Jump to content

Зоран Ђуровић: Игуманија манастира Ћелије Гликерија на сахрани рашчињеног епископа Артемија

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ

Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 347
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Давно сам писао, и даље то тврдим, бивши епископ Артемије је постао све оно што је приписивао Папи у Риму. Кажу да те задеси увек оно што највише осуђујеш.

Што се тиче овог поступка игуманије Гликерије, једино што ми пада на памет су речи оца Томаса Хопка, људи могу у детињству да оду у манастир, у манастиру да проведу цели свој живот и стекну велику дух

Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!    

Постоване слике

Лепо речено у најкраћим цртама.

Ко се сећа, чак ни Патријарх Павле није био довољно правоверан, већ су и њега лепили етикетом - екумениста.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
VIDOVDAN.ORG

Црква Божија је заснована на темељу смирења на темељу послушности. Послушност није ништа друго него гажење себе. Гажење своје воље, испуњавање воље Божије, која нам се...

Овакве нормалне и паметне ретко ко слуша.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лепо им је св. Ава поручио да "све своје проблеме решавају саборно". Изгледа да Гликерија није ни свесна шта је изговорила. Ко има уши да чује ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих да улазим у детљну анализу Артемијевог случаја – већ је доста писано/говорено о томе...а и Padre је потрошио силно време на све то....како ствари стоје лакше је некога из мртвијех дозвати него Артемијецима нешто објаснити, ти људи на очиглед негирају истину....

Само бих хтео неколико детаља да кажем/напишем.....

....људи који нису имали посла/контакта са Артемијевим следбеницима немају појма шта је то, о чему се ту ради... можда ће непримерено бити кад кажем, али буквално тим људима је испран/депрограмиран мозак/ум, (по овом питању се може повући паралела са суботарима...)...... и те људе не 100% него 1 000 000% контролишу ти кукавци (некад Артемије/Марко а сад Максим, Николај и други, како се већ зову.....)....дословно ови било шта да им кажу, следбеници Аретемија су спремни да то ураде.....ако човек покуша да разговара са њима о томе шта је Црква, итд. .... како би се то модерно рекло данас, ту нема простора за констурктивни разговор...једноставно само, све они шта кажу то је тачно... и то је то....

....лично познајем неке од Артемијеваца, доста сам разговарао са некима од њих објашањвајући зашто не требају да прилазе Артемију, да се упуштају у све то... значи на све могуће начине сам покушао, пажљиво, рационално и емоционално и арругментовано на нивоу тих људи....а пре свега имао сам искрен и отворен приступ у разговору према тим људима.... и џаба, не иде....незнам, те људе само Господ неба и земље може вратити, или неким чудом да неко од те 4ворице да се врати у Цркву са народом....

Као што је овај раскол почео од врха (Артемија) тако исто вероватно може и да се превазиђе на тај начин....тј. та 3 или 4 човека што воде ту групу тренутно, ако буду разумни колико толико барем неки од њих и да се врате у СПЦ...чак и да се сва 4ица тих хороепскопа (како себе називају).... да се врате у Цркву.... један број народа сигурно неће пристати на то.... какогод боље је да се барем неки врате него нико....

... један од тих људи ми је доста помогао... не могу сад да причам о детљима....ја се никад не одричем људи који су ми  помогли какви год да су....звао ме је неколико пута на те њихове скупове ја сам му објаснио сваки пут детаљно зашто,  тј. да ја не могу да идем тамо и да будем присутан ту на том збору/скупу – какогод човек да то назове.... и даље су чујемо понекад једном или два пута годишње.... ти људи су направили избор....и то је то....жао ми је због свега... не кажем да је немогуће али тешко ће бити да се сви ти људи врате у окриље Цркве....

Нажалост има и свешеника у СПЦ који тајно/прикривено симпатишу Аретемијаве следбенике....

Сабори и Патријарх су већ покушали разговарати са тад Артемијем (сад упокојеним Марком) и није ишло..... нисам паметан шта даље урадити... тренутно на неки начин имамо нову ситауцију...бивши епископ Артемије сад Марко се упокојио....Надам се да ће Сабор СПЦ-ве имати неку нову стратегију/план по овом питању.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Давно сам писао, и даље то тврдим, бивши епископ Артемије је постао све оно што је приписивао Папи у Риму.

Кажу да те задеси увек оно што највише осуђујеш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović  Да Господ помогне твој рад Аво, добар канал. 

Цитат

"Смртни грех православног хришћанина, који није излечен правилним покајањем, излаже грешника вечним мукама ... Смртни греси за хришћанина су следећи: јерес, раскол, богохуљење, отпадништво ... сваки од њих умртвљује душу и чини је неспособном за вечно блаженство, све док се не очисти покајањем."

Свети Игњатије Брјанчанинов

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.11.2020. at 22:53, uomo del Ve.Te. рече

Нажалост има и свешеника у СПЦ који тајно/прикривено симпатишу Аретемијаве следбенике....

Сабори и Патријарх су већ покушали разговарати са тад Артемијем (сад упокојеним Марком) и није ишло..... нисам паметан шта даље урадити... тренутно на неки начин имамо нову ситауцију...бивши епископ Артемије сад Марко се упокојио....Надам се да ће Сабор СПЦ-ве имати неку нову стратегију/план по овом питању.....

Први део нисам цитирао, све је тачно 100%. Толико су испрограмирани да је то туга. Закључани су у неке мантре о папистима и екуменистима, издајама и њиховом светом мисијом одбране Православља да ту само Бог може да помогне. Нисам знао колике су размере прелести, пошто се 10-ак година нисам сретао са људима који су отишли у ту секту. Огромна количина мржње, осуђивања и гордости су им плодови, само је споља лажна смиреност, ако мало загребеш, куку леле.

Нажалост, изгледа да Игуманија Гликерија није једина у СПЦ која охрабрује ове људе на духовно самоубиство и подмеће клипове лечењу раскола. Да је дошла као стара познаница Марку (Артермију) на сахрану, могао бих да разумем, али она га назива светим владиком, каже како се Јустин радује и сл. 

Питање је колико има у СПЦ људи са духовничким звањем, који охрабрују слуђени народ на овај авантуризам, тј. лудост? Наша Црква има много проблема, али и ово је важно питање и не може се запоставити. Не може се седети на две столице - бити у СПЦ, а на другој страни не поштовати одлуке те исте Цркве и охрабривати народ на самоубиство. То је посебно лицемерство.

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović рад на ову тему је преко потребан. 

Дуго се ћутало, али треба отворити разговор и рећи јасно да људи срљају у самоубиство.

Нека 100 њих скочи и запени, а да се само 1 освести труд ће бити благословен.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Вукашин рече

Питање је колико има у СПЦ људи са духовничким звањем, који охрабрују слуђени народ на овај авантуризам, тј. лудост? Наша Црква има много проблема, али и ово је важно питање и не може се запоставити. Не може се седети на две столице - бити у СПЦ, а на другој страни не поштовати одлуке те исте Цркве и охрабривати народ на самоубиство. То је посебно лицемерство.

Знам да је то радио и почивши Андреј из Сланаца, давао благослов духовној деци да иду код артемита.

То би требало, ради оздрављења, да буде први задатак сваког владике - да сазна КО у његовој епархији...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Владимир Бошковић рече

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Артемије се прво сложио са Сабором да се пензионише у Шишатовац, потписао(!!!), па накнадно повукао потпис и кренуо са "буном"(?).

Владика који један дан потпише одлуку "ми и Дух Свети", а другог напише супротно уз "ја и Дух Свети" - нити је прозорљив (јер онда ни први пут не би потписао), нити је послушан Цркви. Показало се да је одлука о рашчињењу, нажалост, потпуно исправна. Канонски преступ прављења своје "епархије" на територијама туђих га је и потпуно еклисиолошки удаљио од СПЦ и ПЦ уопште (нико га није признао у православљу). Да је направио Рашко-Призренску у егзилу САМО НА ТЕРИТОРИЈИ ИСТЕ то би још и било могуће и познато у историји ПЦ. Ово - потпуни фијаско, ко га је наговорио тај поред канона и Сабора (васељенских и помесних) није ни прошао...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Владимир Бошковић рече

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Не постоји разлог за бригу, бар не неки рационалан разлог.

У данашње време има много литературе, како штампане тако и електронске, читај, учи, ради на себи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. 
      Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.
       
       
      Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

      Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

      Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се у вечерњим сатима, на празник Благовијести,  7. априла 2021. године на Цетињу упокојио у Господу протосинђел Исак (Симић), сабрат Цетињског манастира, после дугогодишње срчане болести, причестивши се претходно Светим даровима.
      Повезана вест: 
      Владика Јоаникије: Отац Исак, тихи монах и свештенослужитељ Христов, поживио је међу нама ненаметљиво и скромно

       
      Отац Исак је сахрањен данас, 8. априла на монашком гробљу у Манастиру Ћелија Добрска, метоху Цетињског манастира. Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, уз учешће братства Цетињског манастира и цетињских пароха.
      Отац Исак је рођен 21. априла 1961. године у Адашевцима код Шида, од оца Славка и мајке Добриле. На рођењу је добио име Зоран, а доцније је на крштењу добио име Симеон. Дипломирао је на катедри Историје умјетности на Философском факултету у Београду гдје је студирао и психологију. У Цетињски манастир је дошао 1993. године за Васкрс. Замонашен је руком блаженопочившег Митрополита Амфилохија, заједно са садашњим Епископом полошко-кумановским Јоакимом и игуманом Манастира Стањевићи архимандритом Јефремом, на празник Светог Исака и Јефрема Сирина, 10. фебуара 1996. године. Обављао је послушање манастирског ризничара више година. Рукоположен је у ђаконски чин 26. јула исте године у Манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци. Јеромонах је постао на Велику Суботу 1999. године у Цетињском манастиру.
      Одлуком и благословом Митрополита Амфилохија, отац Исак је постављен за настојатеља Манастира Дајбабе 1999. године. У том звању, написаће књигу „Живот и дјело Преподобног оца нашег Симеона Дајбабског“ (2004) која је објављена са сабраним списима Светог Симеона према коме је гајио посебну љубав.
      Због здравствених проблема, отац Исак се враћа 2007. године на Цетиње, у манастир свог пострига. Као један од аутора, учествовао је у изради капиталног дјела „Ризница Цетињског манастира“ (2013), а написао је и неколико радова из области историје црквене умјетности који су објављени у издањима Митрополије. На празник Светог Николаја Жичког и Јоасафа Српског, 3. маја 2013. године, Митрополит Амфилохије му је додијелио чин протосинђела. До свог упокојења, поред многих здравствених проблема, ревносно је обављао дужност манастирског свештенослужитеља. Био је познат по својој благој нарави и омиљен међу вјерницима.
       
      Молимо се Господу да га у насељима праведних настани и да му учини вјечан спомен!
       
      Митрополија црногорско-приморска и Управа Цетињског манастира
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Четврто издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо духовном и историјском значају свештене обитељи манастира Острог. Ово издање доноси историјат горњег манастира који чине два храма и један параклис, као и доњег манастира са храмом Свете Тројице и новосаграђеном храму Светог славног и добропобедног новомученика Станка Острошког.

       
      Манастир Острог чине два манастирска комплекса поникла у различитим историјским раздобљима: горњи манастир и доњи манастир. Оба манастира повезује асфалтни пут дуг три километра. Горњи манастир налази се на 902 метра надморске висине, а доњи манастир је на надморској висини од 800 метара. Смештени су  на планинском масиву Острошке греде, који се простире од околине Никшића до надомак Даниловграда. Ово место одликује се пријатном климом и природним реткостима.
      Емисију о духовном и историјском значају острошке обитељи крунисали смо причом о острошком скиту у Јован Долу, као и подсећањем на лик и дело блажене успомене архимандрита Лазара (Аџића), знаменитог игумана острошког у чије је време је и саграђен овај скит.
      Освртом на лик и дело блаженопочившег игумана острошког Лазара (Аџића), указали смо на велики духовни значај острошке светиње који је, између осталог, изражен и кроз његове настојатеље. „На првом месту, отац Лазар је био велики молитвеник. Поседовао је Исусову молитву, што је реткост. Из милости, доброте и постојаности карактера, саображавао се са сваким човеком, па био он праведан или грешан. Све је говорио ћутањем, управо молитвеним ћутањем, а грлио је благодатном енергијом. Грлио је целокупну твар енергијом која је из њега исијавала. Према грешницима је био милостивији, зато је оставио толики неизбрисиви печат на људима око себе. То је био један човек, и за мене једини човек, са којим сам срцем на даљину, дубље мисаоно, унутра могао да разговарам. Као што кажемо на Литургији: Једним устима и једним срцем”, речи су сведочанства епископа Јована (Пурића), које смо предочили нашим слушаоцима у завршном делу ове емисије.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом вијести која се појавила на порталу Радио Требиње, наиме, да владика Димитрије предводи волонтере који помажу на ковид одјељењу Болнице Требиње, нажалост, морамо скренути пажњу јавности на неколико нетачности и произвољности.
       
      Прије свега идеја о потреби помоћи медицинском особљу, на ковид одјељењу Требињске болнице, је настала пошто смо се лично увјерили колико је медицинско особље посвећено свом позиву и са колико пажње али и надљудских напора се стара о свим болесницима, па и о нашим вољеним новоупокојеним пастирима владики Атанасију и проти Миленку Спрему.
      Друго, владика Димитрије не предводи волонтере који долазе да помогну, него су то вјерници који су се осјетили позваним да помогну и, без жеље за публицитетом, по одобрењу и сагласношћу читавог колектива ковид болнице ТБ, помажу тако што бивају предвођени онима који ту свакодневно раде.
      И треће, што је и разлог овог нашег обраћања, је да се у поменутом тексту једногодишњи труд и жртва свог медицинског особља не помиње, а помиње се тродневна волонтерска помоћ (не десетина него за сада неколицине волонтера), која се може показати корисна али у суштини тек треба да заживи и да покаже праве плодове.
      Због свега реченог, иако не сумњамо у добре намјере писца поменуте вијести, истовремено знајући да она није објављена ни од једног вјерника волонтера, ипак, молимо све који надаље буду укључени у ову акцију солидарности са свима који страдају од ове болести али и са свима који их лијече, да се уздрже од било каквих јавних и медијских објава и експонирања.
       
      Из канцеларије епископа ЗХиП
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Администратор Митрополије црногорско-приморске, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас, на празник преподобног Симеона Дајбабског, славе манастира Дајбабе са свештенством Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у овом манастиру.
      Повезан садржај: 
      Преподобни Симеон Дајбабски

       
      Након Светог причешћа благосиљан је славски колач, који су припремили чланови Дјечјег хора “Преподобни Симеон Дајбабски”, који данас такође слави своју славу.
      У архипастирском слову на крају богослужења Владика Јоаникије је рекао да је Господ преподобног Симеона, као свијећу распаљену, поставио да свијетли свима нама и да нам показује свјетлост вјере православне.
      “Његов живот, од почетка до краја, био је у знаку свјетлости Божије. Испуњен је вјером од свога најранијег узраста, коју је наслиједио од својих блажених предака из братства Поповића, свештеничке породице”, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
      Рекао је да је он изданак тога рода и слава града Цетиња.
      “И ако се Цетиње са неким заиста може похвалити, понајприје треба да се хвали преподобним Симеоном, јер сви други који су се прославили на Цетињу, својим ранијим поријеклом су однекуда дошли. А преподобни Симеон потиче баш са Цетиња”, рекао је Владика и подсјетио да су Поповићи, у временима кад су многи поклекли, остали вјерни православљу, заједно с владиком Данилом Петровићу.
      Подсјетио је на животни пут Светог Симеона од Цетиња, до светога Кијева, Острога и Дајбабске горе.
      “Припремајући се за највеће дјело у свом животу, свега је себе уградио у ову светињу. Био је веома образован, светоотачког образовања. О томе свједочи и његова библиотека, која је већим дијелом разнешена, али остало је нешто његових књига. Био је не само светоотачког образовања него и светоотачке ревности. Угледао се на свете оце пустињаке из давних времена, на Светога Антонија и Светога Макарија. И на Светога Василија Острошкога”, нагласио је Владика Јоаникије.
      Владика Јоаникије је истакао да је преподобни Симеон поред светоотачког образовања научио и најважнију науку коју је наш наропд вјековима његова – науку поста, молитве и покајања.
      “Ту науку је он усавршио. И ево, Бог је тако уредио да његов спомен буде баш увијек у току великога поста, да се овдје хришћани саберу и да се укријепе од благоуханија из његова светога ћивота. И да се надахну његовим примјером и његовом науком. А он је кроз ту науку стекао такву мудрост да је постао учитељ и свјетило цијелом народу”, бесједио је Владика Јоаникије.
      Владика је вјернима поручио да имајући овакав примјер треба да се сви учимо да следујемо за светим Божјим угодницима.
      “Ми хришћани, поштујући сваку вјеру и сваког човјека, и све који другачије мисле, треба да знамо свој пут. А тај пут је посвједочен примјерима светих Божјих угодника. На томе путу увијек је човјек на добитку – не као што се говори да је у неким другим религијама човјек увијек на губитку. Хришћани увијек иду напријед и кроз највећа искушења посвједочују своју вјеру и успињу се, како каже апостол Павле из силе у силу”, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.
      Рекао је да је преподобни старац Симеон поднио много трудова за своју вјеру постећи веома строго.
      “Постећи и молећи се Богу, он се испуњавао даровима Духа Светога, свједочећи да човјек не живи само о хљебу него о свакој ријечи која излази из уста Божјих. А то је ријеч живоносна, истинита, света… Постећи, молећи се Богу и причешћујући се Тајнама Христовим заблистао је као сунце, по јеванђелскоме свједочанству. Јер, Господ каже да ће праведници заблистати као сунце. То се односи на последњи дан и на царство небеско. Али царство небеско се појављује већ овдје, преко Божјих угодника. Имајући то богатство овдје међу нама, мошти и ћивот и живи примјер Светога Симеона Дајбабскога, ми се данас радујемо радошћу неисказаном. И у ове посне дане, на овим светим службама, предокушамо радост Васкрсења Христовога”, закључио је Владика Јоаникије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...