Jump to content
  1. Kafanski amater

    Kafanski amater

  2. Рапсоди

    Рапсоди

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Poštovanje matuške Marije počelo je još za njenog života, kada su monahinji, prikovanoj uz krevet, u keliju dolazili ljudi raznih staleža iz svih krajeva tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ljudi koji su dolazili zaustavljali bi stanovnike Gatčine s pitanjem: „Gde ovde živi sveta Marija?“ Među posetiocima su bili i seljaci, i radnici, i „bivši ljudi“ – plemići i sveštenici, pa čak i arhijereji. 
       
      Sveštenomučenici mitropolit Venijamin i mitropolit Josif petrogradski posećivali su matušku jer ih je, za vreme okrutnih progona, razgovor sa njom krepio da izdrže sva iskušenja. Ljudi, ophrvani tugom, žalošću, depresijom i krajnjim očajanjem, nakon razgovora sa njom odlazili su preporođeni pronašavši snagu, optimizam i rešenja za svoje probleme. Svako je pronalazio utehu, osećao olakšanje od svog bola i tuge. Prema svedočenju očevidaca, od pravednice su svi odlazili kao da su dobili krila, ozarenih lica, punih nade, širili ruke oslobođeni duševnog tereta. Podvig monahinje, koja je mirno podnosila nesnosne bolove, bio je primer podržavanja, krepio u veri, davao nadu onima koji su od očajanja posustali…
       
      Narod je hrlio ka Mariji kao prema sveći koja stalno gori i greje izranavljena srca. Bila je oslonac za utučene i izmorene strahovima, stradalnike u mraku bezbožnosti krvavog komunističkog režima…
       
      Matuškina kelija je bila veoma oskudno nameštena. U njoj je bilo mnogo ikona, a stalno su gorela kandila i sveće, što joj je donosilo mir i kako-tako podsećalo na crkvu. Iako joj je sa svakim nastupajućim danom bilo sve teže i teže, iako su bolovi postajali sve jači, nalazi snage da, trpeći bol, primi sve kojima je potrebna uteha. 
    • Од illuminated,
      Za samo nekoliko dana Visoki Dečani uvršteni su u sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, a jedna prištinska organizacija zatražila istragu zbog ratnih zločina protiv igumana ovog manastira Save Janjića. Dok stižu osude ovakvih navoda "Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu", srpske organizacije i mediji sa Kosova upozoravaju da je reč o organizaciji poznatoj po širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje.
      Među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi prema rangiranju Evropa Nostre našao se i manastir Visoki Dečani. To je izazvalo niz negativnih reakcija u Prištini.
      Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da je simptomatičan bio tekst lista Koha Ditore pod naziom „Trijumf Srbije, Kosovo ćuti“. Nakon toga smo saznali da su Vjosa Osmani i Aljbin Kuri uputili pismo organizaciji Evropa Nostra tvrdeći da Dečani nisu ugroženi.
      „Iz kojeg smo videli da su Osmani i Kurti zapravo pismo Evropa Nostri uputili još 18. marta. Dakle u vreme kada je manastir još uvek bio u nominaciji. A sa druge strane Kurti i Osmani takođe nisu preuzeli svoje dužnosti premijera i predsednika“, ukazuje Lazarević.
      A onda je usledilo i saopštenje „Saveta za zaštitu ljudskih prava iz Prištine“. Osim što izjave o ugroženosti manastira vide kao besmislene traže i istragu protiv igumana Save Janjića uz tvrdnje da su Albanci držani kao taoci u manastiru.
      Misija OEBS ponudila je izvršnom direktoru „Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda“ da se javno izvini ocu Savi ili da se organizacija suoči sa sudom.
      Nisu učinili ni jedno ni drugo, a izvršni direktor te nevladine organizacije Bedžet Šalja nastavlja i danas u istom tonu.
      „Mi nismo rekli da je Sava Janjić kriv mi smo tražili da se vrši istraga i da se dokaže šta se zapravo dogodilo u manastiru Dečani jer imamo dokaze. Nikad se nije dogodilo da je odbor izašao sa nekom izjavom da nije imao dokaze“, tvrdi Šalja.
      Ono što su u prošlosti iznosili kao „dokaze“ više puta je demantovano. Portal KoSSev ukazuje na aktivistu ove organizacije Haljita Beranija koji je 1999. godine tvrdio da se u Trepči vrši spaljivanje Albanaca što nikada nije utvrđeno. Važnu ulogu je imao i uoči nasilja iz marta 2004. godine.
      „Ali ga srpska zajednica najviše pamti kao izvora vesti o tome da su Srbi pojurili, kako je kazao, šest albanskih dečaka u Ibar, da su četvorica upala u reku, da se jedan dečak spasao tada, i po izuzetno teškim rečima koje je korisitio za medije na albanskom u to vreme“, podseća Lazarević.
      Podrška Janjiću od premijerke, medija i NVO
      Osude pisanja o Savi Janjiću danas stiže i od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
      „Sava Janjić je meta samo zato što čuva te Visoke Dečane a postoje tamo ljudi koji ne žele da Visoki Dečani postoje. To je svetska kulturna baština i Srpska pravoslavna crkva jeste stub onoga što znači Srbija na Kosovu i Metohiji“, poručuje Brnabić.
      Podršku Savi Janjiću u zajedničkom saopštenju pružilo je i 15 srpskih nevladinih organizacija i medija sa Kosova.
      „Pomoć i zaštita koju su dobile albanske izbeglice u manastiru Visoki Dečani tokom 1999. godine predstavljaju jedinstveni primer ljudskosti u bezumlju rata. Napadom na Savu Janjića teškim i neosnovanim optužbama, Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu podriva sve napore za mukotrpnu izgradnju boljih međuetničkih odnosa između albanskog i srpskog društva na Kosovu“, upozorava se u saopštenju.
      Na svom zvaničnom Tviter nalogu reagovala je i Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.
      „U junu 1999. u Dečanima sam čula da je Sava Janjić bio na ulicama kada su kroz grad prolazile vojska i policija iz Đakovice, da spreči nasilje prema albanskim civilima. Sramota je šta piše KMDLNj“, navodi Kandić.
      Bratija manastira Visoki Dečani se, osim institucionalnih problema, zbog nepoštovanja zakona koji se na isti odnose, često suočava sa lažnim vestima na šta su ukazivali lokalni mediji na Kosovu.
      Izvor: https://rs.n1info.com/vesti/organizacija-koja-optuzuje-janjica-poznata-po-laznim-vestima-i-sirenju-mrznje/
       
      ---
      Надам се да отац Сава Јањић са братством неће имати никаквих проблема због ових оптужби и напада.
       
    • Од JESSY,
      da li smarate ženu, muža, decu stalno ih podsećajući šta su zaboravili da urade, ili ih uvek ispravljate kako nešto treba da urade, tipa, ne radi se to tako već ovako...ako to radite, zašto to radite, u čemu je poenta...?
      ili, da li imate pored sebe osobu koja voli da zvoca , kako se osećate u vezi toga...? šta radite povodom toga...? 
      šta generalno mislite o osobama koje zvocaju...?
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од JESSY,
      Zlatna priroda je mesto svih naših isceljenja. Kada su nam ranjeni srce i duša, kada nam je potreban mir – tražimo da nas zagrli priroda. Neki se odlučuju sa lutanje šumskim stazama, drugi rado šetaju pored obale reke ili mora.
      A šta ako vam kažemo da svoj prirodni raj možete napraviti sami? Jeste li i vi od onih koje treba podsetiti da priroda i oaza mira može biti tu, ispred ulaznih vrata? U bašti, sa šoljicom čaja ili kafe kraj ružičnjaka.
      OSLOBAĐANJE DUŠE I UMA
      Svedoci smo svakodnevne životne jurnjave i drame. Ne samo svedoci, no glavni učesnici teatra stresa. Čini se kako nikad nije bilo lakše dobiti glavnu ulogu u tom filmu. Žurimo da ispratimo sve rokove na poslu, da budemo savršene majke, domaćice, žene, prijateljice. Samo nikako da budemo savršeno dobre sebi.
      Ovo nije jedan od onih tekstova zbog kojih ćete reći: odakle meni vremena za sebe i za novi hobi? Ovo provereno radi. Priroda leči, čak i kad ne možete svakog dana da joj otrčite. Priroda leči i kad je posadite u saksijici ili maloj leji kraj dvorišne staze. Potrebno je samo da želite da uredite kutak u kome ćete odmarati od proleća, preko vrelog leta do kasnih jesenjih dana. Pored želje biće vam potrebna dobra volja, par rukavica, oprema za baštu, semenje cveća i možete da počnete!
×
×
  • Креирај ново...