Jump to content

Probiotik, prebiotik, sinbiotik…


JESSY

Препоручена порука

U čemu je razlika? Primena u lečenju i očuvanju zdravlja.

Probavni sistem je odgovoran za varenje hrane i obezbeđivanje organizma energijom iz hrane koju unosimo.Putem digestivnog trakta se apsorbuju vitamini, minerali, elementi u tragovima. Probavni trakt, odnosno želudac i creva spadaju i u imunološke organe. U crevima su prisutne milijarde „dobrih“ bakterija koje nas štite od drugih bakterija, virusa, gljivica, parazita, toksina koje svakodnevno unosimo vodom i hranom.

Probiotici su živi bakterijski organizmi koji blagotvorno deluju na crevnu mikrobnu ravnotežu. Postoji više različitih sojeva i oni se mogu kombinovati u preparatima.Probiotici naseljavaju niže delove tankog creva i debelo crevo i pomažu varenje hrane i resorpciju hranljivih materija iz creva, sintezu vitamina…

Prebiotici nisu živi organizmi već materije koje ljudski organizam ne razgrađuje. Njihova razgradnja započinje tek u debelom crevu pod uticajem bakterija. Njihovi razgradni produkti uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je inulin.Inulin je polisaharid sastavljen od D-fruktoze i maloj količini (2-3%) D-glukoze.Inulin stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja (probiotika).Ako se pretera sa proizvodima koji sadrže inulin, može doći do nadimanja i pojave gasova.Zbog nemogućnosti varenja inulina u želucu i tankom crevu, njegov uticaj na nivo šećera u krvi je minimalan, jer se ne razlaže na monosaharide, pa mogu da ga koriste i dijabetičari. Inulin poboljšava apsorpciju kalcijuma u organizmu.

Sinbiotik predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Probiotici i prebiotici deluju sinergistički (pojačava im se dejstvo).

Postoje različiti probiotici, a načešće korišćeni si iz roda Bifidobacterium i Lactobacillus, a potom Saccharomyces, Lactococcus..

Kvalitetan i siguran probiotik treba da ima sledeće karakteristike:

treba da ima humano poreklo

da ima nepatogene karakteristike

otporan na delovanje želudačne kiseline i žučnih soli

da se efikasno vezuje za crevni epitel

da se zadržava i razmnožava u crevima

da proizvodi antimikrobne supstance

razgrađuje patogene toksine

da je bezbedan i neškodljiv

Probiotici iz hrane su: jogurt, kiselo mleko, kefir, sir i uopšte kiseli fermentisani mlečni proizvodi, kiseli kupus. Prirodni izvori prebiotika su soja, cikorija, čičoka, banana, beli i crni luk, nerafinisana pšenica…Ishrana bazirana na prostim šećerima smanjuje korisne bakterije i povećava prisustvo patogena. Veći unos vlakana i složenih ugljenih zajedno povećavaju broj korisnih bakterija.

Kod zdrave crevne flore i izbalansirane ishrane njihov unos putem hrane je dovoljan, međutim kod oštećene crevne flore zbog primene antibiotika, citostatika,kod crevnih infekcija potrebno je uneti u organizam neuporedivo veću količinu probiotskih bakterija. Tada je potrebno uzeti ih u obliku suplemenata ( kapi, kapsule , pastile za žvakanje..)

Probiotici nalaze svoju primenu kod proliva izazvanih antibioticima, kod putnih proliva, kod dečijih proliva uzrokovanih Rotavirusom, kod ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, sindroma iritabilnih creva, kod proliva izazvanih hranom,kod infekcija sa Helicobacter pylori, kod alergija, čak i astme, kardiovaskularnih i malignih bolesti( prevencija raka debelog creva)…Povoljan je efekat kod svih infekcijajer normalizuju oštećenu crevnu floru. Drugi način njihovog delovanja je pojačavanje imuniteta, putem imunostimulacije izazvane unosom probiotskih bakterija.

Probiotici mogu olakšati netoleranciju na laktozu. Kombinovana primena probiotika i prebiotika poboljšava kvalitet života obolelim od nekog oblika crevne bolesti. Probiotici se uveliko koriste kod vaginalnih infekcija.

Dodavanje prebiotika u dečije formule pomaže kolonizaciju creva odojčeta dobrim bakterijama, dok probiotici dodani u formule pojačavaju imunitet odojčeta.Deca koja su dojena majčinim mlijekom prirodno stiču tu zaštitu.Značajprebiotika i probiotika na imunitet odojčeta je naročito izražena kod dece rođene carskim rezom.

Davanje probiotika trudnicama u cilju sprečavanja kasnije gojaznosti dece i smanjenja alergija kod dece tek treba da nađe širu primenu. Probiotici i prebiotici će nalaziti na sve veću primenu u budućnosti u ishrani i kao pomoćna sredstva u lečenju ljudi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta vam je potrebno: probiotik, prebiotik ili sinbiotik?

 

Telo čoveka nastanjuje nekoliko biliona bakterija, a u zdravom organizmu ravnoteža se uspostavlja u prevladavajućem odnosu „dobrih“ nad „lošim“ (patogenim) bakterijama. Kada se ova razmera značajno poremeti, dolazi do gastrointestinalnih problema. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za  dijabetes, nefrologiju i oboljenja digestivnog sistema (National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases) oko 60 – 70 miliona ljudi pati od nekog probavnog poremećaja.

Kao posledica hroničnog  stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i savremenog fast food načina ishrane, dolazi do poremećaja crevne flore i sve većeg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja. O njihovoj važnosti govori više naučnih studija, širom sveta radi se na stvaranju novih probiotičkih suplemenata, za koje se veruje da će ubrzo dovesti do revolucionarnih promena u brojnim granama medicine: onkologiji, gastroenterologiji, alergologiji, pedijatriji i infektologiji.

Probiotik, prebiotik i simbiotik – pojmovi koji zvuče slično, ali to nisu. Da li ih razlikujete?

Probiotici

To su živi bakterijski organizmi, koji zaustavljaju stvaranje toksičnih supstanci. Dosadašnja istraživanja su pokazala da probiotik ne može da zameni uništenu crevnu floru, ali je moćan pomoćnik, dajući dovoljno vremena prirodnoj flori da se obnovi. Probiotičke vrste se zatim zamenjuju prirodno nastalom crevnom florom.

Kada usled nekog poremećaja crevne  flore ili posle terapije antibioticima želimo da oporavimo organizam, preporučuju se gotovi preparati od kojih neki sadrže 3, 6 ili čak 10 sojeva korisnih bakterija u značajno većoj koncentraciji nego što ih možemo uneti hranom. To su sojevi  koji su otporni na kiseline digestivnog trakta, najčešće iz roda bifidobacterium i lactobacillus.

Danas na tržištu postoji paleta probiotika u obliku praška, kapsula i tableta. Probiotik kapsule su delotvornije od tableta jer bolje štite „dobre“ bakterije od želudačne kiseline.

Najbolje vreme za uzimanje probiotika je 15 do 30 minuta pre jela, jer želudačna kiselina utiče na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta želudačne kiseline.

Prirodni izvori probiotika nalaze se u:

Jogurtu, najpoznatijem izvoru  „dobrih“ bakterija poput lactobacillus orbifidobacteria koji održava zdravu ravnotežu bakterija u crevima.

Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sličan je jogurtu, sadrži probiotske kulture i obilje vitamina i minerala.

Istraživanja pokazuju da se lactobacillus nalazi u nekim fermentisanim mekim sirevima, kao što je gauda.

Miso supa sadrži više od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa.

Nepasterizovani kiseli kupus bogat je živim lactobacilli-ma, korisnim mikroorganizmima i enzimima.

Prebiotici

Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi organizmi. Njihova razgradnja započinje tek u debelom crevu, a ti razgradni produkti uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je polisaharid inulin, sastavljen od D-fruktoze i male količine D-glukoze. Brojne studije potvrdile su stimulativno delovanje inulina na rast bifidobakterija u dozi od 5 grama dnevno. „Hranjenje“ bifidobacteria i lactobacilla inulinom omogućava im da pobede potencijalno štetne bakterije.

Servirajte prirodne prebiotske izvore na svoj tanjir: špargle, banane, ovsenu kašu, crveno vino, med, luk i mahunarke.

Ali oprez! Prebiotici pojačavaju dejstvo probiotika kada se koriste zajedno. Ako se pretera sa proizvodima koji sadrže inulin, može doći do nadimanja i pojave gasova.

Kod dojenih beba, majčino mleko ima bifidogeni efekat koji se zasniva na specifičnom proteinskom sastavu mleka, prisustvu laktoferina i oligosaharida. U mlečnim formulama za bebe dodaju se prebiotske formule u cilju poboljšanje ishrane dece koja nisu dojena majčinim mlekom.

Sinbiotici

Sinbiotik je relativno novi pojam, predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Udruženim delovanjem njihovo dejstvo se pojačava. Najčešće je dovoljna jedna kapsula dnevno koja se pije sa malo vode u isto vreme svakog dana, optimalno uveče, pre spavanja. Sinbiotik sadrži veću količinu sojeva probiotskih bakterija i prebiotik. Neke sinbiotičke tablete  proizvedene su inovativnom tehnologijom inkapsulacije čime se obezbeđuje bolja stabilnost i veća efikasnost dejstva. Dupli protektivni sloj štiti bakterije od destruktivne aktivnosti želudačnog soka i digestivnih enzima.

Ne zaboravite!

Preko digestivnog trakta apsorbuju se neophodni vitamini i minerali. Ishrana bazirana na prostim šećerima smanjuje dejstvo korisnih bakterija i povećava prisustvo patogenih. Unos vlakana i složenih ugljenih hidrata utiče na porast korisnih bakterija. Konzumiranjem probiotika kroz fermentisane mlečne proizvode i suplemente, delujemo na crevnu mikrofloru koja ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta, jer se čak 60% ćelija imunološkog sistema nalazi u crevima!

 

apotekalaurus.rs

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Probiotici - pravilna primena

Kako izabrati pravi probiotik?

U doba velikog broja preparata koji nam služe za prevenciju i održavanje zdravlja, preparati probiotika su ubedljivo među najbrojnijima. Gotovo da nema časopisa ili emisije koje se bave zdravljem a da se probiotici ne pomenu. Iako su otkriveni pre više od sto godina, njihova važnost i širok spektar primene doživljavaju ekpanziju u zadnjoj deceniji. Pitanje se samo nameće - kako izabrati pravi probiotik, kada ga i kako treba uzimati.

Ali prvo da definišemo šta su probiotici. Probiotici su živi mikroorganizmi (bakterije i kvasnice). Kada se uzimaju u dovoljnoj količini imaju pozitivan uticaj na naše zdravlje. Mogu sadržati različite probiotske kulture ili mešavine nekoliko bakterijskih kultura. Svaki probiotik mora imati oznaku koja odražava specifičnu vrstu, soj bakterije i količinu. Oznake nam služe za njihovo razlikovanje prema delovanju na određeni zdravstveni problem. Probiotici moraju biti formulisani tako da probiotski sojevi koji se nalaze u njima ostaju otporni na dejstvo želudačne kiseline i žučnih soli, kako bi u dovoljnoj količini došli do crevnog trakta i ispoljili svoj efekat.

Na sam pomen probiotika njihovo dejstvo se vezuje na zaustavljanje dijareje, ipak njihov uticaj na naše zdravlje je mnogo veći. Naime, naš probavni sistem predstavlja jedan složeni sistem u kome domaćin i crevna mikroflora žive u ravnoteži. Mikrofloru čine svi mikroorganizmi u crevima, i to u najvećoj meri anaerobne bakterije, ali i gljivice (kvasci), prabakterije, virusi i protozoe. Mikroflora je važna za regulaciju i razvoj funkcije imunog sistema, zaštitu od infekcija, odbranu od alergena i patogenih mikroorganizama. Do narušavanja mikroflore može doći usled: bolesti, stresa, pod dejstvom lekova (pre svega antibiotika), alergija, unosa prevelikih doza alkohola... Kada se ravnoteža naruši, u pomoć nam dolaze probiotici! Kako to oni pomažu? Probiotici ne mogu da zamene našu prirodnu mikrofloru, ali će obavljati njenu funkciju i time omogućiti da se ona oporavi i zatim se vrati obavljanju svojih vitalnih funkcija.

Probiotik ili prebiotik- da li je to isto? Često ćemo čuti ili od farmaceuta u apoteci ili videti na pakovanju da probiotik sadrži i prebiotik. Prebiotici su zapravo vlakna koja služe kao hrana za mikroorganizame u crevima ali i samim probioticima, Koriste se kao njihova alternativa ili kao podrška probioticima. Preparate koji sadrže i probiotik i prebiotik nazivamo -sinbiotik. Npr. Multilac cps- probiotske bakterije + oligofrukoza, EsenBak cps. i EsenBak forte cps. - sadrže inulin, Prolife preparati-glukooligosaharid...

U svakoj od naših apoteka možete pronaći veliki izbor probiotika, a farmaceut će vam pomoći da pronađete adekvatan preparat za vaše tegobe. Jer, kao što smo već napisali, sojevi bakterija koji ulaze u njihov sastav odredjuju koji ćete probiotik koristiti za vase stanje. Najveći broj probiotskih preparata sadrži sojeve:

-Lactobacillus acidophilus - zaslužni su za varenje, apsorpciju hranjivih materija, jačanje imuniteta, kod grčeva u stomaku, gasova, nadutosti i dijareje (Linex cps, Linex forte cps, Now acidophilus 2 billion cps.). Ulaze i u sastav vaginalnih probiotika (Vagilact) i mogu se koristiti istovremeno sa antigljivičnom terapijom
-Lactobacillus plantarum -bakterije sposobne da proizvode hidrogen peroskid, jedinjenje koje naš organzam koristi za borbu protiv mikroorganizama koje unosimo hranom. Podrška je i zdravom imunitetu kod odraslih (Flobian cps, Enterobiotik cps...)
-Lactobacillus rhamnosus je bakterija sposobna da preživi na nepristupačnim mestima. Ulazi u sastav mnogih preparata (Probiotic cps, Probiotic forte cps, Waya LGG cps. itd) koji su dokazano efikasni kod akutnih dijareja i u sprečavanju dijareja izazvanih antibioticima. Takođe jedan od najčešćih sojeva koji su važni za održavanje raznoteže vaginalne flore.
-Bifidobacterium bifidum je prva bakterija koja nastanjuje creva ljudi. Pomaže u razlaganju složenih ugljenih hidrata,masti i proteina tokom varenja. Dobra je za varenje, asporpciju minerala i za olakšavanje simptoma putničke dijareje
-Bifidobacterium infantis je vrsta probiotika koja smanjuje naduvenost i probleme sa tvrdom stolicom i zatvorom (Bio-Kult probiotik - pored B.infantis sadrži jos 13 bakterijskih kultura koji se preporučuju kod sindroma preosetljivih creva, upalnih procesa creva, dugotrajne upotrebe antibiotika)
-Bifidobacterium longum je soj koji je najrasprostranjeniji u gastrointestinalnom traktu. Razlaže ugljene hidrate i neutrališe toksine. Koristan za detoksikaciju i jačanje imuniteta (Now 8 Billion Acidophilus &Bifidus cps.)
-Saccharomyces boulardii - nije bakterija nego vrsta kvasne gljivice, ali ima probiotsko dejstvo. Pored toga što je zaslužna za lečenje i prevenciju putničke i dijareje izazvane antibioticima može pomoći i kod kožnih problema posebno u tretmanu akni uz propisanu terapiju. (Bulardi cps, Bulardi junior, Bulacol cps, Flonivin plus...
• Probiotik i antibiotik
Više puta smo naglasili da se uz antibiotsku terapiju savetuje uzimanje probiotika. Naime osim što deluju na štetne bakterije, antibiotici narusavanju našu crevnu floru i dovode do stomačnih tegoba i dijareje, a uz to stvaraju i plodno tlo za prekomeran razvoj gljivica - kandide. Ako se pitate koji probiotik piti uz antibiotik, prva preporuka je Saccharomyces boulardii koja sprečava širenje kandide i Lactobacillus rhamnosus koja olakšava stomačne tegobe. Vaš farmaceut će vam obavezno naglasiti da je važno napraviti razmak od 2 sata izmedju uzimanja probiotika i antibiotika i dati savet o dužini primene probiotika.
• Probiotici - sa nama kroz celo odrastanje
Sa probioticima se može početi još u najranijem periodu života. Probiotici se dodaju adaptiranom mleku radi podsticanja imuniteta kod beba koje nisu dojene. Dokazana je smanjena pojava atopiskog dermatitisa kod beba čije su majke u trudnoći pile profilaktički probiotike. U našim apotekama možete pronaći Omnibiotic Panda - probiotik koristan kod: nadutosti stomaka trudnica (meteorizma), dijareje i/ili konstipacije kod trudnica, sindroma iritabilnog kolona, sprečavanja pojave atopijskog dermatitisa novorođenčadi (kada se uzima tokom trudnoće), digestivnih poremećaja kod novorođenčadi, kao i pojave nadutosti i kolika kod novorođenčadi.

Deci sklonoj alergijama, atopijskom dermatitisu, čestim sezonskim respiratornim infekcijama preporučuje se upotreba probiotika. Za atopijski dermatitis dece i odraslih koriste se Latopic kapsule bogate mešavinom bakterija mlečno-kiselinskog vrenja, koje pomažu oporavku crevne barijere tako što pospešuju sekreciju mukusa i održavaju mikrobiološki i imunološki balans, što ima pozitivan efekat na tok AD. Preporučuje se primena u trajanju od 3 meseca.
Ispitivanjem efekta probiotika na pojavu gripa i prehlade kod predškolske dece, ispostavilo se da svakodnevna konzumacija probiotskih bakterija u zimsko doba može smanjiti pojavu tipičnih simptoma prehlade. Spomenuta studija testirala je uticaj dve vrste bakterija, Lactobacillus acidophilusa i Bifidobacterium animalisa. Autori zaključuju da najefikasniju odbranu od gripa i prehlade pruža istovremeni unos oba probiotska soja.
Starija populacija je podložnija lošem stanju crevne flore zbog smanjenog broja dobrih bakterija, a povećanog broja loših bakterija, poput Clostridium, i drugih fakultativno anaerobnih i G-bakterija. Promene crevne mikroflore kod starijih ljudi mogu za posledicu imati inflamaciju u crevima koja vodi ka drugim GIT smetnjama, padu imuniteta, brojnim hroničnim bolestima, uključujući kancer, metabolički sindrom, dijabetes, artritis.

Dakle, da zaključimo, da bi probiotici imali optimalan efekat, ključno je da za sebe izabereno pravi probiotiki da ga koristimo u dovoljnoj količini i dovoljno dugo.

Tada možemo očekivati:
-jači imunitet
-bolje varenje
-više energije
-manje gripa i prehlade
-zdraviju kožu

 

 

 

Dipl. Farm. Nevena Stanišić

 

ZU Ap Oaza zdravlja

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Da li su probiotici za svakog?
 zdravahrana.com

O probioticima je napisano dosta toga, ali u ovom tekstu ćemo se pozabaviti dvema stvarima koje nisu dovoljno razjašnjene: da li fermentisane namirnice (prirodni probiotici) zaista jačaju imunitet i može li uzimanje suplemenata probiotika zaista da koristi svima?

Verovatno ste čitajući raznu literaturu o probioticima naišli na izjave tipa "probiotici doprinose imunitetu zato što jačaju zdravlje crevne flore, a ona utiče na imunitet". To je prilično proizvoljna tvrdnja, koja nije imala pravo naučno objašnjenje - bar ne do skoro. U nedavnom istraživanju, naučnici sa Lajpciškog univerziteta su utvrdili tačan mehanizam na koji probiotske bakterije, u fermentisanoj hrani, daju signale imunom sistemu da pojača svoju aktivnost.

Naime, istraživači su otkrili da ljudi i čovekoliki majmuni poseduju jedan poseban ćelijski receptor, koji detektuje metabolite (proizvode metabolizma) bakterija koje se uobičajeno nalaze u fermentisanoj hrani. Konkretno, bakterije mlečnokiselinskog vrenja, one koje pretvaraju mleko u jogurt i koje kisele kupus, proizvode D-fenilaktičku kiselinu, koja se vezuje za poseban receptor na površini ćelija - treći HCA receptor. Većina životinja takav receptor nema, ali ga imaju ljudi i čovekoliki majmuni. Čim se unese fermentisana hrana, taj receptor signalizuje prisustvo metabolita mlečnokiselinskih bakterija. Isti taj receptor potom uzbunjuje i pokreće imuni sistem.

Istraživači pretpostavljaju da se kod čovekolikih majmuna i ljudi ovaj receptor razvio kako bi im omogućio da konzumiraju i hranu koja je već počela da truli, kao što su na primer voćke koje se pokupe sa zemlje.

 
Da li su suplementi probiotika za sve

Probiotici u kapsulama spadaju u najpopularnije suplemente na tržištu. Obično se kaže da su potpuno neškodljivi i da svi mogu da imaju koristi od njih.

Ali, istraživanja su pokazala da nije tako. Pokazalo se da je kod nekih ljudi digestivni sistem rezistentan na kolonizaciju probioticima. Kod nekih drugih ljudi, uvođenje probiotika putem suplemenata čak može da dovede do negativnih promena u njihovoj crevnoj flori.

Jasan slučaj u kojem probiotici ne koriste je kod osoba koje imaju višak bakterija u tankom crevu. Kod njih se terapijom deluje tako da se taj višak smanji (daju se antibiotici). Ako osobe sa viškom bakterija u tankom crevu počnu da uzimaju probiotike, to će samo da pogorša nadimanje, gasove i neke druge neželjene posledice.

I još, neka istraživanja su pokazala da uziimanje probiotika nakon terapije antibioticima čak može da uspori prirodnu obnovu normalne crevne flore!

Dakle, suplementi probiotika zaista nisu za sve; ukoliko osećamo da imamo neki problem kad uzimamo probiotike, dobro je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom koji dobro poznaje ovu problematiku. I naravno, treba pratiti stanje sopstvenog organizma i biti svestan šta se tačno desi kad uzmemo probiotike. Neki ljudi imaju veoma jasan osećaj da im probiotici uopšte ne prijaju.

 
Zaključak
Prirodno fermentisane namirnice (jogurt, kiseli kupus, turšija i sl), verovatno će koristiti ogromnoj većini ljudi. Te namirnice mogu da podstaknu imunitet. Što se tiče probiotika u kapsulama, oni verovatno mogu da koriste mnogima, ali nisu za sve

 

Stručne reference:
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30193112/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6517882/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30193113/, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pgen.1008145

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • 4 months later...


NAJBOLJI PRIRODNI PROBIOTICI

Mnogi ljudi nisu upoznati sa tim koliko je sistem za varenje važan za opšte zdravlje organizma. Naučnici se sve više posvećuju istraživanju uticaja mikroba i njihovoj ulozi u zdravlju, a sistem za varenje je upravo taj koji će regulisati njihov uticaj na organizam. Pogledajte koji su to najbolji probiotici koji mogu da vam pomognu u održanju zdravog digestivnog sistema.

Pokazatelji lošeg varenja

Brojni su faktori koji mogu da utiču na zdravlje stomaka. Stres, problemi sa spavanjem, konzumiranje preslatke i obrađene hrane, uzimanje antibiotika – sve to utiče na kvalitet varenja. Ako uočite simptome poput redovne naduvenosti, zatvora, gorušice, konstantnog umora, nadražene kože, nervoznih creva, poremećaja sna i preterane želje za šećerom – to su sve pokazatelji da nešto nije u redu sa sistemom za varenje.

Šta rade probiotici?

Creva nastanjuju bakterije koje nam pomažu da svarimo hranu i otpustimo hranljive materije koje su potrebne telu. Međutim, ponekad može doći do poremećaja u broju zdravih bakterija. Tada u pomoć mogu da priskoče probiotici. Probiotici predstavljaju aktivne bakterije i kvasce za koje se smatra da pomažu uspostavljanju ravnoteže u sistemu za varenje. Mogu se unositi putem hrane ili dodataka ishrani.


Najbolji prirodni probiotici 

Probiotici se unose kao dodaci ishrani, ali postoje i brojne vrste namirnica koje sadrže prirodne probiotike. Evo šta sve treba da dodate u ishranu kako biste unapredili zdravlje stomaka:

Kiseli kupus. Na ovim prostorima je duga tradicija pravljenja kiselog kupusa, ali ne znaju svi da je toliko zdrav. Može se jesti kao glavno jelo ili kao prilog, odnosno salata.
Prirodni jogurt. Mnogi jogurti sadrže zdrave bakterije. Zato za zdraviji stomak treba izbegavati zaslađene jogurte sa ukusima. Ako baš volite da jedete slatko, probajte da u običan jogurt dodate med ili sveže voće, pošto doprinose unosu vlakana koja su pogodna za varenje.
Miso (fermentisana soja). Miso je začin iz tradicionalne japanske kuhinje koji se nažalost ne sreće često na ovom podneblju. Odličan je kao dodatak supama, ribi i prženju. Stanovnici Okinave su prema istraživanjima najstariji na svetu (dve od tri osobe doživi stotu godinu) i njihova dugovečnost povezuje se upravo sa ishranom bogatom ugljenim hidratima sa malo kalorija.
Kimči. Ovo korejsko jelo pravi se fermentacijom povrća poput kupusa i šargarepe u začinjenom sosu. Odličan je kao dodatak uz meso, ribu i pirinač.
Kiseli krastavci ili kornišoni. Odličan su prirodan probiotik koji se može jesti u kombinaciji sa jelima sa mesom i ribom ili u salatama i prženim jelima.
Kefir. Ovaj fermentisani mlečni proizvod sličan je jogurtu ali ima opori ukus zbog kog nije baš naročito popularan. Međutim, veoma je blagotvoran za varenje.
Kombuha. Ovo fermentisano piće koje se pravi od zaslađenog čaja i kulture bakterija i kvasaca nije toliko poznato. Kiselkasti ukus često odbije kupce. Može se pronaći u pojedinim supermarketima i radnjama zdrave hrane.
Određene vrste sireva. Prirodni probiotici sadržani su i u određenim vrstama sireva, poput mocarele, čedara, gaude i švapskog sira. Pri kupovini obavezno proverite da li na etiketi piše da sir sadrži aktivne kulture.
sirevi kao probiotik

Pored namirnica koje sadrže prirodne probiotike, postoje i namirnice koje se nazivaju prebioticima. Prebiotici su bogati vlaknima koja hrane zdrave bakterije u stomaku i to su beli i crni luk, praziluk, mahunarke poput pasulja, leblebije i sočivo, orasi, komorač i pahuljice sa celim zrnom. Za zdrav stomak najbolje je konzumirati ih u kombinaciji sa voćem i povrćem, ali i fermentisanim namirnicama poput jogurta i kiselih krastavaca.

Pravilna ishrana i zdrave životne navike su ključni kada je briga o zdravlju u pitanju. Ono što dodatno može doprineti vašem zdravlju je i nutrigenetička (DNK) analiza NutriFit koju nudimo u okviru našeg osiguranja Life Concept.  Naime, zdrave namirnice sadrže korisne sastojke, ali ipak ne odgovara nužno svakom organizmu isti način ishrane. Nutrifit nam daje uvid u personalizovani način ishrane i stil života baziran na nutrigenetičkoj analizi. Ona vam može pomoći da definišete odgovarajući plan ishrane u skladu sa svojim genetskim predispozicijama i poboljšate vaše zdravsteno stanje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...