Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дража

Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

Оцени ову тему

Recommended Posts

Dakle, pitam kao laik i sa zeljom da naucim. Ako je deljivost Ipostasi, kao sto uci mitropolit, jeres, da li to znaci da je i celo njegovo ucenje prozeto jeresju?

I drugo pitanje, ako nije jeres bez obzira sto nije pravoslavno ucenje, zbog cega nije?

Postoji i ta mogucnost, da sam ja samo pobrkao loncice.

брате Н.Петровић,

у случају учења подјељене Ипостаси колико знам ради се о јереси.

и да узмемо у обзир да је овдје о томе ријеч, мислим да не значи да би сво учење било нужно прожето њоме (тј. могло би теоретски садржати и сасвим правилна Светоотачка учења). о томе постоји већ тема на овом пдф-у.

смисао постављана текста је да се некако сажме овај теолошки осврт са битним аспектима о којима Лудовикос говори и прокоментарише прегледније тема дискусије, колико је то могуће...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче Тријадологије код Зизјуласа, стојим иза тога да је Зизјулас ту беспрекоран. Изучавао сам више пута све то код Зизјуласа, тако да могу изнети компетентно мишљење - тј. знам шта је и на којим местима нешто изречено.

Зизјулас има, по мојем мишљењу, погрешне идеје у неким другим стварима као што је питање смрти коју изједначава по теолошком и научном оквиру, а то је заиста савремени проблем, не само код Зизјуласа. Међутим, догматска учења по питању Свете Тројице, Зизјулас доследно заокружује оно што се темељи на светим Оцима.

Зато је интересантно видети ко се и на који начин противи Зизјуласовом учењу. Јер дешава се да неко, замерајући Зузјуласу, показује за себе да се не разликује од римокатоличких манипуланата из претходних векова.

На пример, некоме смета што Зизјулас наглашава разликовање Тројице личности и постојање градације (међу Тројицом). А све то Зизјулас поткрепљује целовитим учењем које наглашава ,,нераздељивост'' Тројице - узмите само горњи цитат св. Максима, који је Петровић поставио: ,,Света Тројица се "дели", премда "нераздељиво" и "сједињује", премда "раздељиво". Стога је чудесно и раздељење и сједињење''.

Једноставно, Зузјулас говори о ономе што разуме и што искуством познаје. А завидници и неразумници траже да га улове у речима, што се одмах види као потпуни промашај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na odgovorima! Pitao bih jos par stvari .smesko.

Kada se pocelo govoriti o tome da katolici posmatraju Svetu Trojicu na osnovu ucenja blazenog Avgustina?

Kako je blazeni Avgustin ziveo u prvim vekovima Hriscanstva, da li je do sada bio kritikovan od nekog Svetih Otaca?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na odgovorima! Pitao bih jos par stvari .smesko.

Kada se pocelo govoriti o tome da katolici posmatraju Svetu Trojicu na osnovu ucenja blazenog Avgustina?

Kako je blazeni Avgustin ziveo u prvim vekovima Hriscanstva, da li je do sada bio kritikovan od nekog Svetih Otaca?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мој је закључак да у Цркви није забрањено да неко буде у заблуди. Дакле, постоје заблуде које тек треба разрешити, а са потпуно друге стране постоје јереси које су заправо заблуде апсолутизоване од стране јеретика.

Велика је вероватноћа да свети Августин није ни био упознат са учењем кападокијских Отаца о Светој Тројици. Августин је развио тријадолошко учење онако како је сматрао за потребно.

Тек након извесног времена, схоластици са Запада развили су такво учење које Августинову тријадологију смешта у средиште свега. Из тога се Филиокве, који је испрва био безопасан, изобличио у то што данас представља проблем, а такав је случај и са улогом првенства на Западу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Велика је вероватноћа да свети Августин није ни био упознат са учењем кападокијских Отаца о Светој Тројици. Августин је развио тријадолошко учење онако како је сматрао за потребно.

Apsolutno se slazem. Crkva nasa Pravoslavna nikada nije hitala da proglasi neko otacko ucenje za pogresno ili stetno vec od jednog svetitelja koji je imao neki suprotan pogled na neku stvar, uzimala samo ono sto je korisno.

Pogledaj samo kako su oci tih vremena gledali na pojavu ili razvijanje neke suprotne teologije.

U knjizi. Duhovno rukovodjenje od Svetog Varsanufija Velikog i Jovana proroka koja se moze naci na: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Varsanufije/Lat_Varsanufije14.htm

u odgovoru 606 stoji.:

606. Pitanje. Brat je pitao svetog starca, avu Varsanufija: "Ne znam, oče moj, na koji način su me privukle knjige Origena, Didima i gnostička (dela) Evagrija i njegovih učenika. Oni govore da duše ljudske nisu bile sazdane zajedno sa telima, nego da su pre njih bile prosti umovi, kao što su i anđeli i demoni bili goli [tj. bestelesni] umovi. Pavši u prestup, ljudi su bili osuđeni da žive u telu, dok su anđeli koji su se sačuvali postali anđeli. Pišu oni i druge slične stvari. [Oni pišu] da će buduća mučenja imati kraj i da će se ljudi, anđeli i demoni ponovo vratiti u svoje prvobitno stanje, naime, da će [ponovo] biti prosti umovi. To ovi (jeretici) nazivaju vaspostavljanjem. Moja duša je zahvaćena nedoumicom i žalosti se, (sumnjajući) da je tako nešto istina, s obzirom da se u Božanstvenom Pismu o tome ništa ne govori. Stoga te molim, vladiko, da me naučiš istini kako bih mogao da je se držim i kako ne bih poginuo. I sam Origen u svom tumačenju Poslanice Titu tvrdi da ni apostolsko, ni crkveno predanje ne (govore) da duša postoji pre sazdanja tela. Stoga on smatra jeretikom onoga ko tako nešto govori. I Evagrije u svojim gnostičkim poglavljima svedoči da nam to niko nije saopštio, niti nam je sam Duh otkrio. U drugoj stotini, u 64. gnostičkom poglavlju, on piše: "O prvome niko ne govori, a o drugome je rekao Onaj koji je govorio na Horivu". I opet, u 69. poglavlju iste stotine on govori: "Sveti Duh nam nije otkrio ni o prvoj podeli umnih [bića], niti o prvobitnom postojanju tela". O tome, pak, da neće biti vaspostavljanja, niti kraja mukama, saopštava sam Gospod u Jevanđelju, rekavši: I ovi će otići u muku večnu (Mt.25,46), i još: Crv njihov ne umire i oganj se ne gasi (Mk.9, 44). Odakle su oni to uzeli, vladiko. Nama apostoli to nisu predali, niti nam je Duh Sveti otkrio (kako sami svedoče). Naprotiv, i samo Jevanđelje protivreči. Po blagosti svojoj, oče moj, ukaži milost mojoj nemoći i reci mi kakvo je to učenje".

Odgovor: Avaj, teško rodu našem, brate! Šta ostavismo i šta ispitujemo, o čemu se staramo i oko čega se saplićemo? Ostavili smo prave puteve i hoćemo da idemo krivim, da bi se na nama ispunila reč Pisma: Teško onima koji ostavljaju prave puteve da bi išli krivima (Prič.2,13). Zaista brate, ja sam ostavio oplakivanje sebe i plačem zbog tebe. U šta si upao? Nebesa se užasavaju zbog ljudske znatiželje! Zemlja se trese zato što se upinju da ispitaju neshvatljivo! To su jelinski dogmati. To je praznoslovlje ljudi koji misle da nešto znače. To su reči zaludnih ljudi. To je porod prelesti, s obzirom da je rečeno: Govoreći da su mudri, poludeše (Rim.1,22). Ako hoćeš da shvatiš, primeti kako Gospod naš Isus Hristos, svetlost, Car naš, govori: Po plodovima njihovim poznaćete ih (Mt.7,16). Kakvi su njihovi plodovi? Nadmenost, poniženje, raslabljenost, lenjost, saplitanje, odstranjenje od zakona, ili, bolje reći, od Zakonopoložnika Hrista. Oni su stanište demona i njihovog kneza, đavola. Ta (mišljenja) one koji im veruju ne vode ka svetlosti, nego u tamu. Ona ne pobuđuju strah Božiji, nego đavolsko napredovanje. Ona ne izvlače iz blata, nego pogružavaju u njega. To je pleva koju je neprijatelj posejao na Gospodarevoj njivi. To je trnje koje je izraslo na zemlji i koje je Vladika Bog prokleo. Ona su savršena laž, savršena tama, savršena obmana, konačno odstupanje od Boga. Beži od njih, brate, da se njihovo učenje ne bi utvrdilo u tvom srcu. Ona suše suze, oslepljuju srce i potpuno upropašćuju ljude koji im veruju. Nemoj se zaustavljati na njima i nemoj razmišljati o njima. Ona su ispunjena gorčinom i donose plodove smrti. Što se tiče znanja o budućem, nemoj se varati: što ovde poseješ, tamo ćeš požnjeti (Gal.6,7). Po odlasku odavde niko već ne može da napreduje. Bogu nije teško da zajedno sa čovekom sazda i njegovu dušu. [Što se tiče] rasuđivanja o nebeskim činovima, Božanstveno Pismo zagrađuje usta svakom čoveku, govoreći: Reče i postadoše, naredi i sazdaše se. Postavi ih na vekove vekova (Ps. 148,5-6). Ko će, pak, promeniti ono što je Bog postavio? Kod Njega, po Pismu, nema izmenjivosti (Jak.1,17). Gde si ti našao da je nekog anđela njegovo staranje dovelo do napretka? Brate, ovde je delanje, a tamo nagrada, ovde podvig, tamo venci. Ako hoćeš da se spaseš, nemoj se uplitati u to (učenje). Svedočim ti pred Bogom da si upao u đavolski rov i krajnju pogibao. Prema tome, odstupi od toga i sledi svete oce. Stekni smirenje, poslušanje, plač, podvižništvo, siromaštvo, ne smatraj sebe nečim [značajnim] i uči se onome što nalaziš u rečima i životima otaca. Rodi, dakle, rod dostojan pokajanja (Mt.3,8) i nemoj da gledaš na mene koji govorim, a ne delam. Naprotiv, pomoli se da i ja jednom dođem do poznanja istine, u slavu Svete Trojice, sada i u vekove. Amin.

Pogledaj takodje 608.pitanje a narocito 610. Ono daje odlican odgovor ( da ih ne prenosim ovde).

Ono sto se na zalost danas moze videti je da su mnogi akademski teolozi, kojih je bilo pre, i kojih ce biti posle, veoma brzi na sud i kritiku, proglasavajuci ispravne i neispravne stvari, zbunjujuci neke koji i neznaju da su mnoge stvari vec odavno obrazlozene, ali u pravom Pravoslavnom duhu jednostavnosti. Duhu bez visokoumlja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://www.pouke.org/forum/page/articles.html/_/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF-r67

Овде сам негде прочитао да смо ми усвојени синови Божји, а у предавању које сам поставио изнад Епископ браничевски Игњатије говори да смо ми усиновљена створења.

Исус христос је дошао у телу, Дакле није тело које је створено христос већ Син који је се родио у том телу је Христос. о Епископу Игњатију испада да је Исус Христос првородни и јединородни Син и да Отац више не може да рађа а да смо ми усиновљена створења.

Могао бих ја да усиним прасе и да га зовем сине мој. Хоће ли ми оно стварно бити син и брат мом Сину.

Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.
Исаија.66.9

  Епископ говори да ми као створења имамо почетак и крај а заборавља да мо у уму Божјем заживели још пре постанка света и да смо самим тим вечни јер немамо почетак ни крај, ми који смо Синови божји, јер ми нисмо створења о којима он филозофира.

А да смо ми заживели још у Божјем уму пре стварања света показује и овај стих.
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
Прва мој. 2.4и5
Није ли то Бог све прво створио у свом уму, па онда пустио да се одвија у времену.
Не учи ли нас Павле да је Христос од пре постанка света и пре Адама. А знамо да је живео у створеном телу. Хоћемо ли га мерити по телу или по Божанској природи(Син Божји) који постоји од пре почетка времена.
Зашто филозофирају о нама , Синовима Божјим да смо усиновљена створења Божја. Павле говори о усиновљењу зато што се за синове сматрају само призната деца, они које отац не призна нису ни синови. Јер многи повероваше и родише се , али отпадоше и не бише признати за Синове јер не дозреше да донесу род.
Интелектуалци су увели у цркву филозофирање о Богу, уместо да хришћени траже откровења Божја. Поред оваквих пастира није ни чудо што вуци разграбише стадо.
Да није и Исус Христос усиновљено створење? О чему фолозофирају православни пастири? То није духовност, то је филозофија.
12. А који га примише даде им власт да буду синоби Божји, који верују у име Његово,

13.Који се не РОДИШЕ од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевљеве, него од Бога.

По јовану глава прва

Реч Божја је семе које се сеје у распадиво, у тело а Рађа се нераспадиво Син Божји. Тело је створено и оно је створење, и сви који себе гледају телесно су створења. А ми који смо се родили у Духу нисмо тело и нисмо усиновљена створења већ РОЂЕНИ синови Божји.Зато интелектуалци филозофирају о Богу јер не расту у наручју Очевом и не познају га па кажу Он је непојмљив.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...