Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дража

Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

Оцени ову тему

Recommended Posts

O ljudskoj prirodi sam i govorio.Inace,ako govorimo o Bogu,o kakvom preobrazenju Bozije prirode mozemo da govorimo?

da se vratim kratko na temu. ludovikos kritikuje apofatički karakter načina postojanja lica Svete Trojice u zizjulasovim radovima, odnosno njegovo shvatanje odnosa Prirode i Suštine.

jedno od tih pitanja je i pitanje Monarhije Oca, te ludovikos zizjulasovo poimanje naziva "nametnuta drugost".

drugim riječima, po ludovikosu, potrebna je "ličnosno utemeljena priroda" da bi odnos bio ostvaren.

Prepodobni Justin Ćelijski kaže o tome u Dogmatici:

Pošto su sva iz jednog izvora, sva božanska, sva bezgranična, sva apsolutna, svojstva Božja se ne mogu deliti na viša i niža, na apsolutna i relativna, na bitna i sporedna, na prvobitna i izvedena. Svako je od njih u isto vreme i samo po sebi i u svima ostalima. Ona nisu međusobno podređena, niti se jedno javlja kao nosilac drugih.

izvor

drugačije rečeno, preobraženje pale prirode je moguće po ludovikosu samo ako se odvija unutar pravilno shvaćenog odnosa Svete Trojice.

Share this post


Link to post
Share on other sites
drugim riječima, po ludovikosu, potrebna je "ličnosno utemeljena priroda" da bi odnos bio ostvaren.

A sta Zizjulas govori ako ne to isto?Postavio sam onaj citat iz "Od maske do licnosti" gde upravo kaze da ce priroda ostvariti istinsku ontologiju samo ukoliko budemo ucesnici u Bozijoj Ipostasi tj.nacinu postojanja.

Sto se tice citata Prep.Justina ne vidim u kakvoj je on vezi sa ovim o cemu pricamo.Sveti Justin govori o svojstvima koja se ticu sustine,a ne Licnosti kao i odnosa izmedju ta dva pojma.Volja,sloboda,ljubav sve su to svojstva prirode koja su zajednicka za sve tri Bozanske Ipostasi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I da,zaboravih.Timjancice,o kakvom apofatickom nacinu postojanja Svete Trojice je rec?+Zizjulas upravo govori da je nacin postojanja Boga ono sto mozemo spoznati.Ima o tome i u onom textu "Bitije Boga i bitije coveka".

u apofatičkom poimanju Otaca Ipostasi, mi znamo kako postoje Sveta Trojica, ali tačan način rođenja Sina ili ishođenja Duha nam nije moguće spoznati. znamo i neke osobenosti Lica Trojice, nerođenost Oca, rođenost Sina. znamo i da niti jedna od tih Ispostasi ne predstavlja jednu i samo jednu zasebnu cjelinu, Biće, tj. da je potpuno različita od drugih, iako su nam poznate karakteristične osobenosti.

evo šta tvrdi zizjulas O BIćU LIČNOSTI — KA ONTOLOGIJI PERSONALNOSTI, str. 175, sabrana djela  

Apsolutna neponovljivost se projavljuje samo kroz sopstvenu afirmaciju, koja

slobodno proizilazi iz odnosa što svojom neraskidivošću konstituiše ontološki temelj

bića svake ličnosti. U tom slučaju, nije ontološki bitno "šta" neko jeste, nego sama činjenica

da on (ili ona) jeste, a ne da neko drugi jeste. Nastojanje jelinskih otaca da izbegnu

pridavanje ma kakve pozitivne odrednice ipostasima trojice, insistiranjem da

Otac nije Sin ili Duh, a da Sin jednostavno znači da On nije Otac itd. , ukazuje na

istinsku ontologiju ipostasi: da neko jednostavno jeste, i da jeste on sam, a ne neko drugi,

što je dovoljno da ga u pravom smislu odredi kao biće.

i dalje :

Sin i Sveti Duh postoje zato što su u Zajednici takvog Oca, sa Ocem.

je li ovo slično onome što govori zizjulas u Bitije Boga i bitije coveka?

sv.Vasilije Veliki ovako govori o apofatičkom:

Јер Отац је, говори карактеристично Василије Велики, „онај који другоме почетак бића (τήν [αρχήν το~υ ε@ιναι) по истоветној себи природи предаје; Син пак, онај који од другога рађањем (γεννητ~ως) почетак бића има“

p.s odgovor je ujedno i na miljanovo pitanje

Share this post


Link to post
Share on other sites
drugim riječima, po ludovikosu, potrebna je "ličnosno utemeljena priroda" da bi odnos bio ostvaren.

A sta Zizjulas govori ako ne to isto?Postavio sam onaj citat iz "Od maske do licnosti" gde upravo kaze da ce priroda ostvariti istinsku ontologiju samo ukoliko budemo ucesnici u Bozijoj Ipostasi tj.nacinu postojanja.

Sto se tice citata Prep.Justina ne vidim u kakvoj je on vezi sa ovim o cemu pricamo.Sveti Justin govori o svojstvima koja se ticu sustine,a ne Licnosti kao i odnosa izmedju ta dva pojma.Volja,sloboda,ljubav sve su to svojstva prirode koja su zajednicka za sve tri Bozanske Ipostasi.

da u pravu si dijelom, jer citat sv. Justina govori više o božanskim osobinama kao pravednost, čistota ali se isto razmišljanje "da jedna osobina ne može da bude nosilac" druge, odnosno u prednosti u odnosu na drugu, možemo primjeniti i kada govorimo o tri Ipostasi.

"Jer nije moguće odvojiti jednu Lličnost od druge, da bude pojmljena sama i po sebi", kaže sv. Gr. Niski,

dok Ludovikos upravo ovu mogućnost kritikuje kod zizjulasa, kao i nepovezanost Prirode i Ličnosti ("јer priroda jedino postoji kao sadržaj ličnoga dijaloga između logosnih bića").

i sam govoriš o Božijoj Ipostasi 0205_whistling a to bi upravo značilo to, istaknuti jednu Ipostas.

u Dogmatici sv. Justina dalje čitamo : "Ocu se ne može pripisivati početak, uči sveti Grigorije Bogoslov, da ne bismo uveli nešto prvobitnije od Prvobitnog..."

Dakle uvijek kada govorimo o Ipostasi, govorimo i o trima Ipostasima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Jer nije moguće odvojiti jednu Lličnost od druge, da bude pojmljena sama i po sebi", kaže sv. Gr. Niski,

dok Ludovikos upravo ovu mogućnost kritikuje kod zizjulasa, kao i nepovezanost Prirode i Ličnosti ("јer priroda jedino postoji kao sadržaj ličnoga dijaloga između logosnih bića").

Opet to sto Ludovikos kaze nije tacno.+Zizjulas na mnogo mesta istice da govoriti o Ocu znaci govoriti o Sinu i Duhu jer se Otac kao Otca,tj.kao onaj koji radja i ishodi ostvaruje samo u zajednici sa Sinom i Duhom.Svaka Ipostas predstavlja ontoloski nezamenljivi element u odnosu na druge dve Ipostasi.Otac iz odnosa sa Sinom crpi vlastiti identitet i postojanje.Zato +Zizjulas i konstatuje da mi ne mozemo govoriti o veri u istog Boga sa muslimanima isl,jer vera u jednoga Boga(Oca) nas neminovno vodi ka Svetoj Trojici.

Naravno,Otac je iznad Sina i Duha u uzrocnom smislu,ali su potpuno jednaki kada je u pitanju Bozanska sustina.

i sam govoriš o Božijoj Ipostasi

A taj jedan Bog o kome govorim je Otac,sto nas opet vodi ka Svetoj Trojici.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени стварнио није јасно где је о.Лудовикос овако нешто прочитао код митрополита? Фундамент митрополитове мисли јесте: личност је идентитет заснован на односу - једна личност једнако ниједна личност. Па погледајте наслове његових књиха: "Being as communion", "Communion and otherness", "One and many". Свуда је акценат на "communion" (заједница): Биће као заједница (или: Постојање, бивсвовање као заједница, је можда бољи превод), Заједница и другост (истакнут знача другог за постојање властитог ја), Један и многи.

Ако је ко причао да се личност не може схватити сама за себе без односа са другом личношћу, то је онда митрополит.

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Jer nije moguće odvojiti jednu Lličnost od druge, da bude pojmljena sama i po sebi", kaže sv. Gr. Niski,

dok Ludovikos upravo ovu mogućnost kritikuje kod zizjulasa, kao i nepovezanost Prirode i Ličnosti ("јer priroda jedino postoji kao sadržaj ličnoga dijaloga između logosnih bića").

Opet to sto Ludovikos kaze nije tacno.+Zizjulas na mnogo mesta istice da govoriti o Ocu znaci govoriti o Sinu i Duhu jer se Otac kao Otca,tj.kao onaj koji radja i ishodi ostvaruje samo u zajednici sa Sinom i Duhom.Svaka Ipostas predstavlja ontoloski nezamenljivi element u odnosu na druge dve Ipostasi.Otac iz odnosa sa Sinom crpi vlastiti identitet i postojanje.Zato +Zizjulas i konstatuje da mi ne mozemo govoriti o veri u istog Boga sa muslimanima isl,jer vera u jednoga Boga(Oca) nas neminovno vodi ka Svetoj Trojici.

Naravno,Otac je iznad Sina i Duha u uzrocnom smislu,ali su potpuno jednaki kada je u pitanju Bozanska sustina.

i sam govoriš o Božijoj Ipostasi

A taj jedan Bog o kome govorim je Otac,sto nas opet vodi ka Svetoj Trojici.

gore sam navela citat od sv. Gr. Niskog:"Jer nije moguće odvojiti jednu Ličnost od druge, da bude pojmljena sama i po sebi". ti kažeš:

A taj jedan Bog o kome govorim je Otac...

možeš li ovo dokazati?

i dalje kažeš:

"Naravno,Otac je iznad Sina i Duha u uzrocnom smislu, ali su potpuno jednaki kada je u pitanju Bozanska sustina."

kako misliš iznad Sina i Duha? možeš li ovo pojasniti ili dokazati?

Share this post


Link to post
Share on other sites
možeš li ovo dokazati?

Tvrdnja da je jedan Bog ustvari Otac a ne jedna sustina,potice od sv.Vasilija.

Ne znam o kakvom dokazivanju govoris kada je u pitanju teologija,tj.govor o vecnoj Svetoj Trojici?

kako misliš iznad Sina i Duha? možeš li ovo pojasniti ili dokazati?

To znaci da je Otac Uzrok ili ontolosko Nacelo.On radja Sina i ishodi Duha,na taj nacin im darujuci vecno postojanje.Dakle,Sin i Duh su ontoloski zavisni od Oca.Na taj nacin sv.Grigorije shvata Hrstove reci:"Otac je moj veci od mene".

Share this post


Link to post
Share on other sites
možeš li ovo dokazati?

Tvrdnja da je jedan Bog ustvari Otac a ne jedna sustina,potice od sv.Vasilija.

Ne znam o kakvom dokazivanju govoris kada je u pitanju teologija,tj.govor o vecnoj Svetoj Trojici?

kako misliš iznad Sina i Duha? možeš li ovo pojasniti ili dokazati?

To znaci da je Otac Uzrok ili ontolosko Nacelo.On radja Sina i ishodi Duha,na taj nacin im darujuci vecno postojanje.Dakle,Sin i Duh su ontoloski zavisni od Oca.Na taj nacin sv.Grigorije shvata Hrstove reci:"Otac je moj veci od mene".

znaš kako, govorimo o dogmatskim temama za koje postoje udžbenici sa jasno objašnjenim pojmovima.

iznad u porukama smo već pisali šta ne možemo spoznati i o tome i ne govorimo i to ne pokazujemo ili dokazujemo.

ali stvari kao ove koje te pitam  možemo dobro objasniti i pokazati (ako su ti ovi termini draži od dokazati  0409_feel)

prema tome trebalo bi pokazati gdje to sv. Vasilije tvrdi da je Bog ustvari Otac a ne jedna suština, inače mogu da smatram da tvrdnja nema osnova.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је то повезано и са Василијевом тврдњом да не постоји огољена суштина. Тј, не можемо рећи да је Бог једна суштина а да немамо у виду личност која поседује ту суштину. Тако, дакле, једнога Бога посматрамо најпре као личност, а та личност је Отац.

Даље, Отац има једну суштину која је заједничка другим лицима Тројице. Бог је и Отац и Син и Свети Дух. Нису у питању три бога већ три личности са једном божанском суштином.

Знам да је претешко некоме који није упућен да ове ствари буду разумљиве. Треба знати да Отац рађа Сина и исходи Духа из превечности, остајући вечно нераздељиви. Шта је то што остаје вечно заједничко у суштини Тројице никада није могуће познати, али знамо да је у питању јединство које представља савршену љубав Три Лица, односно представља савршено јединство и заједницу Три Лица.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...