Jump to content

Академик се одриче Косова

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 минут, Bokisd рече

Evo ti Avocado objasnio analogiju oko razvoda.

Evo, samo jedno pitanje, ko je poceo koga da maltretira u 19, i 20 veku ?

Па ми Албанце да би добили што већу цену за куће.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 254
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Teška tema ali prihvatati bilo šta van rezolucije 1244 je ravno izdaji. Ono što je Milošević uradio je takođe izdaja, jer je svojom diplomatijom uradio to što jeste i kasnije kako je kontrolisao

На линку можете прочитати читав интервију. В. КОСТИЋ: Косово није наше, то што пре треба схватити | ИСКРА ISKRA.CO Косово није наше, то треба што пре схват

Прво идеш са калсичном малограђанском лдп-нво причом ми сносимо одговорност за Слобу. Онда ћутиш на питање ко сноси одговорност за овк. Онда износиш неки саркастични став у коме је кривица подједнака

Постоване слике

пре 8 минута, Avocado рече

Postoji tu jedan problem sa tom diskriminacijom i sa tvojim poređenjima sa razvodom... (ne postoji ako pričamo o nekoj kolektivnoj moralnoj odgovornosti ali to je posebna priča i meni bezvezna)

Naime, postoje pravila tj. propisi koji regulišu razvod... da li je dozvoljen, kada je dozvoljen, kako se sprovodi, ko od supružnika ima kakva prava/obaveze u slučaju razvoda, ko o tim pravima/obavezama odlučuje... problem sa tvojom analogijom je što ne postoje takva pravila za secesiju... ne postoje zato što ne postoji saglasnost oko toga među državama, niti volja da se takva pravila uvedu, čak i od strane onih koji priznaju secesiju tj. nezavisnost Kosova i Metohije.

Ja lično ne bih imao ništa protiv takvih pravila, čak i ako su takva da dovode do prava Kosova na secesiju... ako važe za sve.

U današnjoj situaciji, iz ovih razloga, ne možeš da porediš sa razvodom. Adekvatnije poređenje bi bilo da si po snegu vozio automobil bez zimskih guma i onda ti je po Vučićevoj ličnoj naredbi policija oduzela i uništila automobil iako ne postoji ni jedan propis po kojem za taj prekršaj mogu da ti oduzmu i unište automobil i drugi ne trpe istu kaznu za taj prekršaj... a kad se pobuniš protiv toga, drugi ti kažu kako si to zaslužio jer si vozio automobil bez zimskih guma i tako ugrozio druge... i ti si specijalan slučaj u odnosu na ostale, mada se nikad ne kaže šta je specijalno u vezi sa tobom i drugačije u odnosu na druge, osim što je neko moćan hteo da ti tako budeš kažnjen...

Za NATO države koje su priznale nezavisnost Kosova je čak i gore od toga... za razliku od drugih koje su prekršile samo rezoluciju 1244, NATO države su priznanjem nezavisnosti prekršile i mirovni sporazum... uslove mira.

 

Ne, ne, ne... nije bracna analogija imala za cilj da ponudi tacnu metaforu za situaciju na Kosovu jer je ta situacija ipak komplikovanija da bi se mogla objasniti prostim metaforama i analogijama.

Moja bracna analogija je trebalo da posluzi kao odgovor na EKSTREMNO gluplju analogiju o "vrednom domacinu kojem neko upadne s motkama i u uzme mu deo kuce". Ako cemo da svodimo problem na glupe analogije onda evo jos jedne takodje glupe ali daleko blize realnosti od "mi fini sedimo tako, nikoga ne diramo, kad odjednom hop upadose zlikovci i kriminalci i uzese nam nesto sto je nase"

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Bokisd рече

Evo ti Avocado objasnio analogiju oko razvoda.

Evo, samo jedno pitanje, ko je poceo koga da maltretira u 19, i 20 veku ?

Ne, nisam u odnosu na ono što vi pričate i u odnosu na deo njegove poruke koju si citirao... jer se ja nisam bavio ovde pitanjem moralne odgovornosti (ko je kriv, ko je koga kad počeo da maltretira)... već samo pravom na secesiju...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Avocado рече

Ne, nisam u odnosu na ono što vi pričate i u odnosu na deo njegove poruke koju si citirao... jer se ja nisam bavio ovde pitanjem moralne odgovornosti... ko je kriv, ko je koga kad počeo da maltretira... već samo pravom na secesiju...

Ja sam se pozvao na razvod, tj. analogno pravo na secesiju.

I, jos uporedio nas brak sa recimo brakom koji je bio na Foklandskim ostrvima. itd.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 57 минута, cloudking рече

Ne, ne, ne... nije bracna analogija imala za cilj da ponudi tacnu metaforu za situaciju na Kosovu jer je ta situacija ipak komplikovanija da bi se mogla objasniti prostim metaforama i analogijama.

Moja bracna analogija je trebalo da posluzi kao odgovor na EKSTREMNO gluplju analogiju o "vrednom domacinu kojem neko upadne s motkama i u uzme mu deo kuce". Ako cemo da svodimo problem na glupe analogije onda evo jos jedne takodje glupe ali daleko blize realnosti od "mi fini sedimo tako, nikoga ne diramo, kad odjednom hop upadose zlikovci i kriminalci i uzese nam nesto sto je nase"

I moja analogija sa motkama je imala za cilj da pojasni vama koji ste na početku teme problem Kosova sveli na Srbe koji prodaju kuće, da je situacija daleko složenija.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, J_a_n_a рече

I moja analogija sa motkama je imala za cilj da pojasni vama koji ste na početku teme problem Kosova sveli na Srbe koji prodaju kuće, da je situacija daleko složenija.

Srbi koji prodaju kuce je posledica a ne uzrok...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, cloudking рече

I opet, i opet... mi smo fini dobri lepi i dobrodusni domacini a onda su dosli zlikovci s motkama da nam na silu uzmu posed..

Значи ти тврдиш да смо зли а овк добри и праведни људи који су ослобађали свој народ од србочетничкихјуго окупатора?

Стварно ти желим да дођеш себи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, cloudking рече

Srbi koji prodaju kuce je posledica a ne uzrok...

Е овде си погодио. Што @Flojd не разуме, ако добро схватам. Људи су изгубили наду да могу да опстану јер није било подршке државе, а те генерације су расле у комунизму па нису ни слушали Цркву и једино што су могли да ураде је да продају и оду.

Ко није живео под одређеним притиском непријатеља боље да не коментарише те ствари.

Наравно да би било боље да није било "добровољне" продаје али није то тако једнлставно како се представља у ставу " продали куће"

И иначе прогон је трајао читав 20. век са паузом између два светска рата. Распитај се о Ђорђу Мартиновићу.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Вилер Текс рече

Значи ти тврдиш да смо зли а овк добри и праведни људи који су ослобађали свој народ од србочетничкихјуго окупатора?

Стварно ти желим да дођеш себи.

Bukvalno izmisljas stvari koje nikada nisam ni pomislio niti ikada rekao...  naravno navikao sam na tusituaciju, nista drugacije i ne ocekujem ;) 

 

Osim toga, vec sam vrlo jasno i to u par navrata opisao bas ovo sto se ovde jadan trudis da interpretiras svojim recima  tako da samo dva zakjljucka postoje, ili ne citas nista nego samo postujes bzvz ili si glup covek. Ja zelim da verujem u ovo prvo ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Вилер Текс рече

И иначе прогон је трајао читав 20. век са паузом између два светска рата. Распитај се о Ђорђу Мартиновићу.

Da li zaista mislis da albanci s kosova nemaju iste ovakve primere samo sa srpskim akterima a albanskim zrtvama?

One hladnjace s albanskim telima i masovne grobnice po srbiji otkrivene proteklih godina su verovatno pune srba samo su mediji "namerno" slagali da su pune albanaca... ne pitam te... znam tacno sta ce kazes...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Због временских непогода које су захватиле цео регион, али и просторе Косова и Метохије, дошло је до изливања река, потока и подзмених вода, при чему је дошло до формирања бујичног вала који је погодио велики део опшина у којима Срби чине већински део становништва. Причињена је огромна материјална штета при чему је дошло до озбиљних оштећења на стамбеним и помоћним објектима, као и на пољопривредним површинама.

       
      Свештеници Епархије рашко-призренске стално шаљу своје извештаје у Епархију и вести су забрињавајуће. У Прилужју, општина Вучитрн, излила се река Ситница и поплавила 50 домаћинстава. Вода је поплавила дворишта и помоћне зграде, посебно штале па је стока привремено измештена. Вода је оштетила сточну храну и огрев (угаљ и воду) тако да је штета јако велика посебно у овим зимским месецима. У српским селима на простору општине Лепосавић које су уз реку Ибар надошла вода је поплавила само њиве. Мост који повезује села Дрен и Горњи Књин је урушен 12. јануара. У селу Грабовац код Звечана од воде су уништена три пластеника народних кухиња наше Епархије, док је у Прековцу (општина Ново Брдо) поплава је уништила тону кромпира и сва обрадива земља народних кухиња је под водом. Села централног Косова су такође погођена поплавама које су изазвале велику материјалну штету: Лапљем селу 14 домова, у Добротину 7, у Лепини 17 у Ливађу 4 у Бадовцу 3, у Преоцу 3, у Угљару 18, у Радеву 6, у Сушици 4, у Скуланеву 39, Доњој Гуштерици 30, Горњој Гуштерици 15 и Сувом долу 1 дом.
      У овој ситуацији веома је важно обезбедити средства да се штета на стамбеним објектима што пре санира, како би људи могли нормално да живе у кућама, али да се обезбеди довољно огревног материјала и сточне хране за стоку како би могла да преживи зиму. Реч је већином о домаћинствима скромних или врло малих примања и могућности помоћи на терену су ограничене.
      Зато у овим тешким тренуцима када под ниским температурама и снегом који наставља да пада, искрено се надамо да ће људи добре воље показати братску солидарност и помоћи најугроженијима. Поред канцеларије за Косово и Метохију, и поједаничних невладиних организација које су почеле са радом на помоћи,  Епархија рашко-призренска апелује на све који се још нису укључили да помогну.
      Уплате се могу извршити на жиро рачун Епархије: 205-62330-17
      На име: Помоћ угроженима од поплава на простору КиМ.  
      Молимо се Господу да свима онима који помогну нашем угроженом народу, Господ за њихово добро, добром узврати.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани у јужној српској покрајини, Косову и Метохији, у тексту објављеном на свом Фејсбук профилу каже да је “очување Косова и Метохије, нашег народа и светиња аманет који су нам оставили наши преци, а посебно блаженопочивши патријарси Павле и Иринеј. Не прихватање одрицања од ових светолазаревских простора, наших светиња и народа јединствен је став свих епископа СПЦ. Ту никада није било ни најмање разлике и СПЦ је на три последња Сабора јасно изнела свој став о КиМ, o признању, подели итд”, каже игуман дечански и наставља:

       
      “Овај став не произилази из политичких мотива већ из нашег духовног и народног етоса, и не значи позив на рат или мржњу јер довољно је овде и земље и неба и воде за све људе добре воље. Уосталом, Црква је осуђивала насиље 1998-1999. на КиМ са свих страна, посебно злочине против цивила и континуирано је подржавала дијалог са косовским Албанцима и међународним представницима, борбу за основна права и слободе свих грађана, као темељ за свако помирење и заједнички живот.
      Али, наша Црква је јединствена у ставу да би политичко одрицање од КиМ као дела Србије, у било којој варијанти, водило нестанку нашег народа и наших светиња и да би свако ко би на то пристао, понео претешко историјско и морално бреме и срамни жиг издаје. Овај став СПЦ је познат и политичким представницима у Србији и целом региону, као и целом нашем српском народу, који огромном већином стоји иза њега.
      Они који мисле да међу српским епископима, свештенством, монаштвом и верницима постоје и најмања разилажења око овог питања дубоко се варају. Око Косова и Метохије смо јединствени једнако као око учења у Богу и највећим тајнама наше Цркве, јер Косово представља видљиви израз нашег народног завета Христу и без нашег народа и светиња на овом простору, посебно, уз не дао Бог нашу сагласност или срамно ћутање, изгубили бисмо заувек светосавски идентитет, који је наша Црква вековима чувала и који нас чини оним што јесмо”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У организацији Црквене општине суботичке, и ове године, по већ устаљеној пракси, организована је акција прикупљања пакетићâ за децу са Косова и Метохије, а поводом предстојећег празника Христовог Рождества. Предвођени својим свештенством, у акцији су учествовали верници из Суботице, који су својим даровима пружили  допринос овој добротоворној акцији, као гест помоћи деци са Косова и Метохије.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. Августа 2020. Лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.    Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.   Свој научноистраживачки рад усмерио је првенствено на проучавање православне црквене музике, византијске и старе словенске. Кроз резултате ових истраживања датум почетка записивања старе српске музике померен је на почетак XV века. Музиколошка истраживања је увек везивао и за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног српског карловачког појања Бранка Цвејића. Уредио је низ зборника и монографија.   Као предавач гостовао је на многим универзитетима у земљи, Европи и Америци, учествовао је на многобројним међународним конгресима и научним скуповима. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља, десет Духовних академија у манастиру Студеница, као и на 20 Хорских недеља „Корнелију у част”.    Хорским дириговањем бавио се од студентских дана, прво као асистент диригента београдског Академског хора „Бранко Крсмановић”, а потом као диригент хора „Београдски мадригалисти”.   Студијски хор Музиколошког института САНУ основао је 1969. Са овим хором, први пут изводи тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику XIX и XX века. Са хором је гостовао у земљи, већини европских земаља и у многобројним градовима бивше Југославије.   Снимио је неколико грамофонских плоча, касета и телевизијских емисија. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва води од 1962. Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу Стара српска музика.    Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад. 
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...