Jump to content

Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)

Оцени ову тему


Препоручена порука

dstl4123%2B%25282%2529.jpg

У Господу се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј (Гавриловић), наведено је у саопштењу за јавност. 

 

Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја

220px-17_02_2010_Njegova_Svetost_Patrija

Његова Светост  Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке  Милијане. На крштењу добио је име  Мирослав. У родном селу завршио  је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј.  

Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског.  

Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови.

За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије.  

 

Избор за Патријарха српског  

18534.jpg

Епископ нишки  Иринеј изабран је за Патријарха српског  на изборном заседању Св. Архијерејског  сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог. 

Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј. 

Високопреподобни  архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски. 

 

Устоличење  Патријарха српског  г. Иринеја 

%25D0%25A1%25D0%25B0%2B%25D0%259F%25D0%2

Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног.  

Досадашњи чувар  трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј.  

Светој Литургији  су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво. 

 

Приступна беседа Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010.

img_2406.jpg

Промислом Божјим и благовољењем Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран сам и данас уведен у свети Трон српских патријараха. По увођењу у Трон који је утемељио први аутокефални Архиепископ и Просветитељ српски Свети Сава, свестан сам своје слабости и недостојности за овако високо звање. Административно устоличење моје смерности обављено је одмах после избора, 23. јануара ове године, у београдској Саборној цркви. Данас је обављено завршно, званично и предањско устоличење у овом древном седишту српских Архиепископа и Патријараха, у храму Светих Апостола ове свете Пећке Лавре.

Седам и по векова ова свесрпска и општеправославна светиња под својим сводовима чува Трон, на који се узводе наследници Светог Саве и са кога управљају бродом Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. Управљају бродом за који је српски народ везао своју историју, своје биће и своју судбину. На бурном мору живота, овај брод и путнике на њему пратили су ветрови и олује, громови и муње док је пловио између многих Сцила и Харибди, вођен Оним Који је „основао Цркву Своју коју ни врата ада неће надвладати" (Мт. 16, 18). Господ Исус Христос, Који је јуче, данас и у векове исти, Господ мојих славних претходника на овоме Трону, Чијом су божанском силом и мудрошћу они управљали Црквом Његовом и верним народом Његовим, неће, надам се и верујем, ни мене, наследника њиховог, у многоме оскудног и недостојног ове превелике части, лишити Своје благодати у управљању Црквом Његовом.

Данас сам свечано узведен и уздигнут на превисоки Трон српских Патријараха, на висину на којој се не може опстати без помоћи и потпоре Божје. Знам да ово служење захтева велику жртву и натчовечански напор, али исто тако знам и исповедам да је моћна и свемоћна благодат Божја која се као дар Божји дарује немоћи људској. Њоме смо уведени из небића у биће, њоме живимо, крећемо се и јесмо. Њоме смо призвани на овај изузетно одговорни степен апостолског служења Богу, Цркви и народу Божјем.

Поред уздања у незаслужену благодат Божју, која немоћи људске исцељује и недостатке допуњује, небеску помоћ очекујем и од светих Архиепископа и Патријараха српских који Господа прославише и које Господ прослави непролазном славом у Царству небеском, посебно оних чије свете мошти почивају у овој славној Светињи.

Њихове ходатајствене молитве пред Лицем Божјим јесу моћна духовна снага и снажна потпора у ношењу радосног крстоносног служења тајни спасења.

Духовну и моралну помоћ и подршку сваке врсте очекујем од своје христољубиве браће архијереја, укључујући и молитве пуноће Цркве - свештенства, монаштва и верног народа - да у молитвеној заједници и саборном делању, Богом дарованим силама, Христову Невесту, Лађу нашега спасења, свету Цркву, украсимо светлим Јеванђелским врлинама и животом по Господу Христу.

Данас сам узведен у Трон патријараха српских који је имао, а и данас има, велику улогу у историји наше Цркве и нашег народа. На њему су седеле свете личности, блистајући врлинским животом, а речју и примером сведочећи и објављујући спасоносне истине Јеванђеља. Они су били и за свагда остали Христодули (слуге Христове) и апостолске слуге свога народа.

Пећки патријарашки Трон био је и остао душа душе српског народа. Он је духовно уједињавао српски народ, као и покрајине настале многобројним сеобама, од којих су најпознатије оне из 1690. и 1737. године. У титулама првојерараха и јерараха новонасталих српских покрајинских Цркава после укидања Пећке Патријаршије (1766.), видно је и упечатљиво сазнање да оне припадају Пећком Трону. Тако је Црква у Црној Гори за читаво време свог постојања остала верна Пећком Трону, сматрајући себе чуварем, а своје митрополите егзарсима Пећког Трона. Слично су се титулисали и епископи далматински, сматрајући себе „митрополитима косовским и егзарсима Трона Пећког". Тиме се изражавала и потврђивала везаност крајишко-далматинских Срба за косовску колевку и канонска везаност за Пећку Патријаршију.

Ова свест доминирала је, итекако, у животу и за све време постојања српских патријараха у Сремским Карловцима.

Јосиф Рајачић, патријарх изабран на карловачкој мајској скупштини 1848. године и његови наследници никада нису прекидали духовну везу са Пећким Троном, сматрајући себе наследницима Пећких Патријараха.

Обновом Пећке Патријаршије 1920. године и избором митрополита Србије Димитрија за првог Патријарха обновљене Патријаршије, стало се на становиште да изабрани Патријарх треба да настави историју Пећке Патријаршије тамо где је она насилно прекинута. Као знак обнове Пећке Патријаршије, нови Патријарх устоличен је у Пећи 1924. године и од тада па до данас српски патријарси се устоличавају у Пећкој Патријашији. Тако ће, уверени смо, бити и у временима која долазе.

Од самог почетка постојања Пећке Патријаршије, њени поглавари су попут светих Апостола сејали семе Христове науке на пољу душе народне и са својим народом делили добро и зло и уистину били духовне вође свога народа. У временима мира и народног благостања, градили су цркве и манастире и исте украшавали светим ликовима; писали и преписивали књиге, учили и просвећивали народ духом и истином Јеванђелском, надахњивали га христољубљем и родољубљем, славили Име Божје, како у монашким обитељима тако и у селима и градовима и народним домовима.

У данима народних патњи и страдања, крепили су  веру и уливали наду у милост Божју, наду да их Господ неће оставити и да ће дан слободе доћи.

Када су наступале тешке прилике у којима је народ остајао без својих владара, кнезова и старешина, стављали су се на чело народа, мудро га водећи и настојећи да народ сачува своју веру, језик и богато духовно наслеђе.

Благодарећи својој Цркви и њеним мудрим, христољубивим и родољубивим духовним вођама, наш народ је преживео петстогодишње турско ропство, сачувао своју душу, веру, верске и моралне вредности, као и свест о својој националној припадности.

Време и прилике мог избора и увођења у Трон српских Патријараха у много чему има сличности са временом и околностима у којима је Српска Црква са својим народом доживљавала и преживљавала тешке и судбоносне дане своје историје. Да подсетимо на недавно време свеопштег страдања, готово на свим просторима настањеним нашим народом. Последице тог страдања су још увек видљиве и присутне: уништене цркве и манастири, спаљени народни домови, народ протеран са својих вековних огњишта и, великим делом, расејан широм света. 

Све речено може се, нажалост, видети на тлу Косова и Метохије. Не можемо, а да не поменемо преголему рану на телу Српске Православне Цркве и српског народа, овде на Косову и Метохији, на овом уистину «страшном судилишту». Данас смо у посети и поклоњењу овој светињи и најсветијој српској земљи, колевци историје, духовности, хришћанске, православне културе српског народа. На земљи обагреној мученичком крвљу косовских и покосовских мученика. На простору наших највећих светиња, међу којима је и светиња у којој се налазимо, у којој се чувају свете мошти наших Архиепископа и Патријараха и где се налазе гробови молитвеника и подвижника, са светом чудотворном иконом Пресвете Богомајке.

У непосредној близини су велелепни Дечани, врхунац архитектонске и иконографске уметности 14. века, са нетљеним моштима њиховог светог ктитора, Краља Стефана Дечанског. А мало даље је Богородица Љевишка у Призрену, царском граду, са сачуваних десетак средњевековних цркава, манастиром Светих Арханђела, највећом задужбином цара Душана, и славном призренском Богословијом. Да не изоставимо прелепу Грачаницу, славну Бањску, задужбине краља Милутина. Не можемо, а да не поменемо и велику светињу девичку и хиљаду и триста других цркава и манастира подигнутих на овој благословеној земљи српској. У сасвим недавној прошлости су многи свети храмови и манастири спаљени, порушени, опљачкани, као и домови народа српског који је овде вековима живео и оставио неизбрисиве трагове свога постојања и стваралаштва.

Косово и Метохија су данас без стотинâ хиљада прогнаног српског народа. Бришу се његови духовни трагови и историјски корени.

Још увек су десетине и десетине хиљада избеглих из ове свете земље. Они, окренути према својој вековној груди, са сузним очима и болом у срцу, очекују дан и могућност да се врате својим, иако порушеним и спаљеним, домовима. Само малобројни и најхрабрији су успели да се већ врате на своја огњишта.  

Са овог светог места, у овом радосно-болном тренутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света у чијим рукама је судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења по питању статуса ове српске јужне покрајине којим би српски народ био лишен вековног права на своју постојбину, на своје домове и на свој иметак, на гробља својих предака и на своје светиње.

Српски народ нема другу средишњу државу осим земље Србије у чијем саставу је вековима Косово и Метохија. Оно има довољно животног простора и места за суживот српског, албанског и других народа. Ова два народа су вековима живела заједно. Зашто не би могли и данас?

Зато, обраћајући се у овом свечаном тренутку са љубављу и поштовањем не само српском православном народу Косова и Метохије него и часном албанском народу и свим овдашњим житељима, позивамо их на мир и заједништво, увек темељено на Божјој и људској правди. 

Молимо се Господу, светим пећким угодницима Божјим и светим косовским мученицима, свима светима из рода нашега и свим светим угодницима Божјим да у овој земљи завладају мир, слога и љубав међу народом и да се што пре зацеле све ране свих, нанете мржњом и злобом.

Обраћам се свему часном епископату, свештенству, монаштву и верном народу наше помесне Светосавске Цркве, с молитвом Христу Господу да у свима нама ојача праву веру и верност правди и истини Божјој и јединству Цркве Божје, упућујући нас путевима спасења и духовног и сваког другог препорода. 

Са љубављу и благодарношћу за саслужење и за молитвено учешће поздрављам и све овде сабране из целе васељене Предстојатеље и представнике Православних Цркава Божјих. Ваше присуство, Оци и браћо, и учешће у овом свечаном чину наше помесне Цркве сведочи о неразоривом јединству и заједништву Једне, Свете, Саборне и Апостолске Христове Цркве. Као Првојерарх Српске Православне Цркве, уложићу све напоре, заједно са својом браћом Архијерејима и благоверним народом, да се то јединство Цркве Божје утврди и унапреди, као и јеванђелска мисија Цркве Православне међу свим земаљским народима.

Такође са радошћу и благодарношћу, поздрављам братско присуство високих делегација осталих хришћанских Цркава у овом саборном храму Светих Апостола - Римокатоличке Цркве, Цркава Реформације и Англиканске Цркве. Овај апостолски храм и апостолски саборни чин позива све нас који исповедамо Јединородног Сина Божјег, Богочовека Христа, на обнову апостолске вере у нама и љубави међу нама, као и на испуњење Христове молитве Оцу Небеском: «Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свет верује да си ме ти послао» (Јн. 17, 21).

Са поштовањем и благодарношћу за присуство и пријатељство поздрављам, такође, часне поглаваре и високе представнике Исламске заједнице Србије, као и високе представнике Јеврејске заједнице Србије.

Поздрављам и овде присутне представнике наше Државе на челу са Председником Републике Србије г. Борисом Тадићем, представнике других православних и суседних држава, као и представнике међународне заједнице и дипломатског кора. Поздрављам и Његово Краљевско Височанство, потомка великог Вожда Карађорђа и краља Петра I Карађорђевића, ослободиоца Косова и ујединитеља српског народа.

Теби, народе Божји, сабрани у овој великој цркви пећких Архиепископа и Патријараха, свему народу Божјем и светосавском у Отаџбини и расејању, као и свему народу Божјем и хришћанском и свима људима и народима добре воље, наш Патријарашки благослов: мир вам и благодат Господа нашег Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа у векове векова. Амин.

 

Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 46
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Велики Патријарх у веома тешко време! Бог да му душу прости!

Доста се цркава изградило и фрескописало за њихово време. Нису дочекали освећење мозаика храма Светог Саве. Дужни смо да их помињемо у храмовима које су нам оставили. Брод цркве постаде небеска лађа.

Бог да му души прости!   Со Свјатими упокој Христе душу раба Твојего, патријарха Иринеја, идјеже њест бољезан, ни печал, ни воздиханије, но жизањ бесконечнаја.   Вјечнаја памјат п

Da nam Gospod po milosti svojoj podari još boljeg Patrijarha, iako nismo zaslužili. Da bude istinski sluga Božiji i da vodi narod putem vere predačke, a ne po strastima ovog propadljivog sveta. Da bude jake volje i kamene vere, da nam Brod krene ka Božjem pristaništu. Da čuva Pravoslavlje i da ne podleže ucenama i političkim igrarijama. Da nam bude svetlo u mraku u kome se kao narod nalazimo. Da bude kao Sveti Patrijarh Pavle. Amin, Bože daj!  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У децембру 2017. године, поводом свечане прославе стогодишњице обнове Патријаршије у Руској Православној Цркви, имао сам благослов да са владиком бачким г. Иринејем будем одређен од стране Светог Синода да пратимо блаженопочившег патријарха Иринеја у Москву на ову свечаност.

       
      Домаћини су нас љубазно дочекали и сместили у познати хотел Украjина. У исто време, одвијао се велики спортски догађај — извлачење жреба за Светско првенство у фудбалу наредне године. У атмосфери глобалног велеграда, у хотелу кроз чији хол, као на покретној траци, дефилују најзначајније и најпознатије светске личности, у лифт је, потпуно изненада, заједно са нама, ушао и онижи црнпурасти човек, коврџаве косе и са упадљивим осмехом на лицу. Одмах сам препознао да се ради о фудбалском чаробњаку, који је готово сâм победио фаворизовану репрезентацију Енглеске на Светском првенству 1986. године!
      И он је, рекао бих, био изненађен, видевши двојицу високих, од њега скоро двоструко виших људи, у црним мантијама, са дугим брадама и камилавкама на главама.
      Већ на први поглед, у њему смо препознали доброг човека, скромног хришћанина и богобојажљивог верника јер је одмах показао изузетно поштовање — просто се ,,укипио” пред владиком Иринејем — и упитао владику да ли може да целива икону Пресвете Богородице на његовим грудима (панагију) и замолио да га владика Иринеј благослови.
      Преосвећеном епископу Иринеју, за кога је општепознато да не прати спорт, брзо сам објаснио ко је наш сапутник у лифту московског хотела. Наравно, он је достојанствено и са осмехом, позвао нашег брата Дијега Арманда, као искреног и богољубивог хришћанина, да целива панагију на владичиним грудима, благословио га на наш православни начин и пожелео му да га Пресвета Богородица прати у сваком добром делу које предузима.
      Ето, такав је био Марадона, Дијего Армандо. Бог нека му подари Царство небеско!
       
      Епископ мохачки Исихије
       
      Извор: Чудо
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У спомен на Његову Светост Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Иринеја (Гавриловића). 
      Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни свјатјејши владико и оче наш!

       
      Из живота блаженопочившег патријарха:
       
       
       Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја
      Приступна беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010.
      Деценија патријарашке службе Првојерарха српске Цркве
      Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“
      Васкршњи интервју Патријарха Иринеја, 2020. лета Господњег
      Васкршњи интервју патријарха Иринеја, 2019. лета Господњег
      Васкршњи интервју патријарха Иринеја. 2018. лета Господњег
      Последња беседа Патријарха српског Иринеја
       
       
       
      Упокојење патријарха Иринеја: 
       
       
      Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода поводом упокојења патријарха српског Иринеја
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода: Стриктно се придржавати мера које су због тешке епидемиолошке ситуације прописали наделжни државни органи
      Тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја испраћено из Патријаршијског двора у Саборни храм
      Митрополит волоколамски Иларион стигао у Београд
      Најава: Молитвени испраћај патријарха и оца нашег Иринеја
      Најава: Опело и сахрана патријарха српског Иринеја у недељу 22. новембра у спомен храму Светог Саве на Врачару
      Митрополит дабробосански Хризостом до избора новог патријарха српског председава Светим Архијерејским Синодом
      Епископ шумадијски Јован администратор Архиепископије београдско-карловачке
      Васељенски патријарх: Срби да буду поносни на патријарха Иринеја
      Његова светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил изразио је саучешће у вези са уснућем Његове светости Патријарха српског Иринеја
      Изјава саучешћа Патријарха антиохијског и свег Истока Јована
      Писмо саучешћа Румунског Патријарха поводом упокојења патријарха српског
      Саучешће бугарског патријарха Неофита поводом смрти патријарха Иринеја
      Изјава саучешћа архиепископа Анастасија поводом упокојења патријарха српског
      Митрополит варшавски и све Пољске Сава: Патријарх српски - велики стуб и изванредан Син и Човек српскога народа
      Митрополит Порфирије поводом упокојења патријарха Иринеја: У сваком човеку видео икону Христову и шансу да Га сведочи
      Епископ будимски Лукијан поводом упокојења патријарха Иринеја: Када су мачеви расковани у плугове
      Владика Теодосије: Патријарх нам је оставио аманет о Косову
      Епископ Атанасије (Ракита): Захвалност Његовој Светости
      Владика Григорије поводом упокојења Патријарха Иринеја
      Владика Арсеније о Патријарху Иринеју: Увек гледао добробит Цркве
      Прота Стојадин Павловић: Патријархов и Митрополитов пут био је пут Христов
      Прота Стојадин Павловић о блаженопочившем Патријарху Иринеју
      Прота Драги Вешковац: Патријарх је посвећивао пажњу и највећем и најмањем!
      Прота Мирослав Миленковић: Патријарх Иринеј је сејао мир
      Прота Радован Петровић о балаженопочившем Патријарху Иринеју
      Прота Арсеније Арсенијевић: Патријарх Иринеј - храброст у делима и речима
      Протопрезвитер Арсеније Арсенијевић: Тугу преобразимо у тиху радост Царства Божијег
      Презвитер др Зоран Ранковић о Патријарху Иринеју: Усредсређеност у молитви, на свакој Литургији
      Презвитер Владимир Марковић о блаженопочившем Патријарху Иринеју
      Отац Дејан Крстић о блаженопочившем Патријарху Иринеју
      Протопрезвитер Зоран Филиповић о блаженопочившем Патријарху српском Иринеју
      Молитвено саосећање Хиландара поводом уснућа Патријарха српског Иринеја
      Саучешће гувернера Свете Горе поводом упокојења Патријарха Иринеја
      Јелена Чалија: Добри пастир у тешким временима
      Сећање из Херцеговине на Патријарха Иринеја
      Папа Фрања: Патријарх Иринеј је био човек вере и дијалога
      Бечки кардинал: Саучешће поводом упокојење патријарха Иринеја
      Изјава рабина Артура Шнајера поводом упокојења патријарха Иринеја
      Kардинал Бозанић изразио саучешће Синоду поводом упкојења Патријарха српског
      Писмо саучешћа барског надбискупа поводом смрти Патријарха Иринеја
      Саучешћа протестантских цркава поводом упокојења патријарха Иринеја
      Свјетски Савјет Цркава: Патријарх Иринеј ширио културу мира
      Нунције Лингуа се придружује молитвама и жалости
      Телеграм саучешћа Председника Републике Србије
      Владимир Путин: Патријарх Иринеј заслужио ауторитет својим делима
      Матија Бећковић: Скршила се два носећа стуба СПЦ – остао трећи да обезбеђује вечност
      Др Милета Радојевић: Многа дела ће говорити о Патријарху Иринеју
      Председник САНУ: Достојанствена непосредност Патријарха Иринеја
      Краљевски двор: Српски народ остао без великог духовног вође
      Радмила Мишев о блаженопочившем патријарху: Био је неодступан борац за Косово и Метохију
       
       
       
      Молитве за блаженопочившег патријарха:   
       
       
      Заупокојена Литургија, опело и сахрана његове светости блаженопочившег патријарха српског Иринеја (Гавриловића)
      Митрополит Хризостом служио свету Литургију и помен на гробу патријаха Иринеја у крипти храма Светог Саве
      Владика Стефан служио свету Литургију и помен на гробу патријаха Иринеја у крипти храма Светог Саве
      Света Заупокојена Литургија у Саборном храму у Београду
      Тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја испраћено из Патријаршијског двора у Саборни храм
      Помен патријаху Иринеју у Саборној цркви у Београду
      Помен Патријарху Иринеју у Хиландару
      Митрополит волоколамски Иларион служио помен блаженопочившем патријарху Иринеју
      Епископ бачки Иринеј служио помен блаженопочившем патријарху српском Иринеју
      Помен блаженопочившем Патријарху српском г. Иринеју служен у свим храмовима Епархије бачке
      Помен блаженопочившем Патријарху српском г. Иринеју служен у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке
      Епископ милешевски Атанасије служио помен блаженопочившем Патријарху Иринеју
      Владика Фотије служио помен балженопочившем патријарху Иринеју
      Епископ аустријско-швајцарски Андреј служио помен блаженопочившем патријарху Иринеју
      Епископ нишки Арсеније служио помен на гробу патријарха Иринеја
      Епископ нишки Арсеније служио помен новопрестављеном патријарху српском Иринеју
      Свакодневна заупокојена Литургија у београдском Саборном Светоархангелском храму поводом упокојења патријарха Иринеја
      Богослужења у Епархији нишкој у спомен блаженопочившем Патријарху српском Иринеју
      У Цетињском манастиру одслужен помен блаженопочившем Патријарху
      Професори и ученици Цетињске богословије одслужили помен блаженопочившем Патријарху
       
       
       
      Молитвени испраћај у вечност: 
       

      Заупокојена Литургија, опело и сахрана његове светости блаженопочившег патријарха српског Иринеја (Гавриловића)
       
      Фото вест: Света заупокојена Литургија, опело и сахрана патријарха српског Иринеја
      Митрополит волоколамски Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства Православља
      Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј - непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске
      Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Патријарх Иринеј био је човек мира!
      Прота Петар Лукић: Патријарх Иринеј је увек налазио снаге за друге
      Председник Србије: Патријарх Иринеј је оставио дело вредно дивљења
      Милорад Додик: Патријарх Иринеј је брисао све границе међу нама
       
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Папа Фрања упутио је Митрополиту дабробосанском Хризостому, Синоду СПЦ и целој СПЦ изразе саучешћа поводом смрти Патријарха српског Иринеја, уз поруку да је покојни патријарх, упркос бројним патњама, остао човек вере и дијалога, скроман и весео.

       
      „Он је посветио свој живот Богу и неговао дух заједништва у срцу СПЦ. Убеђен сам да су се братски односи између Католичке цркве и СПЦ развили и ојачали уз вођство Патријарха Иринеја, да ће наставити да напредују и доносе плодове у годинама пред нама”, написао је папа у писму упућеном 21. новембра, јавља Танјуг.
      “Уз захвалност Богу подсећам на дугогодишње верно служење покојног Патријарха Господу и Цркви и његов светли пример хришћанско сведочење радости Јеванђеља”, нагласио је папа Фрања.
       
      Извор: Митрополија црногорско-прирморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У петак 21. новембра, у  вечерњим часовима у Клиничко-болничком центру у Нишу предала је душу Господу монахиња Нина из Пећке Патријаршије. Сестра Нина хоспитовализована је пре неколико дана због компликација изазваних корона-вирусом. Блаженопочивша монахиња Нина остаће упамћена као вредна и трудољубива монахиња, која је свој живот посветила Богу у манастиру Пећка Патријаршија трудећи се на свим манастирским послушањима. Сахрана ће због безбедносних разлога бити обављена у кругу манастирског сестринства, а литургију и опело служиће Епископ Рашко-призренски Теодосије. 

       
      Према речима игуманије манастира Мати Харитине десет монахиња патријаршијског манастира оболело је претходних дана од корона-вируса и налазе се у самоизолацији. Игуманија Харитина је због упале плућа била неколико дана у болници у Лапљем селу код Грачанице и полако се опоравља у манастиру. До даљњег манастир Пећка Патријаршија остаће затворен за посетиоце.
       
      После заупокојене Литургије и опела, Епископ Теодосије данас сахранио монахињу Нину у Пећкој Патријаршији
       
      После заупокојене Литургије Епископ Теодосије и протојереј-ставрофор Милија Арсовић са сестрама из Пећке Патријаршије одслужили су парастос и сахранили монахињу Нину, која је пре два дана преминула од последица корона-вируса.
       
      Вјечнаја памјат, достоблажена мати Нина!
       
      Извор: Епархија рашко-призренска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Једном је учитељ питао своје ученике:

      "Зашто људи вичу кад су љути?"
      Ученици су размишљали неко време:
      "Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један
      " Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ
      "Зар није могуће говорити тихо и лагано?"
      Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.
      На послетку је објаснио:
      "Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."
      "Шта се догоди када се две особе заволе?
      Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.
      "А шта се догоди када се још више заволе?
      Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."
      Онда је рекао:
      "Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"

      Патријарх Павле

      View full Странице

×
×
  • Креирај ново...