Jump to content

Зоран Ђуровић: Игуманија манастира Ћелије Гликерија на сахрани рашчињеног епископа Артемија

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ

Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 347
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Давно сам писао, и даље то тврдим, бивши епископ Артемије је постао све оно што је приписивао Папи у Риму. Кажу да те задеси увек оно што највише осуђујеш.

Што се тиче овог поступка игуманије Гликерије, једино што ми пада на памет су речи оца Томаса Хопка, људи могу у детињству да оду у манастир, у манастиру да проведу цели свој живот и стекну велику дух

Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!    

Постоване слике

Лепо речено у најкраћим цртама.

Ко се сећа, чак ни Патријарх Павле није био довољно правоверан, већ су и њега лепили етикетом - екумениста.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
VIDOVDAN.ORG

Црква Божија је заснована на темељу смирења на темељу послушности. Послушност није ништа друго него гажење себе. Гажење своје воље, испуњавање воље Божије, која нам се...

Овакве нормалне и паметне ретко ко слуша.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лепо им је св. Ава поручио да "све своје проблеме решавају саборно". Изгледа да Гликерија није ни свесна шта је изговорила. Ко има уши да чује ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих да улазим у детљну анализу Артемијевог случаја – већ је доста писано/говорено о томе...а и Padre је потрошио силно време на све то....како ствари стоје лакше је некога из мртвијех дозвати него Артемијецима нешто објаснити, ти људи на очиглед негирају истину....

Само бих хтео неколико детаља да кажем/напишем.....

....људи који нису имали посла/контакта са Артемијевим следбеницима немају појма шта је то, о чему се ту ради... можда ће непримерено бити кад кажем, али буквално тим људима је испран/депрограмиран мозак/ум, (по овом питању се може повући паралела са суботарима...)...... и те људе не 100% него 1 000 000% контролишу ти кукавци (некад Артемије/Марко а сад Максим, Николај и други, како се већ зову.....)....дословно ови било шта да им кажу, следбеници Аретемија су спремни да то ураде.....ако човек покуша да разговара са њима о томе шта је Црква, итд. .... како би се то модерно рекло данас, ту нема простора за констурктивни разговор...једноставно само, све они шта кажу то је тачно... и то је то....

....лично познајем неке од Артемијеваца, доста сам разговарао са некима од њих објашањвајући зашто не требају да прилазе Артемију, да се упуштају у све то... значи на све могуће начине сам покушао, пажљиво, рационално и емоционално и арругментовано на нивоу тих људи....а пре свега имао сам искрен и отворен приступ у разговору према тим људима.... и џаба, не иде....незнам, те људе само Господ неба и земље може вратити, или неким чудом да неко од те 4ворице да се врати у Цркву са народом....

Као што је овај раскол почео од врха (Артемија) тако исто вероватно може и да се превазиђе на тај начин....тј. та 3 или 4 човека што воде ту групу тренутно, ако буду разумни колико толико барем неки од њих и да се врате у СПЦ...чак и да се сва 4ица тих хороепскопа (како себе називају).... да се врате у Цркву.... један број народа сигурно неће пристати на то.... какогод боље је да се барем неки врате него нико....

... један од тих људи ми је доста помогао... не могу сад да причам о детљима....ја се никад не одричем људи који су ми  помогли какви год да су....звао ме је неколико пута на те њихове скупове ја сам му објаснио сваки пут детаљно зашто,  тј. да ја не могу да идем тамо и да будем присутан ту на том збору/скупу – какогод човек да то назове.... и даље су чујемо понекад једном или два пута годишње.... ти људи су направили избор....и то је то....жао ми је због свега... не кажем да је немогуће али тешко ће бити да се сви ти људи врате у окриље Цркве....

Нажалост има и свешеника у СПЦ који тајно/прикривено симпатишу Аретемијаве следбенике....

Сабори и Патријарх су већ покушали разговарати са тад Артемијем (сад упокојеним Марком) и није ишло..... нисам паметан шта даље урадити... тренутно на неки начин имамо нову ситауцију...бивши епископ Артемије сад Марко се упокојио....Надам се да ће Сабор СПЦ-ве имати неку нову стратегију/план по овом питању.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Давно сам писао, и даље то тврдим, бивши епископ Артемије је постао све оно што је приписивао Папи у Риму.

Кажу да те задеси увек оно што највише осуђујеш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović  Да Господ помогне твој рад Аво, добар канал. 

Цитат

"Смртни грех православног хришћанина, који није излечен правилним покајањем, излаже грешника вечним мукама ... Смртни греси за хришћанина су следећи: јерес, раскол, богохуљење, отпадништво ... сваки од њих умртвљује душу и чини је неспособном за вечно блаженство, све док се не очисти покајањем."

Свети Игњатије Брјанчанинов

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.11.2020. at 22:53, uomo del Ve.Te. рече

Нажалост има и свешеника у СПЦ који тајно/прикривено симпатишу Аретемијаве следбенике....

Сабори и Патријарх су већ покушали разговарати са тад Артемијем (сад упокојеним Марком) и није ишло..... нисам паметан шта даље урадити... тренутно на неки начин имамо нову ситауцију...бивши епископ Артемије сад Марко се упокојио....Надам се да ће Сабор СПЦ-ве имати неку нову стратегију/план по овом питању.....

Први део нисам цитирао, све је тачно 100%. Толико су испрограмирани да је то туга. Закључани су у неке мантре о папистима и екуменистима, издајама и њиховом светом мисијом одбране Православља да ту само Бог може да помогне. Нисам знао колике су размере прелести, пошто се 10-ак година нисам сретао са људима који су отишли у ту секту. Огромна количина мржње, осуђивања и гордости су им плодови, само је споља лажна смиреност, ако мало загребеш, куку леле.

Нажалост, изгледа да Игуманија Гликерија није једина у СПЦ која охрабрује ове људе на духовно самоубиство и подмеће клипове лечењу раскола. Да је дошла као стара познаница Марку (Артермију) на сахрану, могао бих да разумем, али она га назива светим владиком, каже како се Јустин радује и сл. 

Питање је колико има у СПЦ људи са духовничким звањем, који охрабрују слуђени народ на овај авантуризам, тј. лудост? Наша Црква има много проблема, али и ово је важно питање и не може се запоставити. Не може се седети на две столице - бити у СПЦ, а на другој страни не поштовати одлуке те исте Цркве и охрабривати народ на самоубиство. То је посебно лицемерство.

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović рад на ову тему је преко потребан. 

Дуго се ћутало, али треба отворити разговор и рећи јасно да људи срљају у самоубиство.

Нека 100 њих скочи и запени, а да се само 1 освести труд ће бити благословен.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Вукашин рече

Питање је колико има у СПЦ људи са духовничким звањем, који охрабрују слуђени народ на овај авантуризам, тј. лудост? Наша Црква има много проблема, али и ово је важно питање и не може се запоставити. Не може се седети на две столице - бити у СПЦ, а на другој страни не поштовати одлуке те исте Цркве и охрабривати народ на самоубиство. То је посебно лицемерство.

Знам да је то радио и почивши Андреј из Сланаца, давао благослов духовној деци да иду код артемита.

То би требало, ради оздрављења, да буде први задатак сваког владике - да сазна КО у његовој епархији...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Владимир Бошковић рече

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Артемије се прво сложио са Сабором да се пензионише у Шишатовац, потписао(!!!), па накнадно повукао потпис и кренуо са "буном"(?).

Владика који један дан потпише одлуку "ми и Дух Свети", а другог напише супротно уз "ја и Дух Свети" - нити је прозорљив (јер онда ни први пут не би потписао), нити је послушан Цркви. Показало се да је одлука о рашчињењу, нажалост, потпуно исправна. Канонски преступ прављења своје "епархије" на територијама туђих га је и потпуно еклисиолошки удаљио од СПЦ и ПЦ уопште (нико га није признао у православљу). Да је направио Рашко-Призренску у егзилу САМО НА ТЕРИТОРИЈИ ИСТЕ то би још и било могуће и познато у историји ПЦ. Ово - потпуни фијаско, ко га је наговорио тај поред канона и Сабора (васељенских и помесних) није ни прошао...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Владимир Бошковић рече

Као почетника у вери, брине ме раскол, али ме брине и екуменизам. Артемије је спровео прекид помињања тек након што је избачен (ако нисам погрешно обавештен), те се поставља питање да ли је управо прогон био разлог за то, а не ревновање, а Иринеј се са друге стране изјаснио као екумениста. Нека им Господ грехе опрости, а нама укаже на исправан пут.

Не постоји разлог за бригу, бар не неки рационалан разлог.

У данашње време има много литературе, како штампане тако и електронске, читај, учи, ради на себи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан када наша Света Црква прославља спомен на Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, евхаристијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је посебну радост да прослави уједно и имендан Владике Јустина. Светосавска црква била је испуњена великим бројем свештенослужитеља из различитих крајева наше Епархије који су предвођени својим пастиреначалником Епископом Јустином учествовали у светотајинском Приносу за живот вечни и отпуштење грехова.

       
      По благослову Епископа, присутнима се обратио игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић). Он је изнео паралелу везану за светитеље које данас прослављамо:
      – Свети Јустин Мученик је кроз велики умни напор, тражењем дошао до истине, а овај нови Јустин Преподобни Ћелијски он је ове истине дефинисао, тражио по изворима, и код других  хришћанских писаца и онда их усклађивао, тако да их ми данас можемо разумети. Ми смо на један начин у лакшој позицији од њих јер су они и многи други Оци за нас истину протумачили, а на нама је остављено да само на те истине обратимо пажњу и да их усвојимо.
      Након освећења славског жита и резања колача, сабрање је пренето на радосну трпезу љубави коју је у част данашњих светитеља приредио Епископ жички Г. Јустин.
       
      На многа и блага лета Преосвећени Владико!
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу је обележен у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ Српске Православне Цркве и један од најистакнутијих православних теолога новог времена. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит белгородски и старооскољски Јован (Руска Православна Црква), уз саслуживање Епископа рашко-призренског Теодосија и аустралијско-новозеландског Силуана, као и свештенослужитеља из више епархија. Богослужење је појањем украсио хор свештеника и теолога, под управом протонамесника Бранка Чолића, и сестринство манастира Ћелије на челу са игуманијом мати Гликеријом.

      Као и ранијих година, дан у коме је у календару СПЦ уписано име Преподобног Оца Јустина Ћелијског довео је у светињу на обали Градца бројне пастире и верни народ из различитих крајева Србије, дијаспоре и сестринских православних земаља. У заветном триолтарном храму, крај његових моштију, принете су молитве у част великог научника и молитвеника, који је светима прибројан пре једанаест година. Свето писмо нас учи да је „диван Господ у светима Својим“, а светим људима називамо оне који су за свог живота угодили Богу и којима је Бог даровао Свој удео за њиховог живота на земљи. Црква је небо на земљи и људи који су заиста црквени задобијају светост, јер глава Цркве је сам Христос и Он бира срца у којима може да обитава, неке су од поука празничне проповеди коју је произнео Митрополит белгородски и старооскољски Јован, уз преводилачко посредовање протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду.
      “Преподобни Ава Јустин је писао да је човек за свог овоземаљског живота пут. Сваки човек путује од временског ка вечном, од онога што се распада до онога што се не распада. Поред Оца Јустина, данас вршимо и молитвени помен још једном великом угоднику, а то је Свети праведни Јован Кронштатски. Када читамо дела Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Јована Кронштатског, ми увиђамо да има много сличности међу њима, јер они су писали да сваки православни хришћанин треба да каже: Не живим ја, него живи у мени Христос. То значи да треба да имамо исте мисли какве је имао Христос и наше речи и поступци да буду истоветни Његовим. То све заједно значи светост”, истакао је Митрополит Јован.
      Преподобни Отац Јустин је писао да човек има само једно право, а то је да буде праведан, јер нас је Господ створио по лику и подобију Свом. Увек је тежио ка обожењу и све околности које су пратиле његов живот за њега нису имале никаквог значаја. Он је непрестано био са Богом. Никада није ћутао, јер је знао да се ћутањем издаје Господ, указао је руски архијереј на глас савести свог доба, који је долазио од Оца Јустина.
      “Ми се окупљамо у дану у коме вршимо спомен на њега. Присећамо се његовог живота и то је наша радост, која је уједно и пасхална радост. Преподобни Отац Јустин нас је учио како да остваримо своју личну пасху. Како да идемо од мржње ка љубави, од рушења ка зидању, јер то је наша лична пасха”, закључио је Митрополит Јован. Он је заблагодарио Патријарху српском Порфирију на благослову да данас служи Свету литургију у заветном храму Оца Јустина, Епископима Теодосију и Силуану и свима који су били део светојустиновске свечаности. Честитајући славу мати игуманији Гликерији и њеним сестрама, Митрополит Јован јој је даровао кутију за тамјан у знак сећања на данашње заједничарење.
      Након Свете Архијерејске Литургије је преломљен славски колач и освећено жито и вино. Празник Преподобног Оца Јустина ове године први пут је прослављен без блаженоупокојених Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија, његових духовних синова и настављача његовог богословског дела, односно други пут без Епископа Милутина, који је као духовни старатељ верних у Епархији ваљевској сведочио светојустиновски и светониколајевски пут служења Господу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.

       

      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У згради Владе Републике Српске 4. јуна 2021. године представљена је мобилна апликација Николај чију је израду подржало Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема.

       
      Апликација евидентира око 4500 храмова Српске Православне Цркве на простору бивше Југославије где живи или где је живео српски народ. Доступни су геолокацијски сервиси и кратак опис са фотографијом за android и iOS платформе.
      Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске г. Срђан Рајчевић је истакао да је дигитализација културне баштине српском народу преко потребна и навео да је апликација превасходно намењена туристима али и свима који желе да посете богомоље Српске Православне Цркве, као и да ће ресорно министарство подржати све сличне пројекте. - Потребно је да свету покажемо са каквом баштином располажемо, као и да у сарадњи са Српском Православном Црквом евидентирамо све наше богомоље, рекао је  министар Рајчевић.
      Аутор апликације Срђан Бијелић је рекао да је било потребно годину и по дана како би се идеја спровела у дело, као и да се из писаних и електронских појединачних медија подаци о богомољама преточе на телефоне. 
      У име Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, клира, свих оних који ће користити ову апликацију, као и у име братства манастира Осовице и у своје лично име, присутнима се  обратио настојатељ манастира Осовице Теофил (Димитрић) који је захвалио људима сабраним у тиму Николај који су својом љубављу, трудом и залагањем реализовали идеју о стварању апликације која ће засигурно бити пример и подстрек за нове и благословене пројекте који су савременом човеку насушно потребни. Николај тим чине: Недељко Смиљанић, Срђан Бијелић и Срђан Станковић. 
      Овим подухватом отргнуте су од заборава све наше дивне светиње - цркве и манастири са простора свих шест република бивше државе. Увдене су у сферу ере која познаје комуникацију савременог човека, у највећој мери, преко друштвено-социјалних мрежа и савремених апликација. Сакрални објекти су сабрани у овој софтверској апликацији и доступни на електронским мапама, намењеним корисницима мобилних уређаја. Пројекат има за циљ да буде на духовну корист свима како верницима који посећују светиње тако и широком аудиторијуму који жели да се упозна са културним наслеђем у оквиру тематског туризма. Апликација је гарант очувања историјске истине о свим садашњим светињама, као и локацијама оних које још увек вапе за обновом. Она ће на најбољи начин будућим генерацијама да покаже куда и где сеже простор српског националног и духовног корпуса. Апликација Николај у времену које долази биће сведок вековног постојања српског народа на овим просторима.  
      Мобилна апликација је бесплатна и доступна на: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.nikolaj.app
       
      Јеромонах Иларион (Коста), сабрат манастира Осовице
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од александар живаљев,
      Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом?
      Печат 28/05/2021 
        Пише Мати Стефанида (Главчић), игуманија манастира Светог Георгија у Брњаку
      На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег
      Плаче ветар са Косова равна – каже једна народна песма. Плачу милиони српских срца расејаних и изгнаних.
      Једна реч тешко и болно одјекује „дошљак – дошљаци“, „досељеник – досељеници“, „избеглице“. Тупо и болно одјекује јер говори да си странац међу својима, странац међу странцима, непожељан и туђ.
      Туђ међу својима, туђ међу онима који отеше све оно где смо припадали. Родну њиву, дедину кућу, винограде и сокаке који су спајали цркве и црквишта.
      Знамо да су наши и Патријаршија и Дечани и Девич и Призрен, и Хоча и свака стопа. Знамо да је наше тамо где је сада дрвеће прорасло кроз кровове и куполе. Јер да није наше, зашто би своје рушили? Стотине у једном дану!
      Српском народу на Косову остале су само речи псалмопевца „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“. Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом? Да ли ће њихове очи сачувати зеленило косовске равнице коју таласа ветар који „плаче са Косова равна“?
       
      ПЛАЧУ, А НЕ ЗНАЈУ ЗАШТО ПЛАЧУ Упамтиће и сачуваће оно што се не заборавља. Упамтиће, јер и данас српска деца иду на Косово, па и она која се ту нису родила, која тек чуше за Косовски бој и Обилиће. Долазе, иду, не осврћу се на „богатство“, какво овде давно виђено није. Долазе и плачу, а и не знају зашто плачу, али душа зна. Враћају се у Будисавце, где нам убише Стефана јеромонаха.
      Нека сила, јача од смрти, развејава тмину и води српску децу од светиње до светиње. Дочекује их малобројно монаштво, ломљено недаћама. Сви живе као да су ту окамењени, као да чекају нешто што можда дочекати неће, али чекају. Опстају… постоје као споменици и сведочанство. Око њих се сабило оно мало Србаља с добром надом. Рађају се деца. У Грачаници више рођених него умрлих. Због Димитрија, дечака кога посекоше рафали… после рата, док је куповао сендвич на киоску. Остао је у локви крви с хлебом у рукама. Због њега се у Грачаници рађају деца и више их се рађа него што умире. Због Жетелаца из Старог Грацка, њих четрнаест. Отац и два сина и стриц и комшија, и сви покошени, пожњевени, сечени на комаде, печени на ауспуху од трактора. Када су пожњели, сачекала их је рука жедна српске крви. И данас у Старом Грацком Срби сеју и жању своје њиве. И кажу да није наше…
      КАО ЧЕКАЊЕ И НАДА И гледају нас са зидова косовских светиња Милутин краљ, и преци његови и деца његова и деца његове деце… и кажу да није наше. Гледају нас јаме још неоткопане, и кажу да није наше. Долазе странци да нас чувају, нас и наше светиње и гробове и не сачуваше ни једно, ни друго.
      На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег.
      Али са зидова нас и даље гледа Милутин, свети нам краљ, и дечански праведни Јов, и свети патријарси пећки и гробови светих мученика. И срца која сте пресадили у туђе тело проговориће уместо нас, и камење ће проговорити на шедрвану призренском. И ћутљиви монаси, збијени у своје келије и зидине, повијени у црнину сијају и говоре, јер постоје ту на том светом месту, што се Косовска земља зове. Постоје за нас, за историју, за све српство расејано и потиштено, болом рањено. Постоје, као што Бог постоји, као чекање и нада. Постоје као што Истина постоји, скривена, стрпљива, али вечна.
      Бране нас, чувају, присвајају и потиру, али ми знамо да је наше страдање – наше вечно постојање, као што су то знали и преци наши. Зато њихово никада неће бити туђе, јер је Божије.

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...