Jump to content

Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 минута, nedeljko рече

Размажена деца

Љубав и очинство, без страха, води децу размажености. А чему води размаженост, то знамо из посведневних примера, који нам пружају деца и родитељи на земљи. Размаженост води децу распусности, самовољи и сваком неваљалству; најзад води отпаду деце од родитеља. Зло за децу; горчина за родитеље. Такав призор ми видимо у наше време, у односу људи и Бога код неких јеретичких народа на Западу.

Свештеници и проповедници у тим народима престали су одавно да говоре о страху Господњем. Јеретички богослови отишли су чак тако далеко да говоре и пишу отворено, да је страх Господњи несагласан са Хришћанством. Да хришћанин, дакле, не сме имати никаква страха од Бога! Они највише говоре о љубави, без страха, и о Богу као Оцу, али не и као Судији. То је довело многе западне народе до кобних последица.

Јер духовна љубав, о којој се говори у Јеванђељу, ако се не штити и не брани мразом страха Господњега, брзо пада и прелази у телесну страст, а ова опет у трулеж живота. А до које је мере разврат – назват љубављу – завладао у тим јеретичким народима, тешко је описати.

Кад би се свети Павле поново јавио на Западу, зачудио би се, како се морал незнабожачког Коринта распростро по њиви Господњој, и како је много данас Коринта у свету! Зачудио би се и заплакао би апостол Божји кад би видео, како се разврат под именом љубави шири, организовано и легализовано, кроз песму и причу, кроз књиге и слике, кроз позоришне представе и романе, и кроз све могуће – у његово време и непознате – начине и путеве. Заиста разврат, узвикнуо би Павле опет, какав се и код незнабожаца не чује.

Још је размаженост код тих јеретика појачана проповеђу о Богу као Оцу, али не и као Судији. Отац, Отац, говоре, а не кажу: Судија! То је довело до дрскости и распусности „деце“ пред Оцем. Најзад и до одрицања Оца. До атеизма!

До атеизма у таквој мери и у таквом броју, као никад и нигде ни у једном народу, нити и у Једној цивилизацији света. Нажалост, оба та зла, разврат и атеизам, почели су се увлачити и у Исток, како у Православни, тако и у муслимански Исток. Но, то се увлачи пропагандом и натиском Запада. Јер не може се рећи за тумаче Корана, да су они одбацили страх од Бога, пошто Коран никако и не говори о љубави и о Очинству Божјем, него само и искључиво о страху од Бога. Не може се рећи ни за свештенике Православне, да су они избацили страх Господњи из својих беседа и проповеди. Али јављају се изузеци, слично нашем пријатељу кога споменусмо у почетку. То су они проповедници речи Божје који, немајући сами страха Господњега, не уче народ страху.

Такво зло надахнуће они нису могли применити ни из Светог Писма нити из душе нашег Православног народа. Примили су га од западних јеретика, од погрешних тумача Писма. Зато говоре о љубави без страха, и о Богу само као Оцу, а не и као страшном Судији. Слепи код очију, они не виде оно што народ види сваки дан и сваки час – не виде чудеса Божја. Не виде руку Божју, која бије злотворе и неправеднике и сада, у овом веку, и како тиме сигнализира приближење онога страшнога часа, када ће се јавити вечна Правда Божја и Суд. Заиста су сами размажена деца, која као отровом дејствују да и остала деца Божја постану размажена. И заиста су проузроковачи гнева Господњега, који се јавља на сваком месту и у сваком времену испражњеном од страха Господњега. Зато –

Братије, проповедајте страх Господњи!

Испуните се најпре сами страхом Господњим, па онда проповедајте страх Господњи. Света љубав Господња може се очувати у срцу човечјем само помоћу светог страха Господњег. Свети страх Господњи, лековити и животворни, показује се у извршењу светих заповести Господњих. Ви, који при уласку у светињу говорите: „Вниду у дом твој, поклоњусја ко храму свјатому твојему в страхје твојем„, и који се молите за време службе Богу: „Вложи в нас и страх блажених твојих заповједеј“ и који по примљеном причешћу опет узносите молитву Господњу: „утверди нас во страхје твојем“ – проповедајте страх Господњи. Укоревајте љубављу Божјом, претите страхом Божјим.

Јер ако говорите о љубави безаконицима, они ће то разумети као опроштај без покајања. Зна народ наш за потребу покајања и епитимије. Зна он добро, по широком искуству своме, да Отац наш небесни милује – али и бије. Збунићете га, ако му не говорите о страху Господњем. Ако га будете мазили, попут јеретика, и говорили му полуистине, спремили сте сами себи осуду за Дан Онај, Дан Страшни. Када гнев Божји гори као огањ на безаконике у наше дане, наш Православни народ испуњава се страхом Господњим. Сад је, дакле, време да се страх утврди у њему за дугу будућност. Да би из тога светога страха узрасли и сазрели сви они добри плодови, који су угодни Богу и анђелима Божјим.

Разумите, братије, знамење времена, и са страхом Господњим проповедајте браћи својој – спасоносни страх Господњи.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Свети Владика Николај                                                                                                                                                                                   

И сви расколи насташе на погрешном тумачењу оца Јустина и владике Николаја и то баш од оних којима су уста пуна страха Божијега. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 478
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

За ово је апсолутно у праву. Митарства нису догмат Цркве. А тек та епизода са Теодором је посебно спорна.

Дотична банована Јована негдје на почетку теме се позива на "истинита" виђења многих светих отаца и онда се позива на једног ни мање ни више Гаврила из Бошњана , и онда излаже некакве приче о рају у к

Свети Августин би те, попут Пелагија, назвао јеретиком. Ако је заслуга, онда није милост. Милост је дар. Сама реч каже - благодат.

Постоване слике

пре 4 минута, Bokisd рече

To je fora sa tim RK razvojem teologije, oni misle da smo na nizem stupnju razvoja ucenja i teologije o sv.Trojici i kada ne pominju filiokve kada su sa nama i prema nama, to znaci da su se samo nama prilagodili i spustili se na nas nivo razvoja teologije bez filiokve, ali i dalje za same sebe drze filiokve u potpunosti.

Кога боле уво шта они мисле, тј., који су им разлози. Ово су чињенице.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 25 минута, Александар Милојков рече

У опозицији је са твојом, у главу утувљеном егзегезом отаца и Предања Цркве. Треба да разликујеш то двоје - оци и Предање Цркве нису и исто што и твоје разумевања отаца и Предања Цркве. 

Александре, ако је нова егзегеза оно што ради Ђуровић, твој пајташ, онда ми је све јасно. То је егзегеза "спасавај се ко може". То прво. А друго, нисам ја то смислио, то о постпатристици говоре мало паметнији људи - митр. Влахос, проф. Целенгидис, проф. Питер Хирс, и многи други нелиберални теолози. То о невиној "новој егзегези" можеш да приче наивнима и необавештенима. Ради се о "надилажењу Светих Отаца" и "реинтерпретацији догматски истина". 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Дејан рече

Кога боле уво шта они мисле, тј., који су им разлози. Ово су чињенице.

 

Pa, kako da ne vidimo sta stvarno misle, da li trebamo da budemo oprezni sa njima, to nas je naucila istorija crkvenih i teoloskih odnosa sa njima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Александре, ако је нова егзегеза оно што ради Ђуровић, твој пајташ, онда ми је све јасно. То је егзегеза "спасавај се ко може". То прво. А друго, нисам ја то смислио, то о постпатристици говоре мало паметнији људи - митр. Влахос, проф. Целенгидис, проф. Питер Хирс, и многи други нелиберални теолози. То о невиној "новој егзегези" можеш да приче наивним и необавештенима. Ради се о "надилажењу Светих Отаца" и "реинтерпретацији догматски истина". 

Није лепо да свештеника називаш мојим пајташем. Али то говори о теби и твојој духовној величини. Ви зурлоти имате тај проблем - ухвтаите се за неко своје (или туђе тумачење, које сте на себи својствен начин разумели) и онда то проглашавате Предање Цркве и догматиком. Ја ћу ти сад овде навести десетине имена који се не слажу са таквом егзегезом и шта онда? Добро ти је Ђуровић негде писао да немаш дара да разлучиш форму од суштине. Своје уобразиље (своје егзегезе) проглашаваш за догмат Цркве. То је главна особина зурлотства - а за вас је карактеристика да сте ревнитељи, али не по разуму. Зато и не треба трошити време на бесмислене дискусије. Поновоћу ти као о Ђуривић: немаш дара да разумеш. Молићу се да ти Бог подари светло разума.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Дејан рече

И сви расколи насташе на погрешном тумачењу оца Јустина и владике Николаја и то баш од оних којима су уста пуна страха Божијега. 

И шта овде, леба ти, може погрешно да се разуме? Јасно ко дан, нацртано. Него не знаш шта би рекао, па ето, најједноставније је да причаш о погрешном тумачењу. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Они који мисле да је у православној теологији аргумент ређање цитата Библије и Отаца, да знају то тако не иде. То је секташки начин аргументације. Тумачење је озбиљна ствар, барем када је правослевно-теолошко тумачење у питању.

Толико од мене. Појединци су стварно сморни и досадни. Искључујем се из дање бесмислене дискусије.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Дејан рече

И сви расколи насташе на погрешном тумачењу оца Јустина и владике Николаја и то баш од оних којима су уста пуна страха Божијега. 

Stvarno, kakve veze ima ovaj tekst naseg Nikolaja sa raskolima i slicno ?

Pricali smo vec o potrebi straha na temi i sledstveno o strahu Gospodnjem o kome lepo i poucno pise Nikolaj.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Bokisd рече

Pa, kako da ne vidimo sta stvarno misle, da li trebamo da budemo oprezni sa njima, to nas je naucila istorija crkvenih i teoloskih odnosa sa njima.

Опрезан увек треба бити, ал нисмо више неписмено племе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Родољуб Лазић рече

И шта овде, леба ти, може погрешно да се разуме? Јасно ко дан, нацртано. Него не знаш шта би рекао, па ето, најједноставније је да причаш о погрешном тумачењу. 

Ја рекох да страх животу образ каља често, па и нездрави страх од Бога. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Bokisd рече

Stvarno, kakve veze ima ovaj tekst naseg Nikolaja sa raskolima i slicno ?

Pricali smo vec o potrebi straha na temi i sledstveno o strahu Gospodnjem o kome lepo i poucno pise Nikolaj.

Има везе, јер различита тумачења канона, светих отаца, светог писма направише све проблеме са којима се Црква суочи и суочава.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Дејан рече

Опрезан увек треба бити, ал нисмо више неписмено племе.

Ja sam mislio na crkvene i teoloske stvari i tu smo imali svetitelje koji su nam objasnili pravoslavlje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Дејан рече

И сви расколи насташе на погрешном тумачењу оца Јустина и владике Николаја и то баш од оних којима су уста пуна страха Божијега. 

Јел и себе убрајаш у оне који погрешно тумаче св. Јустина и св. владику Николаја ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Дејан рече

Има везе, јер различита тумачења канона, светих отаца, светог писма направише све проблеме са којима се Црква суочи и суочава.

Pa, ovde je bila prica da li treba strah (Gospodnji) i nas Nikolaj objasnjava da treba i zasto treba, druga je stvar da li ce to neko nesto pogresno shvatiti i razumeti iz raznih razloga.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Bokisd рече

Ja sam mislio na crkvene i teoloske stvari i tu smo imali svetitelje koji su nam objasnili pravoslavlje.

До њиховог објашњења смо дошли у последње три деценије, па смо избацили филиокве из наше Литургије.

А док буде Цркве биће и светих и светих отаца 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У теби, мати, верни образ Божији засија, узевши крст и следећи Христа. Делима си подучавала како укротити тело као пролазно, и ценити душу као бесмртну. Стога се и твоја душа, преподобна Марија, радује са ангелима. (тропар)

      Преподобна Марија Египћанка   Свети Григорије Палама: Беседа изговорена у пету недељу Великог поста   Преподобни Јустин Ћелијски: Прва беседа у пету недељу Великог поста   Преподобни Јустин Ћелијски: Друга беседа у пету недељу Великог поста   Свети Владика Николај: Еванђеље о служби и страдању Сина Божјег   Свети Владика Николај: Срце уз Часни пост (Пета недеља великог поста)   Архиепископ Аверкије (Таушев): Пета недеља Великог поста   Беседа Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија изговорена у пету недељу Великог поста, 2015. године у новосадском саборном храму (аудио)   Беседа Епископа јегарског Порфирија изговорена у пету недељу Великог поста, 2014. године у Светоархангелској обитељи у Ковиљу   Протојереј Андреј Ткачов: Радујте се развратници покајани   Јеромонах Игнатиjе (Шестаков): Славољубље (Беседа у пету недељу Великог поста)   Ђакон Вељко Васиљев: О првом бденију   Катихета Бранислав Илић: Пета недеља Великог поста – Преподобне Марије Египћанке   Катихета Бранислав Илић: Прво бденије – сиже великопосних дана   Катихета Бранислав Илић: Друго бденије – похвално пјеније Богомајци    ТВ Храм: Разговори о недељама Великог поста (пета недеља Великог поста)   ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Глувна   Радио Беседа: Недеља преподобне Марије Египћанке (аудио)   Радио Светигора: Пета недеља Часног Поста - Глувна (аудио)     Извор: Ризница литургијског богословље и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом пете недеље Свете и Велике четрдесетнице доносимо текст катихете Бранислава Илића "Пета недеља Великог поста - Преподобне Марије египћанке".
       

      Пета недеља Свете и Велике Четрдесетнице посвећена је великој дивној подвижници и угодници Божјој, преподобној и богоносној матери нашој Марији Египћанки. Ово пету недељу Великог поста красе прекрасне богослужбене особедности које су садржане у такозваном првом и другом бденију.
      Корачајући молитвеним путем покајања и поста, присећамо се свих недељних споменâ који нас својом еванђелском поуком и тематиком укрепљују: Недеље Победе Православља, недеље Светог Григорија Паламе, недеље Величања Часног Крста - Крстопоклоне и недеље Светог Јована Лествичника. Из претходних недеља свете Четрдесетнице видимо да је свака од њих повезана са величањем неке победе Цркве или пак победничким подвизима угодникâ Божјих којима је недељни спомен и посвећен. У овај недељни дан Великог поста прослављамо велику подвижницу преподобну и богоносну мајку нашу Марију Египћанку која је просијала незалазном Христовом светлошћу поставши победница и образац истинског покајања.
      Спомен преподоне Марије Египћанке у пету недељу потиче из 12. века. Житије преподобне Марије Египћанке приписује се јерусалимском патријарху Софронију, а то нам сведочи и преподобни Јован Дамаскин. Свети Андреј Критски, кога је патријарх јерусалимски Теодор послао на Трулски, VI Васељенски сабор (680-681), донео је Житије преподобне Марије заједно са својим Великим покајним каноном. Читање канона светог Андреја и Житија свете Марије Египатске на јутрењу у четвртак пете седмице установљено је управо на VI Васељенском Сабору. Из житија преподобне исијава њено покајање, остављање грешног и трулежног живота и њено одевање у одежду усрдног подвига у пустињи. Из светог живота ове угоднице произилазе две крајности: дубина греховног живота, али и висина покајања и подвижничког живота. Са друге стране из њеног светог живота бивамо поучени да не постоји грех који је јачи од човека јер Господ по својој неизмерној љубави прихвата све који му са вером и љубављу у покајању прилазе. У једној од богослужбених химни ове недеље појемо:
      „Испрва блудом испуњена, покајањем си невеста Христова постала, подражавајући англески живот победила си демоне оружјем Крста. Због тога си се показала и невестом Царства, Маријо преславна."
      Како је записано у синаксару ове недеље да се људи, који су лењи за духовне подвиге, не би заборавили, у богослужењу пете седмице ради подсећања имамо поново читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског. У четвртак пете седмице на јутрењу имамо читање Великог покајног канона и житија Преподобне Марије Египћанке. Из богате богослужбене ризнице налазимо да неки пак ово богослужење називају стајање Маријино. По речима Григорија Дебољског Велики канон неизмериву дирљивост има: сваку, пак, повест Старог и Новог завета забележио је и сабрао, од Адама до самог Христовог вазнесења и апостолске проповеди, поучавајући сваку душу како да ревнује у добру и подражавању у сили: зле да избегава и увек да тежи покајању, сузама, исповедању и другим богоугађањима. Тај канон је толико широк и умилан да може и најжешћу душу довољно да омекша и покрене на добро, само ако се скрушеним срцем и са пажњом поји. Канон се овај назива великим због мисли и спомена који се у њему налазе: његов плодни аутор га је сложио од осталих канона који у себи не садрже више од по 30 тропара, а овај има 250 тропара и сваки тропар излива неизразиву сладост.ˮ
      Химнографија пете недеље Свете четрдесетнице великим делом је посвећена преподобној Марији Египћанки. Тако на вечерњем богослужењу величамо преподобну речима:
      Мачем уздржања посекла си духовне замке и телесне страсти, грешне помисли уништила си тиховањем. Потоком молитвених суза твојих напојила си пустињу и родила си нам плодове покајања. Зато, преславна са љубављу прослављамо свештени спомен твој.
      Уселила си се у пустињу и обличје страсти из душе си уклонила, написавши у њој слику богопознања. Изобилно си заблистала у врлинама, те си лако и по води ходила и у молитви се од земље уздизала. И сада у смелости свагда хваљена Маријо, која пред Христом Богом стојиш, моли се за душе наше.
      Сва химнографија овог недељног дана побуђује у нама актуализацију оне подвижничке клице која је дубоко усађена у бићу човечијем, те због тога многи Свети оци говори да је сваки човек подвижничко биће које свагда трага за подвигом. Пример и идеал тог благопријатног и душекорисног подвига исијава из пресветле личности преподобне Марије Египћанке. Хришћански живот нас учи да сваку душу красе врлине, управо оне спасоносне врлине које су красиле преподобну Марију Египћанке, ону угодницу Божију која задобијала врлину за врлином уздижући се тако у меру раста висине Христове.
      Христе Боже наш, поддерживающий всех падающих, поверженных же поднимающий, неотделимо нисшедший из Отеческих недр и воплотившийся от святой Девы Марии, и в мир пришедший, чтобы удостоить попечения и возвратить в изначальное естество нашу отпавшую природу, подвергшуюся нападению бесплотных и душеубийц разбойников, и лишенную нетления и тяжко израненную ими! Ты, Владыко, уврачуй наши незримые язвы и обвяжи раны душевные честною Твоею Кровию, юже пролил еси на нас, и святым Твоим помазанием, еже нам даровал еси; и избави нас от поражений, беспрестанно наносимых нам невидимыми злодеями, спешащими похитить у нас даже веру в Тебя и надежду, и желающих смыть с нас благодать Твою; не лиши нас человеколюбивого и спасительного врачевания, чтобы, исцелившись и очистившись от всякой скверны, мы удостоились звания перворожденных, написанных на Небесах, ибо Ты — врач невидимых и видимых болезней. Яко Ты еси Бог наш, и Тебе славу воссылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно и во веки веков.
      (Заамвона молитва пете недеље Великог поста)
       
      катихета Бранислав Илић
       
      ИЗВОР: Српска Православна Црква

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пета недеља Свете и Велике Четрдесетнице посвећена је великој дивној подвижници и угодници Божјој, преподобној и богоносној матери нашој Марији Египћанки. Ово пету недељу Великог поста красе прекрасне богослужбене особедности које су садржане у такозваном првом и другом бденију.
      Корачајући молитвеним путем покајања и поста, присећамо се свих недељних споменâ који нас својом еванђелском поуком и тематиком укрепљују: Недеље Победе Православља, недеље Светог Григорија Паламе, недеље Величања Часног Крста - Крстопоклоне и недеље Светог Јована Лествичника. Из претходних недеља свете Четрдесетнице видимо да је свака од њих повезана са величањем неке победе Цркве или пак победничким подвизима угодникâ Божјих којима је недељни спомен и посвећен. У овај недељни дан Великог поста прослављамо велику подвижницу преподобну и богоносну мајку нашу Марију Египћанку која је просијала незалазном Христовом светлошћу поставши победница и образац истинског покајања.
      Спомен преподоне Марије Египћанке у пету недељу потиче из 12. века. Житије преподобне Марије Египћанке приписује се јерусалимском патријарху Софронију, а то нам сведочи и преподобни Јован Дамаскин. Свети Андреј Критски, кога је патријарх јерусалимски Теодор послао на Трулски, VI Васељенски сабор (680-681), донео је Житије преподобне Марије заједно са својим Великим покајним каноном. Читање канона светог Андреја и Житија свете Марије Египатске на јутрењу у четвртак пете седмице установљено је управо на VI Васељенском Сабору. Из житија преподобне исијава њено покајање, остављање грешног и трулежног живота и њено одевање у одежду усрдног подвига у пустињи. Из светог живота ове угоднице произилазе две крајности: дубина греховног живота, али и висина покајања и подвижничког живота. Са друге стране из њеног светог живота бивамо поучени да не постоји грех који је јачи од човека јер Господ по својој неизмерној љубави прихвата све који му са вером и љубављу у покајању прилазе. У једној од богослужбених химни ове недеље појемо:
      „Испрва блудом испуњена, покајањем си невеста Христова постала, подражавајући англески живот победила си демоне оружјем Крста. Због тога си се показала и невестом Царства, Маријо преславна."
      Како је записано у синаксару ове недеље да се људи, који су лењи за духовне подвиге, не би заборавили, у богослужењу пете седмице ради подсећања имамо поново читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског. У четвртак пете седмице на јутрењу имамо читање Великог покајног канона и житија Преподобне Марије Египћанке. Из богате богослужбене ризнице налазимо да неки пак ово богослужење називају стајање Маријино. По речима Григорија Дебољског Велики канон неизмериву дирљивост има: сваку, пак, повест Старог и Новог завета забележио је и сабрао, од Адама до самог Христовог вазнесења и апостолске проповеди, поучавајући сваку душу како да ревнује у добру и подражавању у сили: зле да избегава и увек да тежи покајању, сузама, исповедању и другим богоугађањима. Тај канон је толико широк и умилан да може и најжешћу душу довољно да омекша и покрене на добро, само ако се скрушеним срцем и са пажњом поји. Канон се овај назива великим због мисли и спомена који се у њему налазе: његов плодни аутор га је сложио од осталих канона који у себи не садрже више од по 30 тропара, а овај има 250 тропара и сваки тропар излива неизразиву сладост.ˮ
      Химнографија пете недеље Свете четрдесетнице великим делом је посвећена преподобној Марији Египћанки. Тако на вечерњем богослужењу величамо преподобну речима:
      Мачем уздржања посекла си духовне замке и телесне страсти, грешне помисли уништила си тиховањем. Потоком молитвених суза твојих напојила си пустињу и родила си нам плодове покајања. Зато, преславна са љубављу прослављамо свештени спомен твој.
      Уселила си се у пустињу и обличје страсти из душе си уклонила, написавши у њој слику богопознања. Изобилно си заблистала у врлинама, те си лако и по води ходила и у молитви се од земље уздизала. И сада у смелости свагда хваљена Маријо, која пред Христом Богом стојиш, моли се за душе наше.
      Сва химнографија овог недељног дана побуђује у нама актуализацију оне подвижничке клице која је дубоко усађена у бићу човечијем, те због тога многи Свети оци говори да је сваки човек подвижничко биће које свагда трага за подвигом. Пример и идеал тог благопријатног и душекорисног подвига исијава из пресветле личности преподобне Марије Египћанке. Хришћански живот нас учи да сваку душу красе врлине, управо оне спасоносне врлине које су красиле преподобну Марију Египћанке, ону угодницу Божију која задобијала врлину за врлином уздижући се тако у меру раста висине Христове.
      Христе Боже наш, поддерживающий всех падающих, поверженных же поднимающий, неотделимо нисшедший из Отеческих недр и воплотившийся от святой Девы Марии, и в мир пришедший, чтобы удостоить попечения и возвратить в изначальное естество нашу отпавшую природу, подвергшуюся нападению бесплотных и душеубийц разбойников, и лишенную нетления и тяжко израненную ими! Ты, Владыко, уврачуй наши незримые язвы и обвяжи раны душевные честною Твоею Кровию, юже пролил еси на нас, и святым Твоим помазанием, еже нам даровал еси; и избави нас от поражений, беспрестанно наносимых нам невидимыми злодеями, спешащими похитить у нас даже веру в Тебя и надежду, и желающих смыть с нас благодать Твою; не лиши нас человеколюбивого и спасительного врачевания, чтобы, исцелившись и очистившись от всякой скверны, мы удостоились звания перворожденных, написанных на Небесах, ибо Ты — врач невидимых и видимых болезней. Яко Ты еси Бог наш, и Тебе славу воссылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно и во веки веков.
      (Заамвона молитва пете недеље Великог поста)
       
      катихета Бранислав Илић
       
      ИЗВОР: Српска Православна Црква
    • Од ГрешниСлуга,
      Сигурно сте већ чули о овом каналу или сте погледали неке клипове који су на њему. 
      Ову тему постављам јер видим да доста људи из Србије прати овај канал и да канал броји огромне прегледе. Тема има разних, искрен да будем, мени су неке теме добре и корисне, а неке личе на зилотизам.
      Уколико нисте видели, ево линка: https://www.youtube.com/channel/UCjXr2yrIcZmTFT40RrAsDmg/featured
      Занима ме ваше мишљење о каналу. 
      Нисам нашао ову тему, али уколико већ има тема, молим да ме упутите и опростите.  
    • Од Zoran Đurović,
      б
      - Зоран Ђуровић: Св. Григорије Богослов, Писмо 80, Филагрију ретору 
      Ево једног примера из „Златног IV века”, од св. Григорија Назијанзина који у тренутку дубоког очаја црним бојама слика ситуацију у којој се он налази али и тадашње цркве, за које вели да су без пастира. Сам текст објашњава зашто су „без пастира” - зато што се зло толико укоренило да је скроз огољено. Само у смрти он види излаз за себе, али себе не види у Рају. Овај језгровити али тежак текст може да послужи за даља размишљања. Топло вам га препоручујем.
      Ево текста писма:
      80.1 Питаш ме како стоје ствари? Крајње лоше. Нестало ми Василија, нестало и Кесарија, нестао ми духовни као и телесни брат. Отац мој и мати моја оставише ме, говорим са Давидом (Пс 26, 10). 80.2 Телом сам болан, старост се обара на моју главу, гомиле брига скупиле се, послови загушили, у друговима немам поверења, Црква је без пастира. Добра пропадају, зла су разголићена, треба пловити ноћу а нигде нема светионика, Христос спава... 80.3 Шта још треба да претрпим? За мене једино избављење од зала јесте смрт. Али и тамошње је за мене застрашујуће, ако се суди по овдашњем.
      80.Τ ΦΙΛΑΓΡΙΩΙ 80.1 Ἐρωτᾷς πῶς τὰ ἡμέτερα. Καὶ λίαν πικρῶς. Βασίλειον οὐκ ἔχω, Καισάριον οὐκ ἔχω, τὸν πνευματικὸν ἀδελφὸν καὶ τὸν σωματικόν. 20Ὁ πατήρ μου καὶ ἡ μητήρ μου ἐγκατέλιπόν με20, μετὰ τοῦ ∆αυῒδ φθέγξομαι. 80.2 Τὰ τοῦ σώματος πονηρῶς ἔχει, τὸ γῆρας ὑπὲρ κεφαλῆς, φροντίδων ἐπιπλοκαί, πραγμάτων ἐπιδρομαί, τὰ τῶν φίλων ἄπιστα, τὰ τῆς Ἐκκλησίας ἀποίμαντα. Ἔρρει τὰ καλά, γυμνὰ τὰ κακά, ὁ πλοῦς ἐν νυκτί, πυρσὸς οὐδαμοῦ, Χριστὸς καθεύδει. 80.3 Τί χρὴ παθεῖν; Μία μοι τῶν κακῶν λύσις, ὁ θάνατος. Καὶ τὰ ἐκεῖθέν μοι φοβερά, τοῖς ἐντεῦθεν τεκμαιρομένῳ.
      Рим
      25.03.2016
       
      - Ведран Гагић: Свети Григорије Богослов – Епископима
       
      Зато плачем и падам пред стопама твојим, Царе мој Христе, […]. Изнемогао је пастир, борећи се дуго времена с погубним вуковима и препирући се с пастирима, нема више крепости у мојим погнутим удовима, једва дишем, преплављен сам напорима и нашом општом срамотом. Неки од нас се отимају за свештене престоле, устају друг на друга, поражавају и поражавају се безбројним несрећама, то су неумољиви ратници, изјављују мир, а хвале се крвљу. О када би их Божија правда поразила тајним шуљевима, и да због седишта, трпе казне на својим седиштима (1 Сам 5.9). Други су подељени на партије[1], смућују Исток и Запад, почевши Богом, завршавају плоћу. Од ових противбораца и други позајмљују себи име и бунтовнички дух. Павле је постао мој Бог, Петар твој, а Аполос његов. Христос је узалуд прободен клинцима.
      По именима људи, а не по Христу се називамо, ми који смо прослављени Његовим благим делом и крвљу. До те мере су помрачене наше очи том страшћу, или том сујетном славом, или богатством и том страшном злурадом завишћу, која исушује човека и с правом сама себе прождире тугом! Повод за спорове је Тројица, а истински узрок је невероватно непријатељство. Сви су дволични: ово је овца, која прикрива вука, ово је удица, која лукаво нуди рибама горки оброк. Такви су вође, а не заостају ни људи. Свако је мудар на зло чак и без вође.
      [1] У руском „на делове“
      Извор: Григорий Богослов, свт. Творения, т. 2, Санкт-Петербург. 1912 г., стр. 400.
      Напомена: важне исправке у преводу 30. јула 2019.
       
      Свети Григорије Богослов – Епископима – созерцање
      SOZERCANJE.WORDPRESS.COM Свети Григорије Богослов - Епископима Зато плачем и падам пред стопама твојим, Царе мој Христе, [...]. Изнемогао је пастир, борећи се дуго времена с погубним вуковима и...  
×
×
  • Креирај ново...