Jump to content

Pola metra dovoljno je za gol, svaki glumac ima prostora da iskaže šta nosi u sebi

Оцени ову тему


JESSY

Препоручена порука

51084_medjunarodnipozorisnifestivalslavi

 

NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije.

Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina.

Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"...

Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Najvažnije mi je šta osetim prilikom prvog čitanja. A onda je bitno s kim igram, jer što igrate s boljim, lakše vam je. Kada su me pitali kako mi je bilo sa Orsonom Velsom, odgovarao sam: "Ma, odlično, brate. Osećaš da plivaš!" Uglavnom sam imao sreću da radim sa dobrim glumcima, onda sam se i ja trudio da budem što bolji. Iz kolektivnog se rađa individualno. Kad stvarate u pozorištu, glumačka podela je jedna porodica. Ako shvatite teatar kao pleme - predstava je bratstvo.

* Kad ste bili u najboljem dosluhu sa sobom?

- Što su godine odmicale, sve više sam voleo tragikomične uloge. Kao što je, na primer, u Ibzenovoj "Divljoj patki". Valjda je to tako kad postanete stariji. Doduše, nisam bežao ni od komedije. Tragedija, opet, ima nešto posebno... Ali, danas je takvih predstava sve manje na repertoarima. Možemo da napravimo i jedno poređenje sa teretanama: sve ovo što se sada radi (ne samo u teatru, nego i na filmu, televiziji), liči mi na dizanje tegova sa dva kila. Ranije su tegovi, kad igrate grčku tragediju, bili vežba sa pedeset kila i preko toga! Posle takve vežbe možete da osetite samo rasterećenje, prošli ste ispit psihofizičkih snaga i umeća. Danas, ove likove s kolokvijalnim jezikom, može svako da odigra. Možda su autentičniji oni o kojima se radi: prodavci voća i povrća, sitni berzijanci, muvatori, pijanci za šankom i slično.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

* Često ste igrali Crnogorce, pa i kazivali stihove tamošnjih pesnika. Da li se i tako odužujete zavičaju?

- Čovek obično polazi od sebe. Kada nešto čitate, otvaraju vam se neke fioke iz detinjstva, mladosti. Ta vezanost za Crnogorce bila je i monodrama "Čegović". Tamo gde sam odrastao, u Kolašinu, govorimo istočno-hercegovački štokavski. Nema veze sa onim što priča primorje i Cetinje i, takozvanim, zetsko-primorskim akcentom. Ali ja sam dugo letovao dole, pa sam zavoleo i taj govor. Ako nemam sluha za pevanje, imam za jezike. Tako sam počeo da volim, ono što ću kasnije saznati da se zove - dijalekat. Kad ga savladaš, već ti je na neki način gotova uloga.

* Jeste li rano spoznali tu činjenicu?

- Jedan deo mog diplomskog ispita nosio je naziv "Glavni junaci u dijalektima". Bili smo na nekom takmičenju akademija u Ljubljani. Zvali su me, iako sam već diplomirao. Sve sam ih oduševio "lalinskim" zadatkom - kao Kravar Njonja (selo Sakule u Banatu) i ulogom u Sremčevoj "Ivkovoj slavi". Zato sam se ljutio što me Šotra nije zvao kad je snimao taj film. Verovatno mu nije palo na pamet da ja mogu da budem Lala.

* Među vašim kolegama ima "antisluhista" kad je reč o dijalektu?

- Gledam ove serije koje se baziraju, navodno, na očuvanju dijalekta. A pojma nemaju. Uopšte, pažnja prema jeziku je davno popustila. Može se čak govoriti i o tendenciji. Sećam se da je neki pesnik u raspravi o jeziku rekao da mi kao da živimo u zemlji gde Englezi loše govore srpski! I to je tačno. Niko danas ne kaže "proizvode smo predstavili na sajmu", nego "prezentovali smo ih". Tako "prezentujemo" i knjigu, i beli luk. A i praziluk koji nam viri... Onda smo ga "konektovali" , stvorili "miks", pa "smuti". I na kraju. od našeg divnog jezika - smuti, pa prospi.

* Za dramsko životno delo dobili ste "Dobričin prsten", a za filmsko - nagradu "Pavle Vuisić"?

- Dobio sam i televizijsko priznanje na festivalu u Portorožu, u onoj velikoj Jugoslaviji. Nagrada je bila za dramu "MV" Vaska Ivanovića, koju je režirao pokojni profesor Milo Đukanović. I to upravo u vreme dok sam snimao "Teslu". Došli su po mene Đukanović, Veca Lukić i Semka Sokolović, koja je bila predsednica žirija. Sat pre dodele, zamolili su reditelja Krstu Papića da napravi pauzu da odem da primim nagradu. A on snebivljiv, u stilu, tu je Orson Vels, veliki autoritet, da se ne ljuti... Vels je primetio da se nešto dešava i pitao o čemu je reč. Objašnjeno mu je da treba da mi uruče nagradu poput "Emi" u Americi. Naravno, nije imao ništa protiv.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

* Ali, tu nije kraj priče?

- Odem da primim nagradu, a Semka proziva dobitnika: "Petar Božović!" Prilazim u fraku, zalizan, isti Tesla. Idem joj u susret, ona gleda okolo i viče: "Petar Božović!". Ja joj šapnem: "Semka, jadna ne bila, to sam ja..." Zamalo da nije pala. Inače, u ovoj drami sin mi je bio Žarko Laušević. Prva njegova uloga, nije još upisao ni akademiju. Kada je pošao na polaganje prijemnog ispita, Đukanović mu je dao kovertu s preporukom za profesora Minju Dedića. Žare ode i položi, a Milu vrati neotvorenu kovertu...

* Impresivna je lista reditelja s kojima ste sarađivali: Velimirović, Makavejev, Puriša Đorđević, Zafranović, Karanović, Paskaljević i, naravno, Živko Nikolić?

- Najlakše mi je bilo sa Živkom. Jednom on meni veli u pauzi snimanja: "Pešo, ti i ja bi mogli svake neđelje da snimimo po jedan film!" Divno smo se razumeli. Kad sam dobio tekst "Lepote poroka", vidim, uloga je zavodljiva ali i opasna. Ima onu ivicu da odvuče u neku karikaturu, jer komedija ponekad ume da te natera da počneš da uživaš u blatu. Ništa on meni ne govori, a ja mu kažem: "Žile, ajde da pričamo o ovom mom liku." On me gleda, ćuti, i onda će: " Ajde ti, Pešo, sa Divnom (Jovanović, kostimografkinjom) nađi kostim, pa mi se javi." Odemo u "Beograđanku" i nađemo belo odelo, šešir i cipele sa šnalom. Kako sam se obukao, već sam sve znao! Ali, ništa ne govorim. Još nismo počeli snimanje, Živko me pita: "Nađoste li onaj kostim, Pešo?" Rekoh: "Nađosmo. Znaš kakav je, uh!" A on meni: "E, dobro. Znači nemaš više pitanja."

* Divna priča...

- Moja biografija bi bila daleko siromašnija da nisam radio sa Živkom Nikolićem. I, na kraju krajeva, svi filmovi koje smo snimali prošli su sito i rešeto vremena i ostali visoko u filmskoj istoriji.

* Šta u pozorištu, posle svih ovih godina, niste dovoljno "izigrali"?

- Nedostaje mnogo, ali sam i sit. Nisam alav, smatram da svaki glumac ima dovoljno prostora na kome može da iskaže ono što nosi u sebi. Na malom, kao i na velikom. Gerdu Mileru, čuvenom nemačkom golgeteru, trebalo je samo pola metra da postigne gol.

 

https://www.novosti.rs/kultura/vesti/949440/intervju-petar-bozovic-pola-metra-dovoljno-gol-svaki-glumac-ima-prostora-iskaze-sta-nosi-sebi

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      BEOGRAD i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
       

      Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
      Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
      Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
      Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
      Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
      - Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
       
    • Од JESSY,
      Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu.

      1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
      2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”
      3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
      4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
    • Од Sun14861,
      “Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.” Nebojša Glogovac
×
×
  • Креирај ново...