Jump to content

Препоручена порука

Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“

 

bokan-fb.jpg?resize=672%2C378&ssl=1

"Овдашња тајна полиција се својски потрудила да у српској јавности уведе атрибут „контроверзности“ у мој случај (и тако ме уклони из легитимних токова догађања у Србији и постави са оне друге, за многе ипак „неприхватљиве“ стране, као некакво „сумњиво лице“ и бизарни изузетак из свих правила)."

 

"Па су, рецимо, реално утицајни људи из врха наше Цркве (где би било, ваљда, и најлогичније место за моје деловање) склонији да оперативно сарађују са „много мање контроверзним“ делатницима (тако да ја, на пример, нисам био ни на најширем списку могућих сценариста и редитеља свечане прославе осамстогодишњице аутокефалности СПЦ, сад у октобру, иако су главна двојица координатора, а архијереја наше Цркве – обојица били или јесу моји добри познаници, многи би рекли и пријатељи)".
 

"Напросто, и у редовима наше Цркве постоји то сабласно одмицање од мене у заједничким пројектима, парадоксално – уз искрену срдачност и нескривено поштовање у нашим неформалним контактима".

 

STANJESTVARI.COM

Понекад ми буде жао оне бесмислене чињенице да ће се моје деловање тек након моје смрти више уважавати него сада. И да ће се говорити да је „штета што Бокан више није са нама“…

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 51
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.   У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и

И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схв

@Ćiriličar Рођо, Бокан је највећи српски интелектуалац, мирјанин, у 20. веку! Са њим се интелектално не могу носити ни истакнути наћи академици, нити мало ко од спрских епископа! То ти је тако, с

Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  

У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  

У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 

 

Treba prehraniti porodicu. Od nečega živeti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, sanja84 рече

Treba prehraniti porodicu. Od nečega živeti.

На страну колико се не слажеш са Боканом по било чему, али не храни он породицу гостујући по телевизијама, ити јавно дебатујући! Ту су глупости.

Он храни породицу бавечи се стварима које скоро и не излазе у јавност. Радио је чак и политичке кампање за паре.  Поента је да је учествовао у рату као добровољац, и сад га се клоне сви због тога, јер то није "политички коректно". Док Хрвати усташама подижу споменике, ми се својих хероја стидимо. Ја не тврдим да је Бокан херој, немам појма, али је чињеница да његови огромни таченти могу допринети Србији, али да није подобан због својих ставова у либерашком свету и Србији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно

Рођо, знамо стање ствари код тебе. Теби одговарају они фикуси, као онај, како се звше, што је полемисао са Боканом, ваш колуниста. Не може свако да слуша Бокана, морају се уши зачепити, јер се многи препознају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Ćiriličar рече

На страну колико се не слажеш са Боканом по било чему, али не храни он породицу гостујући по телевизијама, ити јавно дебатујући! Ту су глупости.

Он храни породицу бавечи се стварима које скоро и не излазе у јавност. Радио је чак и политичке кампање за паре.  Поента је да је учествовао у рату као добровољац, и сад га се клоне сви због тога, јер то није "политички коректно". Док Хрвати усташама подижу споменике, ми се својих хероја стидимо. Ја не тврдим да је Бокан херој, немам појма, али је чињеница да његови огромни таченти могу допринети Србији, али да није подобан због својих ставова у либерашком свету и Србији.

ko je rekao da se ne slažem sa Bokanom

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Ćiriličar рече

Рођо, знамо стање ствари код тебе. Теби одговарају они фикуси, као онај, како се звше, што је полемисао са Боканом, ваш колуниста. Не може свако да слуша Бокана, морају се уши зачепити, јер се многи препознају.

Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 

Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан. А читао сам и ту његову полемику коју је имао са Варагићем, која је такође пуна  увредљивих дисквалификација, што себи допуштају само ликови пуни себе, који скачу као лоптица кад их неко попреко погледа или помене. И управо су многи такви на јавној сцени, и он, и Шешељ, и Чанак, и Јовановић, сви политичари на власти, а и добар део оних који су опозиција (или "опозиција").

Има Бокан и добрих, националних и патриотских изјава и ставова. (Гледао сам накнадно, да поменем овде последње појављивање,  део емисије код Марића, и са оним што је рекао о Басари се сасвим слажем). Али генерално, ја му не верујем. Резервисан сам према личностима које су ауторитарне и главни јунаци своје приче. Ту нешто дебело не ваља, психолошки посматрано.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, sanja84 рече

ko je rekao da se ne slažem sa Bokanom

 

пре 18 минута, Ćiriličar рече

На страну колико се не слажеш са Боканом по било чему

Ок, да преформулише исту мисао: Без обзира да ли се слажеш или не са Боканом...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 

Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан. А читао сам и ту његову полемику коју је имао са Варагићем, која је такође пуна  увредљивих дисквалификација, што себи допуштају само ликови пуни себе, који скачу као лоптица кад их неко попреко погледа или помене. И управо су многи такви на јавној сцени, и он, и Шешељ, и Чанак, и Јовановић, сви политичари на власти...

Има Бокан и добрих, националних и патриотских изјава и ставова. (Гледао сам накнадно део емисије код Марића, и са оним што је рекао о Басари се сасвим слажем). Али генерално, ја му не верујем. Резервисан сам према личностима које су ауторитарне и главни јунаци своје приче. Ту нешто дебело не ваља, психолошки посматрано.

Не мора да значи. Нажалост данас у Србији човек мора да има храбрости да се доказује (праве вредности) да опстане са својим ставовима. Није подобан, у реду, али није спустио главу. Има он чојство, има частан став...итд.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ćiriličar рече

 

Ок, да преформулише исту мисао: Без обзира да ли се слажеш или не са Боканом...

Pa ne, ne shvatam šta je pogrešno u mojoj izjavi. Otac šestoro dese, cenzurisan i onemogućen mu je rad i izvor zarade. Što bi značilo ako želiš da živiš bilo kako, moraš da budeš rob i ne smeš da kažeš šta misliš...a svi smo u tome.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 

Ово звучи као претња.

пре 2 минута, Родољуб Лазић рече

Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан

Опет разочараваш. Никад ми није јасно како образовани људи, вероватно и црквени праве катастрофалне омашке. Да ли је то проблем у нераспознавању духова, сујети или неискуству. Види, онда је Апостол Павле гори од Бокана. Павле је гонио хришћане, Бокан се бориио против непријатеља. И Павле се "хвали" а и "самосажалева", онда је и он за жаљење. Пуне су ти Посланице "хвалбе" Павлове и "самосажалевања". А, вала, и тешких речи има.

Тај лик, полемичар, је смешан. неоригинално ПРЕпричало. Бокан му је рекао, истина грубо, аи понекад треба тако "тући" те "савести" Српства који имају шта да кажу, оригинални су као пластична играчка са кинеске траке која се прави и милијарде комада.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, sanja84 рече

Pa ne, ne shvatam šta je pogrešno u mojoj izjavi. Otac šestoro dese, cenzurisan i onemogućen mu je rad i izvor zarade. Što bi značilo ako želiš da živiš bilo kako, moraš da budeš rob i ne smeš da kažeš šta misliš...a svi smo u tome.

Ма ок, нигде није било полемике о било којим његовим ставовима. Него, ја сам твој пост читао онко редом, за Рођиним. Па Риођо своје цепа и ти онда кажеш "мора хранити породицу"...на то сам одреаговао. Не значи сад да је Бокан непогрешив. Али човек страда, његова породица страда, он има огромне таленте, и све је то у велиој мери подредио Српству. "Успут" ради неке професионаллне ствари за паре, које имају мало везе са његовим јавним наступима. Дакле не храни породицу од јавних дебата и наступша, его они умањују ту храну.

Опрости, ако сам погрешно протумачио. Зато мало вечи коментар напиши да би те човек колико-толико схватио. Да, да, треба прехранити 6-оро деце, а бити непожељан у друшрву а деловати како делује Бокан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Ćiriličar рече

Па су, рецимо, реално утицајни људи из врха наше Цркве (где би било, ваљда, и најлогичније место за моје деловање) склонији да оперативно сарађују са „много мање контроверзним“ делатницима (тако да ја, на пример, нисам био ни на најширем списку могућих сценариста и редитеља свечане прославе осамстогодишњице аутокефалности СПЦ, сад у октобру, иако су главна двојица координатора, а архијереја наше Цркве – обојица били или јесу моји добри познаници, многи би рекли и пријатељи)

Чини ми се да овде мисли на владику Иринеја и митрополита Порфирија. Затим је једном био позван на неку проославу у ЦГ од митрополита Амфилохија, да држи беседу, али му је митрополит у последњем треутку повукао благослов. Владика Методије га је "тешио" да је набоље да не говори, јер би само разјарио Монтеегрие.

Колико се сећам, само једном је патријаршијски сајт прено један Боканов текст. Беседио је једном код владике Илариона, и једном у крипти код владике Стефана, али са Биковићем о култури, Достојевкосм или његовом "лепота ће спасити свет". Код неких попва пар пута на локалу, у Маћедонији за Св. Саву. Био је и у Матици. Људи га не воле, и они који га цене, јер говори бруталну истину, права је енциклопедија, тако да зна и по домаћину да мало "оплете".

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од haveaniceday,
      Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?
      Бранко Милутиновић и Мирослав Мишковић Унајмању руку је трагикомично што се данас у појединим српским медијима води кампања да се у исти кош трпају Бранко Милутиновић, власник чувеног „Нордеуса" , и Мирослав Мишковић, власник свега и свачега под именом „Делта". Реч је, заправо о покушају да се, колоквијално речено, „опере" биографија преко медија који се сматрају „угледним". Мирослава Мишковића, наравно. Не Бранка Милутиновића. 
      Први милион
      Да би се то постигло мора се замаглити суштина. А суштина је у такозваном „првом милиону".
      Почетна огромна и битна разлика је што је Бранко Милутиновић свој „први милион" зарадио измисливши и направивши нешто ново. Освојио је свет фудбалском игрицом „Топ илевен", која би могла да се преведе и као „једанаест величанствених".
      Екипа Нордеуса 2010. Мирослав Мишковић је свој „први милион" зарадио муљајући нешто старо и добро познато у доба хиперинфлације и санкција. Имао је тада не само приступ девизним резервама (на „штицовању" девиза се преко ноћи богатило) већ и монополима разних врста на затвореном тржишту. У Лондону га је деведесетих фасцинирао ланац кафића „Коста кафе", па нам је то донео у Београд. Ни оригинални ланац кафића није могао да смисли, али је успут уништио „Гринет". Што би се рекло, остало је историја. (Лично, стварно, не могу да разумем колеге новинаре - иначе веома критичне на разне економске теме - који без речи дозвољавају да им Мишковић сервира причу како се није обогатио у пословима са државом.)  
      Укратко, Бранко Милутиновић се обогатио знањем, а Мирослав Мишковић муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар, а други „лош" момак.
      Мирослав Мишковић Ви сад можете да кажете: „Ма и један и други су тајкуни који запошљавају људе и шта мене брига за њихово богатство". То је само донекле тачно. Тајкуни су - по дефиницији - изузетно богати пословни људи, који имају моћ и утицај. У моћи и утицају лежи зец.
      Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи" имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи"?
      Бранко Милутиновић „Милутиновићи", по правилу, ништа не траже од државе сем добро уређеног привредног амбијента, док  „Мишковићима" увек нешто од ње треба и то, по правилу, на штету друштва а у њихову корист. Даћу вам неколико примера.
      Курс
      Народна банка Србије (НБС) је при крају прве деценије овога века увела политику „клизајућег" девизног курса. То значи да курс динара дневно иде горе-доле у оквиру неког задатог распона вредности (рецимо, између 3-4 посто). У то време је у Србији инфлација била релативно висока (између 7 и 12 посто). То је, у таквој ситуацији, била најбоља могућа политика за државу Србију: подстицала је извоз, а дестимулисала увоз. И чувала девизне резерве од разних мешетара.
      „Милутиновићи" се тим поводом нису оглашавали. Али су зато „Мишковићи" кренули у офанзиву дискредитације руководства НБС по медијима, с обзиром да се њихов пословни успех заснивао на ономе што је тадашњи гувернер Дејан Шошкић, с правом, назвао транге-франге економијом. У суштини су свој профит правили на увозу робе широке потрошње и пласирали је на, релативно, затвореном тржишту. Често су били „ексклузивни" увозници овога и онога или заступници познатих страних фирми, што значи да су имали монопол продаје неке робе у Србији и убирали су монополску ренту. За то им је било јако важно да курс динара стоји у месту. Дакле, иако је за Србију „клизајући" курс био добар, за њих лично је био неповољан. На срећу нису извојевали победу све до промене власти на челу НБС (а када се инфлација смирила, политика „клизајућег" курса је донекле изгубила на значају). 
      Субвенције
      Други пример су субвенције државе. „Милутиновиће" никад нисам чула да траже субвенције. Чула сам их, на економским саветовањима, како кажу да им треба боље образовање младих у Србији. „Мишковићи", са своје стране, нису пропустили ни једну прилику да укажу како држава треба да им помаже да развијају своје приватне послове. Ево сад скоро, критиковали су политику субвенционисања страних инвеститора, називајући их „трећеразредним компанијама". Мисле да је боље подржати њих, мада они нису ни међу „десеторазредним компанијама". Што није најважније. Подстицању страних инвеститора се има шта замерити, али они ипак Србију стављају на мапу ланца снабдевања (supply chain) релативно познатих светских фирми. „Мишковићи" не нуде такве програме.
      За „Милутиновиће" се отимају страни инвеститори, без помоћи државе. После низа одбијених понуда да прими стотине милиона долара из иностранства да би развијао своју компанију (о чему је „Блумберг" писао), Бранко Милутиновић је ових дана, ипак поклекао и решио да прода „Нордеус", али његов тим наставља да управља компанијом. Из Србије.
      Ето, сад ви бирајте своје „добре" и „лоше" момке.
       
      http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/03/7290771_va9348.jpg Зашто је Бранко Милутиновић „добар“, а Мирослав Мишковић „лош“ момак?
      WWW.RTS.RS Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав...  
    • Од Milan Nikolic,
      ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију 1999. године ослободио дуготрајне трауме, зато што покајање ослобађа.
      Текст под насловом "Извињавам се српском народу" објавио је на фејсбуку прес секретар председника Земана Јири Овчачек.
      - Разговарали смо са господином председником Србије Александром Вучићем о традиционалном чешко-српском пријатељству, које се манифестовало, на пример, 1938. године, када су нас издали западни савезници, а такође и 1968. године, када су нас издали наши источни савезници. Човек не бира. У оба случаја, српски народ нам је изразио подршку. А ми смо им одговорили бомбардовањем - рекао је Земан.
      - Због тога желим да искористим прилику да се у своје име извиним за бомбардовање тадашње Југославије. И волео бих, да као особа, тражим опроштај од српског народа. Сметало ми је све ово време - рекао је Земан.
      Земан је истовремено подсетио да је Чешка у време доношења одлуке о бомбардовању Југославије била чланица НАТО-а тек неколико недеља.
      - Били смо последњи (од земаља НАТО-а) који смо дали сагласност за бомбардовање и очајнички смо тражили да нам се бар једна земља придружи и супротстави нападу, али смо остали сами. Али то нас ипак не оправдава јер то је била манифестација недостатка храбрости. Овим извињењем и тражењем опроштаја ослободио сам се година трауме, јер покајање ослобађа и, како су Латини рекли, dixi et salvavi animam meam - "Рекао сам и спасао сам душу" - рекао је Земан.
      Чешка је примљена у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање тадашње Југославије од стране Северноатлантског савеза.
       
      ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"
      WWW.NOVOSTI.RS ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију...  
    • Од Иван Ц.,
      7.5.2021. У 21:30, УЖИВО МОЛИТВА И ТЕМА *ГОСПОД МОЈ И БОГ МОЈ* СА О. ИВАНОМ
      ZIVERECI.COM    
       
    • Од Дејан,
      У мору гнева, неукуса и ужаса које их запљускује са медија, грађани Србије имали су ту прилику и привилегију да у уторак увече послушају први интервју свог новог патријарха Порфирија.
      И ништа у том обраћању Његове светости за јавни сервис Србије није ни личило на оно што свакодневно гледамо и слушамо са „паметних“ телевизора иако је он причао отворено, директно и без дипломатског ескивирања, баш о свим актуелним питањима и темама.
       
      Није то ни био само интервју већ својеврсна проповед, али и лекција из толеранције, мере, доследности, чврстине, истинског патриотизма, демократске ширине, људскости.
       
      За само сат времена, грађани Србије су из једног медијског хаоса, бруталног и закулисног рата који букти на све стране, могли да уплове у свет са јасним и разумним координатама, могли су да чују мирну и кротку реч, али и чврсту и непомерљиву истину. Могли су да се за тренутак врате у заборављену нормалност, па и радост.
       
      Избијени сви „адути“ хистерицима
       
      Благим осмехом и једноставним хришћанским порукама разоружао је све екстреме који су данима, недељама и месецима, површним и политикантским интригама, кидисали на цркву са жељом да унизе и укаљају изборе за српског црквеног поглавара, за првог међу једнакима.
       
      Разложно, утемељено, мирно, избио је све „адуте“ хистерицима који су покушавали да докажу раздор у Српској православној цркви и да увуку и патријарха у свој политичко естрадни ријалити-брлог који се као смртносни канцер шири да би појео и последњу здраву ћелију српског друштва.
       
      Непомерљиво, недвосмислено, бритко, патријарх Порфирије је изнова обновио и осветлио носеће стубове националних идеја и тако ућуткао квазипатриотска наклапања и „зилотска“ небулозна застрањивања да се спрема чак и нека врста издаје суштинских и темељних српских интерса и то са највише црквене позиције.
       
      Чврсто и смирено, како бисмо требали сваки дан да понављамо, Његова светост је без икакве дневно политичке примисли и без изазивања међунационалне мржње, објавио непољуљану истину да је Косово срж Србије, да је то њена колевка и да је референдум о Косову одржан на Видовдан 1389. године.
       
      Без осветољубивости и потпиривања демонских ватри, Његова Светост је проговорио о српским жртвама, о јасеновачком непојамном злу, али уз пружену руку суседима – за толерантан разговор и мирну будућност.
       
      Без геополитичког фразирања, општих места и баналних парадигми, бранећи канон, патријарх је сведеним порукама јасно позиционирао СПЦ и у међународним изазовима и без устручавања аргументовано предочио да је она на страни Руске цркве у спору са Цариградском патријаршијом.
       
      Без гуслања и кукања на неправду, Порфирије је дао очинску и заштитничку реч за српску цркву и вернике у Хрватској, Црној Гори, Македонији…
       
      Као да је Србија ушла у нову епоху
       
      Око свих крупних питања, као што је, на пример, евентуални долазак папе у Србију, о чему чаршија воли кафански да распреда, патријарх је инсистирао на континуитету у односу на своје претходнике као и на јединственом и саборном ставу цркве.
       
      Али, показао је и свој печат, скромност, отвореност, аутентичност, оригиналност, утемељеност у модерном времену.
       
      Чули смо заиста и једног новог патријарха, који ће бити једнако близак и новим генерацијама. Чули смо и атипичног патријарха који кад извлачи поенте о љубави, цитира потресну реплику из новог филмског ремек дела Теренса Малика – „Скривени живот“.
       
      И све је некако било другачије током тог једночасовног интервјуа на Јавном сервису Србије. Симболички, као да је Србија окренула неку нову страницу и ушла у неку нову епоху у којој се неће стидети ни себе ни своје ширине према другима.
       
      Патријарх Порфирије, у свом првом медијском наступу са трона Светог Саве показао је да је достојан.
       
      Надајмо се да ће и Срби, за разлику од неких других времена, показати и да су достојни њега.
       
      rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић

      View full Странице
    • Од JESSY,
      Често примећујем следећу ситуацију:
      једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искуству, случајевима из живота. Прва особа љубазно клима главом и… полако покушава да „удаљи“. Блискости и разумевања постаје не више, већ мање. Звучи познато?
      Шта се заправо дешава:
      – прва особа је поделила неко своје искуство
      друга особа:
      – заборавила (или није не знала) да смо сви различити и да у сличним ситуацијама можемо искусити различита осећања
      – није схватила каква осећања стоје иза приче саговорника, а није ни поново упитала
      – почела је да говори о свом искуству, на основу (по њеном мишљењу) сличног искуства, и сопствених осећања
      прва особа:
      – није се осетила саслушаним и схваћеном (није добио очекивану подршку)
      – била је још и принуђена да она саслуша другог и своју пажњу и емотивни ресурс потроши на туђу ситуацију. Резултат је умор, иритација, удаљавање.
      друга особа:
           – не само да није добила очекивану захвалност (подржала је саговорника, желела је најбоље), већ је добила управо супротно. Резултат је умор, иритација, удаљавање.
      Обоје су се разишли у неверици и збуњени. После неког времена, можда су уопште престали да разговарају о важним стварима…
      Шта учинити да се ово не догоди:
       – упамтите да сте ви и друга особа различити.
       – пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња.
      – немојте се ослањати на своју емпатију док још није истренирана, већ поново питајте да ли сте добро разумели каква су код саговорника осећања у вези са датом ситуацијом (чак и када је емпатија истренирана, свеједно треба поново да питате и проверите). И, када се човек осећа схваћеним постаје вам ближи и појављује се захвалност. А то је реципрочан процес.
       
      https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/18/zasto_ne_razumemo_druge/
       
×
×
  • Креирај ново...