Jump to content

Академик се одриче Косова

Оцени ову тему


Препоручена порука

На линку можете прочитати читав интервију.

ISKRA.CO

Косово није наше, то треба што пре схватити, понавља председник САНУ Владимир...

Ја бих се осврнуо само на ову бестидну манипулацију којом академик В.К. себе и своје промашене идеје пореди са Патријархом Арсенијем Чарнојевићем и сеобом Срба. Академик заборавља да Патријарх Арсеније Чарнојевић никад није ни мислио ни говорио да Косово и Метохија нису српска земља и да треба да их се одрекнемо.

 

САНУ је на ниске гране спао када му овакав човек стоји на челу и својим изјавама учествује у распињању Косова и Метохије, душе Србинове.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 253
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Teška tema ali prihvatati bilo šta van rezolucije 1244 je ravno izdaji. Ono što je Milošević uradio je takođe izdaja, jer je svojom diplomatijom uradio to što jeste i kasnije kako je kontrolisao

На линку можете прочитати читав интервију. В. КОСТИЋ: Косово није наше, то што пре треба схватити | ИСКРА ISKRA.CO Косово није наше, то треба што пре схват

Прво идеш са калсичном малограђанском лдп-нво причом ми сносимо одговорност за Слобу. Онда ћутиш на питање ко сноси одговорност за овк. Онда износиш неки саркастични став у коме је кривица подједнака

Постоване слике

Kostić (SANU): Talas optužbi zbog nečega što uopšte nisam rekao

Predsednik SANU navodi da reči koje mu se pripisuju, da "Kosovo nije naše i da to treba što pre shvatiti" koje su preneli pojedini štampani mediji takodje netačni, a da je u emisiji "insistirao na dijalogu i stavu da niko nema pravo na tapiju o istini".

"Ne slušajte mene, saslušajte intervju, ni u jednom trenutku nisam izgovorio tako nešto. Napadaju me da sam podli protivnik režima, kao što neki opskurni manekeni patriotizma tvrde da 'radim za (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića'

BETA.RS

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić kazao je da u svom intervjuu za Njuzmaks Adriju nije eksplicitno pominjao ni jedno ime i da se protiv njega ponovo...

 

 

Ne vredi profesore, ovde ljudi ne citaju nista razumom, nego samo vide naslov kao hipnotisane simpanze i donesu emotivni zakljucak kao i svi neprosveceni salabajzeri. NIkoga ne zanima sustina, a svi uzivaju u pljuvacini. Zivela Srbija! :D 

 

Kad bi sutra nastupio opsti mir i ljubav, vi naciJonalisti biste nestali sa lica zemlje :D Kad bi vam neko uklonio opciju da izmisljate neprijatelje, bukvalno bi ste samoizgoreli u oblaku (sličkinog*) dima :D

 

*- slička, sličica, mala fotografija uglavnom iz serije samolepljivih fotografija koje su se lepile u decije albume.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Био је врло јасан први и други пут. Човек тврди да Косово и Метохија нису наша земља де факто и де јуре и да ми треба то да прихватимо. 

И после мења тезе како очување народа значи исто што и одрицање од Косова и Метохије.

И у Београду постоје улице по којима није згодно да се креће када на њима борави војска миграната. Те улице нису наше?

Чуј, нико нема тапију на истину што се тиче КиМ. Црква апсолутно говори и сведочи истину о Косову и Метохији.

Нека академик своју личну имовину да Шиптарима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 27 минута, Вилер Текс рече

Нека академик своју личну имовину да Шиптарима.

Mislim da su srbi s kosova to vec uradili...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, cloudking рече

Mislim da su srbi s kosova to vec uradili...

Причаш на памет и машиш жестоко. Ето почни од Не ломите ми багрење Ђорђа Балашевића ако не верујеш мени.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Teška tema ali prihvatati bilo šta van rezolucije 1244 je ravno izdaji.

Ono što je Milošević uradio je takođe izdaja, jer je svojom diplomatijom uradio to što jeste i kasnije kako je kontrolisao trupe jeste čist zločin i trebalo mu je suditi ovde.

KiM su rezolucijom u sastavu Srbije, na to nam međunarodno pravo daje pravo. Ne znam koliko je svet svestan da bez međunarodnog prava imamo diplomatski i vojni kriminal u čitavom svetu, te tako ni Srbija nije izuzetak, već je jedna od direktno oštećenih strana. Bez međunarodnog prava ovaj svet je ratna zona i neće se zaustaviti ni pred velikim silama. Svi smo u problemu, jer i da se odreknemo kosova mi bi se time odrekli međunarodnog prava i sveta u koji većina verujemo.

Međunarodno pravo su prekršili upravo oni koji sistem zasnivaju na pravu i koji vode ratove u ime prava. Priznanje kosova ništa suštinski za nas ne bi značilo, ovako još možemo pomoći pojedinačnim Srbima u enklavama, SPC i severu kosova, dok je još i de fakto i de jure naše u teritorijalnom smislu međunarodnog prava.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ono što je Milošević uradio je takođe izdaja, jer je svojom diplomatijom uradio to što jeste i kasnije kako je kontrolisao trupe jeste čist zločin i trebalo mu je suditi ovde.

To je nas problem ne njihov. Ne mozemo mi sad da pricamo "Milosevic je uradio to i to" na zalost nije Milosevic radio nista, nego drzava koja se zove republika Srbija (odnosno SRiCG ili SRJ). Sa stanovista diplomatije i medjunaraodne politike, drzave imaju svoje predstavnike a mi svi smo u obavezi da trpimo posledica svih losih odluka sadasnjih ili bivsih rezima pod pretpostavkom da su to legitimni predstavnici gradjana i vlasti ( ajesu bili u vreme kad su te odluke donosene).

Tako da, ne mozes da kazes Milosevic je cinio lose stvari, nego je Srbija cinila lose stvari, vukla lose poteze, cinila i grozne stvari* i danas je sve to sublimirano u nezavisnosti Kosova. 

Ja ne mislim da Kosovo treba da se preda "tek tako" ali isto tako ne vidim ikakav nacin da se Kosovo vrati Srbiji osim oruzanog nacina sto je besmisleno jer em ti niko na Kosovu nece ratovati, em nemas ni za koga, maltene. JEdin osto ti preostej je "e, aj da se dogovorimo i da zavrsimo s tim"

 

*- jedan od najvecih problema u nasem narodu je sto se ovakve tvrdnje odmah proglasavaju za izdaju. Jedinin narativ koji je dozvoljen je narativ zrtve i slucajno li se neko usudi da pomisli o tome da je  i nasa strana dala svoj doprinos zlodelima i zlocinima na teritoriji Kosova, momentalno se proglasava za izdajnika. Istu stvar vidimo kod BILO KAKVOG pokusaja upucivanja BILO KAKVE kritike ikakvoj ideji koja oko sebe okuplja verujuci narod petriJotskog spektra (sto otprilike cini bar 90% aktuelnih vernika u SR :) ). To se vidi i kod kritika upucenih crkvi koje su u srbiji APSOLUTNO zabranjene koliko god bile tacne ili opravdane... Poput "u crkvama se ne postuju epidemioloske mere" ili "eparhija backa je SLAGALA u svom saopstenju za javnost u vezi sa N1"... itd

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, cloudking рече


Ja ne mislim da Kosovo treba da se preda "tek tako" ali isto tako ne vidim ikakav nacin da se Kosovo vrati

Довољно је да га се никад не одрекнемп и сматрамо га не делом него срцем наше земље и народа. И то треба чинити корз образовање, културну политику, одласке, помоћ нашима....Када се створе услови лако ћемо га ослободити. Кад тад. 

Рече да ми требамо да сносимо последице чоших одлука политичког врха. Добро, али онда и Албанци треба да сносе последице деловања и одлука ОВК јер их је ОВК заступала. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Вилер Текс рече

 и сматрамо га не делом него срцем наше земље и народа.

ja se prvi ne slazem s tim. Meni je moja juzna srbija srce srbije, pa nakon toga sumadija kao najprepoznatljiviji srpski etnos.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, cloudking рече

ja se prvi ne slazem s tim. Meni je moja juzna srbija srce srbije, pa nakon toga sumadija kao najprepoznatljiviji srpski etnos.

Јужна Србија је данашња Северна Македонија. Нема два срца. Али има плућа без којих исто нема живота, има руку, ногу, главе...

Сви позиви на самоампутацију су озбиљне самоубилачке идеје.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Verujem da je on ovde mislio da Kosovo nije trenutno nase jer je na njemu brojnije Albansko stanovnistvo, i da nemamo tapiju u smislu da nemamo papir na zemljiste jer je mnogo Srba prodalo svonu zemlju dole, a kad se proda zemlja to je prodato. Naravno ima i onih kojima je oteto. 

Tako da, dok nase stanovnistvo ne bude vecinsko dole, tesko je reci da je Kosovo nase.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Flojd рече

Verujem da je on ovde mislio da Kosovo nije trenutno nase jer je na njemu brojnije Albansko stanovnistvo, i da nemamo tapiju u smislu da nemamo papir na zemljiste jer je mnogo Srba prodalo svonu zemlju dole, a kad se proda zemlja to je prodato. Naravno ima i onih kojima je oteto. 

Tako da, dok nase stanovnistvo ne bude vecinsko dole, tesko je reci da je Kosovo nase.

Потпуно погрешна логика.

Да ли си размишља коликоје људи продало имовину под пристиском јер нису имали заштиту државе од 1945. на овамо? Верујем да знаш да јеедно време Србима био забрањен повратакна КиМ после 1945 а из Албаније је могао ко је како хтео?

По тој логици делови Париза нису Француска јер су Арапи у њима већина а за Марсеј да не причамо.

Косово и Метохија је под окупацијом. И коме је до одрицања нека се свог стана одрекне у корист Шиптатра, слободно али нема права да се одриче ничега на Косову и Метохији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Због временских непогода које су захватиле цео регион, али и просторе Косова и Метохије, дошло је до изливања река, потока и подзмених вода, при чему је дошло до формирања бујичног вала који је погодио велики део опшина у којима Срби чине већински део становништва. Причињена је огромна материјална штета при чему је дошло до озбиљних оштећења на стамбеним и помоћним објектима, као и на пољопривредним површинама.

       
      Свештеници Епархије рашко-призренске стално шаљу своје извештаје у Епархију и вести су забрињавајуће. У Прилужју, општина Вучитрн, излила се река Ситница и поплавила 50 домаћинстава. Вода је поплавила дворишта и помоћне зграде, посебно штале па је стока привремено измештена. Вода је оштетила сточну храну и огрев (угаљ и воду) тако да је штета јако велика посебно у овим зимским месецима. У српским селима на простору општине Лепосавић које су уз реку Ибар надошла вода је поплавила само њиве. Мост који повезује села Дрен и Горњи Књин је урушен 12. јануара. У селу Грабовац код Звечана од воде су уништена три пластеника народних кухиња наше Епархије, док је у Прековцу (општина Ново Брдо) поплава је уништила тону кромпира и сва обрадива земља народних кухиња је под водом. Села централног Косова су такође погођена поплавама које су изазвале велику материјалну штету: Лапљем селу 14 домова, у Добротину 7, у Лепини 17 у Ливађу 4 у Бадовцу 3, у Преоцу 3, у Угљару 18, у Радеву 6, у Сушици 4, у Скуланеву 39, Доњој Гуштерици 30, Горњој Гуштерици 15 и Сувом долу 1 дом.
      У овој ситуацији веома је важно обезбедити средства да се штета на стамбеним објектима што пре санира, како би људи могли нормално да живе у кућама, али да се обезбеди довољно огревног материјала и сточне хране за стоку како би могла да преживи зиму. Реч је већином о домаћинствима скромних или врло малих примања и могућности помоћи на терену су ограничене.
      Зато у овим тешким тренуцима када под ниским температурама и снегом који наставља да пада, искрено се надамо да ће људи добре воље показати братску солидарност и помоћи најугроженијима. Поред канцеларије за Косово и Метохију, и поједаничних невладиних организација које су почеле са радом на помоћи,  Епархија рашко-призренска апелује на све који се још нису укључили да помогну.
      Уплате се могу извршити на жиро рачун Епархије: 205-62330-17
      На име: Помоћ угроженима од поплава на простору КиМ.  
      Молимо се Господу да свима онима који помогну нашем угроженом народу, Господ за њихово добро, добром узврати.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани у јужној српској покрајини, Косову и Метохији, у тексту објављеном на свом Фејсбук профилу каже да је “очување Косова и Метохије, нашег народа и светиња аманет који су нам оставили наши преци, а посебно блаженопочивши патријарси Павле и Иринеј. Не прихватање одрицања од ових светолазаревских простора, наших светиња и народа јединствен је став свих епископа СПЦ. Ту никада није било ни најмање разлике и СПЦ је на три последња Сабора јасно изнела свој став о КиМ, o признању, подели итд”, каже игуман дечански и наставља:

       
      “Овај став не произилази из политичких мотива већ из нашег духовног и народног етоса, и не значи позив на рат или мржњу јер довољно је овде и земље и неба и воде за све људе добре воље. Уосталом, Црква је осуђивала насиље 1998-1999. на КиМ са свих страна, посебно злочине против цивила и континуирано је подржавала дијалог са косовским Албанцима и међународним представницима, борбу за основна права и слободе свих грађана, као темељ за свако помирење и заједнички живот.
      Али, наша Црква је јединствена у ставу да би политичко одрицање од КиМ као дела Србије, у било којој варијанти, водило нестанку нашег народа и наших светиња и да би свако ко би на то пристао, понео претешко историјско и морално бреме и срамни жиг издаје. Овај став СПЦ је познат и политичким представницима у Србији и целом региону, као и целом нашем српском народу, који огромном већином стоји иза њега.
      Они који мисле да међу српским епископима, свештенством, монаштвом и верницима постоје и најмања разилажења око овог питања дубоко се варају. Око Косова и Метохије смо јединствени једнако као око учења у Богу и највећим тајнама наше Цркве, јер Косово представља видљиви израз нашег народног завета Христу и без нашег народа и светиња на овом простору, посебно, уз не дао Бог нашу сагласност или срамно ћутање, изгубили бисмо заувек светосавски идентитет, који је наша Црква вековима чувала и који нас чини оним што јесмо”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У организацији Црквене општине суботичке, и ове године, по већ устаљеној пракси, организована је акција прикупљања пакетићâ за децу са Косова и Метохије, а поводом предстојећег празника Христовог Рождества. Предвођени својим свештенством, у акцији су учествовали верници из Суботице, који су својим даровима пружили  допринос овој добротоворној акцији, као гест помоћи деци са Косова и Метохије.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. Августа 2020. Лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.    Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.   Свој научноистраживачки рад усмерио је првенствено на проучавање православне црквене музике, византијске и старе словенске. Кроз резултате ових истраживања датум почетка записивања старе српске музике померен је на почетак XV века. Музиколошка истраживања је увек везивао и за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног српског карловачког појања Бранка Цвејића. Уредио је низ зборника и монографија.   Као предавач гостовао је на многим универзитетима у земљи, Европи и Америци, учествовао је на многобројним међународним конгресима и научним скуповима. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља, десет Духовних академија у манастиру Студеница, као и на 20 Хорских недеља „Корнелију у част”.    Хорским дириговањем бавио се од студентских дана, прво као асистент диригента београдског Академског хора „Бранко Крсмановић”, а потом као диригент хора „Београдски мадригалисти”.   Студијски хор Музиколошког института САНУ основао је 1969. Са овим хором, први пут изводи тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику XIX и XX века. Са хором је гостовао у земљи, већини европских земаља и у многобројним градовима бивше Југославије.   Снимио је неколико грамофонских плоча, касета и телевизијских емисија. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва води од 1962. Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу Стара српска музика.    Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад. 
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. Августа 2020. Лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.    Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.   Свој научноистраживачки рад усмерио је првенствено на проучавање православне црквене музике, византијске и старе словенске. Кроз резултате ових истраживања датум почетка записивања старе српске музике померен је на почетак XV века. Музиколошка истраживања је увек везивао и за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног српског карловачког појања Бранка Цвејића. Уредио је низ зборника и монографија.   Као предавач гостовао је на многим универзитетима у земљи, Европи и Америци, учествовао је на многобројним међународним конгресима и научним скуповима. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља, десет Духовних академија у манастиру Студеница, као и на 20 Хорских недеља „Корнелију у част”.    Хорским дириговањем бавио се од студентских дана, прво као асистент диригента београдског Академског хора „Бранко Крсмановић”, а потом као диригент хора „Београдски мадригалисти”.   Студијски хор Музиколошког института САНУ основао је 1969. Са овим хором, први пут изводи тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику XIX и XX века. Са хором је гостовао у земљи, већини европских земаља и у многобројним градовима бивше Југославије.   Снимио је неколико грамофонских плоча, касета и телевизијских емисија. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва води од 1962. Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу Стара српска музика.    Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад. 
×
×
  • Креирај ново...