Jump to content

Богојављење - Четврта стихира на Господи возвах


Препоручена порука

Хотећи да спасе залуталог човека, ниси се либио да узмеш изглед слуге, јер је требало да ти, Владика и Бог,  примиш наше због нас, зато  си крштен у телу Избавитељу, а нас си опроштаја удостојио, па ти кличемо: Христе Боже наш, слава теби.

 

Запратите на youtube каналу, срећни празници ❤

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Душу моју, Господе, у гресима многим, и безумним делима жестоко раслабљену, подигни Твојим божанским заступништвом, као што си некада раслабљеног подигао, да Ти спашен кличем: Слава Милостиви Христе сили Твојој!

       
      Катихета Бранислав Илић: Господе, немам човека! (Јн 5, 7)   Преподобни Јустин ћелијски: Беседа у недељу Раслабљеног   Свети Николај Охридски и Жички: Еванђеље о чуду у Витезди   Епископ захумско-херцеговачки Григорије: Беседа у недељу Раслабљеног   Епископ западноамерички Максим: Беседа у недељу Раслабљеног   Протојереј Александар Шмеман: Недеља Раслабљеног   Протођакон Радомир Перчевић: Притворје Соломоновје...   Протојереј-ставрофор Славко Божић: Беседа у Недељу Раслабљеног   Презвитер Велимир Врућинић: Беседа у недељу Раслабљеног   Прича о бањи Витезди   Радио Беседа: Недеља Раслабљеног   Радио Светигора: Недеља раслабљеног     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најпознатије дело константинопољске химнографкиње Преподобне Касијане је свакако стихира-славник (пева се на Слава) стиховњих стихира јутрења Велике среде. 

       
      ТЕКСТ СТИХИРЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: 
      Господе, жена која је пала у многе грехе, осетивши Твоје Божанство, узела је чин мироносице, и ридајући Теби миро пре погреба приноси. Авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а мрачна и без зрака је жеља греха! Прими моје изворе суза, Ти који облацима изводиш воду мора. Пригни се мојим срдачним уздасима, Ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим. Да целивам пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се Ева у рају, предвече шум ушима чувши, страхом сакрила. Мноштво грехова мојих, и бездане судова Твојих, ко ће испитати. Душеспашче Спасе мој, не презри мене, слушкињу твоју, Ти који имаш неизмерну милост.
       
      ТЕКСТ СТИХИРЕ НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ: 
      Господи, јаже во многїя грѣхи впадшая жена, 
      Твое ощутившая Божество, мѵроносицы вземши чинъ,
      рыдающи мѵро Тебѣ прежде погребенїя приноситъ: 
      увы мнѣ глаголющи! јакѡ нощь мнѣ єсть разжженїе блуда невоздержанна, 
      мрачное же и безлунное рачение грѣха. 
       
      Прїими моя источники слезъ, 
      иже ѡблаками производяй моря воду. 
      Приклонися къ моимъ воздыханїемъ сердечнымъ, 
      приклонивый небеса неизреченнымъ Твоимъ истощанїемъ: 
       
      да ѡблобыжу пречистеи Твои нозѣ, 
      и ѿру сїя паки главы моея власы, 
      ихже въ раи Ева, по полудни, шумомъ уши огласивши, страхомъ скрыся. 
       
      Грѣхѡвъ моихъ множества, 
      и судебъ Твоихъ бездны кто изслѣдитъ? 
      Душеспасче Спасе мой, 
      да мя Твою рабу не презриши, 
      иже безмѣрную имѣяй милость.
       
      ТЕКСТ СТИХИРЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ:
      O Lord, the woman who had fallen into many sins, 
      sensing Your Divinity, takes upon herself the duty of a myrrh-bearer. 
      With lamentations she brings you myrrh in anticipation of your entombment. 
      "Woe to me!" she cries, "for me night has become a frenzy of licentiousness, 
      a dark and moonless love of sin. 
       
      Receive the fountain of my tears, 
      O You who gather into clouds the waters of the sea. 
      Incline unto me, unto the sighings of my heart, 
      O You who bowed the heavens by your ineffable condescension. 
       
      I will wash your immaculate feet with kisses 
      and dry them again with the tresses of my hair; 
      those very feet at whose sound Eve hid herself in fear when she heard You walking in Paradise in the twilight of the day. 
       
      As for the multitude of my sins 
      and the depths of Your judgments, who can search them out, 
      O Savior of souls, my Savior? 
      Do not disdain me Your handmaiden, 
      O You who are boundless in mercy.
       
      ТЕКСТ СТИХИРЕ НА ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ: 
      Κύριε, η εν πολλαίς αμαρτίαις περιπεσούσα γυνή,
      την σήν αισθομένη Θεότητα μυροφόρου αναλαβούσα τάξιν,
      οδυρομένη μύρα σοι προ του ενταφιασμού κομίζει.
      Οίμοι! λέγουσα, οτι νύξ μοι υπάρχει, οίστρος ακολασίας,
      ζοφώδης τε και ασέληνος ερως της αμαρτίας.
       
      Δέξαι μου τας πηγάς των δακρύων,
      ο νεφέλαις διεξάγων της θαλάσσης το ύδωρ,
      κάμφθητί μοι προς τους στεναγμούς της καρδίας,
      ο κλίνας τους ουρανούς τη αφάτω σου κενώσει.
       
      Καταφιλήσω τους αχράντους σου πόδας,
      αποσμήξω τούτους δε πάλιν τοις της κεφαλής μου βοστρύχοις,
      ων εν τω Παραδείσω Εύα το δειλινόν κρότον τοις ώσιν ηχηθείσα,
      τω φόβω εκρύβη.
       
      Αμαρτιών μου τα πλήθη
      και κριμάτων σου αβύσσους τις εξιχνιάσει,
      ψυχοσώστα Σωτήρ μου;
      Μη με την σήν δούλην παρίδης,
      Ο αμέτρητον έχων το έλεος.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Четврту недељу Свете Четрдесетнице савршавамо спомен на преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дела „Лествица рајаˮ. Кроз његово богонадахнуто дело Црква пред нас износи дивне примере духовног напредовања у хришћанском животу.  
          Подсетимо се на кратко претходних недеља Свете Четрдесетнице, како не бисмо изгубили континуитет нашег подвижничког путовања.  Прве недеље Свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством. Друге недеље Светог Григорија Паламу великог међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље Православног мистичног подвижништа. Треће недеље прославили смо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења. Четрвте недеље прослављамо победника у подвижничком животу и учењу, онога који нас поучава подвижиштву као лествици духовног живљења. Рајсака лествица преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку,  дарује нам цветне плодове учења, који наслађују срца оних који их изимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој. Пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се  подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе.    У предговору Лествице читамо: У својој знаменитој књизи “Небеска Лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се Ангели Божји пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога. Своје место међу недељама Великог поста спомен на преподобног Јована Лествичника налазимо веома касно. Јерусалимски канонар, типик Велике цариградске Цркве, Синајски канонар, Евергетински типик, па чак ни српски Никодимов типик не спомињу овај спомен. Први пут овај спомен налазимо у српском Романовом типику који је састављен у манастиру Хиландару (1331. год). У синаксару ове недеље налазимо занимљив податак да је за време Свете Четрдесетнице на Светој Гори устаљен обичај читања Рајске Лествице као келејно правило.   Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње, Ангел у телу и чудотворац. Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове. Као исцелитељу духа и исцелитељу немоћних, притичемо теби са вером. Слава Ономе који је теби подарио крепост, слава Ономе који те је прославио, слава Ономе који тобом свима дарује исцељење.  (тропар)   Триодска химнографија прподобног Јована Лествичника велича као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу. Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га:   Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег, богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божије, да бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим молитвама Господе помилуј и спаси душе наше.    Сваки Хришћанин је позван да целог живота буде подвижник, а то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима Свете Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до препорађања наше душе која је окорела у греху. Богослужбене песме наглашавају важност подвига и молитве као два основна начина корачања кроз духовну пустињу Великог поста. У својој беседи преподобни Јустин Ћелијски сагледава врлине као степенице лествице небеске: „Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја.ˮ   Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човекољубља, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди. Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. (заамвона молитва четврте недеље Великог поста)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...