Jump to content

Tražim posao

Оцени ову тему


Препоручена порука

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драшко,
      Svako ko ima ideju za dodatni posao moze ovde da postavi nesto o tome.
      Vec pola godine radim u https://join.itutorgroup.com/#/ dodatno
      Vrlo je fin posao kao dodatni, potrebno je odredjeno znanje engleskog i da se usput polozi neki Tefl/Tesl sertifikat
      Radi se od kuce online
      Ko god zeli neka proba, preporucujem
    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Osnivač "Fondacije Tijana Jurić" njen otac Igor Jurić imao je veoma emotivan razgovor sa Jovanom Joksimović i Srđanom Predojevićem u jutarnjem programu. Njega je veoma pogodilo pisanje hrvatskog nedeljnika "Ekspres" u kom se navodi da je Igor odslužio kaznu za proneveru koju je učinio 2008. godine, ali mnogo više to što ga optužuju da je iskoristio Tijanu da bi zaradio novac. "Da li možete da zamislite da izgubite dete i da onda na tome zarađujete pare", kroz suze je pitao Igor Jurić naše voditelje i dodao da je za njega Tijana svetinja. Šta misli zbog čega hrvatski nedeljnik piše o njemu, kome smeta doživotna kazna za pedofile ali i da li će nastaviti da se bori za Tijanin zakon odgovorio je našim voditeljima.
       
    • Од Милан Ракић,
      "JA BIH NAJVIŠE VOLEO DA MI, ‘PODRŽI ŽIVOT’, NE MORAMO DA POSTOJIMO. NAJVIŠE BIH VOLEO DA JE TAJ DRŽAVNI FOND DOVOLJAN ZA SVE, ALI OČIGLEDNO NIJE ČIM POSTOJIMO I MI I ŠAPIĆEVA FONDACIJA. A I TO JE MALO..."

      Sa Sergejom Trifunovićem razgovaramo istog dana kad je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nešto ranije na televiziji N1 izjavio: "Čuvajte se SMS akcija, svašta će tu da ispliva." Ova izjava pobudila je sumnje da će sada razne inspekcije navaliti na fondacije koje prikupljaju sredstva za bolesnu decu. Trifunović, međutim, kaže da mu ne pada na pamet da komentariše Zlatibora Lončara: "Interesantno je, što reče neko na Tviteru, da je to osoba čiji je nadimak ‘Doktor Smrt’ i koji je radio za Zemunski klan, jednu od najvećih kriminalnih grupa u ovoj zemlji ikada. Nemam ništa više od toga da kažem o Zlatiboru Lončaru", kaže on na početku razgovora za "Vreme".
      "VREME": Posle ove njegove izjave, da li bi vas iznenadilo kad bi vam upala neka inspekcija i počela da vam prevrće svaki papir?
      SERGEJ TRIFUNOVIĆ: Ja molim boga da nam uđe inspekcija. Jedino što mogu da nađu je da su nam dve slike na zidu okačene ukrivo, to pričam svaki put kad tamo uđem u kancelariju. Ali ja stvarno molim boga da uđe inspekcija. Pri tome, oni nisu glupi. Oni vrlo dobro znaju šta smo i ko smo. Da znaju da postoji neka nepravilnost, do sad bi nam već nekoga poslali. Ali nama nikada nijedna inspekcija nije ušla u fondaciju. I evo, pozivam bilo koju da dođe iako ne verujem da će to da se desi. Mi radimo njihov posao, ono što bi oni trebalo da rade. Nemaju šta da nađu. Imamo takvog pravnika da, kad bi mu neko stavio pištolj na glavu i naredio da potpiše nešto sumnjivo, njegove poslednje reči bi bile: "Ali ovo nije po zakonu."
      Ovo nije prvi put da se krene krizni PR države svaki put kad neko uspe da skupi pare za neko bolesno dete.
      Meni je žao što smo bili brži od države, žao mi je što država nije sposobna. Da je država sposobna, ja ne bih imao ovu fondaciju, nego bih se bavio samo glumom. Dva i dva su četiri i sad će Lončar da nam dokaže da je šest. I to me uči ministar zdravlja koji ima sliku sa Dušanom Spasojevićem i koji vodi nekakav fond iako već postoji RFZO, i taj Fond za lečenje u inostranstvu ima u startu četiri miliona evra. Ne znam šta je s tim parama uradio, mi smo petoro dece do sad poslali na lečenje, a on ih je odbio.
      Koliko često vam se javljaju roditelji dece koju je taj fond odbio?
      Javljaju se po četvoro-petoro odbijenih. Čak se u jednom trenutku desilo da se pojavio slučaj dečaka koji je odbijen, mi smo ga prihvatili. Održali smo konferenciju za štampu na kojoj je dečak rekao da ga je fond odbio, ali ga je prihvatila Fondacija "Podrži život". Lončar je odmah reagovao i javio se telefonom, pošto njima ne treba loš marketing, nego samo ovakav, dobar i odmah ponudio isto ovako teatralno i novac i helikopter. Onda se uopšte više nije bavio tim detetom, tako da... Manite me tih njihovih priča.
      Lončar tvrdi da roditelji nisu podneli zahtev Fondu za lečenje u inostranstvu. Koliko je verovatno da neko na internetu ne ume da pronađe Fond za lečenje u inostranstvu, a ume da pronađe referentnu kliniku koja je najbolja za njegovo dete?
      Pa eto, očigledno da taj fond nije transparentan i da nije poradio na svom imidžu, da bi ljudi prvo došli kod njih. Očigledno je do fonda, nije do nas, nama se svi obraćaju, što znači da za nas znaju, a za njih ne. Ovo sad im je odličan PR, 250.000 evra, ali to može da se reši sistemski, mnogo bolje. Ja bih najviše voleo da mi, "Podrži život", ne moramo da postojimo. Najviše bih voleo da je taj državni fond dovoljan za sve, ali očigledno nije čim postojimo i mi i Šapićeva fondacija. A i to je malo... Mi ne određujemo roditeljima ništa, oni sami odaberu kliniku, čak im ništa ni ne sugerišemo. Čim nađu kliniku, sakupljamo novac i uplaćujemo bolnici.
      Da li je vama Vučić praktično preoteo humanitarnu akciju?
      Nije ništa novo da se u ovoj zemlji neko kiti tuđim perjem. Za nekoga ko živi u nekom selu i ima samo RTS i Pink, informacija glasi da je Vučić spasao neko dete, da sam ja drogoš i ološ. Vučiću ti glasači trebaju i to je vrlo jednostavno. Ništa ova vlast sada nije uradila što bi me posebno iznenadilo. Ne znam da li su u stanju, kad bi se potrudili i seli da urade nešto super ni da li bi me to iznenadilo.
      Pa, da li vas je onda iznenadilo kad ste dan nakon što je vaša fondacija skupila pare za jedno dete, označeni kao "ološ" i "narkoman"?
      Šta vam je, pa ja sam to čekao. Dobio sam tu naslovnu stranu dan pre nego što je izašla i odmah je okačio na Instagram i pokvario im veselje. Tako da je ta naslovna strana izašla na mom Instagramu pre nego što su njima izašle novine.
      Vučić kaže da će država dati 250.000 evra za Dušana. I sad je Dušan udarna vest, a pre toga ga nije bilo u medijima.
      Nije Dušan najbitniji, ima toliko druge dece, jednako bitne, koja nisu dospela u žižu. Ja ne pravim razliku ni između jednog deteta. To je razlog zašto nikad nisam želeo da upoznam nijedno dete za koje smo sakupili novac i koje je izlečeno. Ne želim emotivno da se posebno vežem za neko od njih, jer su ona jednaka i jednako im je potrebna pomoć. I to je nešto o čemu je teško pričati.
      Šta može da se uradi za ovih 250.000 evra od Vlade Srbije?
      Ne znam, legle su pare u ponedeljak, sad treba lekarska komisija da odredi šta je hitno, šta nije, koje su sume potrebne. Lepo im je to rešenje, ali šta ćemo za mesec dana? Pri tome, mi ćemo se snaći, ovo društvo ima ozbiljnu empatiju i ozbiljnu svest o tome. Ja sam ovde samo generator akcije, nisam ja skupio pare, nego ljudi, građani. I oni će sutra opet da skupe pare, nije to problem. Pitanje je da li je to zapravo njihov posao ili posao države u kojoj svake godine nestane 30.000 ljudi, što zbog bežanja napolje, što zbog bele kuge. Dakle, posao države je da sistemski rešava stvari. Pa sad vi meni objasnite zašto one ovce u parlamentu čekaju da Maja Gojković, kao da im je čobanica, pritisne zvonce kako bi oni glasali protiv zakona koje predlaže opozicija, čak i kad je u pitanju Aleksin zakon ili Zojin zakon. Najhumaniji mogući zakoni koji mogu da postoje. Niko od tih poslanika nema svesti, oni samo čekaju zvonce.
      Jovana GLIGORIJEVIĆ, VREME
    • Од JESSY,
      Kako dobiti posao?
      Napisao: Bojan Pavlović , bacc. psihologije
       
      Na različitim portalima u oblasti psihologije možete pronaći odlične savete u vezi sa prvim korakom u traženju posla tj pisanju biografije, CV-a... Međutim, da li je dovoljno napraviti i poslati kvalitetnu biografiju? Ja bih dodao da je to 30% zadataka koje trebate obaviti kako bi Vas poslodavac zaposlio. Podeliću sa Vama teoretska i praktična iskustva te savete kao i smernice šta da uradite nakon ovog koraka.
      Potrudiću se da što jasnije i detaljnije odgovorimo na ovo pitanje.
      Kako bismo objašnjenja učinili razumljivim psiholozima i nepsiholozima učinićemo to na sledeći način (Vi ste, čitatelju, glavni akter cele priče): Napisali ste odličnu biografiju. Posavetovali ste se sa nekoliko iskusnih zaposlenih osoba, sa onima koji su ovu proceduru već prošli. Povratna informacija bila je pozitivna. Ulazite u sobu i palite svoj kompjuter i e-mailom šaljete biografiju poslodavcu čiji ste posao smatrali najzanimljivijim i odgovajućim za Vaše kompetencije i znanje. Učinili ste prvi korak i sad ostaje čekati. Prošlo je već više od 15 dana, ali niste dobili nikakvu povratnu informaciju. U trenutku kad ste pomislili da je to još jedan poslodavac koji je zaposlio rođaka/rođaku Vaš mobilni telefon je zazvonio. Javljate se, a sa druge strane „linije“ progovara uljudna gospođa koja Vas želi obavestiti da ste Vi izabrani u uži krug kandidata koji bi trebali doći na testiranje. Prolazi još nekoliko dana nakon što ste obavili testiranje. Sigurni ste 100% da je Vaš rad kvalitetan i to je potvrđeno pozivom kojim ste dobili informaciju da ste pozvani na intervju za posao.
      Presrećni ste, zar ne? Ponovno ste stupili u kontakt sa Vašim neformalnim savetnicima (partnerom/partenerkom; roditeljima; članom porodice ili najboljim prijateljem/prijateljicom) koji Vam govore da je intervju za posao ozbiljna stvar i da se zbog toga morate ozbiljno i pripremiti. Oni Vam savetuju da trebate unapred razmotriti koja su to pitanja koja od strane poslodavaca budu najčešće upućena. Saznali ste, prikupili pitanja i smislili odlične odgovore (za pitanja na koja je moguće unapred odgovoriti). Spremni ste za intervju ostavljajući sreći 5% da uradi svoj posao. Dakle, 30% posla sa biografijom ste obavili, 5% prepuštate sreći, a 65% završili ste Vašim pažljivim uvežbavanjem mogućih scenarija u vezi postavljenih pitanja i Vaših odgovora. Vaš posao za potragom posla se bliži kraju, spremni ste za intervju.
      Ne. Prevarili ste se. Preskočili ste jedan vrlo važan korak koji Vas može koštati budućeg zaposlenja. Neverbalnu komunikaciju.
      Precenili ste situaciji i zaboravili da će se Vaša komunikacija prilikom intervjua odvijati putem više kanala komunikacije i to da će se: celokupan uticaj poruke (Vas kao i poslodavca) sastoji od verbalnog dela (samo reči) koji je zastupljen sa 7% vokalnog uticaja (uključujući ton glasa i boja glasa) koji je zastupljen sa 38% i neverbalnog uticaja sa 55% od ukupne komunikacije (Albert Mehrabian 1971; prema Pease, 1991). Prethodno ste, uz pomoć Vaših pomagača savladali 45% (ton i boja glasa te izgovorene reči) pripreme za intervju, ali ste u potpunosti zaboravili neverbalnu komunikaciju. Iz navedenog se može zaključiti da se najveći deo naših poruka razmjenjuje neverbalnom komunikacijom iako se na prvi pogled čini da je to putem govora.
      Кomunikacija i socijalna interakcija odvija se putem više kanala. Potpuna i kvalitetna komunikacija nezamisliva je bez kombinacije više kanala (verbalnih i neverbalnih), a jasna interpretacija (dekodiranje) poruke koju pošiljalac upućuje primatelju/primateljima nemoguća je na osnovu podataka samo jednog kanala.
      U svakom pogledu neverbalna komunikacija svojstvena je, jer telesni pokreti, facijalna ekspresija i gestovi zamenjuju reči za koje se smatra da su dominantne unutar verbalne komunikacije (Dizdarević, 1998). U posljednjih 30 godina, sprovedena su mnoga istraživanja u domenu neverbalne komunikacije (Darwin, 1872; Ekman i Friesen, 1975; Ekman, 1993; Ekman 1994; Henley, 1977; prema Penington, 1997), a mi ćemo Vam u ovom članku predstaviti najvažnije delove koje ćete koristiti prilikom Vašeg putovanja ka kancelariji u kojoj ćete dobiti odluku o mogućem zapošljavanju.
      Argyle (1975; prema Aronson i sar, 2005) navodi nekoliko funkcija neverbalne komunikacije: izražavanje emocija, otkrivanje stavova, odražavanje osobina ličnosti i regulisanje verbalne komunikacije. Isti autor kao kanale neverbalne komuniakcije navodi: pogled i kontakt očima, izraze lica, način korišćenja osobnog prostora i dodira, gestove prstima i rukama i dr. Mi ćemo se ovde parcijalno posvetiti nekim od navedenih funkcija neverbalne komunikacije.
      PRVI NEVERBALNI ZNACI - Nije važno da li ste muškog ili ženskog pola, Vaš prvi „zadatak“ biće da procenite kakav stil odevanja zahteva pozicija za koju aplicirate. Odeća govori dosta o ljudima (Pease i Pease, 2005). Sigurno ne želite otići u farmericama i običnoj majici te uz sve to uklopiti jedne odlične nove patike koje ste kupili pre nekoliko dana? Ukoliko procenite da Vaša pozicija zahteva takvo nešto, učinite to (iako se za ovakve pozicije retko organiziraju intervju u našoj regiji). Ukoliko Vaša odeća podrazumeva muške ili ženske cipele, pobrinite se da ove cipele budu čiste tako da Vam mogu poslužiti kao ogledalo. Čista obuća je obavezna. To će reći mnogo o Vama. Ne želite da poslodavac po Vašoj obući sazna da li je ispred zgrade blato ili ne pa stoga koristite taksi. Spremili ste se, i izlazite iz kuće. Pazite, obucite se onako kako ćete se osećati lagodno. Čini mi se da ste nešto zaboravili. Zaboravili ste torbu (ukoliko već niste poneli onu malenu mušku ili žensku torbu). Ovakvu malu vrstu torbe vratite nazad u kuću ukoliko ste krenuli na intervju za posao koji će podrazumevati kancelarijski posao. Vratite se i uzmite torbu koja će o Vama govoriti kao o ozbiljnom radniku koji će u torbi obavezno poneti kopiju svoje biografije, overene kopije diploma i sertifikata te štampanu listu Vaših referenci ukoliko postoje. Verovatno niste ni svesni koliko ćete fascinirati budućeg poslodavca koji će samo pomisliti na neki dokument, a vi ćete se samo poslužiti svojom torbom i iznenaditi sve u prostoriji.
×
×
  • Креирај ново...