Jump to content

Поводом Светог Саве, школске славе - Унија синдиката просветних радника Србије

Оцени ову тему


Препоручена порука

Министру просвете, науке и технолошког развоја, Бранку Ружићу

Ми смо се у српском образовању о много кога и о много шта огрешили. Греси нам баш иду од руке. Министри се мењају, по правилу: „Ко не буде добар, добиће Министарство просвете!“ Оде онај, дође овај, спрема се будући… и тако унедоглед. Кратко се задржавају и углавном у њиховом раду нема никаквог континуитета (што некада, нпр. сада и није тако лоше). Почињу реформе без краја и конца, а просветни радници се све жешће гурају на маргину друштва. Наде да ће се нешто променити, све је мање.

Борба за то коме смо нанели највише штете, ипак има свог „победника“. Тешко да смо се огрешили о некога више, него о вероучитеље. Још од давне школске 2001/2002. године када је (најпре као факултативни), враћен предмет Верска настава (до 1946. године – Катехизис), ми ове људе малтретирамо. Читавих 20 година они раде на одређено време, упркос томе што је школске 2003/2004. године, предмет постао обавезан изборни! Нема тога ни у једном српском закону ни у Уставу, али кога још брига за те дебеле књижурине!? Мало-мало па неки министар одлучи да предмет укине, други се прави да не постоји, а један и то баш овај претходни је (ни мање, ни више, него) на Хиландару, српском патријарху, блаженопочившем Иринеју, обећао да ће решити радно-правни статус вероучитеља чим се укине Забрана запошљавања у јавном сектору! Реч министарска, баш ништа не кошта, а Шарчевић је вероватно претпостављао да пријем неће скоро моћи да се реализује или да тада више неће бити на најнежељенијој позицији у Влади, што се и десило. Кога сада да подсећамо шта је изјавио, заклео се, чврсто обећао?

Знамо да је од јануара 2021. укинута поменута Забрана, мада, руку на срце, ни пре ње учитељи вере нису могли да реше свој статус.

Пратећи овај проблем, схватили смо да је интересовање за решење изненађујуће мало и да се две деценије траже само добри (или лоши) изговори. Можда је време да бар један грех смањимо…

Дакле, ако је предмет уведен и до сада опстао у нашим школама, ако је неко процењивао да треба да остане ту где је, апелујемо на Бранка Ружића да покрене процес примања вероучитеља на неодређено време! Нека бар нешто добро ова година донесе људима који су у великој неизвесности живели, исувише дуго трпели, били очајни јер не могу да збрину своје породице, подигну кредите и живе колико-толико заштићено од свакојаких уцена.

Поштовани сви, министре и ини, 20 година рада на одређено време, ако је за вајду, доста је!

Председник Уније СПРС

Јасна Јанковић

s-sveti-sava-768x760.thumb.jpg.4091538f9bea64ac088c8412d62d952a.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Летос је бип последњи у низу покушаја да се уништи веронаука у нашим школама. Тада се 'просула прича министра Шарчевића да ће статус бити решен за шест месеци. Ево шта сам тада рекао:

 

Aleksandar Milojkov: Očekujemo da se povodom verske nastave oglasi SPC - YouTube

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, obi-wan рече

@Александар Милојков

Sta mislis, ima li sanse da se konacno to normalizuje i veroucitelji izjednace sa ostalim predavacima?

За сада нико на томе не ради. Нити у држави, нити у Цркви. Наравно, најодгпворније држава, јер је то питање у њеној надчежности. Међутим, Црква треба да их подсећа и да својим ауторитетом помогне да држава уради оно што је дужна - да престане да крши Устав и Закон о раду и дискриминише наставнике верске наставе. Да напоменем, да наставници који предају грађанско васпитање могу да се запосле на неодређено време. Једни не могу наставници верске наставе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Срамота је и за Цркву и за државу, конкрето твој случај. За државу јер неће да реши питање вероучитења. Мада, пошто смо окупирани не знам шта се иза завеса дешава. Можда и не смеју.

За Цркву? Како то да доктор теологије нема значајнију улогу у мисији Цркве од вероучитеља? Е сад, то покреће и друга питања. Не схавти ово лично, али коме, рецимо, треба докторат владике Григорија о Зизјуласу? Шта хоћу да кажем? Црква би требала некако изнаћи начина да укључи и мирјане у мисију, а ми уместо тога имамо да не може ни високообразовани кадар да укључи. Дакле, нешто не штима. Са друге стране, ти ваши докторати, можда грешим, али то треба мало и плански да се ради по мени. Рецимо да се дају неке смернице истраживачког рада, па онда да вас менторишу по тим смерницама. У смислу шта је важно за мисију Цркве.

Имаш на ПБФу доктора, доцената, а неких и ванредних, који нису превели књигу, камоли шта друго. Набубај, накупи поена и цепај. Не сматрам да си ти тај, напротив, али довољно је видети само теме нечијих доктората и да се насмеје човек.

На страну сад то, ти си показатељ да смо у шкрипцу....како то да си вероучитељ, образован, честитит човек и да Црква нема друго место за тебе? То је жалосно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим да цркви одговара овакво стање, да има потпуну контролу. Видите проблеме на ПБФ. Замислите такву ситуацију у обичној школи: да црква хоће неком да ускрати благослов, да га "скине" са листе, да га отпусти. То би било немогуће да су вероучитељи запослени на неодређено време.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 27.1.2021. at 8:04, Ђорђе Р рече

Мислим да цркви одговара овакво стање, да има потпуну контролу. Видите проблеме на ПБФ. Замислите такву ситуацију у обичној школи: да црква хоће неком да ускрати благослов, да га "скине" са листе, да га отпусти. То би било немогуће да су вероучитељи запослени на неодређено време.

Не мора бити.

Нпр, попут обавезних бодова са семинара за наставнике, тако и Црква може имати услов за рад - благослов који се може ускратити из "тих и тих" разлога, па да следи листа...

Неодређено не значи да не можеш добити отказ. Можеш, у случају тежих повреда радне дисциплине, сексуалног узнемиравања ученика итд исл...

Ни ја не бих волео да ми колеге буду такви. Само је потребно јасно и тачно дефинисати услове под којима се може остати без посла...

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Треће издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо плодоносној светитељевој архијерејској служби Богу и повереном му народу Божјем. Ово издање емисије Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења доноси сликовит приказ архипастирског служења великог чудотворца Острошког, који је и поред ношења тешког животног крста уз састрадавање са повереном му паством, преузимао на себе подвиг за подвигом, трудећи се да до краја остане прави и истински монах достојан равноангелног образа.

       
      По повратку из Свете Горе архимандрит Василије је отишао у Пећ и јавио се патријарху. Свјатјејши патријарх је тада сазвао отачаствене архијереје и на Свето Преображење Господње 1638. године хиротонисао је архимандрита Василија за епископа, и поставио га за Митрополита требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Иако беше још млад, са непуних тридесет година, он би удостојен епископског чина због светости свога живота и због велике потребе Цркве у тим тешким временима.
      Иако је највише желео да живи у манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој, а уз то беше већ обновио и манастир Светог великомученика Димитрија у селу Попе крај Оногошта где такође често обитаваше, светитељ Василије је био принуђен да се удаљи из свог седишта, јер је био притешњен турским зулумима. Светитељ Василије је сада нашао једно скровито место, у које је намеравао да се повуче. То место је била једна пећина у Пјешивцима под планином Загарачом. Тамо је он уредио себи келију.
      На предлог бјелопавлићког народа светитељ одлази у Острог. Са својих острошких духовних висина силазио је и у народ и делио са њим многоврсна страдања његова као прави пастир. Прогоњени херцеговачки народ се склањао испред турских злочина ка светитељу у Острог, и многи старци, жене и деца су остајали дуже времена код свог владике. Блажени духовни отац њихов, и пред Богом молитвеник, свесрдно је бринуо о њима, а хранио их је благодарећи помоћи из околних села.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      После литургијског сабрања у храму Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио здање Главне поште у Београду где је, у молитвеном присуству директора Зорана Ђорђевића и запослених, служио чин благосиљања славског колача и жита поводом празника Благовести - крсне славе ЈП Пошта Србије.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Благовести, у среду 7. априла, Божанствену Литургију у Крипти Храма Светог Саве служиће Његова Светост Патријарх српски Порфирије. Почетак Литургије је у 9:00 часова,  док у цркви Светог Саве неће бити службе.

       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом гласина о „литији“ под називом „Молитва за спас народа“ од нашег храма до Храма Светога Саве, која би наводно требало да се одржи 04. априла 2021. године, које се шире путем друштвених мрежа и које су доспеле до наших парохијана, обавештавамо вас да таква литија нема благослов нашег свештенства и да као таква не може кренути од нашег храма. У питању су дезинформације које имају за циљ да смуте наш верни народ у време Великог поста. Позивамо све наше парохијане да тога дана узму учешћа на Литургијском сабрању у нашем храму.
       
      Братство Храма Светог Вазнесења Господњег у Жаркову
       
      Извор: Световазнесенски храм у Жаркову
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Друго издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо светитељевој мајци, Ани Јовановић.

       
      И поред чињенице да се мало зна о детаљима из живота Ане Јовановић, њена личност није заборављена у књизи вечнога живота, особито јер се ради о побожној мајци која је родила, одгајила и на службу Богу предала, свог сина јединца, маленог по узрасту, али великог по мудрости и спремности на свецело служење Богу. Ана Јовановић је себе уписала не само у вечну књигу, већ у књигу свих срдаца која непрестано узносе молитве светом Василију Острошком, молећи његово посредништво и заступништво пред Господом.
      Светлост предивне и благословене радости огрејала је Ану на дан када је родила свога сина, 28. децембра 1610. године у Мркоњићима у Поповом Пољу. Била је то побожна, тиха, молитвена, и трудољубива мајка хришћанка, мајка која се васцелим својим бићем трудила да честити дом Јовановића не поклекне пред бројним искушењима (понајвише под искушењем сиромаштва), већ да сва искушења побеђују честитошћу, трудом и побожним животом, чинећи тако да њихов дом постане Црква у малом. Прву школу побожности малени Стојан научио је управо у топлом и љубављу испуњеном окриљу своје мајке, која га је научила молитвеном правилу и основним хришћанским врлинама. Њена мајчинска љубав и усрдна молитва за своје чедо била је толико јака да је Стојан већ у дечјем узрасту био пример честитости и побожности, не само и њиховом скромном дому, већ и целом поповопољском крају.
      И поред овог претешког животног крста, Ана је Богу благодарила на сваком новом дану, узносила је она благодарност Богу јер је имала у уму и у срцу речи апостола Павла који вели: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје! Ове речи Ана је актуализовала у свом животу, јер није било животне препреке и тешкоће коју она није превазилазила, управо полажући наду на Господа.
      У другом делу наше емисије указали смо на знамење којим је показана светитељева љубав према својој мајци, али и његова љубав према свима нама, јер је тада откривен гроб Ане Јовановић, који је до тада био сакривен од људи.
      Ова емисија је била прилика да се присетимо и познатог дела под насловом: Мајке хришћанке, које је настало из пера Оливере Балабан, аутора која је у својој књизи, између осталог, писала и о мајци светога Василија Острошког.
      Ово друго издање емисије Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења, закључили смо сведочанством Анђеле Чуровић и Лане Милић из Никшића, које су поводом 350-годишњице упокојења Острошког чудотворца, снимиле песму посвећену Ани Јовановић.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...