Jump to content

Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?


Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?  

74 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?

    • Да, Фајзерову (САД)
    • Да, Спутњик В (Руска)
    • Да, Синофарм (Кина)
    • Да, било коју
    • Не бих ни једну


Препоручена порука

  • Одговори 1.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Такође, добронамеран савет браћи и сестрама: нема игре са овом пошашћу, колико год некоме изгледало наивно. Толико сам изгубио снагу да ми се скоро ово није десило, а имам најблаже могуће симптоме, ка

Мислим да би исто требало имати у виду и то да "антиваксери" нису нека хомогена Борг скупина, него да се ради о различитим људима са различитим разлозима за своје ставове. Да, има безобразних егоистич

С обзиром да прележавам ковид са породицом, верујем да ћу до неког времена имати антитела, тако да сада свакако не размишљам о вакцинацији, али свакако немам ништа против исте. Примио бих сваку која ј

Постоване слике

Пре сат времена, Марек рече

Da imaš malo pojma znao bi da se sa sidom danas mnogo lakše živi zahvaljujući LEKOVIMA i terapijama koje su obezbedila medicinska istraživanja. Da si barem malo pročitao znao bi da sida više nije neizlečiva bolest. 

Ali, avaj...

EN.WIKIPEDIA.ORG

There is currently no cure, nor an effective HIV vaccine. Treatment consists of highly active antiretroviral therapy (HAART) which slows progression of the disease.[152] As of 2010 more than 6.6 million people were receiving this in low- and middle-income countries.[153] Treatment also includes preventive and active treatment of opportunistic infections. As of March 2020, two persons have been successfully cleared of HIV.[154] Rapid initiation of anti-retroviral therapy within one week of diagnosis appear to improve treatment outcomes in low and medium-income settings.[155]

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar  Odgledala sam. On misli  da je virus napravljen. No ni jednom jedinom rečenicom ne obrazlaže svoje mišljenje a ti se pozivaš na njega ne_shvata.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Ćiriličar рече

*АБХО (Антибиолошко-хемијска одбрана)

Атомско Биолошко Хемијска Одбрана

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Branka62 рече

@Ćiriličar  Odgledala sam. On misli  da je virus napravljen. No ni jednom jedinom rečenicom ne obrazlaže svoje mišljenje a ti se pozivaš na njega ne_shvata.  

Stvarno? Zeno, nemoguce je naucno dokazati modifikaciju virusa. To je policijska a ne naucna stvar.

Vrhunski strucnjaci mogu samo na osnovu iskustva da vide neke nelogicosti, nema tu naučnih dokaza.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moj kućni lekar,  Švabo, je protiv kovid-vakcine. Reče da se sačeka barem do leta. Inače i on sumnja u ceo taj cirkus.   

 

Takođe i lekar na poslu, Švabo, za njega je sve to samo glupost. Prošle godine kad sam imao neke simptome nazovem ga, pita me da li mogu da radim, ako mogu da radim da sve zaboravim...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Србољуб+ рече
пре 33 минута, Ćiriličar рече

 

Атомско Биолошко Хемијска Одбрана

En, ostario sam, davo bio u vojsci :)  Bitno je da sam poentirao....al stvarno je bilo kao ratno stawe bez metaka i granata...JEZIVO gledati.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Србољуб+ рече
EN.WIKIPEDIA.ORG

There is currently no cure, nor an effective HIV vaccine. Treatment consists of highly active antiretroviral therapy (HAART) which slows progression of the disease.[152] As of 2010 more than 6.6 million people were receiving this in low- and middle-income countries.[153] Treatment also includes preventive and active treatment of opportunistic infections. As of March 2020, two persons have been successfully cleared of HIV.[154] Rapid initiation of anti-retroviral therapy within one week of diagnosis appear to improve treatment outcomes in low and medium-income settings.[155]

Kao što vidiš, dve osobe su izlečebe od side do marta 2020, to su takozvani Berlinski pacijent i Londonski pacijent. 

Da si se bavio istraživanjem našao bi da je 'common cold' neizlečiva bolest takođe, ali to ne znači da su oni koji je imaju osuđeni na propast, već da se leči simptomatski i da ima jako visok procenat izlečenosti iako  ne leči uzrok. U oba slučaja postoje specifične usmerene terapije koje omogućavaju da pacijent funkcioniše kao zdrava osoba ili čak potpuno izgubi simptome.

Čitaj to što postavljaš.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Марек рече

Da imaš malo pojma znao bi da se sa sidom danas mnogo lakše živi zahvaljujući LEKOVIMA i terapijama koje su obezbedila medicinska istraživanja. Da si barem malo pročitao znao bi da sida više nije neizlečiva bolest. 

Ali, avaj...

Nemaju si bre veze... Zaglavili se tamo negde u devedes drugoj proslog veka i sad lupaju gluposti ponosno pokazujuci svima kolko su neobrazovani, neinformisani i neretko glupi bre.

Elon ugradjuje cipove direk u mozak i jos to javo svima prica i objasnjava a njima je jos uvek Bil Gejts "najveci zlikovac" jer su samo za njega i culi :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ćiriličar рече

Stvarno? Zeno, nemoguce je naucno dokazati modifikaciju virusa. To je policijska a ne naucna stvar.

Vrhunski strucnjaci mogu samo na osnovu iskustva da vide neke nelogicosti, nema tu naučnih dokaza.

Uopšte ne razumem što si ovo pisao kao komentar mog posta - nikakve (ne)mogućnosti dokaza nisam pominjala. Ni posredno. 

Samo mi nije jasno zašto se pozivaš na njegovo apsolutno neobrazloženo mišljenje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Ćiriličar рече

Слушај, од кога је "доказано"? Руски експерт који је радио ономад и на Торлаку нашем, који је био један из екипе која је направила вакцину Спутник-V сматра да је вирус модификован. Немогуће је "доказати" да није, могуће је само доказати да јесте. И то доказивање, за сада, није могуће научно, него полицијски. Да неко призна!

 

 

Nije tacno. Ciste gluposti i fantazije...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Branka62 рече

Samo mi nije jasno zašto se pozivaš na njegovo apsolutno neobrazloženo mišljenje.

A zapto se cela Srbija poziva na Kona? Ko je Kon? Napravio neku vakcinu* Šta on zna, cega je strucnjak? Pozvam se jer je misljenje, jos jedno, vrhunskog strucnjaka a ima ih milione sirom sveta. Ne poyivam se na misljenje babe Vage i Miroljuba Petrovica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ali stvarno, u raspravi koja se bavi medicinom citirati "Goli život" i "reko mi jedan čovek" ?

Ja bih na ovoj temi zahtevao da se ovako bitne stvari pokrepljuju dokazima ali stvarnim dokazima, suvislim i preciznim, a ne da slušamo baba vange sa sumnjivim istorijama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Ćiriličar рече

Stvarno? Zeno, nemoguce je naucno dokazati modifikaciju virusa. To je policijska a ne naucna stvar.

Vrhunski strucnjaci mogu samo na osnovu iskustva da vide neke nelogicosti, nema tu naučnih dokaza.

Cisto da kazem ljudima koji citaju, ovo sto je cirilicar ovde npisao je apsolutna glupost. Nenaucno baljezganje nekoga ko nije svestan svoje nesvesti.

On ne laze ovde. On samo ne poseduje znanja da bi mogao da donosi ovakve procene a nije toga jadan ni svestan...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Папа Фрањa je упутио 20. јануара 2021. године апел поводом ступања на снагу споразума о забрани нуклеарног оружја. -Реч је о првом међународном правном обавезујућем инструменту који забрањује нуклеарно оружје чије коришћење има несагледиве последице, погађа у кратком времену велики број људи и наноси дугорочну штету околини. Снажно подржавам све државе и све људе добре воље да одлучно раде на постизању услова за свет без нуклеарног оружја како би допринели напредовању мира и мултилатералне сарадње толико потребне свету, поручио је Папа.
      Извор: агениције
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Папа Фрањa je упутио 20. јануара 2021. године апел поводом ступања на снагу споразума о забрани нуклеарног оружја. -Реч је о првом међународном правном обавезујућем инструменту који забрањује нуклеарно оружје чије коришћење има несагледиве последице, погађа у кратком времену велики број људи и наноси дугорочну штету околини. Снажно подржавам све државе и све људе добре воље да одлучно раде на постизању услова за свет без нуклеарног оружја како би допринели напредовању мира и мултилатералне сарадње толико потребне свету, поручио је Папа.
      Извор: агениције
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу прву по Божићу, када света Црква празнује спомен Светих и праведних Богоотаца, најближих Христових сродника по телу – Светог Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету Литургију у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко а за певницом су појали јеромонах Енох и архиђакон Илија.

       
      Звучни запис беседе
       
      Беседећи сабраном народу Преосвећени владика је рекао да у времену у ком живимо сведочимо све већем величању и награђивању погрешних вредности али да не треба да заборавимо да критеријуми овога света који нису по Христовом јеванђељу не вреде ништа.
      Такође, Eпископ Иларион је говорио о вакцинама и њиховој упитној добробити за човечанство. Наводећи бројне примере из блиске историје када је више милиона људи невино страдало у кратким временским периодима, владика нас је позвао да се запитамо да ли су болести највећи узрочници смрти човечанства. Грех је, према речима тимочког Епископа, најсмртоноснији вирус и најтежа болест за човека, а лек против тога је свето Причешће. Господ нам дарује за исцељење самога себе као најбољу и најсавршенију вакцину, која нема никакве негативне последице, која лечи и душу и тело, која сасеца и болест и грех и смрт и ђавола у корену, истакао је владика Иларион.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Македонске власти и даље истражују како је крајем прошле године дошло до озбиљног скандала, али и светогрђа, када су преименоване фреске српских средњовековних владара и светитеља у манастиру Свети Јоаким Осоговски крај Криве Паланке. Да подсетимо, свети цареви Урош и Лазар, и свети краљеви Милутин и Стефан Дечански “постали” су цар Владимир Кијевски, Јован Милостиви, Константин Велики, Нићифор Фока. Читав скандал је обелоданило Српски културни центар Спона из Скопља који је поднео кривичне пријаве против “непознатих извођача радова”.

       
      У интервјуу за “Вести”, један од епископа Православне Охридске архиепископије СПЦ у Северној Македонији, Владика полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски Јоаким (Јовчевски), истиче да идеја о оваквом фалсификовању историје “није дошла преко ноћи него је тињала дуго времена чекајући да се испуни у своје време”.
       
      *Како је дошло до тога да се имена светитеља на овај начин фалсификују?
       
      Питамо се из каквих је побуда то учињено? Условно говорећи, уколико је пак то злонамерно учињено онда је то са одређеним циљем и учињено, а таква идеја није дошла преко ноћи него је она тињала дуго времена чекајћи да се испуни у своје време. Да се брише са фрескама имена српских Светитеља то је неразумљиво. Има се утисак (анализирајћи овај вандалски чин) код неких као да им смета све што је српско и за њих неприхватљиво. Онај који је то урадио без страха и стида је то урадио , и добро би било да се такви сете из историје цркве како пролазе и како завршавају земни живот они који устају на Цркву Божију у овом случају они који мењају имена одређених ликова светитеља са другим како би избрисале историјске чињенице. Они таквим начином уносе смут у верном народу и стварају саблазне. Молимо се да им Бог отвори очи да би видели како не би срљали у злу и у вечну пропаст, него да се покају(преуме). Говори нам Господ: саблазни ће доћи, али тешко човеку оном кроз кога долазе саблазни (Мат. 18,7).
       
      *Да ли је ово једини случај или таквих примера има још и можете ли их навести?
       
      Колико нам је познато има и других таквих случајева. Примера ради: у Манастиру у селу Журче у близини Битоља види се да је на фресци Светог Саве са десне стране брисано име српски. У манастиру у селу Лешак код Тетова постојала је фреска Светог кнеза Лазара заједно са Светом Атаснасијом. После минирања манастирске Цркве 2001, манастир је био у разрушеном стању. Приликом обнављања манастира и фреске, обновљена је фреска само Св.Атанасија, док је фреска Св.Лазара изостављена.
       
      *Шта се још ради у покушају да се “прекроји историја” односно присвоји имовина али и историја срба и СПЦ?
       
      Конкретно на то питање не могу дати одговор јер није ми познато. Али на који начин се долази до “прекројавања историје”, уопштено говорећи можемо сагледати на примерима како из историје Цркве, тако и из опште историје. Ако се вратимо уназад у прошле векове, видимо на који начин се анулирају историске чињенице и на који се начин врши прекројавање историје, односно одузимање територије једне земље, стварање раскола итд. Моћници овога света за остваривање својих планова у том правцу користе разне методе: заплашивање, подмићивање, уцењивање, увођење санкција, режирање ратова итд.
       
      *Који је ваш коментар оцена ових догађаја?
       
      Одговор је дат на претходна питања, но можемо још додати следеће: ово што је урађено на овакав бруталан начин, посебно када се ради о Цркви и светитељима Божијим који су из српскога рода и замењују се именима других светитеља који нису из српске Цркве, овакви и слични догађаји говоре сами по себи. То се ради тендециозно са одређеним циљем, да се брише сваки историјски траг. Онај који је то урадио, види се да му смета све што је српско па и сами српски светитељи.
       
      *Каква је тренутна ситуација када је реч о животу и раду вас као епископа, али и свештеника у вашој епархији?
       
      За сад у овим условима у којим се налазимо, тече у нормалном поретку.
       
      *Ваша порука Православним верницима у српској дијаспори поводом најрадоснијег Хришћанског празника – Божића?
       
      А кад дође пуноћа времена, Бог посла Сина Својега Јединороднога… да искупи оне које су под закону (Гал. 4,4-5).
      Видећи како у гресима пропада род људски, Син Божји силази на земљу, рађа се од Пресвете Дјеве, од које  прима нашу људску природу да би извршио спасење људскога рода.
      То је време када је људски род доспео до потпуне моралне пропасти, када су се људи налазили у тами и сенци смртној и нису знали нити су могли да се избаве из тог стања. А то стање је било тако погибелно да су људи из старога света говорили: “Или ће Бог доћи на земљу, или ће свет пропасти, ако Бог не дође.”
      А какво је стање данашњег света када се ближи своме крају, и приближава се дан Страшнога Суда када ће доћи Син Божји Вечни Судија да свакоме да по неговим делима. Потпуно морално расуло, морална пропаст, содомизам се шири на све стране и хоће да преплави цео свет. Чује се топот антихристових сила. Они долазе да прождеру земљу и све што је у њој. Наилазе таласи мутних вода који хоће да потопе сав људски род. Врши се страшан притисак на православну веру, на Цркву Божју. Ево шта нам говори о томе Откривење: “И змија испушти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела (Откр. 12,15).”
      Борба која је почела у Витлејему, између Онога Који је на земљу донео небески мир и силе зла и таме овога века води се непрекидно и све више јача, а та борба је почела још онда када је Ирод погубио Витлејемске младенце рачуњајући да ће међу њих убити Богомладенца. Та борба се одвија у читавом свету, на сваком месту и она се одвија унутар свакога човека. И сада бесни та демонска злоба и злоба непријатеља Христових, који изналазе све нове и нове методе и технологије за поробљавање људскога рода. Сведоци смо свакодневног запрашивања отровима из авиона. Сада је на дневном реду ковид19 и вакцине о којој говоре да ће лечити овај вирус. Али многи стручнаци доктори медицинских наука из Европе и Америке као и неки наши стручњаци говоре да је овај вирус вештачки произведен и пуштен у свету са циљем поробљавања и истребљења човечанства. Аналогно томе и вакцина о којој се много говори, по речима многих научника медицине у себи садржи живу и неке отровне метале, наночестице, дакле није направљена са циљем да лечи вирус, него она има сасвим другу намену, мења ДНК у људскоме телу – не лечи него разара. Ово потвђују информације који долазе и из којих видимо да су неки од оних који су је примили умрли, а неки добијају тешке аутоимуне болести као аутизам и др.
      Имајући све ово у виду шта треба ми да чинимо у ова тешка времена да би спасили своје душе, да би се људи ослободили паничног страха који је завладао у срцима многих. Говори нам Господ: “Трпљењем спасавајте душе своје.”,”Не бојте се ја победих свет”. Покажимо трпљење и истрајимо у вери Свету Православну. Овде добро нам је сетити се Св.мученика и исповедника за веру, угледајмо се на њихову веру, подвиг и живот.
      Молимо се Господу Богомладенцу, коме сва творевина Божја хита да се поклони Цару који се родио од Дјеве, Творцу Своме, Анђели му приносе појање, пастири-побожно усхићење, земја-пећина, пустиња-јасле, а род људски Мајку Дјеву, Који је ради нас људи постао човек да заштити верне своје – Цркву, на Његовој крви основану. Покајањем вратимо се једином Човекољубцу Господу Христу Богу нашему, утврдимо себи у вери у Њега како би Он Свој мир уселио у срца наша и испунио срца наша Божићне радости и онда ће сваки панични страх овога света бежати из човека. Нека би сваког човека обасјала светлост витлејемске звезде да сви са радошћу ускликнимо анђелским славопојем “Слава на висини Богу и на земљи мир, и међу људима добра воља”.
      То је моја порука, не само православним верницима у српској дијаспори него свим православним хришћанима на свим континентима. Све православне хришћане поздрављам са сверадосним Божићним поздравом мира и љубави: “Мир Божји! Христос се роди!.”
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У нашој језичкој семантици предање [традиција] означава оно што нам је предато од предака, искуство које нам је остављено у наслеђе од стране ближе и даље прошлости. То искуство утиснуто је у начин живота и праксу, у заједничке обичаје занатске вештине. Утиснуто је у језички израз, научнa достигнућа, књижевност, уметност, схватања која дају смисао животу и смрти, у свакодневицу.

       
      Предање чува за потоње генерације и преноси им достигнућа, схватања и навике сваке генерације понаособ – све оно што је током времена преживело, што је наставило да има тежину за наредне генерације и што учинковито одговара на њихове потребе. А преживљава и предаје се оно што је изабрано и проглашено вредним од стране трговачког расуђивања многих – иако не по сваку цену уз свесно (колективно разрађено) разматрање.
      Предање одређују критеријуми вредновања које намеће потреба или животна пракса. Уколико, дакле, предање има вредност само по себи, та вредност се може лоцирати у критичком преиспитивању којим се одабира оно што ће се након тога предати. Другим речима, вредност предања почива у провери (одабиру), коју врши опште искуство, одређујући оно што се наслеђује са поколења на поколење. Старост (тј. временска дистанца) није оно што у толикој мери даје вредност предању, колико је то колективна критичка функција процене онога што предање преноси. Једини критеријум при доношењу суда јесте да ли оно што предање преноси одговара људским потребама или не.
      Црквено искуство увек је у предању видело ризницу искуства предакâ: искуствено критичко преиспитивање хришћанске благе-вести (ев-ангелија) од поколења до поколења. Учесници догађаја Цркве могу да разликују да ли у одређеном предању [традицији] ев-ангелије њихових надањâ има реалнο покриће смисла постојања и његове перспективе. Или је реч о „измишљеним бајкама“ (2Пт 1, 16), идеолошким програмима и религијској квази-утехи.
      Посебну вредност за Цркву одувек је имало предање наслеђено од прве црквене заједнице и записано у књигама Новог Завета. Реч је о искуству и сведочочењу очевидаца историјске појаве Исуса из Назарета. Они нам предају, како уверавају: „…што су чули, што су видели очима својим, што сагледаше и руке њихове опипаше“ (1Јн 1, 1–3).
      Божија интервенција у историји, Његово очовечење и васкрсење, представљају основно полазиште догађаја Цркве, због чега је и сведочење очевидаца ове интервенције поистовећено у свести људи са основном истином Цркве.
      Но ипак, оно што текстовима Новог Завета даје изузетну вредност у Цркви, није намера доказивања, нити давање приоритета сентименталности. „Објективно“ доказивање „знакова“ који су пратили откривењско присуство Исуса Христа за Цркву је од маргиналног значаја, с обзиром на то да се знање о свему што се овим знаковима означава не исцрпљује у историјским подацима. Многобројни опоненти Eванђеља подробно проучавају податке које нам пружају текстови Новог Завета, а да притом њихово одбацивање нимало не бива умањено.
      Знање еванђелског сведочанства је чињеница и искуство односа. Зато се текстови прве хришћанске заједнице предају кроз богослужбену праксу, тумаче се кроз искуство односа-учешћа у конституисању евхаристијског тела. Не искључује се, засигурно, ни индивидуално-приватно читање, али уз свест да се такво читање разликује управо по потенцијалу знања ев-анђелског сведочанства.
      Наиме, постоји разлика, mutatis mutandis, између приватног читања Новог Завета и читања Новог Завета „у Цркви“, као што уосталом постоји разлика између самосталног проучавања партитуре и ишчитавању исте партитуре уз учешће у симфонијском извођењу музичког дела. Само искуство учествовања у означаваним стварима (а не напросто информисаност о дешавањима) спашава догађај Цркве од отуђења и свођења на идеолошку конструкцију, зато што је разумевање текстова и избегавање погрешног тумачења у пуној мери загарантовано једино искуством.
      Сведочанство Новог Завета за Цркву представља предање од изузетне вредности и значаја управо зато што потоњим поколењима преноси темељне историјске датости догађаја Цркве уз јасноћу опитне непосредности. Додуше, по свему судећи, из још једног разлога: зато што сведочанство Новог Завета представља на првом месту наслеђе које коренито мења начин метафизичког трагања.
      Сведочаство Новог Завета претпоставља (дефинише) знање, не као интелектуалну информацију, теоретску хипотезу, психолошко убеђење, него као еросну узајамност, активну веру-поверење – самопредавање односима љубавног заједничарења у животу и нади.
      У новозаветном наслеђу чува се тумачење метафизике, али не мишљу, него кроз однос. Бог Цркве је „Бог отаца наших“, Лична Другачијост која се афирмише кроз историјско искуство личних односа сваке генерације с Њом. Бог није интелектуално схватање Првог Узрока, „Dieu des philosophes et des savants“ [„Бог философа и научника.“ Pascal, Pensées, Le mémorial]. Бог се познаје само као Отац – као љубав и ерос који је узрочник свега постојећег. Познаје се на основу Његовог уласка у историју „у личности Исуса Христа“, „у Духу“ посведоченог Сина и Логоса Очевог, у догађају Цркве.
      Црква не претендује да буде непогрешива религија, нити конкурентна идеологија која би била ефикаснија од других или имала „узвишенију етику“. Црква пружа могућност искуственог учествовања у подвигу „сусретања“ са смислом постојања-наде. „Дођи и види“. Црква говори о подвигу вере, тј. о подвигу еросног самопревазилажења, који рађа знање.
      Такво знање стиче се одустајањем од захтева свог ега, односно од захтева само-живости. Одустајањем од извесности, обезбеђености и оклопљености гаранцијама. Вера нема другу деонтологију или потпору осим еросне узајамности, због чега и представља непрестани ризик, као и сваки ерос. Реч је о ризику оштрице коју чини граница између Цркве и религије, граница између слободе еросног самопревазилажења и сладострасне илузије самопревазилажења која је у ствари комфорна покорност религијском ауторитету.
      Религизацијом, пре свега, називамо ово тешко разлучиво отуђење еросног достигнућа и његово свођење на егоистично самообезбеђивање. Свођење поверења на потчињење, приоритета искуства на саображавање са датим извесностима, аксиомским принципима и нормативним прописима.
      Ове разлике су на нивоу интелекта јасне, али су у стварности тешко разлучиве, скоро неприступачне за свесну самоконтролу, с обзиром на то да су стварне чињенице закамуфлиране и претварају се у илузорне, психолошки пожељне, појаве. Често се предању предајемо са илузијом да је по среди самопревазилажење и вера, док у ствари кроз веру-поверење вребамо прилику за своје егоистично обезбеђивање.
      Мислимо да живимо верношћу предању и да се слободом издижемо изнад природне законитости, изнад давања приоритета егоистичној вољи, изнад самодовољности нашег интелекта и индивидуалног суда, док смо у ствари несвесно заплетени у оклопљавање сопственог ега, овај пут уз верност „ауторитету“ предања, за шта очекујемо награду.
      Човекова психа невероватно лако и несвесно склизне у одустајање од слободе како би се докопала објективних гаранција за индивидуално „оправдање“ и „спасење“. Она је у стању да предање користи као тврђаву обезбеђености, проглашавајући прошлост најузвишенијом гаранцијом истине, аутентичности и валидности. Истина се тако одсеца од реалности живота и поистовећује са словом историјског прототипа неке поуке, са прецизношћу првих формулација, са обичајним правилима – идолизација прошлости одређује шта је заправо „исправно мишљење“, тј. православље.
      „Аутентични“ православци су награде достојни „бранитељи“, „чувари“ и „заштитници“ предања. На тај начин, како се догађај Цркве постепено претвара у религију, предање се институционално намеће као извор хришћанске истине и вере. Хришћанска истина престаје да буде искуство учествовања у новом начину постојања, подвиг и перипетија слободе, само делимично (апофатички) означавана језиком, уметношћу или богослужбеним поретком.
      Истина постаје исто што и објективне информације које се дефинишу као предање: формулације, канони, обичајни обрасци – све оно што индивидуа може поседовати као објекат, оно чиме може господарити и присвајати у виду оклопљавања религијском обезбеђеношћу.
      У свим горе наведеним случајевима предање се објективизује као истина само по себи. Сматра се да предање садржи предуслове којима уколико се индивидуа потчини, може гарантовано да поседује истину – да има исправна уверења и награде достојно опхођење. Следствено, индивидуа на тај начин може поседовати сигурност сопствене оправданости и спасења.
      Верност и доследност у инсистирању на предању обезбеђује све оно што захтева нагонска инстинктивна религијска потреба човека. Или, боље рећи, све оно што захтева сваковрсна нагонска-инстинктивна потреба за психолошком обезбеђеношћу, самоувереношћу и оклопљавањем ега.
      Отуд је апсолутизовање вредности предања појава која се не задржава на религиозности, већ по правилу прати сваку социјалну и политичку идеологију која траје дужи историјски период, сваки дуговечни институционални облик, чак и научне теорије које одолевају времену. Марксистичка идеологија и фројдовска теорија представљају класичне примере поља развоја отврдлих традиционалистичких тенденција.
       
      Христо Јанарас, Против религије, 
      Севастијан прес – Лос Анђелес Интерклима-графика – Врњци 2019, стр. 116-120.
      Превод: Бојан Радичевић
×
×
  • Креирај ново...