Jump to content

Помоћ око разумевања (систематизације) Богослужења


Препоручена порука

Поздрав свима,

Тренутно се бавим израдом (мобилне) апликације која има за циљ олакшавање са једне стране креирања  и пласмана распореда Богослужења у храмовима, а са друге долажење до тих информација (распореда) од стране верника.

Већи део тога како ће сама апликација изгледати и радити је већ испланирано и постављено / креирано.

Оно где имам потешкоћа је разумевање саме поделе Богослужења, односно, како да сложим (систематизујем) различите врсте Богослужења у неку (инжењерски разумљиву) целину.

Јасна ми је подела на дневне, седмичне и годишње службе.

Сваки храм може свакога дана планирати јавно Богослужење по потреби (литургија, јутрење, вечерње, повечерје, полуноћница и први, трећи, шести и девети сат).

Свако од ових Богослужења се састоји од непроменљивих (уводна молитва, јектенија, возгласи и отпуст) и променљивих (тропар, кондак, величаније, стихира, Богородичан, акатист, икос, сједален, ипакион, антифони, прокимен, канон, светилан/ексапостинар, причасни стих / киноник) делова. Знам да постоје правила за ”састављање” Богослужења од ових променљивих и непроменљивих делова.

Недоумице које имам:

1. Како се у ове дневне распореде уклапају седмична (Васкрсење, анђели, Јован Крститељ, Јуда, свети Апостоли и свети Никола Мирликијски, распеће, Мајка Божија, свети мученици и преминули) Богослужења? Да ли су променљиви делови Богослужења свакога дана посвећени неком из седмичних или су у питању посебна Богослужења? Ако су седмична део дневних, да ли свих или само неких (нпр. литургије)?

2. Како се у дневне распореде уклапају годишња Богослужења? Слична је недоумица као са претходном: да ли ова Богослужења постају део дневних служби или су засебна?

3. За време великих црквених празника да ли постоје посебна (додатна) Богослужења или се тим данима ”само” служи више дневних (али у низу, нпр. Бдење)?

4. Како се Свете Тајне уклапају у дневни распоред Богослужења? Света тајна причешћа је део сваке литургије. Да ли може бити део и неког другог (дневног) Богослужења? Да ли неке друге Свете Тајне могу бити део (наставак) дневних Богослужења? Дешавало ми се да налетим на најаву Јелеосвећења у неким црквама али не знам да ли је ова Света Тајна била део редовних служби (нпр. литургије) или је била посебно.

 

Знам да имам пуно питања/недоумица и свестан сам да је очигледно да јако мало знам у овом тренутку (можда ће звучати невероватно, али јесам провео пуно времена читајући на ове теме) али данима већ покушавам да разумем ову тему и нисам успео да дођем до ”аха!” момента.

Унапред хвала свима који издвоје време да прочитају ово и покушају да помогну.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам колико познајеш богослужења из личног искуства, а то је важно да би имао неку референцу.

За почетак, можемо да кажемо овако: све службе дневног циклуса се налазе у књизи Часослов. Требало би да се та књига прочита током једног дана у одређено време. Ту је костур служби, а то су углавном псалми и још понешто.

Тај се оквир попуњава поезијом која се комбинује на два начина: песме октоиха (седмични циклус х 8) + песме Минеја (годишњи циклус по календару) или песме триода (уместо октоиха, током пасхалног периода) + песме Минеја.

Ове песме из октоиха и Минеја или триода и Минеја се комбинују у одређеном распореду у зависности од важности празника. Велики празници Минеја (Божић, Богојављање, Сретење...) служе се са 100% Минеја. Мали празници, као  служба св мученика Вонифатија (грађанска нова година) 60-70% октоих, 30-40% Минеј.

Такође зависи у који дан недеље падне служба. Св. Никола у уторак није исто као кад падне у недељу. Недеља (октоих) је важнија од било ког светитељског празника па октоих има опет доминантну позицију.

Иако се октоих током пасхалног периода замењује триодом, суботом и недељом се службе певају и из октоиха и из триода.

Највише се комбинује на јутарњој служби. Мало мање на вечерњој. Понешто на литургији, а најмање на часовима, повечерју и нарочито на полунићници.

То је већ довољно да ти закомпликује живот.

Ја бих прво дефинисао дневни оквир и оставио празна места тамо где треба да се дода поезија. Затим бих дефинисао велике празнике, од највећег па наниже, да се тако неприлично изразим. Потом бих дефинисао комбинације за недеље и суботе па онда за велики пост, а тек на крају бих истраживао свакодневни октоих и Минеј.

Јелеосвећење - на крају долази само на своје место.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јасно. Хвала пуно.

И хтео сам да кренем са једноставнијим распоредом па да касније додајем по потреби. Нисам имао намеру да расчлањујем службу на њене делове у оквиру саме апликације (обзиром да је, бар за сада, њена намена усмерена ка верницима којима је најбитнији сам распоред служби). Нисам сигуран само како да третирам, бар за сада, седмичне и годишње: најједноставније би, за сада, било да само додатно информишем корисника да је конкретан дан, који се гледа, посвећен некоме или нечему. Боље би било да неку од планираних служби за тај дан (нпр. литургију) обележим као посвећену недељној и/или годишњој служби, уколико је то стварно тако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам тачно шта ти је циљ. Ако се трудиш, труди се до краја. Не знам да ли икоме треба информација типа: данас се комбинује служба св. архангелима из октоиха и сл преподобном оцу Макарију из Минеја.

Ко је циљна група?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Покушавам, али очигледно не умем да објасним тачно шта ми треба.

Основни проблем, који је у мојој глави, је уклапање недељних и годишњих служби у дневна Богослужења. Да ли она (недељне и годишње службе) постају део дневног распореда Богослужења (и ако да - којих) или су у питању друга Богослужења.

Други проблем је уклапање Светих Тајни у дневни распоред Богослужења. Оно што тренутно знам, то је да је Света тајна причешћа увек део литургије и да је Јелосвећење посебна служба. Да ли причешће може бити део и других Богослужења и шта је са осталим Светим тајнама (да ли су остале део, или могу бити део, постојећих дневних служби или су у питању ѕасебне службе)?

Циљна група су пре свега верници који могу доћи до информације о распореду Богослужења у храмовима. Има још пуно неких планираних функција, али је ово основа.

 

Надам се да је ово било мало јасније. Иѕвињавам се на очигледно конфузним објашњењима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је било јасно и раније.

Дневна богослужења су доручак ручак и вечера.

Недељни и годишњи циклус су супа, сарме, поховано месо и колачи.

Сама по себи сва ова јела нам ништа не значе ако их не уклопимо у доручак, ручак и вечеру.

Причешће је увек на литургији.

Јелеосвећење је једном годишње.

Да ли ти је неко наручио апликацију или то радиш сам за себе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, сад ми је јасније, хвала :)

Није нико наручио: радим је на сопствену иницијативу, мотивисан да помогнем људима око себе којима представља проблем процес сазнавања распореда у околним храмовима и организација присуства, али уз благослов парохијског свештеника.

Ево како изгледа основни екран, верзија од пре неколико дана:

 

Screenshot_1610886201.png

 

Едит: подаци на екрану изнад су за потребе развоја и тестирања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, logdanov рече

Не знам тачно шта ти је циљ. Ако се трудиш, труди се до краја. Не знам да ли икоме треба информација типа: данас се комбинује служба св. архангелима из октоиха и сл преподобном оцу Макарију из Минеја.

Ко је циљна група?

A bilo bi dobro da neko napravi tipk za svaki dan u godini, kao sto se jedno vreme stampao pa je prekinuto.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала. Убачено је већ...  Оне ”обојене капи” у наслову, испод назива годишњег празника су управо то. Плава за пост на води, наранџаста на уљу, бела за ”бели мрс” и црвена за мрсне дане. Сухоједење ће вероватно бити прецртана плава ”кап”.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, illuminated рече

Хвала. Убачено је већ...  Оне ”обојене капи” у наслову, испод назива годишњег празника су управо то. Плава за пост на води, наранџаста на уљу, бела за ”бели мрс” и црвена за мрсне дане. Сухоједење ће вероватно бити прецртана плава ”кап”.

 

Супер идеја, једва чекам да скинем апликацију. Ако смем да предложим - ставио бих само негде напомену у апликацији везано за правило поста и евентуално друга правила која би се помињала у апликацији, да се ради о општим заповестима, док сваки верник треба да поступа по савету свог свештеника. Примера ради као када би нека здравствена апликација садржала неки преглед болести, па писало да се упала ува лечи антибиотицима тим-и-тим, али да нико не треба да их узима на своју руку, без рецепта лекара. 

Знаш шта би још било корисно, ако ти се укпала у план, да за сваки храм постоји мали списак свештеника по парохијама, са њиховим контактима. Знам да неки храмови имају те податке на својим интернет страницама. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Срђан Шијакињић рече

Ако смем да предложим - ставио бих само негде напомену у апликацији везано за правило поста и евентуално друга правила која би се помињала у апликацији, да се ради о општим заповестима, док сваки верник треба да поступа по савету свог свештеника.

Имао сам ово у виду пре неколико недеља и потпуно сам заборавио на то. Хвала, записао сам сада и нећу заборавити.

Клик на иконе које показују пост иначе отварају тзв. pop-up панел са текстуалном информацијом о посту тог дана и легендом (шта која икона значи).

 

пре 30 минута, Срђан Шијакињић рече

Знаш шта би још било корисно, ако ти се укпала у план, да за сваки храм постоји мали списак свештеника по парохијама, са њиховим контактима. Знам да неки храмови имају те податке на својим интернет страницама. 

Ово ће свакако бити део информација о Храму. Поред локације и начина контакта Храма, постојаће могућност да се унесу макар основне информације о свештеницима у Храму са могућношћу контакта. Свештена лица ће имати мало другачији интерфејс апликације: они могу видети профилне слике и имена чланова црквене заједнице, итд. Парохијски свештеници ће моћи да виде крсне славе парохијана и користити уграђени календар за планирање посета домаћинствима пред славу а духовни оци ће имати неке друге додатне могућности комуникације и организације са духовном  децом. У плану је такође за свештенике и опција делегирања управљања делова апликације (нпр. да неки ђакони могу управљати распоредом Богослужења, помоћници распоредом са парохијанима или духовном децом, итд...).

Доста горе описаног је већ имплементирано.

пре 30 минута, Срђан Шијакињић рече

Супер идеја, једва чекам да скинем апликацију.

Хвала :) Неки тренутни план је да ћу у наредних десетак дана завршити мобилни део. Затим, уколико добијем одобрење свештеника, следи довршавање развоја backend дела (база података, апи, складиште слика, итд...) па постављање прве бета верѕије на Google Play Store. Свеукупно, за 3 до 4 недеље очекујем доступну прву бета верзију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Крдо са 800 крава и 200 коња које се налази на испаши на Сувој планини умире од жеђи јер је од викенда без капи воде, након што је потпуно пресушио једини извор, сазнаје агенција Бета од сточара из тог краја.
      Јован Миљковић из села Мали Крчимир у општини Гаџин Хан рекао је да се на Сувој планини дешава права природна катастрофа због које би „камен заплакао” и истакао да сточари апелују на све надлежне државне органе, али и људе добре воље да им хитно помогну да обезбеде воду за већ исцрпљене животиње.
      „Суша је велика и на извору протеклих месец дана није било довољно воде па нам је у помоћ прискочила Војска Србије и општина. Цистернама је одвожена вода до Ракоша, све до суботе. Тада је војсци истекао уговор на основу којег су извозили воду и повукли су своја возила”, објаснио је Миљковић.
      Према његовим речима, општина Гаџин Хан је протеклог месеца из свог буџета плаћала гориво за војне цистерне, а мештани су од својих пара плаћали цистерне приватних фирми да и оне помогну, али сада ни једни ни други немају више пара.
      „Ми сточари смо сваки излазак цистерне са водом на планину плаћали 12.000 динара и до сада смо утрошили 3.000 евра. Већина сточара више нема пара за плаћање цистерни, а то су и мале количине које сами можемо да обезбедимо. Једна цистерна приватника извезе шест тона, а животињама је горе дневно потребно 50 тона воде”, нагласио је Миљковић.
      Казао је да сточари из Малог Крчимира који имају краве на испаши на Сувој планини, а таквих је 29, не могу да их врате кући јер и у селу нема воде већ 20 дана.
      „Немамо воду ни за пиће, ни за животиње. Сеоски водовод људи из Дирекције за изградњу у Гаџином Хану, затварају да би се вода прикупила и могла да потече сваки четврти, пети дан. Тада наточимо воду за пиће и толико”, изјавио је Миљковић.
      Миљковић је рекао да се и претходних јесени јављао мањак воде на Сувој планини, али да овакву сушу и природну катастрофу не памте ни најстарији мештани.
      Он је казао да сточари из Малог Крчимира, али и белопаланачких села Мокра, Бежиште и Космовац, који такође имају краве и коње на испаши на Сувој планини, моле за што хитнију помоћ како животиње не би угинуле.
      Извор Ракош на Сувој планини око којег се од суботе узалудно окупља крдо крава и коња удаљен је од Ниша свега седамдесетак километара и до њега се стиже макадамским путем.
      https://www.politika.rs/scc/clanak/487638/Krdo-sa-1-000-krava-i-konja-umire-od-zedi-na-Suvoj-planini-stocari-apeluju-za-pomoc
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија источноамеричка предузима посебну иницијативу за прикупљање средстава за помоћ угроженој Грчкој нацији, поводом катастрофалних пожара који су задесили ову земљу, ефективно са недељом, 22. августа 2021. године.

       
      Његова Светост, Патријарх српски Г. Порфирије, упутио је изразе своје братске и срдачне подршке Његовом Блаженству, Архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму, кога је замолио да пренесе молитве васцелог српског православног рода, који није и никада неће заборавити да је у скорој прошлости готово јединог пријатеља у великим, ратним недаћама које је преживео имао у братском грчком народу и сестринској Јеладској Цркви: „Изобилна помоћ коју сте Ви, наша грчка браћа и сестре, слали у српске земље представљала је за нас не само храну, одећу, обућу и друге потрепштине, него и знак да у нашој близини имамо најближе пријатеље који не желе да учествују у неправди којој смо били изложени“.
      Као што је наш Патријарх и отац то учинио, и ми такође овим упућујемо изразе Нашег најдубљег саучешћа породицама пострадалих, уз чврсту веру да ће Господ у насељима праведника населити све оне чији су се земаљски животи угасили у пламену.
      Прилоге можете доставити онлајн преко: www.paypal.com
       
      СА АРХИЈЕРЕЈСКИМ БЛАГОСЛОВОМ И БЛАГОДАРНОШЋУ,
      +ИРИНЕЈ
      ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

      Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх је исказао спремност за помоћ и сарадњу новоизабраном руководству Српског демократског форума

       
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије примио је 16. јула 2021. године у просторијама Црквене oпштине Загреб делегацију Српског демократског форума коју су чинили новоизабрана председница те најстарије невладине организације Срба у Хрватској Јелена Несторовић, саборска заступница Драгана Јецков, Никола Вукобратовић, Марина Стојновић, Јован Влаовић и Емина Ђурашевић.
      Приликом сусрета расправљало се о будућим плановима Српског демократског форума, о раду Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу, као и о актуелним питањима и дешавањима у српској заједници у Хрватској.
      Чланови Српског демократског форума, који су раније деловали кроз Омладинску мрежу Срба у Хрватској, истакли су да су континуирано успешно сарађивали са Његовом Светошћу док се налазио на катедри Митрополита загребачко-љубљанских. Новоизабраном руководству Српског демократског форума Патријарх је пожелео много успеха у будућем раду и исказао спремност за помоћ и сарадњу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Црква позива све људе да се саберу око Бога, око светиње, и никаква земаљска подјела не би смјела да се испријечи на путу тог позива. Цркви није мјесто у политичком и међустраначком животу, више пута ћемо то поновити ако треба, јер можда свима нама треба још времена да схватимо да је неумјесно и неукусно Цркву позивати у простор гдје њој није мјесто”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

      Гостујући у емисији „У жижи“ на ТВ А1, о. Гојко је нагласио да су избори 30. августа 2020. године били својеврсни референдум грађана Црне Горе о ондашњем антицрквеном и антиуставном закону о слободи вјероисповјести и да су литије биле суштински цивилизацијски порив да се раздвоји држава и Црква, што тадашњи закон није имао намјеру да уради: “Све партије које чине садашњу парламентарну већину на овај или онај начин су подржале литије. На један начин су то радили људи из Демократског фронта, на други начин људи из Демократа, на трећи начин људи из УРЕ, али сви су они нашли неки угао како би рекли да они разумеју и подржавају тежњу Цркве да се онај лош закон промјени. И то се десило”.
      Објашњавајући да више не постоји разлог да Црква на било који начин утиче на политичка збивања, као што је то имала када је био у питању тај антиуставни закон и намјера прошле власти да стави Цркву под своју државну управу, прота је нагласио да “живимо у грађанском, секуларном, демократском друштву и морамо да се навикавамо, и ми као Црква а и политичари, да свак свој посао ради”.
      Даље је, одговарајући на питања о актуелним дневно-политичким дешавањима у Црној Гори, рекао да политика има своје токове и да рад Владе и Скупштине треба препустити законитостима које уређују тај дио друштвеног живота те да он као свештеник само може да се моли Богу да људи буду разумни и да се не љуте и олако не свађају.
      “Нек свак ради како мисли да је најпаметније. Пошто се принципијелно залажем за секуларно друштво и вјерујем да је оно могуће, и знам да оно постоји у другим земљама које имају дуготрајно искуство демократије, мислим да Цркви није просто мјесто у тим темама.”
      Иако живимо један тренутак у Црној Гори када над нама лебде неки авети подјела, наша је дужност, како је казао, да тражимо оне тачке које су тачке додира а не тачке раздвајања. Као свијетли примјер навео је Свјатјешег Патријарха наше помјесне Српске православне цркве г. Порфирија који је нашао начин, смогао снаге, имао умјећа да каже да је Хрватска његова друга отаџбина управо због тога што је он митрополит загребачко-љубљански, да честита градоначелнику Загреба, а знамо ако постоји парадигма за сукоб то су Срби и Хрвати на Балкану.
      “Али Патријарх будући да је епископ Христове цркве у Загребу, он добро зна шта значи бити Христов свештеник и Христов митрополит. И ако је то тако са Србима и Хрватима, и ако наш Патријарх шаље такву поруку, и треба да је шаље, какву ми поруку треба да шаљемо свештеници у Црној Гори него управо такву: да нема тих разлика.”
      Позивајући народ на слогу и братску љубав препознатљивим слоганом “слога биће пораз врагу” и подсјећајући да ђаво хоће да посвађа брата са братом како би људи једни на друге гледали са неподношљивошћу, завишћу, љубомором, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, на крају је поручио да сваког дана треба радити на слози и молити се Богу за њу и вјеровати да је слога могућа – слога у Богу: “Добри Бог који нас је створио и који нас држи, даће снаге и наћи ће начина да нас окупи око своје Трпезе у свом дому, да будемо у срцима једни другима браћа као што смо увијек били”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...