Jump to content

Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?


Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?  

80 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?

    • Да, Фајзерову (САД)
    • Да, Спутњик В (Руска)
    • Да, Синофарм (Кина)
    • Да, било коју
    • Не бих ни једну


Препоручена порука

Једна мала ретроспектива :smeh1:

За сада воде вакцинаши против  невакцинаша  .:D

За вакцинисање  је гласало 34.

Против је 31. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.4k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 51 минута, Рапсоди рече

Једна мала ретроспектива :smeh1:

За сада воде вакцинаши против  невакцинаша  .:D

За вакцинисање  је гласало 34.

Против је 31. 

Резултат је још већи у корист невакцинаша ако узмеш у разматрање да су неки гласали два или више пута (на пример за кинеску и за руску)... :D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, ИгорМ рече

Резултат је још већи у корист невакцинаша ако узмеш у разматрање да су неки гласали два или више пута (на пример за кинеску и за руску)... :D 

Одох да проверим....ко су дуплаши....три...

Нерешено 31:31  , Парадокса  зачин у свакој опцији...не може. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Рапсоди рече

Одох да проверим....ко су дуплаши....три...

Парадокс ти убедљиво води са 4 гласа :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, ИгорМ рече

Резултат је још већи у корист невакцинаша ако узмеш у разматрање да су неки гласали два или више пута (на пример за кинеску и за руску)... :D 

Саћу да гласам за све опције!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, fsa рече

 @GeniusAtWork Glasaj i za poslednju... da se ne naljute ovi što su protiv vakcina :)))

Нормално.

Не бих ни једну

Да, било коју

  • Хахаха 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Рапсоди рече

Једна мала ретроспектива :smeh1:

За сада воде вакцинаши против  невакцинаша  .:D

За вакцинисање  је гласало 34.

Против је 31. 

a ja zaboravio da glasam,.... i moj glas vredi dvostruko, .... znaci 33..... 0512_music

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Рапсоди рече

Одох да проверим....ко су дуплаши....три...

Нерешено 31:31  , Парадокса  зачин у свакој опцији...не може. :D

Ups... ja nisam glasala, mada sam se ovdje izjasnila. Izvinite, evo sad ću to završiti :stidljiv:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта рећи, а не прекрстити се 

Само БиХ волио када би Руси научили лекцију и умјесто што су им нудили 100 милиона доза и што би оберучке продали, да су им понудили 100 милиона доза и онда успорили продају са разним изговорима. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sada je vrag odneo šalu; Izuzetak je Srbija...

Dok je Srbija nabavljala vakcine sa svih strana, u komšiluku su čekali na pomoć Zapada ili čak smatrali ruske vakcine "provokacijom“.

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 11.02.2021. | 08:15
EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC
 
EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sada je vrag odneo šalu, piše Boris Georgievski, urednik redakcije DW na makedonskom.

Gde se završava briga o zdravlju građana, a počinje geopolitika? Da li se to dvoje nužno mešaju? U regionu se to pitanje postavlja sve glasnije.

 

Na Zapadnom Balkanu većina ljudi može samo nemoćno da prati kako masovna vakcinacija teče u Srbiji ili nekim dalekim zemljama.

Mnogima to dođe kao deža vi, nakon decenija kada se tokom Hladnog rata gledalo na istok ili zapad, i zbrajalo koliko atomskih bombi imaju Amerikanci, a koliko Sovjeti.

Danas je tema da li čekati zapadne vakcine ili poručili kineske i ruske, i da li bi ova druga opcija naljutila saveznike iz SAD i EU. Debata je naravno teoretske prirode, jer su ljudi širom regiona, sa izuzetkom Srbije, vakcine videli koliko i onomad atomske bombe.

 

Kako to Srbija može, a ostatak regiona ne?

U Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i na Kosovu imunizacija nije ni počela, i ne zna se kada će tačno. Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, ove zemlje spadaju među najpogođenije koronom kad se uzme u obzir broj smrti prema broju stanovnika.

Nijedna od njih nema vakcine. Zvaničnici obećavaju da će nešto stići do kraja meseca. Albanija do sada ima simboličnih 2.000 doza.

Izuzetak je Srbija gde se vakciniše brže nego u Evropskoj uniji. Kako to Srbija može, a ostatak regiona ne? Lokalni političari bi rekli da odgovor leži u geopolitici.

"Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je ove sedmice Krečnik Bekteši, makedonski ministar ekonomije. Sličnu stvar zastupa i albanski premijer Edi Rama koji je ponudu Moskve da isporuči vakcinu Sputnjik V nazvao „provokacijom".

"Zaboravite birokratiju, dajte odobrenje"

 

Dok bi Srbija trebalo da do kraja februara ima ukupno dva miliona doza, najvećim delom iz Kine, u susedstvu su odlučili da se oslone na međunarodni sistem raspodele vakcina Kovaks, kao i solidarnost Evropske unije i njenih članica.

Tri članice NATO u regionu – Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija – najpre demonstrativno nisu razmatrale kineske ili ruske vakcine. To se promenilo tek kad je postalo jasno da se uzalud čeka vakcina sa zapada i kada je pritisak javnosti postao prevelik.

„Zaboravite birokratiju, dajte odobrenje za rusku, kinesku ili bilo koju vakcinu, sve su dobrodošle! Molićete na kolenima da vam pošalju vakcine“, poručila je makedonskim institucijama lekarka Tatjana Gurzanova preko Fejsbuka. Sve je više takvih dramatičnih apela.

U međuvremenu Crna Gora očekuje 50.000 doza Sputnjika V, a Skoplje je u ponedeljak konačno poručilo 200.000 komada od kineskog Sinofarma.

Tako ni zdravstvena kriza nije mogla da prođe bez geopolitičkih natezanja u ovom regionu koji ljudi posmatraju kao zapad Istoka, i istok Zapada.

Vakcinalna geopolitika

Iako je kasnio mesecima i zaradio oštre kritike u javnosti, makedonski premijer Zoran Zaev očito je osećao potrebu da se pravda jer poručuje kineske vakcine. „Želim da potvrdim da smo vodili razgovore sa našim strateškim partnerima, NATO i Vašingtonom, i zaključili da nabavka cepiva iz Kine nije geopolitičko pitanje, već pravo svake suverene države“, rekao je Zaev u jednom intervjuu.

Uz vakcinalnu geopolitiku sada ide i vakcinalni turizam koji prevazilazi istorijske i etničke podele. Ljudi iz Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova svakodnevno putuju u Srbiju, nadajući se da tamo mogu nekako da prime vakcinu koja štiti od opasnog virusa.

Pre se možda moglo pretpostaviti da bi spas mogao da dođe iz neke susedne članice EU, poput Bugarske, Grčke, Rumunije ili Mađarske. Ali, tamo bi ljudi sa Zapadnog Balkana ili naišli na zatvorene granice ili na premalo vakcina.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6.2.2021. at 16:50, Србољуб+ рече

According to the latest official data from February 3, the number of newly infected is lower by about 121,000 cases, while the number of hospitalizations has decreased by 42 percent, and the number of deaths seems to be decreasing, said the director of the American Center for Disease Prevention and Control, Rochelle Valensky.

 

Nisam primetio da je sveznajući Avocado ovu informaciju komentarisao!!! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Право и правда вијековима су у раскораку. Оно што је по праву најчешће није по правди, нарочито не оној Божијој, којој је у темељу љубав, а не инат, интерес или доказ премоћи јачих над слабијима.

       
      Рушење храма Усјековања Главе Светог Јована Крститеља у Коњевић Пољу одвија се по позитивним правним нормама, у складу са судским одлукама, али и са благословом црквених и државних власти. Рекло би се, сви су рекли „да“, да би право погазило правду, да би инат надвладао разум, да би сурови призори рушења храма у овој несрећној земљи додатно подстакли братомржњу Срба и Бошњака.
      Истина је да је храм подигнут бесправно, на туђој земљи, без воље власника. То је чињеница коју нико не оспорава. Ипак, могло се другачије, да се хтјело, да је било зрна љубави према овој земљи, према једном и другом народу, али је тријумфовао инат, који ће породити све осим добросусједских односа два народа.
      Ако је овдје тријумфовало право над правдом, оправдано се постављају питања: Хоћемо ли рушити џамије подигнуте на темељима православних храмова, такође бесправно и мимо воље пређашњих власника? Хоћемо ли рушити задружне домове саграђене од остатака порушених манастирских и парохијских храмова? Хоћемо ли рушити објекте подигнуте на црквеној земљи које су градили Турци, Аустроугари али и они у времену СФРЈ?
      Зашто бјелосвјетски моћници не наложе рушење минарета на Светој Софији? Или су можда они изграђени по законима, у складу са свјетским правним стандардима? У том истом цариградском храму данас се не служи Света Литургија, већ се клањају намази, учи езан, а на нама се тренира право којег, суштински, одавно нема.
      Под изговором права чине нам неправду, под плаштом мира уводе нас у неке нове ратове. Ако ћемо задовољити земаљску правду у Коњевић Пољу, онда ћемо тражити њено испуњење на сваком кутку Босне и Херцеговине, па нека право царује над свима, а не само над некима и негдје.
      Рушење храма у Коњевић Пољу најогољенији је симбол несреће у овој земљи. Док једни ликују и славе, правдајући то побједом права, други са болом и тугом посматрају немиле сцене рушења православне богомоље Светог Јована, чија је једина сврха и смисао да се у њој слави Господ, Отац свих, па и несрећних Срба и Бошњака.
      Рушење храма претворило се у сензацију, у спектакл лудила, у којем, вјерујте, нико није побједио. Сви смо изгубили много, а нико није добио ништа. Тамо гдје се сударе инат и понос, гордост и бахатост, рађа се клица новог сукоба, да нас израњаване опет сурва у проклетство братомржње.
      Не можемо извојевати мир ако сијемо мржњу, нити можемо задобити правду чинећи неправду. Коњевић Поље је слика нашег безумља, који једино одговара онима који не желе да Бошњаци и Срби буду добре комшије, пријатељи, па и браћа, јер смо, признао то неко или не, двије гране истог стабла. 
      Свети Јоване, опрости нам, јер не знамо шта чинимо!
       
      Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од александар живаљев,
      Збор рудара у Каленићу - траже наставак изградње "Колубаре Б"
      Рудари Kолубаре, Kостолца и запослени у термоелектранама окупили су се у Kаленићу на збору да изразе незодовољство због намера Министраства рударства и енергетике да прекине изградњу Термоелектране "Kолубара Б".
      Термоелектрана Kолубара Б у Kаленићу треба да буде изграђена, јер је до сада у њу уложено 350 милиона евра - став је рудара Kолубаре, Kостолца и запослених у термоелектранама Србије.
      Тврде да би била најекономичнија, јер се наслања на нови угљенокоп Радљево. Повод за велики збор рудара у Kаленићу била је најављена расправа о престанку изградње термоелектране на састанку надзорног одбора ЕПС-а.
      "Значи, наставак електране, да се настави да се улаже у наше копове, у наше постојеће елетране, да се у писму што пише ова стратегија одмах брише - нема укидања угља од 2021. до 2030. Угаљ мора да буде ослонац у наредних 30 година Србије, јер, грађани Србије, још једном вас молим, ако угаљ не буде се копао у Kостолцу и Kолубареи, Србија је у мраку, а све остало ће вас коштати по џепу", каже председник Синдиката "Kолубаре" Миодраг Ранковић.
      Директор копова РБ "Колубара" Срђан Алимпијевић каже да је и раније бранио угаљ од разноразних удружења, разноразних лобија, и, како каже, није му било тешко.
      "Али ми је тешко што морам да браним угаљ од нашег министарства", каже Алимпијевић.
      Један од захтева рудара, који ће упутити премијерки Ани Брнабић, је смена министарке рударстве и енергетике, Зоране Михајловић. Министарка каже да Зелена Србија значи да заједнички радимо на плану како ћемо да подигнемо квалитет животне средине, како ћемо у процесу енергетске транзиције наћи начин да наше термоелектране, уз сва могућа постројења за одсумпоравање и све што је потребно за заштиту животне средине, раде до 2050. године
      "Али једнако морамо да размислимо да ли ћемо неке нове капацитете градити или нећемо градити", истакла је министарка.
      Залиха лигнита у Рударском басену "Kолубара" има за још 40 година. Рудари истичу да коп Радљево, који је отворен пре годину дана, нема значаја без Термоелектране Kолубара Б у Kаленићу.
      https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/05/24/18584757/zbor.mp4
      Извор: 
      http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/05/24/7273327_zbort.jpg Збор рудара у Каленићу - траже наставак изградње "Колубаре Б"
      WWW.RTS.RS Рудари Kолубаре, Kостолца и запослени у термоелектранама окупили су се у Kаленићу на збору да изразе незодовољство због намера Министраства рударства и енергетике да прекине...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Папа Фрањa je упутио 20. јануара 2021. године апел поводом ступања на снагу споразума о забрани нуклеарног оружја. -Реч је о првом међународном правном обавезујућем инструменту који забрањује нуклеарно оружје чије коришћење има несагледиве последице, погађа у кратком времену велики број људи и наноси дугорочну штету околини. Снажно подржавам све државе и све људе добре воље да одлучно раде на постизању услова за свет без нуклеарног оружја како би допринели напредовању мира и мултилатералне сарадње толико потребне свету, поручио је Папа.
      Извор: агениције
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Папа Фрањa je упутио 20. јануара 2021. године апел поводом ступања на снагу споразума о забрани нуклеарног оружја. -Реч је о првом међународном правном обавезујућем инструменту који забрањује нуклеарно оружје чије коришћење има несагледиве последице, погађа у кратком времену велики број људи и наноси дугорочну штету околини. Снажно подржавам све државе и све људе добре воље да одлучно раде на постизању услова за свет без нуклеарног оружја како би допринели напредовању мира и мултилатералне сарадње толико потребне свету, поручио је Папа.
      Извор: агениције
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу прву по Божићу, када света Црква празнује спомен Светих и праведних Богоотаца, најближих Христових сродника по телу – Светог Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету Литургију у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко а за певницом су појали јеромонах Енох и архиђакон Илија.

       
      Звучни запис беседе
       
      Беседећи сабраном народу Преосвећени владика је рекао да у времену у ком живимо сведочимо све већем величању и награђивању погрешних вредности али да не треба да заборавимо да критеријуми овога света који нису по Христовом јеванђељу не вреде ништа.
      Такође, Eпископ Иларион је говорио о вакцинама и њиховој упитној добробити за човечанство. Наводећи бројне примере из блиске историје када је више милиона људи невино страдало у кратким временским периодима, владика нас је позвао да се запитамо да ли су болести највећи узрочници смрти човечанства. Грех је, према речима тимочког Епископа, најсмртоноснији вирус и најтежа болест за човека, а лек против тога је свето Причешће. Господ нам дарује за исцељење самога себе као најбољу и најсавршенију вакцину, која нема никакве негативне последице, која лечи и душу и тело, која сасеца и болест и грех и смрт и ђавола у корену, истакао је владика Иларион.
       
      Извор: Епархија тимочка
×
×
  • Креирај ново...