуа на Јавном сервису Србије. Симболички, као да је Србија окренула неку нову страницу и ушла у неку нову епоху у којој се неће стидети ни себе ни своје ширине према другима.
       
      Патријарх Порфирије, у свом првом медијском наступу са трона Светог Саве показао је да је достојан.
       
      Надајмо се да ће и Срби, за разлику од неких других времена, показати и да су достојни њега.
       
      rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић

      View full Странице
    • Од psyche1979,
      Your identity is nobody's business but ours.®
      То питах на још једно месту па ме оладише са Билом Гејцом. Значи нама може и број ципела да се зна. А идентитет власника је тајан. Његов или Њен лични бизнис. А просветлите ме пошто сам нови овде. Какав бизнис, са каквим циљом и ко је власник. Или да адвокати питају GoDaddy! Озбиљно вас питам овде сте сви имформатички образовани да схватите реално ова моја питања.
    • Од psyche1979,
      Просто питање?
      Зашто је форум хостован код Американаца - GoDaddy.com
×
×
  • Креирај ново...