Jump to content

Добитник Нобелове награде за физику, сер Роџер Пенроуз, тврди да је пре Великог праска постојао још један Универзум


Препоручена порука

,,Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија.''

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4108385/nobelovac-rodzer-penrouz-univerzum-pre-naseg.html

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Моје је схватање да је свакако постојао материјални свет, онај из библијског стварања, пре класичног (поимања) Великог праска. Као што се све не врти око наше Планете, тако све нема првобитни почетак у том Великом праску. Првобитни почетак, како библијски верујемо, био је почетак Космоса каквог не можемо научно ни да испитамо, док је Велики прасак почетак палог стања тог Космоса.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Veliki prasak je stari hrišćanski (jevrejski, gnostički?) nauk. Imaš ovde, u drugom ili slovenskom Enohu:

https://en.wikipedia.org/wiki/2_Enoch

- i sledeća poglavlja:

https://www.sacred-texts.com/bib/fbe/fbe131.htm
https://www.sacred-texts.com/bib/fbe/fbe132.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Milan Nikolic рече

,,Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија.''

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4108385/nobelovac-rodzer-penrouz-univerzum-pre-naseg.html

 

 

Mediji i nauka danas, ili zašto se Nobel odavno okreće u grobu ...

Ako su nagrade za mir, književnost, ekonomiju ... već odavno jasno devastirane, zašto bi npr. nagrade za medicinu, fiziku ... bile izuzete od sluzbe nekom 'višem cilju'? Ili, možda, njih dodeljuje neki drugi komitet?

 

Kako shvatiti ove dole izdvojene delove i iz samog pomenutog  teksta:

# Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. 

# Ипак, многи научници оштро одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из црних рупа. Такође, да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка.

# Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

 

Btw, na istoj strani, ka kome vodi link iz prve poruke ovde, ima, bočno desno, npr. i link sa naslovom: Једите кору од банане, саветује чувена куварица Најџела Лосон. Može li mi ko objasniti svrhu tekstova sa ovakvim bizarnim savetima. Jasno su bizarni za veći deo populacije, a ipak su ih već poodavno prepuni svi pa i 'normalni' sajtovi kakav je i RTS. Nalaze se uglavnom, bočno ili pri dnu stranice. 

I da se samo podsetimo: ni zec bananu neće pojesti sa korom, a kamoli majmun. 

Dobro bi mi bilo ako bi mi ko rešio misteriju postojanja ovih bizarnih vesti, najčešće na temu lečenja i ishrane, a koje, slučajno eto, i 'poznati' i 'čuveni' savetuju. Rado bih, nakon toga, pričao i pitao o nekim stvarima i iz astronomije. Npr. koja je temperatura u otvorenom kosmosu, recimo tu blizu, oko medjunarodne orbitalne stanice i kako problem te temperature savladavaju kosmonauti na stanici ili prilikom izlazaka u otvoreno. Dobro, dobro, ovo i nije teško pitanje ... ali posle bi pričali i o ovim težim: теоријски модел универзума названог конформна цикличка космологија ...

.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Tristatri рече

Kako shvatiti ove dole izdvojene delove i iz samog pomenutog  teksta:

# Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. 

# Ипак, многи научници оштро одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из црних рупа. Такође, да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка.

# Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

#mozes da nabacis kakve hoces pretpostavke, fora je da tvoj model ispljune broj koji se poklapa sa opazanjima.
#Hokingovo zracenje nije detektovano,  jos uvek. CCC polazi od toga da nakon isparavanja i poslednje crne rupe, ostaju samo cestice bez mase, a i to treba da se dokaze.
#takoe. crne rupe su, zapravo nevidljive, pa svoje prisustvo odaju svojim gravitacionim uticajem na okolnu materiju (snimali zvezde koje zvizde okolo neceg-masivnog-poput-milijuna-sunaca)
yO1rAc7.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неко је изнео само једну претпоставку цикличног мултиверзума. А може их бити колико хоћеш. Чињеница је проста јер тако математика каже. Зато је Хокинг био самоуверен на свој начин, зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења. Битно је да смо сви од једног прародитеља Адама ако хоћемо бити правоверни. Непоновљивог Адама, незаменљивог Адама, првог човека који је створен. Узрочника и прародитеља свих људи. А тај први Адам је створен пре класичног Великог праска у постојању које је првобитно и библијско, у свету који је након Адамовог пада ушао у пало стање кроз нама знан Велики прасак. Како се Адам заједно са Евом нашао у палом стању пре око десет хиљада година на Средњем истоку, док је остатак творевине пролазио кроз временски период од 13,8 милијарди година, то није на нама да дешифрујемо. Битно је да је овај наш свет постојао у пробитном стању пре онога што зовемо као догађајем Великог праска. Ако то одбацимо као могућност, онда смо ништа мање од геоцентриста онога доба. Били бисмо извесни бигбенцентристи, они који сматрају да је научни Велики прасак провобитни почетак једнак библијском.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Tristatri рече

Једите кору од банане, саветује чувена куварица Најџела Лосон.

:))

inace mi je ona omiljena kuvarica, ne toliko po receptima nego po dramatici

  • Радостан 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Milan Nikolic рече

Неко је изнео само једну претпоставку цикличног мултиверзума. А може их бити колико хоћеш. Чињеница је проста јер тако математика каже. Зато је Хокинг био самоуверен на свој начин, зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења. Битно је да смо сви од једног прародитеља Адама ако хоћемо бити правоверни. Непоновљивог Адама, незаменљивог Адама, првог човека који је створен. Узрочника и прародитеља свих људи. А тај први Адам је створен пре класичног Великог праска у постојању које је првобитно и библијско, у свету који је након Адамовог пада ушао у пало стање кроз нама знан Велики прасак. Како се Адам заједно са Евом нашао у палом стању пре око десет хиљада година на Средњем истоку, док је остатак творевине пролазио кроз временски период од 13,8 милијарди година, то није на нама да дешифрујемо. Битно је да је овај наш свет постојао у пробитном стању пре онога што зовемо као догађајем Великог праска. Ако то одбацимо као могућност, онда смо ништа мање од геоцентриста онога доба. Били бисмо извесни бигбенцентристи, они који сматрају да је научни Велики прасак провобитни почетак једнак библијском.

IMG_20201112_101831.jpg.70a06ee4e79a7993b918d6c0a73ef482.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Milan Nikolic рече

зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења.

Penrouz daje i uputstvo za proveru ispravnosti njegovog modela, a to je detektovanje Hokingovih tacaka na pozadinskom zracenju.

Ispravnost teoloskih ucenja se ne temelji na opazanjima sveta. Samouverenost moze da bude i potpuno neosnovana, pun dunjaluk samouverenih bolida.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ту Нобелову награду је требало да добије још Хераклит (535-475 пре нове ере), који је рекао: 

"Свет је вечита ватра, која се са мером пали и са мером гаси"

Стари Грци су веровали у вечност космоса, односно у његово вечно кретање (сукцесивну или цикличну смену космоса, попут вечне опруге која осцилује - сличноо као данашња теорија великог праска, спојена са хипотезом мултиверзума). Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo. Торија великог праска иде до тих граница и стаје на том питању - порекло тог почетног стања сингуларитета. Остаје могућност спекуације. Мкар она била и научна, спекулација је спекулација. Легитимна, логична, смислена - али не никако и нужно тачна.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Александар Милојков рече

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

Kad neko priča u prazno kao Kant u ovom primjeru, ne kaže se džabe da puno filozofira :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Александар Милојков рече

Ту Нобелову награду је требало да добије још Хераклит (535-475 пре нове ере), који је рекао: 

"Свет је вечита ватра, која се са мером пали и са мером гаси"

Стари Грци су веровали у вечност космоса, односно у његово вечно кретање (сукцесивну или цикличну смену космоса, попут вечне опруге која осцилује - сличноо као данашња теорија великог праска, спојена са хипотезом мултиверзума). Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo.

Ako se i prihvati da vreme mora da ima početak (t=0), to ništa ne govori o materiji, te iz toga ne sledi da je matarija nastala ex nihilo... ostaje mogućnost da je materija uvek postojala... i u t=1 i u t=0...

Takođe, čak i ako su i vreme i materija počeli da postoje ex nihilo iz toga ne sledi nužno da Bog postoji i da on stoji iza tog početka... tako da čak i to može da se prihvati bez upuštanja u veru...

Ne znamo kako i da li su nastali materija i vreme...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Александар Милојков рече

Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo.

To je zatio što je stvaranje ex nihilo apsurd.

Kada pogledamo bliže, shvatamo da teističko stvaranje ex nihilio i nije baš stvaranje ni iz čega zato što već (večno) postojeći Bog stvara.

Dakle, već imamo Biće. Bog jeste. 

A onda On prema dogmi "na tajanstven način" stvara ono što je u odnosu na Njega realnost nižeg reda: prostor, vreme, materiju/energiju.. 

Prema tome univerzum sledi iz Boga, tvorevina nema zasebno biće, jer Biće je Jedno.

Problem nastaje kada pokušavamo da pomirimo teizam sa logikom što nikako ne ide.

Logika ukazuje na panteizam, što je jasno skoro svakom filozofu od Talesa naovamo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Da, ovo je teza Kantove Prve antinomije.

Međutim, antinomija ne bi bila antinomija da u isto vreme ne postoji jedna jednako validna antiteza.

U antitezi Prve antinomije Kant argumentuje da svet večno postoji a da je "početak sveta" u stvari apsurd.

Imajući u vidu validnost i teze i antiteze, Kant dolazi do zaključka da nikada ne možemo imati pouzdano znanje o početku/večnosti sveta jer se radi o pitanju koje se nalazi izvan okvira mogućeg iskustva.

Ako bismo ipak postulirali nekakvo postojanje, nekakvo Biće izvan prostora i vremena (kao Nemački idealisti posle Kanta) onda nužno upadamo u panteizam (jer su prostor i vreme principium individuationis tj. bez njih ne postoji mogućnost individualizacije bića).

Teizam je apsurd u svakom slučaju. 

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

Da, ali si ostavio Kanta nedorečenog kao što smo prethodno objasnili :) 

Kant govori o prostoru i vremenu kao o apriornim formama opažaja a o uzročnosti kao o apriornoj kategoriji uma.

Kategorije i forme opažaja su ono što uređuje naše a posteriori iskustvo (fenomene)

Svet prema Kantu jeste totalitet fenomena.

Početak sveta se nalazi izvan svakog mogućeg iskustva tako da o njemu ne možemo ništa pouzdano znati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Објављени су резултати највећег и најутицајнијег винског такмичења на свету – Decanter World Wine Awards 2021. У овој рекордној години по броју дегустираних вина Винарија манастира Буково освојила је једну сребрну и две бронзане медаље:
       
      Сребрна медаља за Филигран Гаме (берба 2017),
      Бронзана медаља за Филигран Cabernet Sauvignon (берба 2017) и
      Бронзана медаља за Филигран Merlot (берба 2017).
      Манастир Буково је својим петим учешћем на DWWA, окитивши се поменутим медаљама, освојио укупно осам признања са највећег светског сајма вина. Подсећамо, освојене су:
      Сребрна медаља на DWWА 2017. за Филигран Cabernet Sauvignon (бербa 2013),
      Сребрна медаља на DWWА 2018. за Филигран Merlot (берба 2015),
      Бронзана медаља на DWWА 2019. за Филигран Гаме (берба 2015),
      Бронзана медаља на DWWA 2020. за Филигран Pinot Noir (бербa 2016),
      Бронзана медаља на DWWA 2020. за Филигран Chardonnay (бербa 2017).
      Decanter World Wine Awards има највећи глобални утицај у односу на било које такмичење широм света, а однос поверења који Decanter има са међународном публиком, како трговаца тако и потрошача вина, издваја ово такмичење од осталих.
      Међународно поуздани и ригорозни поступак оцењивања доказано помажу произвођачима да повећају продају вина, обезбеде нова тржишта и побољшају свест о свом бренду широм света.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ауторски текст Његовог Преосвештенства  Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), поводом 350-годишњице упокојења великог чудотворца Острошког, са освртом на емисију „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора новосадског катихете Бранислава Илића, у издању Радио-Беседе, Епархије бачке. Текст је објављен у „Православљуˮ - новинама Српске Патријаршије, бр. 1300, од 15. маја 2021. лета Господњег. 

       
      Ауторски текст Епископа Кирила PDF.pdf
       
      Текст на енглеском језику: On the occasion of the great jubilee - the 350th anniversary of the repose of St. Basil of Ostrog
       
      Христос Воскресе!
      ”1 Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар.
      2 Сваку лозу на мени која не даје плода он одрезује, и сваку која даје плода, чисти, да више плода донесе.
      3 Ви сте већ очишћени речју коју сам вам говорио.
      4 Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може сама од себе плода дати, ако није на чокоту, тако ни ви, ако у мени не останете.
      5 Ја сам чокот а ви сте лозе, и ко буде у мени и ја у њему, он ће много плода донети, јер без мене не можете ништа чинити.
      6 Ко у мени не остане, он се избацује као лоза, и осуши се; па се скупљају лозе и бацају се на ватру и спаљују.
      7 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите, и биће вам.
      8 Ако много плода донесете, тиме ће се Отац мој прославити, и ви ћете бити моји ученици.
      9 Као што је Отац мене љубио, тако сам и ја вас љубио. Останите у љубави мојој.
      10 Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свога и остајем у љубави његовој.” (Јн. 15. 1-10)
      На овој нашој планети стално се рађају нови људи, у разним народима се рађају ти људи, у различитим културама, у различитом амбијенту, етичком, религиозном, климатском, економском... Али ријетки су они људи чије рођење представља не само појаву једне личности на овај свијет, него представља мјесто или тренутак у времену гдје и када се рађају цијели народи, генерације личности... Такви људи постају, сагласно са горњим ријечима јеванђелисте Јована,  те плодне гране винограда које су насађене, накалемљене, настављене на једини животворни чокот, коријен живота, крајеугаони камен који је људску природу спојио са божанском природом, који је људској природи удахнуо дах вјечног живота. Из тог коријена који је Христос Господ, ти људи као плодне гране, црпе живот и дају га свима онима који им са вјером приступају и тако они дају многи род у винограду Оца Небеског. Заиста је такво било и рођење Стојана Јовановића у херцеговачком кршу, од побожних родитеља Петра и Ане. Наш Бог је просте суштине, независне од твари и њених облика, суштине која исијава свјетлост живота вјечнога свој твари, и која се најдубље и најбоље прима и чува у чистом срцу. Не чува се та благодатна свјетлост у неком златном ћупу или златној палати, или великом граду или прекрасном мјесту на мору, не та свјетлост не зависи од твари она се не прима и не даје и не замјењује са сребром и златом и драгим камењем. Та свјетлост Бога се прима и чува у чистом срцу.
      Тако је и једно младо чобанче, из камене скромне куће, из економске биједе из сурове климе херцеговачког крша, али са чистим срцем испуњеним љубављу, успјело да постане родна грана у винограду Господњем, да постане Свети Василије Острошки Чудотворац.
      ”Слава му и милост”, сваки од нас је слушао своју баку или мајку која шапуће име Светог Василија устајући нагло и са страхопоштовањем се крстећи. Сваки од нас је одрастао у амбијенту тог магичног имена. И тако већ три и по вијека.
      Стојан Јовановић алиас монах Василије је чуо Христове ријечи ”останите у мени и ја ћу у вама” и корачао је право путем Христовим, из родитељског дома до манастира Завале, па преко манастира Тврдоша до Цетињског манастира, па до царске Русије по помоћ, а онда и до манастира Хиландара и Свете Горе на бденија до у касну ноћ. Па опет назад до Пећке Патријаршије, наше патријаршије, чворишта гдје се рачвају плодне гране нашег винограда нашег удјела у винограду Христовом. Није Стојана могла помјерити са тог пута никаква филозофија овога свијета, нити турски зулуми, нити латинска курија, нити демонска сила, нити било каква твар га није могла одвојити од љубави Христове, јер је знао Свето Писмо и ријечи апостола : ”Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност,
      Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.” (Рим. 38, 39). И то и такво знање светих списа,  знање ријечи Божје које је он слагао у свом чистом срцу, довело је Стојана у стање, стање чисте молитве, стање чистог служења Богу као архијереја Цркве Божје, довело га је до стања светости, до Светог Василија.
      Што је имао монах Василије толико важно да га је Бог одредио за архипастира своје Цркве? Имао је добру намјеру, како каже у његовом тропару, имао је добро усмјерење у свом уму и срцу које је поткријепио напорним дјелатним подвигом, поста, молитве и добрих дјела. И Имао је и мотив и разлог: „Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки, пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. Многи ми пакост чињаху, али Бог помоћник мени бјеше у сваком дјелу добром. У Острогу, у студеној стијени топлоте ради Божије, …види Бог и Света Богородица.” И тако већ три и по вијека.
      Тмуше агарјанске су хтјеле да укину да униште видљиво присуство Христово у нашем светосавском народу, зато су сажегли мошти Светог Саве, које су биле прибјежиште нашег народа у тим тешким временима. И Бог нас није пустио да дуго лутамо без светионика. Мошти светог Василија од седамнаестог вијека постају светионик и извор чудотворне силе, која је показивала пут и напајала наш народ и све људе који су му притицали без обзира на националност или вјерску припадност, силом Христовог Васкресења у сваком тренутку и воље и невоље. Не треба ићи далеко у историју, довољно се сјетити тог чудесног входа архијереја Светог Василија 1996 г. у Херцеговину и назад у којем су се многи родили у вјери. Или тог још чудеснијег входа Светог али сада заједно са цијелим својим народом у чудесним литијама 2019 и 2020 године. И тако већ три и по вијека.
      (Отац ме држи за руку, сјећам се да сам му досезао негдје до појаса, налазимо се на неком платоу, дубоко доље се види долина гдје вијуга ријека, све је око ње зелено, ријека напаја водом цијелу равницу даје јој живот; сунце јако блиста и обасјава бијело здање горе мало изнад али као да је приковано за небо, то је здање древног манастира, који се пресијава на сунцу и чини се као да сам исијава свјетлост. Огроман ред народа личи да некога чека, али некако спокојно, без журбе, као да је тај Неко већ ту, као да тај Неко чека народ,  свуда се чује побожно шапутање ”свети Василије слава му и милост”. Отац се крсти...)
      И тако већ три и по вијека сваки од нас стоји у реду знајући да ће га свети Василије примити и наградити, да ће разумјети и опростити, да ће дати здравље душе и тијела. Стојећи у реду пред Светим увијек ми се напомињу ријечи псалма ”Накажет мја праведник милостију, и обличит мја; јелеј же грешника да не намастит глави мојеја” (пс 140, 5). 
      Сваки од нас приноси Светоме оно што може, неко сузу, неко уздах из душе, неко вино и уље, неко вунене чарапе, неко сапун, неко кафу или шећер, неко со и брашно, неко кошуљу, неко мед, неко новац, неко  прилаже обећање да неће више гријешити, неко прилаже молитву, али увијек је то из душе са пуним повјерењем да ће Свети чути да ће се одазвати. Лијепо је што је Радио-Беседа (Епархије бачке) и Телевизија Храм принијела Светом Василију ове дивне емисије о његовом јубилеју. Нека Свети Василије награди све оне који су се у томе потрудили, и нека благослови  и све оне који их буду са побожношћу слушали и гледали. У будућности би било лијепо видјети, кад се буде могло и имало средстава и услова, директна свједочанства и ријечи епископа, свештеника, вјерника о живој благодати коју Свети Василије раздаје ево већ три и по вијека. Слава му и милост!
      Воистину Христос Воскресе!
       
      О празнику Светог Василија Острошког, 12. маја 2021. године, у Буенос Ајресу. 
      +Епископ Кирило
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На Велики четвртак, 16/29. априла 2021. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, служено је Велико бденије, током којег је прочитано дванаест одељака из светог Јеванђеља о страдањима Господа Исуса Христа.

       
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј прочитао је први јеванђелски одељак и дванаести, у којем је описан догађај запечаћења гроба, где је положено тело Христово. Јеванђелска зачала о спасоносним страдањима Господа Исуса Христа читали су и свештеници и ђакони Саборног храма у Новом Саду.
      Јутрење Великог петка нам произноси благовест о спасоносним страдањима и смрти Богочовека Исуса Христа, и све нас позива да заблагодаримо Господу нашем, не престајући са појањем светих речи које у потпуности изражавају суштину периода у којем се налазимо – Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ. Са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем разговарали смо о богослужбеним особеностима Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе и издвајамо одређене сегменте из химнографије ових великих дана. Ово је још једна у низу специјална емисија серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Мирјана Бановић.  
            Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол… Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ. У овој емисији говоримо у чему се огледају богослужбене специфичности прва три дана страдалне седмице и издвајамо сегменте из дивне химнографије страдалне седмице. О свему наведеном, као и о многим другим питањима говори катихета Бранислав Илић у специјалној емисији серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Мирјана Бановић.  
            Извор: Радио Беседа
×
×
  • Креирај ново...